odlomak iz knjige "ISTORIJA O CERNOJ GORI"

[Boxy]

Ево, Ћипуре, кад толико инсистираш, на овој теми овдје ћу предочити не одломак, него читаву ову књигу.
То је елементарни ред, јер је лаж да нам ти пружаш неке "јединствене" прилике да се увјеримо у нека документа.

Дакле, као што ти је сугерисао getaway blues, комплетна књига се може наћи на

http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/p...oj_gori_c.html

чиме је показао да већ у првој реченици овог топика стоји лаж и покушај обмане.

Идемо сад даље...

Неки форумаши су овдје већ цитирали Владику Василија, а и ја сам то урадио на другој теми, у вези писма које је претходило овој књизи, па нема потребе да то поново радим овдје.

То је, такође, нешто што је написао исти човјек који је написао ствари на које се ти позиваш, тако да је лудост игнорисати их.

У склопу дјела из ког је извађен цитат, пише и ово:

Предговор
уз ову историју укратко

Као праведним божијим допуштењем, за учињене грјехове наше, Турци завладаше, мада не и у потпуности, српском земљом; а нарочито најмилостивији Бог би разљућен због убиства праведног младог цара Уроша. Послије тога почеше се појављивати извјесни не знам какви људи у Ћесарији и у другим земљама и проглашаваху се потомцима високих породица српских деспота и грофова, међу њима и неки Бошњак Ђорђе Бранковић, назвавши се српским деспотом, још се усуди и заповједником црногорским себе прогласити, за што је по заповијести цара Леополда заточен у Прагу, тамо је и преминуо, гдје је раније написао многе историје о Србљима, а нарочито хвалећи своју породицу, која је међу Србљима остала у великом презрењу и срамоти због издаје кнеза Лазара.

Дакле, у првом пасусу увода књиге из којег је наведен цитат као повод за ову тему, под именом "Историја о Црној Гори", Владика Василије помиње српске земље, српске деспоте... На 5 мјеста у првом пасусу књиге помиње Србље и епитет српски, и на једном мјесту епитет црногорски.

Ово се мало коси са контекстом у који је аутор топика ставио наведени цитат, иако је аутор потпуно исти.
Даље, у књизи, Владика Василије каже:

Послије тога и многи други поданици турски, а нарочито Бошњаци и Херцеговци по поријеклу, проглашаваху се племићима и куповаху за новац свједочанства од Рагузијана <Дубровчана>, а новац од трговине добијаху. Послије тога Мавроурбин <Мавро Орбин> рагузински <дубровачки> архимандрит, написа историју о Словенима, у којој слави Рагузу <Дубровник> изнад осталих и казује да наводно славни Немањин род, царева српских, потиче из лоше породице попа Стефана од Пљеваља из Херцеговине.
Насупрот томе су многе старе историје, а особито оне које се и сада налазе у Атонској < Светој > гори у Хилендару <Хиландару>, и С<р>бљији у лаври Студеници, у Дечанима, у српској Пећкој патријаршији, у црногорској Цетињској митрополији, које једнако казују да је Симеон Немања рођен од кнеза Беле Уроша, а тај Бела Урош потиче од породице Ликинија Мучитеља и сестре Константина Великог Теодоре. Овај Бела Урош живио је у Зети гдје је данас град Спуж и тамо је родио три сина, Давида, Константина и Стефана Немању, који је назван касније у монаштву Симеон.


Прво, зашто Владика Василије има потребу да у уводу дјела брани "Немањин род царева српских" од клевета неког Дубровчанина, ако се тврди да је на Србе гледао као на савезнике Црногораца, и то лоше? Ово се, такође, супротставља ономе што се пише на овој теми, а долази из пера истог човјека, владике Василија.

Друго, за Пљевља сам Владика Василије каже да су из Херцеговине. По којем су онда правилу тамо живјели Црногорци у то доба?


Владика Василије Петровић се није ту зауставио. Да би отклонио сваку сумњу око тога у шта убраја наведене манастире, он у продужетку увода (јер смо још увијек на уводу ове књиге) каже:

Из оваквог разлога неки Херцеговци и у Русији за заслуге народа црногорског стекоше награде и милости, чему не завидимо, него се чудимо како туђе заслуге у своју корист употребљавају. И због тога укратко дајем ову историју, исписану из многих горе поменутих српских историја које се налазе у наведеним манастирима, а које говоре о царевима српским и херцезима <војводама> црногорским; послије тога стварно пред царевима нашим само < саме > личности присуствоваху, а дијелом и ми својим очима видјесмо.

Дакле, не само да ово доводи у питање тезе аутора овог топика, о одвојености Црногораца од српства, већ их потпуно побија.


Исто раде и сљедеће ријечи Владике Василија:

...а Србљи поставише кнеза Лазара себи за господара. На овом избору била је сва српска господа, осим зетског и црногорског херцега, који је у то вријеме био Баоша син Страцимиров, а војводство је примио послије Јована Првог херцега, који је пак потицао из породице кнеза Вукана, сина Симеона Немање, и звао се Јован Први Црнојевић. Сумња се да је он умро од смртоносног отрова кнеза Вукана Мрнавчића; оставио је младог сина Стефана од три године. И тада Баоша би зетски херцег, али не хтједе заједно са царевим убицом кнезом Вуканом ступити у бој против Турака, а мало гдје Србљи битку добише без Црногораца и Брђана. Баоша не хтједе признати кнеза Лазара за великог господара Србаља и самодршца, па због тога кнез Лазар три пута ратоваше против Баоше, али сва три пута од Баоше би побијеђен. Напосљетку Баоша, као човјек млад, у рату непобијеђен би побијеђен од младе дјевојке, дивне Марије, ћерке кнеза Лазара, којом се ожени и признаде покровитељство кнеза Лазара.

Дакле, јасно је, Владика Василије је зетског и црногорског херцега убрајао у српску господу.
Дакле, јасно је, раздвајао је јасно појмове Србин (Србаљ) и српски, јер је црногорски херцег био српски господар, а Црногорци нису били исто што и Србљи. Исто као што нису били исто што и Брђани, по тврђењу Владике Василија, како јасно можемо видјети.
У сљедећој реченици, међутим, Владика Василије каже да Балша није хтио признати кнеза Лазара за великог господара Србаља...
Наравно, када би ове реченице узели и гледали засебно, свака би имала свој посебни смисао, јако погодан за злоупотребу, подвалу и обману.

Нико нема право да шири заблуде, обмане и лажи. Када се узме дио неке књиге и када се цитира, онда треба одговорити и на контрааргументе. А поготово што ти контрааргументи долазе из исте књиге и од истог писца. Примјера као што су ови, у поменутој књизи је много, али нема потребе све их наводити. Онај кога занима текст у цјелини, може га наћи на датом линку, нема потребе да овдје постујемо читаву књигу.