Autoput Bar - Boljare (1.88 milijardi)

[hercules]

hahahahaha HypoPoslodavac?


Hvala Lepo

Prelosa si. Toliko da je to sramotno za nekog ko se druzhi sa ministrima.
Nema na chemu.

Ajde ne kvarite temu a da pośetim da je tema nas auto put koji je svecano otvoren, a vise metara teksta mi napisali nego sto je metara puta izgradjeno

Ne kvarimo temu, nego kad se odgovori nekome a ne prihvata chinjenice nego pishe gdje ko radi onda treba te postove brisat. Nego o tome drugom prilikom.
Ako odem skorije donijecu i slike da se vidi kako to izgleda chisto da se vidi ko zbori pravo a ko ne.
A tebi josh ponuda vazhi.

Nego nazad na temu kako ti reche. Mnogi gradjevinari zheljno ischekuju da krene ovaj posao, ali izgleda da se nece puno oparit od Kineza jer su spremni svoju mehanizaciju da dovezu.

ZTE vec radi u Telenor probno i po prvom porjektu su 4 put jefitniji bili od ternutnih troskova koje je promonte imao za isti posao sa drugom firmom , a preko auto puta Kinezi zhele da se proshire na trzhishte evropa po pitanju infrastrukturnih projekata. Austrija i Njemachka ne gledaju bash blagonaklono to jer imaju jake firme na ovim poljima koje se sa kineskom jeftinocom ne mogu borit.

Multiplikativni efekti autoputa su brojni, zato bi i da g pochnu shto prije. Gradjevinari navijaju da pochne shto prije.

[wulfy]

Evo koliko je novca do sada uloženo u auto-put

1. Izrada državnog prostornog plana ------------------------------------------------------------------------ 430.000 €
2. Detaljni prostorni plan auto-puta Bar - Boljari ------------------------------------------------------------- 300.000 €
3. Studija o opcijama privatno-javnog partnerstva koju je izradio Ecorys -------------------------------------- 164.000 €
4. Idejni projekat auto-puta Smokovac - mataševo koji je izradio građevinski fakultet u Podgorici ------------- 1.788.000 €
5. Studija o izvodljivosti dionice Virpazar - Mataševo - Andrijevica koju je izradio Louis Berger SAS ------------ 1.300.000 €
6. Za konsultatske usluge Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) ------------------------------------------ 400.000 €
7. Eksproprijacija zemljišta na dionici auto-puta Smokovac - Mataševo --------------------------------------- 5.242.888 €
8. Razni troškovi organizacije oko pečenja onog vola



Valjda ovo sve govori o ozbiljnosti vlade oko ovog projekta (prva stavka nije samo radi auto-puta pa se ne može direkno ukalkulisati u trošak)

[nihil]

Unaprijed se izvinjavam. Ništa lično protiv tebe. Diskutujemo.....

Nema problema. Mislim da ovdje ni ne treba da se bilo šta shvata lično, pogotovo ako se ne poznajemo kao stvarni likovi. A diskusija je valjda glavni smisao, tako da samo "pucaj"...

Katastrofalan dosadašnji rad vlade po pitanju ovog projekta sam istakao jer si ti u svom postu tvrdio da je BB isplativiji jer ga eto vlada više forsira....a oni znaju zašto to rade.
Ja se bojim da su im argumetni i analize tanki.....a realizacija nikakva.

Rad Vlade po pitanju autoputeva u CG je prije svega spor. Nije da se ne radi ništa, ali se radi malo i sporo. Opravdanost ovog izbora nema veze sa političkim razlozima, jer ova Vlada u svom djelovanju nema za cilj stvaranje političke bliskosti sa Srbijom. Izbor tog autoputa kao prioritetnog motivisan je prvenstveno ekonomskim razlozima. ... Što se tiče realizacije tu je druga priča. Očigledno da u sklopu sa drugim izdacima koje Vlada ima autoput nije visoko kotiran. Tu već politika miješa prste više nego priroriteti. Po mom shvatanju, logično bi bilo da se na autoputeve i BB i JJ stavi prioritet, jer CG treba da bude lako dostupna drumskim saobraćajem da bi bila atraktivnija za ulaganja i posebno ako misli da živi od turizma. Mislim da to Vlada odlično zna i da je samo pitanje političkih razloga sporog djelovanja u tom smislu.

Ova priča ti je klasična politička. Autoput za CG nije neohodan (evo smo živi i bez njega) nego bi bilo lijepo da ga imamo...a bilo bi i korisno kad bi nam ga neko poklonio....no neće. Kakve veze ima autoput BB s morskom vezom prema Italiji? Nikakve ....ali lijepo zvuči neukima...pa političari koriste tu frazu. Taman kao što ništa ne znači ono....Evroatlanske integracije. To stalno vrte....a šta to znači? Nema veze....samo guraj....glupima zvuči pametno.

Pričati o preživljavanju kada se treba aktivno razvijati nije kvalitetna priča. Sa autoputom se ne misli na preživljavanje, već na poticaj razvoju, ne za nas koji živimo sada, već na generacije koje dolaze. Glavni razlog zbog kojeg su autoputevi neophodni jeste budućnost CG, a ne sadašnjost. ... Autoput BB ima svoj logični nastavak u pomorskom saobraćaju iz luke Bar. Taj saobraćaj nije samo teretni, već i putnički. Dio putnika iz Makedonije, Kosova, Bugarske, Srbije i Rumunije na taj način može da dobije brži put do juga Italije kombinacijom drumskog i morskog saobraćaja. Sa BB bi prevoz trajektom bio interesantniji nego do sada. ...

Lijepo si napisao da BB ima smisla u kombinaciji sa Srbijom. Ali Srbija ima drugih prioriteta. Sa druge strane JJ se lako može naći u prioritetima Evrope jer ide južnom granicom buduće EU....pa će se onda lako naći pare za ovo malo parče kroz CG. Pa ćemo mi dobiti ono što je lijepo da imamo. I onda će turisti iz zapadne Evrope moći da bez silaženja sa autoputa tuda dođu do CG primorja. Turistima iz Srbije koji hoće da dođu u CG postojanje ili ne postojanje autoputa puno manje znači. Oni su navikli da voze po običnim cestama.
Negdje si napisao da autoput BB ima razvojni značaj za sjever CG. Nema...ili ima puno puno manji nego se priča. Nikad nismo imali više puteva prema selima u CG, a nikad manje ljudi u njima. Mogu da obrazložim zašto je tako ako treba.

Autoput Bar Beograd je jedan od prioriteta i za Srbiju, i iako i tamo ide sporo, za razliku od CG počela je izgradnja nekih dionica. To da će se JJ kroz CG naći među prioritetima EU teško je naslutiti, jer nikakvih konkretnih priča o tome u medijima nema. ...
Ovo da turistima iz Srbije autoput manje znači jer su navikli da se voze običnim cestama je u najmanju ruku smiješno, da ne kažem nešto gore, jer zbilja ne mogu vjerovati da to neko napiše. Nevjerovatno! ...
A tek ovo da nema značaj za sjever CG?! Kako nema kad iz Berana ili Bijelog polja autoputem stiže tri puta brže do Podgorice i Bara?!? Znači, čovjek može da živi u Podgorici i da ladno radi u Bijelom Polju ili Beranama, ili obrnuto, jer je za sat vremena kući. To je skoro 3 puta brže nego sada. Da ne govorimo koliko bi lakše i brže bilo snabdijevanje raznim robama. ... Priča o selima je prastara i nema više oživljavaja sela na način na koji je to trebalo prije 30 ili 50 godina. Individualno vraćanje na selo je besmislica. Samo veliki kombinati i proizvodni programi imaju smisla zbog jefitinijeg zemljišta i radne snage. ...

Ja vjerujem da ovde ima pametnijih. Kao što rekoh neki postovi koje sam ovde pročitao su puno kvalitetniji od svih izjava koje sam čuo od predstavnika vlade u medijima. Možda zbog toga što neki nick-ovi odavde misle svojom glavom i po tom pitanju su u debeloj prednosti u odnosu na vladu.

Za isplativnost BB je dovoljno pogledati ove cifre o postojećem saobraćaju. BP- PG 5500 vozila dnevno. Ajde da putarinu na budućem BB naplatimo recimo 10 Eura. Je li fer? I onda to pomnožimo: 5500*10*365 dana. Ispadne nešto preko 20 miliona. A autoput košta koliko? Bilo više cifri. Ali svakako ispadne da će pare da se vrate za više od 100 godina. I to da nema nikakvih troškova održavanja. A biće....i to velikih. Osim onih redovnih postoji i problem što se taj autoput penje nebu pod oblake i zimi će biti veliki troškovi njegovog čišćenja od snijega.

Ovo su jednostavne stvari i ne treba puno pameti da se ukapiraju. Svaki prosječan čovjek kapira važnost izgradnje najboljih mogućih saobraćajnih veza. No, pitanje prioriteta nije određeno ekonomskom i razvojnom logikom, kada je u pitanju vlast, već političkom.
Što se tiče računice s obzirom na putarine približno je ista stvar i sa BB i sa JJ. No, putevi se ne grade zbog putarina, jer se po toj logici ovi lokalni i magistralni putevi ne bi nikada isplatili, pošto im se posebna putarina ne naplaćuje. Računicu treba postaviti s obzirom na očekivane prihode od privrednih djelatnosti. Najperspektivnija je turistička privreda. Pravac iz kojeg dolazi više od pola turista drumskim saobraćajem je BB. Brži put do ljetovanja je veoma važna stavka za turiste i lako se može utvrditi da će značajan dio turista iz Beograda izabrati 8 sati autoputa do Soluna ili Venecije, nego 8 sati mučenja do Bara. Sa autoputem vrijeme se skraćuje za duplo. Ako proporcionalan brzini dolaska na more bude i broj gostiju, onda se zarada može udvostručiti, a to znači da umjesto dosadašnjih 250 miliona eura od turista iz Srbije u tom slučaju u CG stiže duplo više. Ako bi se tome pridodali prihodi luke Bar i ostalo, suma bi bila i veća. To znači da bi se taj put mogao isplatiti za 10, a ne 100 godina. Takav autoput može da podstakne još veća strana ulaganja u crnogorski turizam, pa bi prihodi još više mogli da rastu. Čitava ova projekcija je zasnovana na tome da CG ima najizglednije šanse da svojom turističkom ponudom privuče turiste iz Srbije. Svi ostali su neupredivo manje zastupljeni i ne postoje trendovi koji govore da neka druga turistička klijentela pretenduje u značajnijem broju da posjećuje CG. ... Ovo oko održavanja se namiruje iz putarine. Od putarine se ne otplaćuju troškovi izgradnje, već održavanja.

[dukacrmnicanin]

smije li iko napisat ima li ministrove saglasnosti za ove detalje te se odje objavljuju, il mu se iza ledja radi rabota?
salu nastranu, vise se moze o ovoj temi naucit iz ovih dvadesetak stranica no sto je objavljivano po novina. ja se nebise zacudio da nesto iz diskusije stigne i u seminarske radove.

[Hari Krisna]

To je smo porvrda da se na nasem forumu diskutuje fino i argumentovano a sto je vise i bolje nego po novina to je normalno jer sve sto valja po novina prepisuju od nas

[berekina]

To je smo porvrda da se na nasem forumu diskutuje fino i argumentovano a sto je vise i bolje nego po novina to je normalno jer sve sto valja po novina prepisuju od nas

Kako si skroman!!!

[Hari Krisna]

Kad je istina onda ne treba sakrivati jer bi bilo greota Bez sale, ko je htio nesto nauciti vise je naucio na ovoj temi nego na svim analizama novina, koje se sve pisali o tome osim objasnjenja.

[berekina]

Kad je istina onda ne treba sakrivati jer bi bilo greota Bez sale, ko je htio nesto nauciti vise je naucio na ovoj temi nego na svim analizama novina, koje se sve pisali o tome osim objasnjenja.

Slažem se!

[NSX]

4. Idejni projekat auto-puta Smokovac - mataševo koji je izradio građevinski fakultet u Podgorici ------------- 1.788.000 €
5. Studija o izvodljivosti dionice Virpazar - Mataševo - Andrijevica koju je izradio Louis Berger SAS ------------ [B]1.300.000 €

Jeftiniji Berger no nas gradjevinski

[Stradivari]

Ne radi se o istoj stvari.
U prvom slučaju imamo idejni projekat, a u drugom studiju izvodljivosti. Imam razloga da vjerujem da su u ovom drugom slučaju pojedini djelovi urađeni prilično površno.

[NSX]

nisam ni obraćao pažnju, bačene pare kako god obrneš

[wulfy]

Ne radi se o istoj stvari.
U prvom slučaju imamo idejni projekat, a u drugom studiju izvodljivosti. Imam razloga da vjerujem da su u ovom drugom slučaju pojedini djelovi urađeni prilično površno.

Naravno da su urađeni površno kada se nemaju baš svi precizni parametri (kako to moderno kažu inputi ). Projket ne postoji već se trasa vidi iz prostrornog plana, dok su pojedine petlje obrađene detaljnim planom gradova. idejni projekat je urađen samo za dionicu od petlje Smokovac do Mataševa.


Bačene pare? Pa, sada, to se najbolje vidi iz toga koliko taj novac vrjedi, a do sada je za auto-puteve dato oko 10.000.000 (da zaokružimo). Šta se moglo napraviti po pitanju putne infrastrukture za te novce. Za 10 meleona se moglo izgraditi:

700 m auto-puta BB
1,2 km auto-puta JJ
7,7 km modernog magistralnog puta
11 km regionalnog dvosmjernog puta
20 km trećih traka

[nihil]

700 m auto-puta BB
1,2 km auto-puta JJ

Zbog čega 700 m BB, a 1,2 km JJ?!? Radi se o istoj vrsti puteva. Odakle onda ova razlika u dužini?

[wulfy]

Autoput Bar Beograd je jedan od prioriteta i za Srbiju, i iako i tamo ide sporo, za razliku od CG počela je izgradnja nekih dionica.

nadam se da se neljutiš što sam izdvojio samo ovaj dio. Ovako, i u Srbiji postoji dokument koji ze zove Strategija razvoja saobraćaja i nešto je obimniji nego naš (logično). Tamo u dinamici razvoja stoji da će se do 2015 godine uraditi projekat auto-puta Beograd - Obrenovac - Valjevo - Požega. Za južniji dio nema planova ni oko izgradnje projekta. Radi se na prostornom planu gdje će se odrediti budući koridor auto-puta južnije od Požege. Za sada postoje tri varijante, i mislim da je nekako najizglednija ona preko Sjenice i Ivanjice. U narednih deset (osam, jer ja studija mislim rađena prije dvije godine) godina nije planirano ni projektovanje, a kamo li šta drugo za krak južnije od Požege. Samo će se odrediti koridor i to je sve.

U dokumentu koji se zove Strategija državnih puteva kod nas u CG koja je rađena poslije vidi se da su dobro upoznati sa tim jer stoji u desetogodišnjem planu izgradnja auto-puta Podgorica - mataševo - Andrijevica i ukoliko se kupe dodatna sredstva da se krak produži do petlje Crnča na magistralnom putu Berane - Ribarevina. Odatle do Boljara je pomenuto samo u smislu ukoliko Srbija ubrza planiranje ka jugu.

Srbiji je pioritet da promen na koridoru X ostane u današnjim okvirima jer pad prometa od 30% se itekako osjeti.


Iz svih tih razloga nije ni čudo što ne ide sa bankarskim garancijama, a pomoć EU ne možemo očekivati ni za BB ni za JJ jer to nisu auto-putevi koji pripadaju nekom koridoru, osim ako prođe Grčko-Italijanska inicijativa iz 1994 godine pa se JJ ubaci u evropski koridor.

Mislim da sam ovim objasnio zašto dajem prioritet JJ auto-putu (ima nade da uđe u evropske koridore), ali ne bezuslovno. I dalje smatram da za mnogo manje novca treba modernizovati postojeće i probiti nove puteve. Ako se sa jednog kraja države na drugi stigne za manje od 3 sata (što je nekih 200 km) to je prihvatljivo vrijeme i za one koji dolaze svojim prevozom, a to se može postići bez auto-puteva. Najskuplji dio će biti izmještanje svih magistralnih pravaca iz urbanih djelova (to plaćamo ceh ranijeg lošeg planiranja).



Da ponovim šta donosi BB u obliku u kojem je planiranja gradnja (sa 16-te strane ove teme)

Obilaznica oko Podgorice (nije projektovana, al' vidi se iz prostornog plana koridor):
petlja SITNICA (iz pravca Bara/Cetinja, pravo autoput, desno Podgorica, lijevo Nikšić) - most ZETA - most ŠIRALIJA - petlja SMOKOVAC (pravo autoput, desno Podgorica, lijevo put kroz kanjon Moraće)

dionica auto-puta od Smokovca do Mataševa:
most MORAČA - petlja MATAŠEVO (pravo autoput ka Andrijevici, desno stari put ka Andrijevici, lijevo Kolašin)

Dakle stigoh iz Podgorice do Mataševa, i onda pud Kolašina (a put vodi kroz Kolašin) pa se uključijem na magistralni put i nastavljam dalje ...

Šta sam uštedeo? Pa, otprilike 15 do 20 min. + sam platio putarinu ... Neka hvala.

[wulfy]

Zbog čega 700 m BB, a 1,2 km JJ?!? Radi se o istoj vrsti puteva. Odakle onda ova razlika u dužini?

Govorimo o prosječnim cjenama izgradnje, naravno to nije bukvalno ako se potrefi isti teren onda će i cjena gradnje biti ista,

Podaci iz prostornog plana (dakle, otprilike):

Na auto-putu Bar - Boljare ima 14,89 km mostova (101 most) i 27,57 km tunela (41 tunel) na ukupnoj dionici od 167,39 km auto-puta. Na ovoj dionici ima i puno visinske razlike (usponi i padovi) te ima dosta usjeka koji takođe zahtjevaju komplikovanu (čitaj skupu) gradnju.

Na auto-putu Nudo - granica sa Albanijom ima 13,49 km mosta (1 most) i 13,95 km tunela ( 1 tunel) na dionici dugačkoj 95,19 km. Od Nuda do granice sa albanijom auto-put ima blagi pad te manje koplikovane zemljane radove te je i jeftiniji po kilometru.

Otprilike po nekim studijama BB košta oko 14 miliona/km, a JJ 9 miliona/km. Naravno sve ovo je gruba procjena.

Pomenuću da je u HR prosječna cjena auto-puta bila 7 miliona/km sa sličnom konfiguracijom terena kao u CG, ali oni su oborili cjenu jer je i dosta veća dužina izgrađenih auto-puteva.


Npr. zgradnja treće trake uz Crkvine je mnogo skuplja po km nego izgradnja treće trake uz Kokote ... Nadam se da je jasno da sam govorio o prosječnoj cjeni.

[Hari Krisna]

Bačene pare? Pa, sada, to se najbolje vidi iz toga koliko taj novac vrjedi, a do sada je za auto-puteve dato oko 10.000.000 (da zaokružimo). Šta se moglo napraviti po pitanju putne infrastrukture za te novce. Za 10 meleona se moglo izgraditi:

700 m auto-puta BB
1,2 km auto-puta JJ
7,7 km modernog magistralnog puta
11 km regionalnog dvosmjernog puta
20 km trećih traka

Nijesu bogomi bacene no na pravo mjesto dosle. Plaćeno ihaaaaaaa na ekspropprijaciju zemljista za put koji mozda nikad nece proc, tek para za projekte ljudim koji ga proekt nikad mrcili. Ne mogu vise nabrajati jer prosuh kavu p mi se slova lijepe, ali sto bi se reklo sve je to vec vidjeno i zato kod nas sve kosta tri llka i prije neko krampom kopnu

[nihil]

nadam se da se neljutiš što sam izdvojio samo ovaj dio. Ovako, i u Srbiji postoji dokument koji ze zove Strategija razvoja saobraćaja i nešto je obimniji nego naš (logično). Tamo u dinamici razvoja stoji da će se do 2015 godine uraditi projekat auto-puta Beograd - Obrenovac - Valjevo - Požega. Za južniji dio nema planova ni oko izgradnje projekta. Radi se na prostornom planu gdje će se odrediti budući koridor auto-puta južnije od Požege. Za sada postoje tri varijante, i mislim da je nekako najizglednija ona preko Sjenice i Ivanjice. U narednih deset (osam, jer ja studija mislim rađena prije dvije godine) godina nije planirano ni projektovanje, a kamo li šta drugo za krak južnije od Požege. Samo će se odrediti koridor i to je sve.

Ne znam iz kojih izvora crpiš te informacije, ali ovdje imaš jedan dokument koji se zove Projekat izgradnje Autoputa E-763 deonica: Beograd – Ostružnica - Požega – Boljare (granica Crne Gore) i u njemu jasno stoji i sljedeće:

Vlada je postavila kao nacionalni prioritetni cilj da Republika Srbija počevši od 2008. godine u narednih osam godina (zaključno sa 2015. godinom) u najvećoj meri završi izgradnju sledećih kapitalnih nacionalnih projekata saobraćajne infrastrukture:
Naziv projekta Period
I Koridor X – putni 2008 – 2011
II Koridor X – železnički 2009 –

III Autoput Beograd - Južni Jadran 2009 – 2015

[nihil]

Govorimo o prosječnim cjenama izgradnje, naravno to nije bukvalno ako se potrefi isti teren onda će i cjena gradnje biti ista,

Prosječne cijene, hm, a na osnovu čega si odredio prosječnu cijenu magistralnog puta? Magistralni put može biti skuplji od autoputa ako se gradi na nepristupačnom terenu.

[wulfy]

Prosječne cijene, hm, a na osnovu čega si odredio prosječnu cijenu magistralnog puta? Magistralni put može biti skuplji od autoputa ako se gradi na nepristupačnom terenu.

Uzeo sam dva najnovija izgrađena puta u CG, za magistralni put onaj na dionici Risan - Žabljak (oko 1,3 miliona/km) i za dvosmjerni regionalni ovaj nedovršeni put Kolašin - Berane (0,9 miliona/km) što je skoro otvorena jedna dionica, a za treće trake uzeo sam prosjeke u izgradnji zadnjih par godina na putu CT - PG (0,5 miliona/km)

[wulfy]

Ne znam iz kojih izvora crpiš te informacije, ali ovdje imaš jedan dokument koji se zove Projekat izgradnje Autoputa E-763 deonica: Beograd – Ostružnica - Požega – Boljare (granica Crne Gore) i u njemu jasno stoji i sljedeće:

Vlada je postavila kao nacionalni prioritetni cilj da Republika Srbija počevši od 2008. godine u narednih osam godina (zaključno sa 2015. godinom) u najvećoj meri završi izgradnju sledećih kapitalnih nacionalnih projekata saobraćajne infrastrukture:
Naziv projekta Period
I Koridor X – putni 2008 – 2011
II Koridor X – železnički 2009 –

III Autoput Beograd - Južni Jadran 2009 – 2015

Da, kako sam i napisao, projektovanje (ne izgradnja) dionice od Požege do Boljara uraditi do 2015 godine (a do tada će biti i definitivno odlučeno kuda će ići od predložene tri varijante)



a evo dio iz CG studije

... ,,Studijom opravdanosti izgradnje dva autoputa u Crnoj Gori definisan je planirani nivo saobracaja i shodno tome treba prilagoditi izgradnju dionica autoputa.
Kao prva etapa izgradnje autoputeva tj.autoputa Bar-Boljare koji ima apsolutni prioritet u izgradnji zbog postizanja uravnoteženog razvoja sjevera i juga, je izgradnja dionice Smokovac – Mateševo, a u narednoj etapi treba izgraditi dionicu od Mateševa do Andrijevice i obilaznicu Podgorice...''

,, ... Ukoliko dinamika izgradnje autoputa u Srbiji bude išla usporenije, bice potrebno prvo graditi dionicu od Andrijevice do Crnča (denivelisana raskrsnica na ukrštanju sa putem BIjelo Polje – Berane), te zavisno od dinamike izgradnje autoputa u Srbiji i dionicu do granice. Kao poslednja etapa za gradnju je predvidena dionica od Durmana do Podgorice...''

[nihil]

Da, kako sam i napisao, projektovanje dionice od Požege do Boljara uraditi do 2015 godine (a do tada će biti i definitivno odlučeno kuda će ići od predložene tri varijante)

Tamo stoji: "završi izgradnju sledećih kapitalnih nacionalnih projekata saobraćajne infrastrukture", a ne završi projektovanje bilo koje dionice. Navedi dokument u kojem piše da će se do 2015. projektovati, a ne završiti gradnja tog projekta.

[wulfy]

Iz Strategije transporta Srbije (pisano je čirilicom, valjda nije problem):

,,...Полазећи од постојећих деоница аутопутева, постојеће и очекиване тражње на главним правцима мреже јавних путева Републике Србије, просторне расподеле броја становника и ограничених капацитета, као стратешки интерес државе може се дефинисати релативно брзо формирање Основног троугла аутопутне мреже Републике Србије (Београд-Појате-Чачак-Пожега-Београд) са битним посредним утицајима дуж постојећих двотрачних путева у ширем подручју. Овај генерални концепт може се делимично модификовати због неопходних компромиса и међународних обавеза који не би смели да угрозе интерес брзог формирања основног аутопутног троугла Републике Србије...''

,,...У складу са документом HLG, европска транспортна политика ограничила је своје приоритетне пројекте до 2010. године у односу на инфраструктуру јавних путева Републике Србије на следећи начин:
1) Листа 1-пројекти у краткорочном до средњорочном периоду-Путеви:
а) 21-подизање нивоа квалитета пута на секцијама граница Мађарске-Београд-Ниш-граница Македоније;
б) 22-обилазница око Београда, секција Батајница-Бубањ поток;
2) Листа 3-други велики пројекти на мултимодалним осама и пројекти од регионалног или од националног значаја:
а) 38-мост Газела у Београду;
б) 39-интермодална логистичка платформа Београда.
Приоритети радова на мрежи јавних путева су:
1) изградња друге коловозне траке на секцији Хоргош-Београд (крак Коридора-Xb);
2) изградња деоница аутопута Лесковац-граница Македоније (Коридор X) и Ниш-граница Бугарске (крак Коридора-Xc);
3) главни друмски коридори Основне мреже имају приоритет у рехабилитацији/реконструкцији: Коридор X, са његовим крацима-Xb и Xc,
Правац 3 (Ужице-граница Босне и Херцеговине),
Правац 4 (граница Румуније-Вршац-Панчево-Београд-Чачак-Пожега-Ужице-граница са Црном Гором),
Правац 5 (граница Бугарске-Зајечар-Параћин),
Правац 6 (граница Црне Горе-Рибариће-АП Косово и Метохија),
Правац 7 (Ниш-Прокупље-Куршумлија-АП Косово и Метохија) и трансверзалне везе Појате-Крушевац-Краљево-Чачак, Пирот-Лесковац-АП Косово и Метохија и Суботица-Бачка Паланка. Етапе реализације ће бити одређене на основу економске изводљивости;
4) идентификација уских грла на Основној мрежи јавних путева у Републици Србији-путеви кроз и око Београда, мостови на Дунаву и Сави у Београду и његовој близини, обилазница око Београда, пут Београд-Нови Сад (мост код Бешке), привремени железничко-друмски мост у Новом Саду, Ибарска магистрала;
5) реконструкција мостова на путној мрежи у циљу побољшања њихове структуре, стабилности и носивости. Услед неадекватног одржавања током година и повећања густине саобраћаја на неким деоницама наведене мреже мостови су постали значајна уска грла. Потребно је урадити посебну анализу за дефинисање приоритета за реконструкцију мостова на Основној мрежи;
6) припрема студије о приоритетним мерама за повећање безбедности саобраћаја на међународним путевима у Републици Србији. Увођење званичне методологије за 23 дефинисање и санацију високоризичних деоница пута и њихова поправка. Увођење раскрсница са кружним током где год је то потребно и могуће;
7) стабилизација клизишта која проузрокују повремене прекиде саобраћаја и успоравају саобраћај.
Смернице за пројекте у току су:
1) Oбилазница око Београда. По пројекту из 1975. године, који је заснован на прогнозама транспорта до 2010. године, започета је градња пута са четири траке. Изградња је прекидана и настављана више пута, због недостатка средстава и ратних дејстава (уништење моста код Остружнице). Неопходно је пројекте Обилазнице ускладити са важећом ЕУ регулативом и обезбедити примену међународних стандарда, што се посебно односи на профиле тунела. Тренутни приоритет има завршавање започетих деоница, али у наредном средњорочном периоду из функционалних разлога предност треба дати завршавању обилазнице на целој дужини, са ужим профилом од првобитно пројектованог. Проширење у складу са потребама може се извести у другој фази;
2) аутопут Хоргош-Нови Сад-Београд, који се гради као аутопут са четири траке. У оквиру пројекта предвиђена је реконструкција постојећег и изградња новог моста преко Дунава код Бешке, чији завршетак се планира до краја 2010. године. Делови овог пројекта обухваћени су концесијом на аутопутском правцу Хоргош-Пожега;
3) путни правац Хоргош-Београд-Пожега (део крака Коридора-Xb и пута Београд-Јужни Јадран)-деонице Хоргош-Нови Сад (106.9 km, 2 траке-Лот 2) и Београд-Пожега (148 km, 4 траке-Лот 1) за који је дата концесија за изградњу, коришћење и одржавање.
Специфични циљеви су:
1) полицентрични развој локалне путне мреже;
2) успостављање система за управљање коловозом на целој мрежи јавних путева;
3) чланство у специјализованим међународним телима и организацијама;
4) успостављање тела/органа за управљање безбедношћу саобраћаја;
5) увођење интелигентних транспортних система, електронског система наплате и интероперабилности у систем наплате путарина;...''

Itd, itd, otprilike je jasno da je prioritet do Požege, pa onda ka istoku na Kraljevo. prioritet im je stavaranje tzv. trougla auto-puteva. U skaldu sa tim će teći dinaki izgradnje auto-puta Beograd - Južni jadran (do Požege).


Mislim da više nema smisla baviti se strategijom razvoja transporta/saobraćaja u Srbiji.

[nihil]

Mislim da više nema smisla baviti se strategijom razvoja transporta/saobraćaja u Srbiji.

Mislim da nigdje ne stoji da će projektovanje trajati do 2015. godine tako da ne vidim smisao ovoga što si citirao.

[Stradivari]

Ne smijem previše kuditi studiju izvodljivosti jer pišem po sjećanju, ali znam da su se pojedini djelovi studije pokušali i "uspjeli" odraditi za smiješno male pare.
Bio sam kontaktiran i ponuđeno mi je da učestvujem. Ponuđenim sredstvima posao nije bilo moguće uraditi korektno, pa sam zahvalio na ponudi.
Naravno, nađeni su ljudi koji su odradili copy-paste "izvještaj" i forma je zadovoljena.
Do mene je stigla informacija (neprovjerena) da je "podizvođač" studije svim stručnim saradnicima ponudio 3 do 8 puta manju cijenu od one koja je njemu bila na raspolaganju za različite teme u okviru studije.

[wulfy]

Mislim da nigdje ne stoji da će projektovanje trajati do 2015. godine tako da ne vidim smisao ovoga što si citirao.

Mašiš poentu, vidim, moram crtat :mrgreen:


Ukratko, zaključci mnogobrojnih studija rađenih na temu transporta i auto-puteva u Srbiji.


Srbiji je bitan koridor X. Poslije 2000-te godine kada su prestali razlozi za izolaciju Srbije promet koridorom X kroz Srbiju se nije vratio u onoj mjeri u kojoj je očekivano. Razlozi za to su pronađeni u umeđuvremenu uspostavljenom koridoru IV. Plan je bio modernizovati koridor X da bi se zadržao i povećao promet, ali šta se dešava u periodu od 2008 do 2010 godine? Promet pada za dodatnih 30%. Razlog se vidi u tome što su Rumunija i Bugarska pristupile EU te na koridoru IV ima manje zadržavanja na granici.

Prioritet Srbije je da u punom profilu završi svoj koroidor X, da ne bi dodatno opadao promet. S' tim u vezi već se pristupilo izgradnji auto-puta od Novog Sada do Subotice i Mađarske granice, te od Niša do Makedonske granice.

Radi efikasnijeg trazita prioritet je izgradnja prstena oko Beograda, kao i spajanje sa koridorom IV radi preusmjeravanja djela saobraćaja na koridor X.

To su pravci, Beograd - Pančevo - Vršac - granica sa Rumunijom

te pravac Niš - Pirot - granica sa Bugarskom


Između ostalog pominje se i najveća mana koridora X. A to je da je taj auto-put isključivo tranzitnog karaktera, te da ne povezuje privredne i turističke centre u Srbiji (osim ova tri grada: Novi Sad, Beograd i Niš) u mjeri u kojoj bi trebao jedan regionalni auto-put da povezuje. Zbog toga će se ubrzano pristupiti izgradnji kraka auto-puta Beograd - Južni Jadran u dionici Beograd - Obrenovac - Valjevo - Požega. Poslije toga planira se izgradnja novoprijektovanog auto-puta Požega - Čačak - Kraljevo - Kruševac - auto-put bratstva i jedinstva (koridor X). Time se završava tzv. strateški trougao kojim se povezuju privredni i turistički centri Srbije. Za južnije dionice je komplikovaniji teren te je gradnja auto-puta mnogo skuplja. Ipak južniji krajevi su povezani (ili će biti) povezani dobrim magistralnim putevima te se može za manje od dva sata iz bilo kojeg djela Srbije doći do auto-puta što je prihvatljivo.

Još jedna stvar, u Srbiji je trenutni odnos između drumskog i željezničkog trasporta otprilike u odnosu 85% naprema 15% u korist drumskog što je nedopustivo. Drugi prioritet je da se modernizuje željeznica jer je to jeftinija alternativa tranzitnom transportu.

Tek onda na red olaze auto-putevi Požega - Boljare, Požega - granica BiH i Niš - Priština - granica Albanije. Ovaj zadnji se neće skoro raditi (zbog politike) te Požega - Boljare ima prioritet.


Crvenom bojom su označeni postojeći auto-putevi.
Plavom bojom su nacrtani auto-putevi koji su prioritet za izgradnju.
Isprekidanom plavom bojom su nacrtani auto-putevi koji dolaze na red kada se predhodni realizuju.