Originally Posted by
pantasidata
Пре него што наставим даље уљудно је да одговорим на ова постављена питања и пар констатација. Кажеш да је за име потпуно јасно. Па једино је јасно да тумачење имена које се овде покушава презентовати је одавно одбачено у научним круговима и данас се сматра за обичну будалаштину. Што се тиче законика, планирао сам да се њиме позабавим касније, јер свака мисао мора да има логичан ток. Да не трчимо пред руду. А питање да ли су Срби аутохтоно становништво на Балкану или не је заиста комплексно, па ако немате ништа против могли би тим питањем да мало продубимо ову тему. да видимо до каквих ћемо закључака стићи. Уосталом у предходном посту сам цитирао Рачког, па је једино умесно било пренети целу мисао јер у противном можемо упасти у замку промене контекста.
Цаки, нагласио сам у прошлом посту да ћу се клонити српских научника. Да ли сам ја негде поменуо Јована И Деретића? Бунете сибирски Срби? Александар Фомич Вељтман. Да, Вељтман, један од најученијих Руса свога времена, вредан истраживач и научник, Пушкинов пријатељ и члан Академије наука и московског археолошког друштва.
Што се тиче истраживања халпогрупа било би најбоље да их вежемо за разматрање аутохтоности Срба на овим просторима.
Али да се сада вратимо имену. То нам је тема. Могли би да уведемо још једну теорију. Говорили смо о латинском језику, али занимљиво је да на википедији на енглеском језику износе тезу да је српско име настало од корена SER који значи пазити, чувати те одатле и латинска реч SERVARE (чувати).
Са друге стране пољска википедија нам каже следеће:
"Nazwa Serbowie łączy się prawdopodobnie z polskim słowem pasierb i pierwotnie oznaczała współplemieńca (tego, który ssał mleko tej samej matki). "
Превод иде отприлике овако: Назив Срби лежи у сагласју са пољском речи pasierb и првобитно је означавала саплеменика (тога, који сиса млеко (те) исте мајке).
А данас у савременом пољском pasierb значи посинак.
Али било би добро да се манемо википедије јер је непоуздан извор. Ово предходно сам навео чисто као занимљивост, да мало продубимо видике.
А шта кажу Чеси. Па Јозеф (или Јосиф зависи од извора) Добровски, чешки слависта, отац славистике у свом делу "Слованка" вели: " Кад бих имао да предложим заједничко име за оба поретка, под који сви словенски народи могу да се сврстају, то би било име Србин."
А најстарији спис писан на чешком језики је Далимилова хроника. Бави најстаријом историјом Чеха. Ево одломка:
"A když tu věži děláchu,
tvrdými cihlami ji stláchu.
Klí miesto vápna jmějiechu
a všickni jednu řěč mluviechu.
Bohu sě jich řěč nesmíli,
(20) jich jazyky tako zmýli,
že bratr bratru neurozumě,
ale každý svú řěč umě.
Tu svého diela přěstachu,
druh ot druha pryč sě brachu.
(25) Každý sobě těch vlast ustavi
a ot těch vzněchu sě rozliční nravi.
Ti sobě osobichu země,
jakž dnes má každá jmě.
Mezi jinými Srbové
(30) tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé mořě sě ustavichu,
až do Říma sě vzplodichu."
И даље на једном месту:
"V srbském jazyku jest země,
jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech."
Хроника је настала у 14 веку и сматрасе да је настала на основу старијег документа.
Као што се види српско име је присутно међу свим словенима, а касније ће се видети да је много старије и од самог римског царства. Па како је онда могуће да римљани дају име Србима по робовима у време кад ни латински језик није постојао?