Proglas Crnogorcima ruskog Cara Petra Velikog od 3. marta 1711. godine

[Ćipur]

Ћипуре, немам ја шта да одговарам на питања која постављате аутору текста. Аутор текста нисам ја, ја само износим историјске чињенице на увид, Вама и осталима.

Могу ја да пишем шта мислим, можете Ви да пишете шта мислите, за то и служи овај форум.

Али, ја нисам писао овдје шта ја мислим, него оно што је давно написано, оно што је митрополит Василије Петровић написао прије 250 година шта мисли, да су Црногорци словеносрпски народ.

Ја или Ви можемо са тиме да се сложимо, или да се не сложимо, то не мијења чињеницу да је Василије тако мислио.

Ево Вам још која реченица из дјела које мислите да нисам прочитао (ни ово нисам ја писао):

Послије тога почеше се појављивати извјесни не знам какви људи у Ћесарији и у другим земљама и проглашаваху се потомцима високих породица српских деспота и грофова, међу њима и неки Бошњак Ђорђе Бранковић, назвавши се српским деспотом, још се усуди и заповједником црногорским себе прогласити, за што је по заповијести цара Леополда заточен у Прагу, тамо је и преминуо, гдје је раније написао многе историје о Србљима, а нарочито хвалећи своју породицу, која је међу Србљима остала у великом презрењу и срамоти због издаје кнеза Лазара.

митрополит Василије Петровић

Bravo a sad ces fimno da procitas ovo nema na tvoju omiljenu wikikirikipediu, kako Vladika Vasilije kristalno jasno odavaja Srbe i Crnogorce.

Vladika Vasilije, citaj polako i pazljivo, slovo po slovo kaze da su SRBI SAVEZNICI CRNOGORACA i to LOSI SAVEZNICI!

Što ovo on piše da su Srbi SAVEZNICI Crnogoraca i Vasojevića, i to loši saveznici ?!!
Kakvi saveznici ?!!
Ka' što su ni Škoti bili saveznici u Prvi Svjetski rat ?!!
Jesmo li mi Crnogorci Škoti?
Je li on lud, ili nije čita bajke Rista Ćirovog?


Znate đe sam ovo naša?
http://www.njegos.org/petrovics/istocg.htm
Na ovi sajt koji veli da su Srbi živjeli u Crnu Goru, a Vladika Vasilije kaže da su Srbi saveznici Crnogoraca!

Čuš saveznici!
Treba mu dati bajke Rista Ćirovog da ga malo prevaspitaju!



Odlomak iz knjige "Istorija o Černoj Gori" Vladike Vasilija Petrovića

"Poslije toga, 1711, god onaj veliki gospodar čija je uspomena vječito dostojna hvale, car Petar Prvi samodržac sveruski, čuvši o slavnim i hrabrim podvizima crnogorskog naroda, izvolio im je poslati svoje povelje, hvaleći njihovu vjernost i postojanost, podstičući u njima usrdnost prema hrišćanskoj vjeri da uzmu oružje u pomoć Njegovom Veličanstvu protiv varvara Turaka.
Ovako je Veliki Gospodar pisao i drugim hrišćanskim narodima, i niko se ne odvaži da digne oružje protiv Porte Otomanske sem jedino Crnogorci, pod vođstvom svog mitropolita Danila Šćepčevića od Njeguša Petrovića. On je zaista imao slavne vojskovodje, a to su prvi od Njeguša njegov rodjeni brat vojvoda Radule Petrović, sa svojim sinovcem serdarom Savom Petrovićem, serdar Vuk Radonjić, Vučeta Radonjić, knez Marko Bogdanović, vojvoda i gubernator Vukota Vukašinović, knez Kojica Nikolić, vojvoda Vuk Mićunović, knez Stanko Kovačević, knez Vukosav Ivanović, Vuksan Milić, knez Petar Vučetić, vojvoda Nikola Martinović, knez Stanoje Martinović, knez Ivan Vuletić, knez Martin Brajić, knez Luka Mahina, knez Nikola Pobor, gubernator Nikola Lazarević, serdar Vuk Mirković, vojvoda Vuk Radanov Paštrović, vojvoda Mašan Boljević, vojvoda Ilija Dupila, knez Nikola Klisić, knez Vuk Vulanović, knez Mihajlo Ivanović, knez Stefan Vulović, vojvoda Vuk Đurašković, knez Vuliša Ražnatović, knez Ivan Ljubotinja, knez Vuk Vujović, Nikola Svjetloća, vojvoda Boško Šćepanović, Vuk Radović, knez Pileta Radulović, knez Rade Gvozdenović, vojvoda Mijuško Plješivčević, vojvoda Jezdimir Bljelopavlić, vojvoda Ćetko Piletić Piper, vovoda i gubernator Radonja Drekalović, vojvoda Miloš Vasojević, vojvoda Miloš Bratonožić, vojvoda Đon Stale Kliment.
Smjelo i s velikom voljom pođoše s oružjem u ruci protiv Porte Otomanske i pobjeđivahu varvare, zbog čega Porta po zaklučenju mira s Rusijom odluči da pošalje veliku vojsku na Crnu Goru pod vođstvom seraskera Ahmet-paše, koji sa 60 000 turske vojske napade Crnu Goru 1712 god, ali je od Crnogoraca bila potpuno razbijena.
Poslije ove pobjede Otomanska Porta je odlučila da za svoje dobro od Crnogoraca traži mir, ali oni, pošto obećaše ispuniti visoko dopuštenje Njegovog veličanstva cara Petra Velikog i zapovijesti za to nemahu, vjernost svoju otkazati ne pokušaše i mir neprijateljima odbiše.
Na to Otomanska Porta 1714 god posla više od 100 hiljada vojske na Crnu Goru, pod vođstvom vezira Numan-paše Ćuprilića.
Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni, a pored toga sa Turcima zajedno u rat pođoše Hercegovci, kojima Turci nikad ne dozvoljavaju da nose oružje, osim kad idu u rat protiv Crne Gore.
Vezir Ćuprilić je hrabrosti lukavo pretpostavio prevaru kroz razna obećanja, kad su već Crnogorci primili vijest o zaključenju mira s Turcima cara Petra Velikog čija je blažena i vječito dostojna hvale uspomena, tako da su bili voljni sklopiti mir, crnogorski glavari povjerovaše njegovom (vezirovom) zaklinjanju, ne bjehu na oprezu da ne idu u turski logor, i njih 37 ljudi na broju nečasnom nevjerom zatvori u tamnicu.
Potom sa svih strana iznenada udariše na Crnu Goru, koja nije očekivala napad, peti dio zemlje ognju i maču predadoše, i mnogo naroda zarobiše, a gore pomenute glavare objesiše.
Zatim 1716 god, dvije bosanske i hercegovačke paše, Čengići, s begom Ljubovićem, s drugim okolnim pašama i silnom vojskom napadoše Crnogorce. Uz božiju pomoć crnogorskim oružjem bijahu pobijeđeni i pobijeni, a paše s begom Ljubovićem i drugim starješinama, 77 ljudi, zarobljeni, te im svima glave posjekoše.
Opet, 1717 i 1718. god, ratovahu protiv Albanije Mlečići, napadajući gradove Intiveri (Bar) i Oljcin (Ulcinj), i zamoliše mitropolita Danila Petrovića za pomoć, te im on dade 5 hiljada i pet stotina ljudi. Ovi sačuvaše topove i drugo Mletačko oružje od albanskog paše, koji s jakom vojskom napade vojsku Mletačku, ali Crnogorci Turke odbiše i rašćeraše, sto su Mlečići pismeno, što i do danas postoji, posvjedočili i zahvalili mitropolitu Danilu.
A kad im nije nužda Mlečići zaboravljaju prvo ( pređašnje) dobro koje su im Crnogorci učinili.
Zatim 1727 god Čengić Bećir paša s velikom vojskom napade Crnu Goru, ali njegova vojska bi do nogu potučena, a on se s malim brojem (vojske) srećno bježanjem spasao, zahvaljujuci brzini svojih konja. Kasnije je poginuo od carske ruske vojske kod Očakova.
Zatim, 1732 god Topal Osman-paša, koga je sultan Mehmed Peti postavio za beglerbega činit - devera, to jest za generalnog inspektora Makedonije, Albanije i Bosne, po dolasku u Albaniju pokuša da oproba sreću protiv naroda crnogorskog i posla priličan broj Makedonjana, Albaneza i Bošnaka na Pipersku provinciju, đe ih Piperi uz pomoć Kuča sve pobiše"

Kad je nabrajao crnogorske vojskovođe, Vladika Vasilije Petrović je često, umjesto prezimena upotrijebljavao nazive plemena, kao što vidimo, učestvovala su u zajedničkoj borbi vjerovatno sva crnogorska plemena.
Što je posebno interesantno, navodi da su se ca Crnogorcima zajedno borili i Malisori (Albanci) tj Klimenti. I to prije 300 god !
Ja nešto ne vidim da vladika Vasilije kaze da su Srbi branili Crnu Goru, nego ih naprotiv pominje u negativnom smislu.
Ovo nisu, naravno, prvi bojevi Crnogoraca, nego sam odabrao ovaj odlomak, jer je vrlo dramatičan i intezivan!

Da podsjetim da je prvi srpski ustanak bio 100 god kasnije.

Siguran sam da gosn Boxy nece ukapirati, pokazo nam je us susjednim temama da ni svojim ocima ne vjeruje, da vise vjeruje Risovim i SNS saopstenjima nego svojim ocima, pa zato, da ponovim gosn Boxy-ju da napamet nauci ovu recenicu, da pokusa da je razumije, da je savlada, da shvati njen smisao, polako rijec po rijec, slovo po slovo, da uporijebi logiku, da razmislja danima o njoj, i na kraju, kroz recimo jednu sedmicu Boxy-ju nece trebati saopstenje SNS-a i Rista Cirovog da shvati smisao ove recenice

Čitaj Boxy, citiram Vladiku Vasilija!!!!

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni

Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni