Православље-једини пут ка Једном БОГУ

[kvarni]

Да,али ми Хришћани вјерујемо да БОГ поштује слободну вољу човјека.


Шта ћемо ми бити зависи како од наше воље,искуства,разума,других фактора....Није ту само једно пресудно него све.

I? Dje ovdje ima mjesta za vjerovanje "tako je sudjeno", "svevisnji je tako rekao"?

Zasto bi mene neko propitivao za grijehe koje sam napravio SVOJOM voljom, kako ti kazes?

[Ibn Sinan]

KVARNI, griješiš, to je jedan od budističkih prigovora monoteistima. Bog, sve čuje , sve vidi i sve zna. Brine on i o tebi, i o tvojim mislima.

[Ibn Sinan]

Neću kuranom da ti odgovorim. Evo Damaskin ima učenje, po kojem Bog je vidio našu budućnost jer je SVEMOĆAN, zbog toga je vidio šta ćemo da uradimo, ali čovjek je SLOBODAN da izabere, pa je sa stanovišta BOGA IZABRAO.

[ihtus777]

i? Dje ovdje ima mjesta za vjerovanje "tako je sudjeno", "svevisnji je tako rekao"?

Zasto bi mene neko propitivao za grijehe koje sam napravio svojom voljom, kako ti kazes?

Нема судбине у Хришћанству јер је наша воља одлучујући фактор.

Неће те БОГ питати за гријехе јер их Он већ зна.Ти ако будеш навикао своје биће да живи у складу са БОГОМ и Његовим законима теби Судњи дан неће бити на осуду него на спасење.

То ти је овако одприлике:неки лопов краде свог пријатеља без трунке стида мислећи да га нико не види.Сјутрадан пријатељ му покаже да га је покрао јер је тамо неђе била нека камера и лопову ће макар бити мало непријатно.Тако ти је са БОГОМ.Ми овдје радимо све и свашта а не знамо да нас гледа и кад Му се представимо тада ћемо видјети колико смо гријешили и биће нас стид.

Нема пресуда и суђења него је то само наша савјест.Она ће нам бити пакао.

[kvarni]

KVARNI, griješiš, to je jedan od budističkih prigovora monoteistima. Bog, sve čuje , sve vidi i sve zna. Brine on i o tebi, i o tvojim mislima.

Stani brate - budisticki prigovor monoteistima? Zar nije Bog jedan? Sam znas koliko ima vjera danas u svijetu, svako vjeruje u ono sto mu se svidja. Meni se ne svidja nijedna - iz prostog razloga sto bi onda postojali ljudi koji vjeruju u nesto drugo. Zar nije malo nenormalno to? Bog je jedan, kazete. Kako onda ja to imam da biram izmedju vise njih? Zar se ne mozete izmedju sebe dogovorit u sto da vjerujete nego svako po svom nahodjenju? Ili da skratim pricu - svako po SVOJOJ volji??

[kvarni]

Нема судбине у Хришћанству јер је наша воља одлучујући фактор.

Неће те БОГ питати за гријехе јер их Он већ зна.Ти ако будеш навикао своје биће да живи у складу са БОГОМ и Његовим законима теби Судњи дан неће бити на осуду него на спасење.

То ти је овако одприлике:неки лопов краде свог пријатеља без трунке стида мислећи да га нико не види.Сјутрадан пријатељ му покаже да га је покрао јер је тамо неђе била нека камера и лопову ће макар бити мало непријатно.Тако ти је са БОГОМ.Ми овдје радимо све и свашта а не знамо да нас гледа и кад Му се представимо тада ћемо видјети колико смо гријешили и биће нас стид.

Нема пресуда и суђења него је то само наша савјест.Она ће нам бити пакао.

Zasto bi mene bilo stid zbog djela koje sam svjesno uradio? Ja stojim iza moje svijesti, i svega sto uradim dok sam svjestan.

[ihtus777]

У реду,ако мислиш да те неће бити стид ја поштујем.Ја само покушавам да ти објасним смисао пакла у Хришћанству.

[ihtus777]

stani brate - budisticki prigovor monoteistima? Zar nije bog jedan? Sam znas koliko ima vjera danas u svijetu, svako vjeruje u ono sto mu se svidja. Meni se ne svidja nijedna - iz prostog razloga sto bi onda postojali ljudi koji vjeruju u nesto drugo. Zar nije malo nenormalno to? Bog je jedan, kazete. Kako onda ja to imam da biram izmedju vise njih? Zar se ne mozete izmedju sebe dogovorit u sto da vjerujete nego svako po svom nahodjenju? Ili da skratim pricu - svako po svojoj volji??

То је психички доживљај човјека.Како и у шта ће вјеровати његова је воља.

[kvarni]

У реду,ако мислиш да те неће бити стид ја поштујем.Ја само покушавам да ти објасним смисао пакла у Хришћанству.

Naravno da me nece bit stid ako sam nesto uradio svojevoljno, bez uplitanja sa strane. I ne vidim zasto bi neko nagradjivao ili korio za moja djela, kakva god ona bila

[ihtus777]

naravno da me nece bit stid ako sam nesto uradio svojevoljno, bez uplitanja sa strane. I ne vidim zasto bi neko nagradjivao ili korio za moja djela, kakva god ona bila

То је родитељски принцип.

[kvarni]

Pa zar nam nije bog roditelj? Zar nas nije on stvorio?

[ihtus777]

Да али БОГУ је циљ да напредујемо.

[kvarni]

A ako ne napredujemo, nego pravimo grijehove, onda da nas kazni?

[ihtus777]

Не,нисам то рекао.Наши падови су производ наших гријехова.Као кад неко трчи,падне и сломи ногу.има поуку за следећи пут:пазиће да не трчи као мува без главе.

[kvarni]

Da, slazem se, tu nastupa iskustvo, iskustvo+vrijeme=mijenjanje(evolucija). I opet u prvi plan izlazi covjek i njegova volja - on ce pazit, a ne neko drugi.

[emanuil]

http://www.ourlifeinchrist.com/index.htm

[emanuil]

http://www.raskrsca.tv/index.php?opt...3&video_id=105

[kvarni]

http://www.raskrsca.tv/index.php?opt...3&video_id=105

Posto vidim da si aktivan u propovijedanju, da li mozes ti da mi odgovoris na neka pitanja?

[emanuil]

posto vidim da si aktivan u propovijedanju, da li mozes ti da mi odgovoris na neka pitanja?

Да се разумијемо,нисам ја активан у проповиједању.Али наравно,можемо да постављамо једни другима питања,зато и служи форум.

[Bugi]

Medjutim Allah s.w.t. takvima postavlja pitanje: "A sta ako je Kur'an istina?" Dalje, zelis dokaz da je Kur'an istina? Obzirom da imas probleme koje si naveo, jednostavno ukucaj u google audio Kur'an na arapskom, zatvori oci, stavi ruke na koljena, slusaj ga 20 min. i osjetices neki od simptoma: vrtoglavicu, treperenje kapaka, poigravanje misica, bol ili vrucinu ili poigravanje u stomaku, vrelinu ili trnjenje ili hladnocu u prstima noznim ili rucnim. Cesto ljudi osjete trnjenje u lijevoj podlaktici. Nagon na plac ili plakanje ili nagon na povracanje ili povracanje, kasalj i neki drugi neobicni simptomi. Nakon sto uradis ovaj test, javi mi putem pwt ili ovako javno sta si osjetio. U sustini razlog ovih simptoma je to sto prilikom slusanja Kur'ana Allah s.w.t. spaljuje sejtane unutar covjekovog tijela, tako da covjek kroz tijelo osjeca posljedice. Ako pocnes da gubis svijest prestani sa slusanjem, jer ako se desi da se onesvijestis mozes progutati jezik.

A šta ako je Biblija istinit put, a ti da si upravo počinuo grijeh time što si na pogrešnom topicu ovo napisao?

Odgovor na pitanje broj jedan iz Kur'ana bi bio:

"I ne ženite se ženama kojima su se ženili očevi vaši, - a što je bilo, biće oprošteno; to bi, uistinu, bio razvrat, gnusoba i ružan put." (4, 22)

Iz ovoga vidim da ako neko napravi incest, već iduće generacije je to oprošteno. Mislim divno...

[McS]

Ni jedna religija ne predstavlja put ka Bogu. Zbog svake religije su se vodili ratovi, a evo i dan danas zbog religije ljudi ginu. Sto tu onda nije u redu? Kad svi propovjedaju ljubav, milosrđe, oprastanje.... Da li pedstavnici tih religija dobro ne predstavljaju iste? Ili nesto sa religijom nije u redu? Ili je sve kako treba a vjernici su dobrovoljno pristali da budu ovce i da ih vode ti isti predstavnici svojih religija u ime Boga!? Pa onda ima primjera da u ime Boga u mnogim religijama valja i ubiti i ukrasti jer to Bog odobrava ako po okolnostima Bog prenese svojim slijedbenicima da je to u redu. Vjerovanje je druga stvar, za to ne treba predstavnik nikakve vjere niti crkva ni dzamija.... Sustina je kad se pogleda kroz istoriju, kad se pogleda danas, da religije nisu tu da sire ljubav, oprastanje, da priblizavaju Bogu (koja glupost), već su religije izmislisi ljudi da bi lakse vladali, homogenizovali građanstvo, da bi imali vise uticaja, i to sve na dobrovoljnoj osnovi samih tih ljudi. Kud će biti savrsenijeg plana da neko ostvari svoje ambicije u vidu zastite svoje religije navodno od "drugih". A opet te druge religije od neke treće itd..A narod kao prave ovce vjerujuci ginu i fizicki i duhovno. Jer religija, vjera.. ne sluze ni zasto drugo nego da covjek stavi katanac na svoju duhovnost i da bude rob iste gdje mu dogme i pravila vec zakljucanu celiju suzavaju.

[emanuil]

Orthodox Mission to Sierra Leone
A partnership with PK4A
www.paradisekids4africa.org.au

The Wounded Lion Part I (Rated MA 15+)



The Wounded Lion Part II



http://www.youtube.com/user/pk4a

[Mabus]

A šta ako je Biblija istinit put, a ti da si upravo počinuo grijeh time što si na pogrešnom topicu ovo napisao?

Svaka knjiga nudi jasan dokaz od koga je. Samo treba čitati i još više od toga tj. istražiti.

[ihtus777]

ni jedna religija ne predstavlja put ka bogu. Zbog svake religije su se vodili ratovi, a evo i dan danas zbog religije ljudi ginu. Sto tu onda nije u redu? Kad svi propovjedaju ljubav, milosrđe, oprastanje.... Da li pedstavnici tih religija dobro ne predstavljaju iste? Ili nesto sa religijom nije u redu? Ili je sve kako treba a vjernici su dobrovoljno pristali da budu ovce i da ih vode ti isti predstavnici svojih religija u ime boga!? Pa onda ima primjera da u ime boga u mnogim religijama valja i ubiti i ukrasti jer to bog odobrava ako po okolnostima bog prenese svojim slijedbenicima da je to u redu. Vjerovanje je druga stvar, za to ne treba predstavnik nikakve vjere niti crkva ni dzamija.... Sustina je kad se pogleda kroz istoriju, kad se pogleda danas, da religije nisu tu da sire ljubav, oprastanje, da priblizavaju bogu (koja glupost), već su religije izmislisi ljudi da bi lakse vladali, homogenizovali građanstvo, da bi imali vise uticaja, i to sve na dobrovoljnoj osnovi samih tih ljudi. Kud će biti savrsenijeg plana da neko ostvari svoje ambicije u vidu zastite svoje religije navodno od "drugih". A opet te druge religije od neke treće itd..a narod kao prave ovce vjerujuci ginu i fizicki i duhovno. Jer religija, vjera.. Ne sluze ni zasto drugo nego da covjek stavi katanac na svoju duhovnost i da bude rob iste gdje mu dogme i pravila vec zakljucanu celiju suzavaju.

Коју корист је имао Свети Апостол Павле?

[ihtus777]

Црква и национализам

У „националном“ слоју нашег предања, слоју који се скоро потпуно одвојио од суштинског предања Цркве и чак постао довољан сам себи, налазимо узрок наше садашње црквене кризе. (Александар Шмеман)[1]

Под национализмом мислим пре свега на мишљење да се људска бића могу класификовати као инсекти и да се цели блокови милиона или десетина милиона људи могу етикетирати као »добри« или »лоши«. (Џорџ Орвел)[2]

I На страницама Новог Завета читамо о разним покретима који су постојали међу Јеврејима оног времена. Између често спомињаних јеврејских странки фарисеја и садукеја, налазимо и неколико алузија на јеврејски зилотски покрет, премда се он не помиње конкретно.[3] О зилотима (и другим јеврејским религиозно-политичким покретима) су сачувана сведочанства апостолског савременика Јосифа Флавија, знаменитог Јеврејина и историчара из првог века.[4]

Зилоти су активно учествовали у политици борећи се против римске власти, како би на тај начин успоставили јеврејско земаљско царство. Они су ишчекивали обећаног Цара-Месију, који би био силник овога света, и чија би се главна мисија састојала у томе да оружјем и борбом сруши римску владавину над Јеврејима, како би повео јеврејски народ ка националној обнови. Зилоти су били надахнути етничко-религиозним месијанизмом, усредсређеним на свет и на историју, који је настојао да обнови престо Давидов и пропало јеврејско царство.[5]

Слика једног духовног Месије, који је био лишен сваке моћи у овом свету, који „немоћи наше узе на се“, који изниче „као корен из суве земље“, код којег „не беше ничега чега ради би Га пожелели“,[6] и који није желео да се умеша у национално питање ослобођења Израиља, слика Месије који је позивао на обраћење, покајање, љубав, чак и опроштај непријатељима (!), и који је дошао да објави Царство Божије, сасвим другачије од царстава овога света, била је за зилоте потпуно страшна и богохулна: такав Месија за њих је био издајник.

II Међу зилотима је постојала и фракција такозваних сикара, који су добили овај назив будући да су се у убијању страних окупатора служили специфичним ножем званим sicus, те су их Римљани отуда звали sicarii,[7] што значи „носачи мача“ или „убице“.

У савременој библијској науци постоји мишљење да је Јуда Искариотски био припадник покрета сикара.[8] Наиме, бројни библисти и историчари сматрају да надимак „Искариотски“ не може да се односи на место Јудиног порекла – јер у Палестини никада није постојало место које носи име „Искариот“, „Скариот“ и сл. „Искариот“ изгледа као искривљавање од „сикариотис“ или „сикар“.[9]

Јуда није издао свог Учитеља само зарад 30 сребрњака – сам чин његове издаје је завршетак дугог процеса колебања, сумњања у Христа, нестајања почетне одушевљености Учитељем: јер Месија није чинио оно што су Јевреји од Њега очекивали. Христос објављује Будуће Царство, које „није од овог света“ – док овај свет у злу лежи (1. Јн. 5, 19), и њим влада сам ђаво (Јн. 14, 30 итд.):[10] штавише, Христос јасно каже да се Његови војници не боре за овај свет или какво земаљско царство (Јн. 18, 36), и кроз читав Нови Завет свагда наглашава есхатолошку тј. будућу стварност свог Царства које тек треба да дође.

Из разлога идеолошке верности месијанским идејама теократске доминације над светом које су тада преовладавале међу Јеврејима, Јуда – разочаран Христовим незазузимањем за јеврејско национално питање – преузима иницијативу, тајно се уједињујући са јеврејским верским вођама, и издаје Христа предајући га у руке римских војника. Јуда је Христа издао зато што Христос није повео народ ка националној обнови, зато што Христос није подржао устанак против римских окупатора, и није удовољио националистичким тежњама Јевреја.

Јуда није био усамљен у своме издајству – он издаје Учитеља првосвештеницима и главарима: Христос „није био налик оном Избавитељу каквог су замишљали и чекали Јудеји“,[11] Он није био онај кога су они чекали. Он је за њих био лажни пророк – „Царство које није од овога света“ њих није занимало, а Христова проповед им је изгледала као збуњивање народа и опасно лажно учење.

III Међутим, ранохришћанско опредељење за Будуће Царство – а не за неку земаљску државу – је било оно што је од хришћана начинило „со“ свету, и оно што је хришћанску Цркву посејало по читавој Римској империји и свим другим државама ондашњег света: хришћани су у свему следили обичајима краја у којем су се затекли – говорили су језицима које су користили остали људи, следовали навикама у исхрани и одевању, били покорни властима, служили војску и плаћали порезе,[12] – а све то је било могуће управо захваљујући уверењу да „пролази обличје овог света“ (1. Кор. 7, 31) и да „овде немамо тврдога града, него тражимо будући“ (Јевр. 13, 14).

Догађај Педесетнице, наступање есхатолошког доба (уп. Јоил 2, 28–32) у којем се читаво човечанство сједињује у Једно Тело – Тело Христово – Цркву – лишио је ране хришћане било какве дилеме о проблематици вере, политике, и националног питања. Дух Свети се излио на Цркву,[13] сјединивши у Христу многе народе:[14] апостоли су кренули међу незнабошце, не само међу народе Римског царства, већ и оне у Африци, Азији и Европи, позивајући све људе у јединство, у заједницу будућих добара. Апостол Павле подвлачи да у Христу нема Јудеја, Грка ни Скита, већ су сви једно (Гал. 3, 28; Кол. 3, 11). Према овим речима ап. Павла, у Цркви се остварује божански домострој спасења, и у њој се већ окуша есхатолошко остварење јединства свих народа и успостављање свеопштег мира.[15] Хришћанство је подвукло једнаку вредност сваког људског бића, а ово је подразумевало немогућност субординације међу људима и народима.

IV До четвртог века идентитет хришћана није долазио у питање, делом и због тога што је Црква била одвојена од државе и прогоњена. Међутим, хришћанство се током векова, тачније од оног тренутка када је постало државна религија, нашло пред новим изазовима и искушењима. Хришћани су постепено занемаривали свој есхатолошки идентитет и стављали се у службу земаљских власти и идеологија, сакривених под плаштом утопије о „хришћанском царству“. Од времена св. Цара Константина је многохваљена „симфонија“ Цркве и државе често заправо била раштимовани оркестар, којим је дириговао цар, и хришћани су не мало пута били угрожени тиранијом „хришћанских“ владара: цареви су сазивали Васељенске Саборе (као и оне „разбојничке“) и председавали им, неки су подржавали јереси, у временима иконоборства прогонили Цркву, итд.

У средњем веку су нови хришћани, рођени из мисионарског рада византијске Цркве, населили Балкан и источне делове Европе, и од Византије наследили идеју хришћанске империје, применивши је у новом историјском окружењу.[16] Стварање првих словенских краљевина и царстава – руских, српских и бугарских – носи печат овог утицаја.

Временом, у необичној спрези Цркве и државе, јављао се национализам у самој Цркви. У тринаестом веку, Кијевска Црква је доживела тешке нападе од стране нехришћана. По савлађивању опасности од Татара, и по одбрани од завојевача са запада Европе, Црква се почела сматрати чуварем руског народа. С друге стране, после пада Константинопоља, у тешким временима под исламском (и касније аустро-угарском) влашћу, православни патријарси у источноевропским земљама су постали народни поглавари: о заслугама које је кроз ово старање за очување народа имала Црква је много писано.

Дубоке везе између балканских народа (Грка, Бугара, Срба, Румуна) и Цркве су утврђене током болне историје. У осамнаестом и деветнаестом веку, нажалост, православље постаје „плодни произвођач нација"[17] на Балкану. Ово се догодило и због утицаја који су долазили са Запада, под налетом идеја француске револуције и немачког романтизма. Епископи су, преузевши на себе улогу народних вођа, позивали сународнике на борбу за „веру и отаџбину“, а из оваквих устанака су настале савремене државе балканских традиционално православних народа.

V Идеје национализма су утицале и на схватање Цркве и хришћанског идентитета. Под налетом европског национализма, Црква у Србији током 20. века мења свој назив: од некадашње Жичке Архиепископије и Пећке Патријаршије настаје Српска Православна Црква. Слично се догодило и у осталим земљама источне Европе. Под упливом националистичких идеја, десило се да православље и јелинизам постану једна иста ствар (у Грчкој), или се стављао знак једнакости између православља и српства (у Србији), или се догодило да верници маштају о Новом Риму – земаљском супериорном царству у којем ће руски народ да има посебну и доминантну улогу (у Русији). Тако су се границе Цркве измешале са границама нације, док су се народи (грчки, српски, руски, румунски...) постали нови народи од Бога изабрани. Дешавало се и да православни народи војују једни против других: и у балканским ратовима, као и у оба светска рата, православни народи Балкана су на своју срамоту убијали једни друге.