Kekavkmen (Kekaumenos), njegov Strategikon (Στρατηγικόν του Κεκαυμένου) iz 1078. godine.

10 Глава Упад Византинаца у Дукљу

Ако упаднеш u пљачкаш земљу неког топарха, не враћај се истим
путем којим си ушао у његову земљу. Непријатељ, познавајући крај, поставиће засједе у клисурама u на поврашку уништиће те.

Тако уради у Дукљи Травуњанин Србин катепану Драча Михаилу, сину логотета (όποιον έποίησεν ό Τρφούνιος ό Σέρβος τω κατεπάνω Δυρραχίου Μιχαήλ τω του λογοθ-έτου υίω εις Διοκλείαν), и уништи његову војску која je бројала преко 40.000. Поменути наиме катепан упавши у Дукљу опљачка je, a враћајући се затече клисуре, кроз које je био ушао, запосједнуте и би заробљен. A можда je имао и други пут да се безопасно повуче, али из непромишљености, боље рећи неискуства, би заробљен.

Jovan Skilica:

1004/5—1019.
БОРБА ВАСИЛИЈА II СА САМУИЛОМ И ЊЕГОВИМ НАСЉЕДНИЦИМА
ДО ПРОПАСТИ ДРЖАВЕ

Јер док je Трибалијом и оближњим областима Србије (Τρυμαλιας καί των άγχοτάτω Σερβίας μερών) владао Владимир, по кћери Самуилов зет (Βλαδίμηρος ό επί θ-υγατρί του Σαμουήλ κηδεστής), човек правичан и мирољубив и пун врлине, прилике су у Драчу биле мирне.

[Трибалија и Србија су синоними, као што су синоними Трибали и Срби,
уп. нап. 255. Овдје je ријеч o Дукљи, односно од XI вијека Зета (уп. коментар за Кекавмена,]

1034 — око 1052.
УСТАНЦИ ПРОТИВ ВИЗАНТИЈЕ У ДУКЉИ ПОД СТЕФАНОМ
ВОЈИСЛАВОМ

И Србија (ή Σερβία), која се после смрти цара Романа била
одметла, поново се покори.

Јован посла цару који je боравио, како рекосмо, у Солуну десет кентенарија злата али брод, захваћен олујним ветром, удари на илирске обале и разби će. Злато приграби Стефан Војислав, архонт Срба (Στέφανος δ καΐ Βοϊσθλάβος, δ των Σέρβων άρχων), који je био прије кратког времена побегао из Цариграда и заузео земљу Срба (τον τόπον των Σέρβων), протјеравши оданде Теофила Еротика.

Кад цар у Солуну сазнаде за губитак злата написа Стефану
да му пошаље његово и да својом кривицом не пружа повода
избијању рата. Пошто овај није дао никакав одговор, посла
цар против њега војску којом je заповедао евнух Георгије Про-
ватас. Стигавши у земљу и запавши у гудуре, јаруге и беспутна
места, изгуби цијелу војску и сам се једва спаси.

Пошто je Стефан Војислав био побјегао, као што je раније
речено, из Цариграда и заузео илирске планине и Трибале и Србе и околна племена (Τρι,βαλλούς και Σέρβους και τα πρόσοικα γένη) подложна Ромејима нападао и пљачкао, Мономах није могао да подноси његове упаде и писмено нареди архонту Драча — био je το патрикије Михаило, син логотета Анастасија — да прикупи стратиотску војску Драча која je била под њиме, као и војске из сусједних тема које су биле њему подређене и да заједно са хипостратезима крене на Трибале и да савлада Стефана. Kao размажен и навикнут на уживања, он (se. Михаило) није имао никаквог војничког знања, и глупо и неспретно водећи ствар постаде кривац велике несреће за државу Ромеја. Скупивши, наиме, снаге, како му je било наређено, a тих je било око 60 хиљада, он упаде у земљу Трибала, пролазећи путевима стрмим и кршним и врлетним и тесним тако да упоредо нису могла ни два коњаника да иду. Срби су њима, како се прича, намјерно дозволили и допустили да улазе, док се он (se. Михаило) није бринуо нити o повратку нити je остављао довољно јаку стражу по теснацима. Проваливши овај je пустошио и палио поља док су Срби заузели и чували теснаце и стрмовита мјеста на путу (της τρίβου) и чекали на повратак. Кад Михаило одлучи да je довољно пљачкања и кад je био прикупио много плена и заробљеника и дошло вријеме за повратак и кад путујући стигоше у теснаце тада непријатељи са висова почеше да бацају камење и гађају стријелама и свим могућим справама за бацање и ваљају огромно стење, док они око Михаила нису могли да се служе ни рукама ни оружјем нити уопште да покажу примјере храбрости. Неки погођени одмах погинуше, други се низ стрмине стровалише и јадно завршише, тако да се околне гудуре и речна корита напуне мртвацима и постану пролазни за прогонитеље. Паде око 40.000, a изгине и седам стратега. Остали кријући се по жбуњу и шумама и брдским гудурама, и кријући се од погледа непријатељских, и успузавши се преко врхова, ноћу се спасу боси и голи, тужан и суза достојан призор онима који гледају. Са њима се спаси и Михаило, подијеливши исту судбину.

Тада Михаило (Μιχαηλας), Стефанов син, који je послије оца био постао владар Трибала и Срба (Τριβαλλών καί Σέρβων... αρχηγός), склопи уговор са царем и би уписан међу савезнике и пријатеље Ромеја (τοις συμμάχους καί φίλοις των 'Ρωμαίων έγγράφται), и би почаствован протоспатарским саном.

Samo jedan dio. Ostatak slijedi.