Једна од прича из легендарног Марковог дјела :

Сердар Шкрњо Кусовац има је сина Ника и кћер Јаницу, млађу од Ника. А и Нико је млад, није још у бојеве одио, па је сестра сујмала о братову јунаштву. Код пошледњега рата крену љуботински баталијон на војску ка и други, свака је мајка молила бога за сина а сестра за брата. Сваки бога моле да јој здраво дође, а особито кад је јединац. Може се вјероват да је и Јаница жељела да јој јединац брат здраво дође, али се не чу другога благослова од ње, но при кретању донесе му воде да се умије говорећи:
»Немо' ти, брато, бит страшљив, да ти се љуђи не ругају!«
Нико је гледа Јаницу и рече јој:
»Ја сам мислио е си у бригу како ћеш без мене ако погинем, а нијесам знава е се бојиш е не ваљам!«
Она му рече:
»Бидни ти добар,брато,па за погибују како бог дадне!«
Кад се чуло да се Нико ранио (да је рањен) у бој под Рогаме,Јаница је сретна и весела била говорећи:
»Сад имам брата јунака!«
Мајка ју је плачући гледала,она рече мајци:
»Зашто плачеш, а знала си е је зато и отиша да и бије и да га бију!?«




Sent from my SM-A546B using Tapatalk