Надаље, теза о "чија земља његова и вјера" је крилатица која потиче из времена тридесетогодишњег рата и описује начело на коме се заснивао мировни споразум - да ће она земља чији је владар Протестант остати протестантска.
У средњем вијеку, а посебно на граничним зонама источне и западне цркве, "опредјељење" владра је углавном било теоретско. Већина владара никада није ни извршила званично крштење јер по схватањима обије цркве, човјек се крсти само једном. Дакле није забиљежен податак да се иједан владар званично "прекрстио" у другу вјеру, нити да је нека црква насилно преобраћена у Католичку или Православну.
Наклоност одређене територије западној или источној цркви је зависио од тога којој ће од њих двије локална црква изразити лојалност. Црногорско приморије је најилустративнији примјер. Мада је Краљ Бодин званично помогао Папи да уздигне Барску Надбискупију и припоји јој одређене територије, припајање територије је било чисто теоретски, јер де факто над цркама на тим територијама Надбискупија није могла остварти власт, јер су биле лојалне источној цркви.
Једини начин да се нека црква на силу припоји Ватикану или Константинопољу је био крсташки рат, но проблем је у томе што и поред свих изражених несугласица,
ниједна од њих није ову другу прогласила јеретичком, те се против њих крсташки рат није ни могао водити.
Папа то није учинио, наредио нити признао ни када су Млеци умарширали у Константинопољ. Тај принцип ће се најјасније приказати неких 500 година касније када почиње велики вјерски рат у Европи, гдје су цркве по истом принципу отказивале послушност Ватикану. Но, одбацивши у потпуности доктрину Једне Апостолске Цркве (Католичке и Православне) они су и званично могли бити проглашени јеретицима, па је против њих покренут најкрвавији рат у Европи до првог свјетског рата.
Илустративнијег и Црногорцима ближег примјера нема од Боке Которске. Иако је скоро миленијум била под влашћу Католичких монархија, од Млетачке, Аустрије до Француске, Бока Которска је имала малтене 90% православно становништво.
Попис из Аустријске Монархије 1910 године између осталог биљежи и то:

Bookmarks