Crnogorski jezik

[nihil]

Ko ce prevodit Njegosha i Marka Miljanova na SRPSKI JEZIK,
ako zapostavimo IZVORNI CRNOGORSKI JEZIK ????

МАРКО МИЉАНОВ
ПИСМО ВОЈВОДИ ПЕКУ ПАВЛОВИЋУ Одавно ти бих што писа, Пеко. Откада си своју отаџбину Црну Гору оставио, откад су твоје и моје очи затворене да не гледамо један другога, млого сам пута узима перо да ти пишем, па нијесам мога. Но како почнем писати скупи ми се рој некаквије мисли, изгубим се (у) иљадама ријечи да не знам коју ћу од које прву с тобом изговорити. Обрету ми се сви говори твоји и сердара Јола у мисли, што гођ смо и о чам смо говорили кад имамо један другога. Ти знаш о чам је био наш говор, којега ни не бјеше доста даном и ноћем. Највиши говор и муке бјеу ни ране српске од Косова. Тешко је срцу гледат и једну душу ђе се мучи кад се помоћ не може, а не оволики народ што му се вјекови мучења као године бројати могу. Ове неисказане муке кад набрајасмо с доста дружине, разгађасмо како ћемо и(х) брзо осветит и наше српство створити.
У један говор о томе ти рече: "Одавно српски очеви синовима говоре да су им приготовили царство ласно да га добију. Но је доста тога било. Ваља ми да га добијемо. а синови да уживају". Рече ти Књаз: "Велиш (л)и тако. Пеко?" "Велим, господару. Да бог да, ко оставља на сина, оста без сина и свега што му је бог удијелио. Јер очеви који смију гинут нете на синове остављат". Млоге твоје племените ријечи које си ми у срце усадио - и ова ми је међу њима пристала. ...

[Ego_and_his_own]

Највиши говор и муке бјеу ни ране српске од Косова.

Jesu brate i dan danas bole. Al su nase rane bolnije Ma$a moj.

Одавно српски очеви синовима говоре да су им приготовили царство ласно да га добију. Но је доста тога било. Ваља ми да га добијемо. а синови да уживају

Crnogrci su ti se ma$a bash nauzivali ovih 100 godina sa srbima. Nisu ni za sebe mnogo bolji bili.
Djeca su nam nepismena, vladari budale, a narod sveznajuci. Bog sami zna kako ce se iscupat iz toga...
Od tvojega cojstva ne ostade ni junastva dobri moj Ma$a Mi$ov.

Srecom ti si se edukova oko 50-te pa nisi o jeziku prica mnogo, znam da nisi ima kad. Ako si medju ovima vjecno zivima onda si dozivio da ti se djeca sprdaju kako pisesh i zborish.

[Don_Sharky]

ja bi da se izbrise cijela ova tema i cijeli ovaj podforum, a posto su popularne ove ankete, postavite jednu pa da se glasa.
ja to radi vasheg zdravlja....

[Petar Mrvaljevic]

МАРКО МИЉАНОВ
ПИСМО ВОЈВОДИ ПЕКУ...

Одавно ти бих што писа, Пеко. Откада си своју отаџбину Црну Гору оставио, откад су твоје и моје очи затворене да не гледамо један другога, млого сам пута узима перо да ти пишем, па нијесам мога. Но како почнем писати скупи ми се рој некаквије мисли, изгубим се (у) иљадама ријечи да не знам коју ћу од које прву с тобом изговорити. Обрету ми се сви говори твоји и сердара Јола у мисли, што гођ смо и о чам смо говорили кад имамо један другога. Ти знаш о чам је био наш говор, којега ни не бјеше доста даном и ноћем. Највиши говор и муке бјеу ни ране српске од Косова.Тешко је срцу гледат и једну душу ђе се мучи кад се помоћ не може, а не оволики народ што му се вјекови мучења као године бројати могу. Ове неисказане муке кад набрајасмо с доста дружине, разгађасмо како ћемо и(х) брзо осветит и наше српство створити.

У један говор о томе ти рече: "Одавно српски очеви синовима говоре да су им приготовили царство ласно да га добију. Но је доста тога било. Ваља ми да га добијемо. а синови да уживају". Рече ти Књаз: "Велиш (л)и тако. Пеко?" "Велим, господару. Да бог да, ко оставља на сина, оста без сина и свега што му је бог удијелио. Јер очеви који смију гинут нете на синове остављат". Млоге твоје племените ријечи које си ми у срце усадио - и ова ми је међу њима пристала. ...

Odlican primjer je ovaj tekst Vojvode Marka Miljanova. Neko se mene odje ismijava kad sam ja napisa rijes "pisa", ali vidju vraga evo ga Marko Miljanov tako sroci. Dalje, padezi... samo pogledajte kako i koje padeze Marko Miljanov koristi. Tacno se vidi da Marko Miljanov ne govori hercegovackim govorom (sa sedam padeza), vec crnogorskim, odnosno zetsko-juznosandzackim.

Sad, pitaj ja vas, braco, zasto bismo se prisiljavali da pricamo hercegovackim govorom, kad imamo nas narodni jezik kojim su pricali i pisali cuveni nasi preci medju koje spadaju Vojvoda Marko Miljanov i Peter II Petrovic Njegos. Zasto bismo mi sceli pisat i pricat drukcije od njih? Zasto da imamo takvu gramatiku da ispada da nepravilno pricamo od prvog dana kad progovorimo.

Mogu vam rec jednu stvar, kakvu god gramatiku da naprave (uveli ili ne uveli ta tri slova) ja cu uvijek govorit i pisat $utra, $ekira, $ever itd. Uvijek cu govorit i pisat "na Cetinje", "Na Lovcen", "u Podgoricu" itd. itd. Bilo to zvanicno pravilno ili nepravilno savrseno me ne interesuje.

[ljubo__hristo]

Mogu vam rec jednu stvar, kakvu god gramatiku da naprave (uveli ili ne uveli ta tri slova) ja cu uvijek govorit i pisat $utra, $ekira, $ever itd. Uvijek cu govorit i pisat "na Cetinje", "Na Lovcen", "u Podgoricu" itd. itd. Bilo to zvanicno pravilno ili nepravilno savrseno me ne interesuje.

Da se razumijemo ja sam pristalica standardizacije crnogorskog jezika, ali pisat 'na Cetinje' je pomalo glupo. Mislim u svakodnevnom govoru i ja tako pricam, ali knjizevni jezik mora da lici na nesto, ne mozemo svaki seljacki izraz da standardizujemo jer boze moj neko tako prica. $ bi i ja uveo ali samo za par rijeci.
Evo uzmi primjere iz okruzenja - zasto se niko nije sjetio da standardizuje Dalmatinski, Leskovacki, Zagorski govor. I ti ljudi tamo pricaju drugacije od knjizevnog pa im ne smeta.

[frnjok]

Mogu vam rec jednu stvar, kakvu god gramatiku da naprave (uveli ili ne uveli ta tri slova) ja cu uvijek govorit i pisat $utra, $ekira, $ever itd. Uvijek cu govorit i pisat "na Cetinje", "Na Lovcen", "u Podgoricu" itd. itd. Bilo to zvanicno pravilno ili nepravilno savrseno me ne interesuje.

Tachno tako. Na kraju krajeva knjizevni jezik je onaj jezik kojim se sluzi obrazovani dio naroda. Sve drugo je namet. Prije 160 i kusur godina Njegosh, Vuk, Djura itd. su djelom dokazivali da je "chobanskim" jezikom moguce izrazit i najsuptilnije misli. Izgleda nam nema druge nego ponovo pochet pisat knige na Crnogorskom - evo i ovaj forum dokazuje neshto.

Nego, kao sto nedje rekoh, "djavo se krije u detaljima". Od Banjevica dosad samo uopshtena pricha... Sve neshto ka na prste, pa polako, pa pazhljivo, pa da se ko ne nadje uvrijedjen i pogodjen. Jedino shto mi se svidjelo u njegovoj, inache potpuno kontradiktornoj, izjavi je inicijativa da se krene sa nauchnim istrazhivanjem Crnogorskog jezika (iako u drugoj rechenici kazhe da je tu sve poznato, istrazheno i vec standardizovano). Istina je da mi ljudi nijesmo smjeli do sad ni izuchavat sopstveni govor!!

Samo razmislite malo o tome...

[Zvek_Zivi]

KAKO JE MARKO MILjANOV NAZIVAO SVOJ MATERNjI JEZIK


Ovaj tekst je iz knjige Marka Miljanova Popovića >>Život i običaji Arbanasa<<, iz poglavlja "Oni i Crnogorci".

=================

............................................
............................................

Oni i Crnogorci

Ono, ima i u nji` koji pljačka i grabi, ali oni smijeraju i najniža grabnja da i` blizu slave izgleda, kako ju može drugo ime zamijenit, a ne niska grabnja, žmureća, samo da iju, ka što čine neki u Tursku, na druga mjesta, grabadžije koji grabe da iju, a nikoga ne biju. A oni koji grabi miješa ga s ubistvom koje je sa slavom pomiješano.
Tek u nji` nema ni crnoga ni bijeloga, u čam se slava ne traži tako veličanstveno da se ne može opisat` njina fantazija, od koje imamo neki dio mi Brđani i Crnogorci u običaje, da se u mlogome priliču s arbanaškijem običajima, i to više imaju toga plemena brcka koja su bliže Arbanije, kao Vasojevići i Kuči, malo Lješnjani i Ceklinjani, a poviše Cr[m]ničani. Ova su više poznata s Arbanasima i njinijema običajima, da i` nijesu toliko opori jednijema i drugijema, no se miješaju, traže jedan drugoga, čine poznanstvo i prijateljstvo, bratime se i kumuju, i u sve drugo se slažu, kad se ne biju među sobom; samo i` je u jezik velika razlika, no i to su mlogi jedni od drugije naučili da govore, naši arbanaški, a oni naški.
Mlogo Arbanasi traže poznanstvo i prijateljstvo s našijem ljuđima. Oni često dolaze na naše skupštine samo zato da pregleda kojega će izabrat da se š-njim pobratimi, ali okumi i postanu blizika, s više ljubavi no rođena braća. Natiječu se naši i njini, koji će boljega prijatelja ugrabit. Ali u to se više Arbanasi `itaju.

.................................................
.................................................

Dvije priče iz knjige >Primjeri čojstva i junaštva<

Jedna Arbanaška udovica, ženila sina jedinca. Svatovi dovedoše nevjestu. Pošto se večeralo, počelo se pjevat i igrat. Mladoženja ojde da pregleda konje svatovske, dolje u lubu. Konj ga udari nogom u čelo, i on pade mrtav. Majka ga nađe mrtva. Metnu ga u jasle i pokri sijenom da ga drugi ne nađu i ne kažu, pa je ižljegla među svatove, igrala i pjevala, mložila veseije. Kad bi koji svat reka:
»Iziđi, Redžo, đe se kriješ, zove te nevjesta da igraš!« — majka mu je svakad iskočila u kolo govoreći:
»Zagovorio se nešto moj Redžo, ja ću mjesto njega igrat sa svatima i sa snaom!«
Veselje je trajalo svu noć, po običaju arbanaškome.
Ujutru, kad je vakat bio da se ide u crkvu na vjenčanje, nevjesta i svatovi su gotovi bili. Majka je otišla sa slugama u lubu, obukla sinu najljepše aljine, pa ga mrtva donesoše među svatovima. Tu je sjela kod njega, tužeći mu kaževala da ga čeka nevjesta i svatovi da idu na vjenčanje u crkvu!
Ovu su tužbu Arbanasi spjevali u svoje pjesme, đe se govori:
»Čov, Redžo, čov, djalia« itd., naški:
»Dig se, Redžo, dig se, sine moj!«
A Redžovu nevjestu povedoše svatovi odaklen su ju i doveli.
A Redžova majka ostade da nariče svoga sina. Njeno naricanje i trpjenje zasluži spomena, te ju i danas Arbanasi pjevaju.

---------------------

Božina Stojanov i Lazo Novakov bjeu Bezijovci. Božina je bio od najbolje, a Lazo od najgore sume ljudi njinoga vremena. Lazu je nepravo bilo što je Božina onoliko dobar bio, a on ovoliko nedobar, stoga opali puškom u Božinu. Puška ne probi, no se ustavi neđe u aljine. Seljani skočiše da ubiju Laza, no ne dade Božina veleći:
»Lazu možete aljinu svuć da mu je ubijete, ka što je on moje aljine ubio! A pošto nije on mene ni drugoga krvavio, ne treba ni njegovu krv prosut!«
U to vrijeme bio je zakon da kad neko nekoga kamenom ili drvetom udari, zato da mu izgore kuću i sav mal da mu propane. A puškom kad gađe, i malom i glavom pogine, jer takve rabote su se vojskom sudile, a ne pojedini glavari da presude. I po presudi krivac plati. Tako oćaše i Lazo platit, da mu se ne zna kućnika, da bješe gađa rđavoga, no gađa dobroga, koji ga odbrani i nekće osvete, no s tijem pakaza da je velikodušan, ka što je junak.
Velikodušnost junaštvu priliči! Lazu život pokloni, a sebe čast prinese, s kojom posvjedoči svoje čojstvo i junaštvo. da mu svako reče:
»Dobro učinje, pomoga mu bog!«
A Lazo ostade pri prvome s onoliko junaštva koliko ga ima, a ljubavi još manje među braćom, jer svi su ga mrzjeli, koji kće da ošteti onakvoga jimaka kojega su svi ljubili! Božina je bio pobratim Marka Đeljoševa, kojega smo prije na Korita viđeli krvava od štrugle s kojom ga bješe ubio Poj Ulja u glavu. Pa Marko ne dađe da ga ubiju, ka što je prije rečeno. O Marku Đeljoševu i Božini Stojanovu ima dosta priča na naški i arbanaški jezik.

[Zvek_Zivi]

Svaki narod ima svoj jezik. Nema nemustih naroda. Stari Sloveni su, ne razumijevajuci jezik svojih susjeda, vecinu zapadnih susjeda nazvali nijemcima, tj. nijemim ljudima. Kasnije se to malo procistilo i to ime ostalo je samo jednome narodu - N(i)jemcima, kako ih zovu svi Sloveni. Naravno, mi smo od tada daleko odmakli i znamo da ne postoje nemusti, nijemi narodi. Tudjim jezikom govore samo narodi kojima je na ovaj ili onaj nacin taj tudji jezik nametnut. Kad me danas ubjedjuju da i Amerikanci i Australijanci govore engleskim, pa
zaboga zasto bismo i mi morali imati svoj jezik i zvati ga svojim imenom, ja bih vise volio da mi kazu (to bi bilo ubjedljivije) kako i Indijanci danas govore engleski. To bi bio bolji primjer da me ubijede kako ja svoj jezik ne trebam zvati svojim nacionalnim imenom.
Negdje 1975. dogodio se jedan slucaj koji zvuci dosta anegdotski. Na usavrsavanju ruskog jezika u Lenjingradu nasao se s nama rusistima jedan Slovenac, slikar, koji je zelio da nauci ruski jezik da bi proucavao rusko srednjevjekovno slikarstvo. Posto je dosao tri mjeseca prije nas, a nikako se nije snalazio u tom jeziku, prekori ga profesor: kako to da, i pored ona tri mjeseca i ovog nastavka, on i dalje slabo govori ruski. On odgovori ovako: »Ja sam u ona tri mjeseca bio u grupi Crnogoraca, a posto Crnogorci nemaju svoj jezik niti govore ruski, vec govore srpski, ja sam s njima govorio srpski«.
I tako rezonuje jedan laik, ali cesto laici pogode pravu stvar. Ja ga kasnije pitam: »Kako mozes tako da govoris, a znas da je tim jezikom govorio i moj djed, pradjed itd. To je moj jezik«. »A zasto ga ti zoves
tako? Ti za mene ne govoris svojim, vec srpskim jezikom«. Crnogorci se od pocetka dogovaranja o zajednickom jeziku, pominju ga u brojnim dokumentima - kao narod koji govori tim jezikom.
Vuk je u svome clanku Srbi svi i svuda mislio za sve Juzne Slovene da su Srbi. Na ovo je odmah reagovao Zagreb (Sulek) Mi smo, naravno, zakasnili da reagujemo na Vukove stavove. Knjizevni dogovor u Becu, koji se dogodio 1850. godine, potpisao je i Slovenac Franc Miklosic, ali to ipak nije obavezivalo Slovence da se pridruze tom zajednickom jeziku. Naravno, u Becu na tom knjizevnom dogovoru, nema potpisnika Crnogorca, ako Vuka Karadzica ne racunamo u svog predstavnika. Becki knjizevni dogovor ne sadrzi naziv jezika. Uopste se tamo jezik ne imenuje. Govori se o jednome narodu, ali se ni taj narod ne imenuje. Ovo kako se imenuje
jezik u Beckom dogovoru sadrzano je u sintagmi juzno narecje, sto ne moze biti naziv jezika. Poslije ovoga dogadja se usvajanje naziva jezika i vrlo je zanimljiva cinjenica da se u Hrvatskom saboru raspravlja o
tome kako ce se zvati jezik. Odnosno, kako ce nazivati jezik sluzbeni, u sluzbenoj upotrebi. Hrvati-poslanici u Saboru predlagali su da se naziva srpsko-hrvatski, dajuci prednost srpskome imenu. Medjutim, Srbi u tom Saboru ni po koju cijenu nijesu pristajali da se tako nazove jezik vec samo srpski. Saborom je predsjedavao Ivan Mazuranic; on je zakljucio raspravu i upisao (na to je imao pravo) svojom rukom - jezik ce se zvati hrvatski. Eto do takvih stvari dovode iskljucivosti, jer ipak je jezik, a pogotovo njegov naziv, stvar dogovora i stvar konvencije.
Kad je rijec o Novosadskom dogovoru (1954), ukazacu na neke stavove toga dogovora da vidite koliko nas ima ili nema. U prvome stavu Dogovora kaze se: “Narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca (dakle, ovdje nema ni Muslimana ni Bosnjaka) jedan je jezik”. Ali u svim ostalim stavovima i dalje u tekstu - Crnogoraca nigdje nema. Dalje se kaze: »Stoga je knjizevni jezik koji se razvio na njegovoj osnovi oko dva glavna sredista, Beograda i Zagreba, jedinstven, sa dva izgovora, ijekavskim i ekavskim«. Da se zakljuciti da ono sto se dogadja oko Beograda je ekavski, a ono sto se dogadja u jeziku oko Zagreba je ijekavski. A dje smo mi? Ako smo oko Beograda i ka Beogradu trebalo bi da smo ekavci. Po ovoj odrednici mi bismo pripadali sredistu koje se zove Zagreb. Treci stav kaze: »Oba pisma, latinica i cirilica, ravnopravna su. Zato treba nastojati da i
Srbi i Hrvati (opet nema Crnogoraca - V. M.) podjednako nauce oba pisma«. Ako je iko naucio oba pisma i ako iko danas vlada s oba pisma - to su Crnogorci. Ali, eto, tu nas nije bilo. Cetvrto: »Oba izgovora, ekavski i ijekavski, takodje su ravnopravna«. U sedmom stavu: »Nacrt pravopisa izradice sporazumno komisija srpskih i hrvatskih strucnjaka«; opet nas nidje nema. Istina, u potpisu Novosadskog dogovora su i tri Crnogorca, ali ne kao crnogorski no kao srpski jezicki strucnjaci. Oni koji poznaju istoriju jezika znaju da su to Radovan Lalic, Mihailo Stevanovic i Jovan Vukovic (koji je bio profesor u Sarajevu). Dakle, prema svemu ovome crnogorsko srediste je Beograd; tako stoji, a u praksi je to jos snaznije potvrdjeno.
Sad dolazim na temu Jezik u Crnoj Gori danas. Kad je u pitanju normiranje jezika sve se to, uglavnom, dogadjalo izvan Crne Gore. Recimo, ako uporedite jezik proznih pisaca XIX vijeka, koji inace vise uticu na oblikovanje jezika nego pjesnici, evo ovih - Milovana Glisica, Janka Veselinovica, Stefana Mitrova Ljubise i Marka Miljanova - zakljucicete da je nas standardni jezicki izraz danas, u Crnoj Gori, mnogo blizi jeziku Milovana Glisica i Janka Veselinovica nego jeziku Ljubisinom i Marka Miljanova. A svaki jezik se zasniva zapravo na jeziku najboljih pisaca toga naroda.
Doslo je do velikih promjena - od onoga sto je bio crnogorski jezicki standard u Kraljevini Crnoj Gori, do ovoga sto danas imamo u (Republici) Crnoj Gori. Prije svega, doslo je do ekavizacije velikog broja izraza koji su svojevremeno bili ijekavski. Na to su, naravno, najvise uticali mediji. Treba samo podsjetiti kada je ova Crna Gora, odnosno Crna Gora XX vijeka, ne racunajuci Kraljevinu, dobila prvi dnevni list.
Kada je dobila, recimo, cjelodnevni radio-program, da ne govorimo o televiziji, pa cete vidjeti da su mediji izvrsili velike uticaje na jezik. Veliki uticaj na normiranje jezika u Crnoj Gori takodje su izvrsili
kadrovi koji su skolovani izvan Crne Gore.
Ono sto se mozda zanemaruje: jedan od najvecih uticaja, ja mislim, vrsila je literatura za djecu. Crnogorci vrlo kasno dobijaju kvalitetnije pisce za djecu. A bez te literature zaista se ne moze - od predskolskog vaspitanja do srednje skole. Mi znamo da nam je veci dio te literature dolazio iz Beograda, a cak i ono sto je prevodjeno sa drugih jezika dolazilo je ekavizirano. Vi danas nemate u Crnoj Gori slikovnicu crnogorskog izdanja. Dakle, klasici svjetske knjizevnosti za djecu su prevedeni tako, stampani naravno u srpskim centrima kulture i dolazili takvi u Crnu Goru. Crna Gora nije imala mogucnosti da prevodi i stampa ni francuske ni ruske ni engleske pisce; tako su do danas u tim izdanjima dolazili pisci tom (ekavskom - S.P.) jezickom normom prevedeni.
Ja sam se bavio analizom citanki za osnovne skole - od prvoga do osmoga razreda. Posto je to jedan opsiran tekst necu se duze zadrzavati na analizi citanki, sem sto cu vam iznijeti procente ekavskih tekstova u
citankama. Tako u citanci za prvi razred imamo 27% ekavskih tekstova, za drugi razred - 20,7%, za treci - 26,4% i tako dalje, da bismo u citanci za sedmi razred imali 40,9% ekavskih tekstova.
Zasto nam se sve ovo dogadja, zasto niko iz Crne Gore i u ime Crne Gore nije potpisao Novosadski dogovor? Prije svega zato sto nemamo institucija koje se bave izucavanjem jezika, nemamo institucija koje bi
prestavljale Crnu Goru na nekim nivoima u dogovaranju. Zasto nemamo tih institucija? Davno je osnovan Istorijski institut (osnovan 1948. pod imenom Institut za proucavanje istorije crnogorskog naroda - S.P.) i politicari su rekli: kako ne, zaboga, nama treba Institut, jer imamo bogatu istoriju. Niko se ne sjeti da imamo i bogat jezik, bogatu knjizevnost i bogat govorni izraz. Molim vas, moguce je bilo vrlo lako osnovati Institut za strane jezike, koji postoji i neka postoji, ali nikako da osnujemo Institut za jezik i knjizevnost koji bi proucavao jezicko blago Crne Gore. Sem toga, program po kojima se izucava jezik i knjizevnost od prvog razreda osnovne skole do studija na Filozofskom fakultetu nazvali smo Srpski jezik i knjizevnost. Kad to kazete onda se podrazumijeva srpski jezik i srpska knjizevnost. Ja predajem na Katedri za ruski jezik i tamo se izucava ruska, a ne neka druga knjizevnost!
Sto se tice prijedloga za naziv jezika, oni su vec javno izreceni i ja mislim da svaki naziv jezika mora biti rezultat dogovora. Rjesenja moraju predloziti strucnjaci, a najvjerovatnije ce organi koji o tome odlucuju donijeti odluku.

[Petar Mrvaljevic]

Da se razumijemo ja sam pristalica standardizacije crnogorskog jezika, ali pisat 'na Cetinje' je pomalo glupo. Mislim u svakodnevnom govoru i ja tako pricam, ali knjizevni jezik mora da lici na nesto, ne mozemo svaki seljacki izraz da standardizujemo jer boze moj neko tako prica. $ bi i ja uveo ali samo za par rijeci.

Da se tako razmisljalo prije 150 godina, knjizevni jezik bi nam jos uvijek bio staroslovenski.

Evo uzmi primjere iz okruzenja - zasto se niko nije sjetio da standardizuje Dalmatinski, Leskovacki, Zagorski govor. I ti ljudi tamo pricaju drugacije od knjizevnog pa im ne smeta.

Hrvati su prilagodili gramatiku, kao i bosanci. Srbima odgovara ovakav standard i ne vjerujem da ce ga mijenjat (jer je Leskovac kod njih ipak periferija i bolje je da se Leskovcani prilagodjavaju nego li svi ostali). U CG vecina prica drugacije nego li sto je knjizevni standard, a slovo $ koriste bas svi.

[Ego_and_his_own]

Vazda je to bilo da se malogradjani stide svog govora i pisanja.... seljaci nisu nikad.

Ja mislim da je prelijep crnogorski jezik, mnogo tonalitetski jasniji, ljepsi i strastveniji od srpskog.
Dokaz tome su i djela napisana na njemu, koja se nikad nebi mogla napisati tako sazeto, filozofski jasno i recito.

[shrek]

A pitanje je da mi odgovoris koliko rijeci koristis u kojima je to slovo izmedju D i Z (ono kao bidza, bidzin...)? Koliko??? Pa mi sam reci je li to opravdano...

Pazi, ta dva slova bas rijetko koristim ali zato slovo $ koristim svakodnevno i vec ako cemo ubaciti slovo $ ne vidim cemu problem da se ubace i ta dva, iako se doduse moglo i bez njih.

[shrek]

ali izmisljati ovakve ... pa malo je reci gluposti, da bi se neko osjetio vecim crnogorcem od Njegosa ima smisla kolko i napisat u zakoniku da je ispravno preticat' na punu jer, zaboga, svi to rade...

Jos malo ce crnogoroski poceti da se poredi i sa ubistvom, jer evo izgleda slovo $ ugrozava zivote i bezbjednost bas kao i preticanje na punu... Boze svasta li se moze procitati odje.

[milovan]

ВОЈВОДИ ПЕКУ ПАВЛОВИЋУ Одавно ти бих што писа, Пеко. Откада си своју отаџбину Црну Гору оставио,

Mnoge su VOJVODE I SERDARI,
SVOJU OTADZBINU CRNU GORU, NOSILI U "TAZBINU" da je daruju barjaktaru, ili za nju kupe Kosovo ili Prevlaku.

Evo Marko pomenu SINOVE tih i takvih VOJVODA I SERDARA, ja necu.

[Zvek_Zivi]

Ljudji ja sam vazda zborio kako veljeserbima ne smeta Crnogorski jezik ,njima smeta sto nije sve ,ama bas sve u Crnu Goru serbaljsko ! Inace kako bi bili dominantni serbalji kad mi Crnogorci nebi jeli serbaljsku pitu ,serbaljsku sarmu ,gulas ,disali serbaljski vazduh ,slusali serbaljske pjesme ,plivali u serbaljsko more, setaliposerbaljskijem brdima i planinama (posebito serbaljskijem Lovcenom) . To je njina najveca muka i zato poserbljeni narod Crnogorcki ima tesku muku i vodi tesku bitku koju (baj d vej) gube nebili odrzali veljeserbaljstvo nebeskoga naroda (koji naseli Bjelasicu u kameno doba) !!!!!!!!!!!!!!! I kako bi ih gazde iz beograda pustale da se lijece tamo ako nebi udarali uz sva svirala kako je Crna gora i Crnogorci veljeserbi najcistijega karata !

[Iceburn]

Jos malo ce crnogoroski poceti da se poredi i sa ubistvom, jer evo izgleda slovo $ ugrozava zivote i bezbjednost bas kao i preticanje na punu... Boze svasta li se moze procitati odje.

Preuvelicavanje i ironizovanje je svojstveno samo ljudima bez argumenata. A ja nisam rekao da imam ista protiv crnogorskog, ja sam samo protiv nagrdjivanja jezika uvodjenjem ovih umotvorina onih koji se zele osjetiti najvecim crnogorcima, jer Boze moj, kakav si ti to crnogorac ako ne koristis $... pffff, hvala ali ne hvala... ako to podilazi tvom nacionalnom egu, samo izvoli, slobodna smo drzava za Boga, ali ne primoravaj druge da se prilagodjavaju tebi, jer kao sto rekoh, proglasiti nesto za ispravno, snosi veliku odgovornost, a demagogije tipa :"svi kao ja ili nikako" mislim da je bolje da ostavimo '90. godinama. Vama niko ne brani da pricate kako hocete, kao ni meni jer i sam u govoru koristim ova slova, $ u glavnom, ali uvoditi u gramatiku ulicni govor (sleng, l'argo, zargon, satrvocaki...) standardizovati ga i opravdati ga time "sto svi pricaju tako"... ekvivalentno je onome sto si quote-ovao iz mog predjasnjeg posta. Ako nisi u stanju da sthvatis tu moju aluziju, bice mi zadovoljstvo da ti je objasnim.

[shrek]

Preuvelicavanje i ironizovanje je svojstveno samo ljudima bez argumenata.

Mozda zato i uvelicavas odnosno poredis uvodjenje slova $ sa preticanjem na punu liniju?!

ako to podilazi tvom nacionalnom egu, samo izvoli, slobodna smo drzava za Boga, ali ne primoravaj druge da se prilagodjavaju tebi,

Dje ti vidje da bih ja primoravao nekog na nesto? Jedini ko bi da primorava i zabranjuje si ti.

[milovan]

Jesu li ono NASHI,
oni iz Krapinske pecine ????

[Boromirospg]

Juce na atlas tv ona voditeljka kaze "Obadvoje" mora da je pricala na crnogorski jer ne vjerujem da je nepismena... tj. nije Tiho Vujovic.

[Iceburn]

Mozda zato i uvelicavas odnosno poredis uvodjenje slova $ sa preticanjem na punu liniju?!



Dje ti vidje da bih ja primoravao nekog na nesto? Jedini ko bi da primorava i zabranjuje si ti.

Moje je bila aluzija koju ocigledno nisi shvatio, a ako ti se to cini preveliko onda ga uporedi sa prelazenjem ulice van pjesackog, i to svi cinimo, al nikome ne pada na pamet da to legalizuje. Ako ni ovu aluziju ne shvatis, onda dizem ruke od tebe...

Ako bi se standardizovale ove gluposti i ubacile u gramatiku, novine bi morale biti stampane u skladu sa gramatikom, na TV-u bi se moralo pricati "gramaticki ispravnim jezikom", naravno, niko nikoga ne primorava, ali kad se samo sjetim Bubreska i onog nakaradnog vodjenja dnevnika dodje mi da povracam. To je toliko odvratno zvucalo da nisam mogao da izdrzim duze od 2 minuta da ga slusam. Al ima ljudi sto uzivaju tome... Oprosti ako sam povrijedio tvoja patriotska osjecanja, al ovdje izgleda veci si crnogorac sto vise mrzis srbe i veci si crnogorac sto se vise gadjas padezima... e j*bo ja takva nacionalna osjecanja, ne pravim raziku izmedju cetnistvam, ustastva i ovoga... linija izmedju sovinizma i balkanskog patriotizma gotov da ne postoji... A insistirati na necem' sto je pogresno, na necemu za sta bi svako od vas pre 10 godina rekao da je pogresno, moze izazvati mnogo vise zla od preticanja na punoj. Isti hari krisna je u istom ovom topicku, nekih 20 stranica ranije (sto je ekvivalent od nekoliko mjeseci pretpostavljam) izjavljivao kako mu ruzno zvuci kad se neko gadja padezima, da bi on sad prvi postao barjaktar "novogramaticke revolucije" ... da se ne radi o Crnoj Gori, rekao bih da je licemjerje... ali izgleda da se kod nas evolucija tece brzinom svjetlosti... al u pogresnom smjeru ocigledno...

[Hari Krisna]

Sto se ti nalupeta sve ti prosto. Na osnovu cega ti izvuce da Shrek ili bilo ko mrzi Srbe i dje to nadje da ja barjaktarim i kazem da je divno frljekati se padezima. Meni je zao zbog vase muke i svih bolova koje vam nanosi crnogorski jezik i dzaba vam trud da taj jezik predstavite kako vam najvise odgovara, ali on je stvarnost a sa stvarnoscu se svak normalni mora pomiriti ukoliko ne zeli svoju agoniju i depresiju pojacati. Zalazes se za cistoću jezika, a sam brkas ekavicu sa nasim ijekavskim i ne smatras da izazivas neko zlo. Za koji dan ćete izmisliti da će se u crnogorskom pisati sa desna u lijevo pa diskutovati o tome kao sad o padezima. Sad se nasli sve vrli strucnjaci koji ne znaju sta znaci "Śedi dolje" ili nikad nijesu culi pa ih to golica po bubne opne bre.

[shrek]

Moje je bila aluzija koju ocigledno nisi shvatio, a ako ti se to cini preveliko onda ga uporedi sa prelazenjem ulice van pesackog, i to svi cinimo, al nikome ne pada na pamet da to legalizuje. Ako ni ovu aluziju ne shvatis, onda dizem ruke od tebe...

I prelazenje ulice van pjesackog stvara (zivotnu) opasnost i za pjesaka a i za vozace a ne vidim kakvu to slovo $ predstavlja opasnost za bilo koga odnosno kako se moze porediti "legalizovanje" ove dvije stvari?

I pusti se skretanja sa teme.

[sinisam]

Ovdje svi pričaju o jeziku a još se niko nije pozvao na bilo koji zvaničan dokument koji govori o načinu na koji će biti standardizovan crnogorski jezik!
Na televizije Crne Gore u ,, utisku nedelje" jedan gledalac je samo pomenuo jedan mali fragment budućeg crnogorskog jezika.
Znači, u službenom jeziku Crne Gore kada se završi standardizacija neće se više( naveo je primjer)govoriti:
SVETI PETAR nego SVIJETI PETAR!
Eto o ovom možemo raspravljati jer je u pitanju provjerena činjenica.
pomenuo je još neke novosti ali nijesam obraćao pažnju!

[shrek]

dzaba vam trud da taj jezik predstavite kako vam najvise odgovara

To ti je kao kad su predstaljali Nezavisnost pred referendum - ako se odvojimo krepasmo od gladi, poklase nas albanci, dize Srbija berlinski zid...

Svako normalan gleda da sacuva i zastiti svoju posebnost dok bi pojedini vrlo rado docekali da govore i lepo, belo samo da zato imaju uporiste odnosno da je neko procijenio da je to "pravilno".

[ljubo__hristo]

SVETI PETAR nego SVIJETI PETAR!
Eto o ovom možemo raspravljati jer je u pitanju provjerena činjenica.
pomenuo je još neke novosti ali nijesam obraćao pažnju!

Ne znam za sveti, ali znam masu starijih ljudi da kad prepricavaju njihove junacke bajke ne kazu osvetio nego osvjetio.

E i jedna anegdota. Jedno jutro u prodavnici neka baba ispred mene cini '10 cjenti'

[Spale]

Svako normalan gleda da sacuva i zastiti svoju posebnost dok bi pojedini vrlo rado docekali da govore i lepo, belo samo da zato imaju uporiste odnosno da je neko procijenio da je to "pravilno".

prije par dana pricam ja sa curom iz HN, inace, koliko primjetih, dobro potkovanom idejom velike srbije, i ona ni manje ni vise, nego prica: lepo, belo, kisela, sekira, uvek... Ja je pitah sto tako prica, a ona mi rece: ja ovako pricam od kad sam se rodila, necu sad da koristim novopecene izraze kojima se ti sluzis. Inace rodjena tu dje zivi .

Ovo samo kod nas ima ja mislim, da se neko sam po sebi...