Ko je proglasio Petra I Petrovića za Sveca?

[Ćipur]

Jel to ovaj narod nihi, kako ga zove Petar I??? Mislio si na ovog Petrovića?
Kako je ime narodu?

Da Petrovici nisu mislili ono sto su pisali ili da su bili u zabludi?

Petar I Petrović Njegoš Ruskom Caru

Najmilostiviji gosudaru,

Uzdisaje moje s narodom crnogorskim pastirstvu mome povjerenog imao sam sreću vašemu imperatorskom veličestvu s trećom najponiznijom molbom podnijeti: od 26. sept. 1814. god. kroz polkovnika Nikića: drugo od 18. dekem. 1815. kroz nahodećeg se pri austriskom dvoru punomoćnog ministra grafa Staklenberga, a treće od 15. febr. 1816 kroz nadvornog savjetnika Mazurevskog. I sad lišen budući blagosklonog odziva radi uvaženja podviga, meni povjerenog, a od vašeg imperatorskog veličestva zavisećeg naroda, da bi bilo daj budi crnogorskoj djeci kao jednoplemenicima s Rusima sreća ili vječna muka.

Pogledajte najmilostivi gosudaru, poradi srodstva, koje nas veže s vjerno podanim vašoj imperi(ji), koje moli ljubav i uzajamno sjedinjenje, - i nemojte tuđe predpočitovati. Krv je naroda crnogorsko tako čista, kao što mu je i duša vedra. I tuđi je ljekar za njega i od njegovog živovanja dalek. I njegovo je povjerenje odlučeno od tuđije vrata.

Pogledajte, najmilostiviji gosudaru, na sedamdesetljetnu sjedinu moju - dajte pomoć mojijema trudovima ! Uvjenčajte blaga namjerenja presrećnije predkova vašeg imperatorskog veličestva i opravdajte moje usrdije i zavjet mojije praroditelja i predmjestnika na vjernost k Rusiji !!! - Ovaj narod nije nigda bio od inoplemenije država u podanstvo pokoren, poslije okončanja bivšije knjazeva i vladaoca crnogorskije, štaviše i u samo ono vrijeme, kad je otomanska porta grozila cijeloj Evropi, nije nas mogla savršeno pokoriti. A s bivšim pravitelstvom Republike Mletačke u susjednoj korespodenciji imao je vazda svoju nezavisimost, ništa manje po padaniju pomenute Republike i nastupanju 1796 god. austrijskog pravitelstva u Bokeljsku provinciju do požunskog traktata priznavali su nas u pomenutoom vidu, i nahodeći se konzul vašeg imperatorskog veličestva 1804. god. kod pomenutog pravitelstva u Kotoru nadvorni savjetnik Mazurevski, javno je pokrovitelstvovao Crnogorce kod austrijanaca i na posljedak bio nam je poslan štatski savjetnik Sankovski kao dovjerena osoba za Crnu Goru do tilsitskoga mira s Francuzkom. Po zaključenju ovog mira i dolazku Francuza u susjednu Bokeljsku provinciju držali su s nama pograničnu korespodeciju kao sa nezavisimim narodom. - Ravnim načinom i Englezi, negda silni na Adriatičnom moru, počitovali su nas na prijateljski način, i mojim pasportom Crnogorce i druge trgovce slobodno puštali. I načalnici one flote ne samo da su jednom imali konferenciju, no i u svakom vidu uvažavali su našu nezavisimost. I najposlje Englezi su nama 1813. god. pomogli provinciju bokeljsku od Francuza osloboditi i istu su ostavili pod savršenom crnogorskom upravom.

Po ovom vidu i pokazanoj sposobnosti ovog naroda u svako vrijeme k jedinomišljenju sadašnjeg obrtaja svijeta i sva obštekorisna namjeravanja vašeg imperatorskog veličestva i vašije saveznika, Crna Gora ima puno pravo nadati se bezbjednosti svoje nezavisimosti u odnošenju nasprama inostranije država, koje sastavljaju današnju evropejsku sistemu. Ako li pak višepomenuta ne dopuštaju k tješnjemu odnošenju vašeg imperatorskog veličestva, to nas usrećite s javnim pokrovitelstvom; pošaljite nam jednog činovnika, koji će prestavljati lice vašeg imperatorskog veličestva, a ujedno i privremenu pomoć, da bi se moglo urediti pravitelstvo i druga korisna zavedenija, budući će Crnogorci biti u stanju prinositi dostojnu žrtvu na svoj sveti oltar.

Sad najmilostvi gosudaru, prikupljam moje posljednje sile, usuđujem se odpraviti mog sinovca vojvodu Stanka Petrovića s 800 duša crnogorskije žitelja, da se nasele u predjele vaše imperije po oskudici i nerodu ovdašnjeg kraja, da se ne bi druge inoplemene oblasti s njima koristovale. I pošto sam iste odeskom gubernatoru preporučio, rekao sam pomenutom činovniku, mom sinovcu, da pođe u vašu svetu stolicu Aleksandru Nikolajeviću gospodinu oberprokuratoru svetog sinoda, da bi dostavio moju najpokorniju molbu, kako bi podpuno i rješitelno saizvolenje i od prestola vašeg imperatorskog veličestva za crnogorski narod izdelati mogao.

U Crnoj Gori, na Cetinje, Smireni mitropolit crnogorski, skenderijski i primorski

Petar Petrović Njegoš

8/20. maja 1817. godine.



--------------
Prekucah ovo iz knjige,
"Petar I Petrović - DJELA"
izdao CID Podgorica 1999 godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[simm]

Nema dileme da je taj jedinstveni narod sebe zvao sa dva imena i da do dan danas tako sebe naziva.

Panta rei, nihil. Cak ni tvoj nick vise ne odgovara tvojim postovima...

Ili vise nijesi nihilista? :mrgreen:

[nihil]

Znači nihi to je bio jedini narod na svijet koji se zvao sa dva potpuno različita imena???? Jedini na svijetu???
Pokaži kako su stranci zvali taj narod, ili kako su taj narod zvali crnogorski glavari u dokumentima, pismima stranim državnicima?
Možeš pokazati neki istorijski rad, bilo kojeg istoričara, srpskog bilo kojeg koji kaže: "Srbi iz Crne Gore su se borili na Krusima, Martinićima, Fundini ..."???
Ima li ijedan jedini takav rad, primjer, molim pokaži mi?

Ne znam da li je jedini, ali da se je zvao i sa jednim i sa drugim to znamo i dan danas se tako mnogi nazivaju.
To sto navodis kako su zvali stranci taj narod mozes samo na osnovu drzavotvornosti jer se narod nazivao po nazivu drzave. U CG su zivjeli pripadnici drugih naroda pa se i za njih jednim imenom govorilo crnogorski narod, a nisu se posebno pominjali.
Na Krusima, Marinicima, Fundini itd. borili su se pretci onih koji se danas izjasnjavaju Srbima i Crnogorcima. Njih niko nije posrbljavao ili crnogorcio nego su oni izabrali jedno od ta dva imena vec prema tome kako su dozivljavali da je to potrebno. Slicno tome i Bosnjaci u CG su izabrali mnogo kasnije svoje ime da bi naglasili svoju pripadnost drugoj kulturi, a ne drugom narodu. Srbi i Crnogorci su se podijelili s obzirom na drzavnost. Drzavotvornost je isti narod podijelila na Srbe i Crnogorce.

[nihil]

Panta rei, nihil. Cak ni tvoj nick vise ne odgovara tvojim postovima...
Ili vise nijesi nihilista? :mrgreen:

Sto ne odgovara. Sve tece, sve se mijenja - mijenjaju se i imena naroda. Izgleda da ne shvatas da ono "nema dileme" znaci "panta rei".

[simm]

Sto ne odgovara. Sve tece, sve se mijenja - mijenjaju se i imena naroda. Izgleda da ne shvatas da ono "nema dileme" znaci "panta rei".

Haha, izgleda mi da si ti shvatio moj komentar :mrgreen:

Pozdravlenije !! hahaha

[nihil]

I ne čudite se, moj dragi oče arhimandrite. Mi smo Srbi takovi, ne znademo niti hoćemo znati drugo, nako jedan drugoga goniti u nesreću i bezčest postavljati, i što koji više radi za dobro opštenarodnje, to se više zavist protiv njega vooružava, koja ( = jer) u srpskom narodu, kako i u grečeskom, gordost caruje.
(Iz poslanice arhim. Arseniju Gagoviću, 1804. g.)


Ja znam vaše biće i sostojanije i vašu uboštinu i siromaštinu u koju se nahodite, ali je ono srpska Crkva svega slaveno-serpskoga naroda i mati svijeh srpskijeh crkavah, u koju su patrijari naši stojali i koju su cari naši ogradili. Toga radi, ljubezna braćo, ne odrecite se po svojoj jakosti, koliko je komu moguće milostinje i pomoći u onu svetuju obitelj priložit, da je otkupite i sohranite od razorenija, da i vas Bog sohrani od svakoga zla i od svake bijede i napasti.
( Iz poslanice Crnogorcima i Brđanima, 1822. g.)

[simm]

Ovo je zanimljivo.

Izgleda da je i kod Petrovica bilo panta rei, jer je u Ustav iz 1905 crkva uknjizena kao CRNOGORSKA.

Kome sad da vjerujem?

[nihil]

Ovo je zanimljivo.

Izgleda da je i kod Petrovica bilo panta rei, jer je u Ustav iz 1905 crkva uknjizena kao CRNOGORSKA.

Kome sad da vjerujem?

Ta crkva koja se nazivala i srpskom i crnogorskom ima svoje legitimne i legalne nasljednike sve do dana danasnjeg. Ona se danas zove Mitropolija crnogorsko-primorska i u stastavu je SPC. Da li ce se ona izdvojiti iz SPC i promijeniti ime zavisice od svestenstva i vjernika. Danasnja CPC nema nikakav legitimitet ni legalitet da naslijedi crkvu (i njenu imovinu) koju su Petrovici nazivali i srpskom i crnogorskom.

[simm]

Ta crkva koja se nazivala i srpskom i crnogorskom ima svoje legitimne i legalne nasljednike sve do dana danasnjeg. Ona se danas zove Mitropolija crnogorsko-primorska i u stastavu je SPC.

Kako izvodis tu nit legalnosti, mislim da znam. Ali mi je ona jednako ispravna kao i Podgoricka skupstina sto je bila legalna, i sve posledice njom izazvane.

Da li ce se ona izdvojiti iz SPC i promijeniti ime zavisice od svestenstva i vjernika.

Da li crkva postoji zbog svjestenstva, ili zbog vjernika? To mi lici na turisticki autobus koji staje tamo gdje se soferu svidja, a ne gdje bi turisti zeljeli.

Danasnja CPC nema nikakav legitimitet ni legalitet da naslijedi crkvu (i njenu imovinu) koju su Petrovici nazivali i srpskom i crnogorskom.

Vjerovatno nema, ali kakva je veza Petrovica i te crkvene imovine?

btw. Legitimno je nesto sto ti legalno pripada, pa "legalno i legitimno" predstavlja svojevrstan pleonazam. Tu zbrku je prvi uveo u popularni govor Misko Vukovic sa svojim mudrijaskim izjavama.

[nihil]

Kako izvodis tu nit legalnosti, mislim da znam. Ali mi je ona jednako ispravna kao i Podgoricka skupstina sto je bila legalna, i sve posledice njom izazvane.

Legalnost se odnosi na postovanje zakonske procedure koja je u odredjenom vremenu na snazi. Ako je zakonska procedura ispostovana onda je nesto legalno. Da li je Podgoricka skupstina sprovedena na legalan nacin? Da li je neka zakonska procedura iz toga vremena prekrsena? Ako nije, onda je tu sve uradjeno po zakonu.

Da li crkva postoji zbog svjestenstva, ili zbog vjernika? To mi lici na turisticki autobus koji staje tamo gdje se soferu svidja, a ne gdje bi turisti zeljeli.

Crkve postoje i zbog svestenstva i zbog vjernika. Sama vjera postoji zbog vjernika, ali crkva kao oblik relgijske organizacije nije nastala samo po volji i zelji vjernika vec onih koji su upravljali njome, dakle svestenstva. ... Turisticki autobus ne moze stati gdje se kojem putniku svidja jer bi onda vise stajao nego vozio. Gdje ce stati nije odredio ni sofer ni turist nego turisticka agencija dajuci takvu ponudu potencijalnim turistima.

Vjerovatno nema, ali kakva je veza Petrovica i te crkvene imovine?

Veza je crkvena, a to znaci da se zna ko je preuzimao crkvenu vlast i upravljanje crkvenom imovinom. Kao vladike oni su upravljali crkvenom imovinom. Njihovi direktni nasljednici su ovi u MCP.

btw. Legitimno je nesto sto ti legalno pripada, pa "legalno i legitimno" predstavlja svojevrstan pleonazam. Tu zbrku je prvi uveo u popularni govor Misko Vukovic sa svojim mudrijaskim izjavama.

Legitimnost ne mora da se izvodi iz zakona vec iz drugih izvora, npr. iz tradicije, iz harizme, iz religije itd., zavisi sta se smatra neupitnim. Nesto moze legalno da ti pripadne, ali ne i da bude legitimno jer taj zakon moze da bude donesen na nelegitiman nacin, odnosno da nije ustanovljen na opsteprihvacne nacin. Nekada je zakone donisio i mijenjao vladar, car, kralj, vladika itd. zato sto je njegova vlast smatrana legitimnom, ispravnom. Danas legitimitet zakonu daje narod, odnosno njegovi legitimno izabrani predstavnici u skupstini, a ne vladari. Neki postupak moze biti nelegalan ukoliko ne postuje zakonsku proceduru, sto ne znaci da ce biti i nelegitiman ukoliko ga prihvataju svi ili vecina. Isto tako neki postupak moze biti nelegitiman, jer nema podrsku nije priznat od nosilaca legitimiteta iako je sproveden po zakonu. Tako CPC nema ni legitimitet ni legalitet da naslijedi imovinu kojom upravlja MCP. MCP ima i jedno i drugo. ... Tu zbrku nije napravio M. Vukovic nego su to dva razlicita pojma koja se koriste u pravnim i politickim naukama i sociologiji.

[Ćipur]

I ne čudite se, moj dragi oče arhimandrite. Mi smo Srbi takovi, ne znademo niti hoćemo znati drugo, nako jedan drugoga goniti u nesreću i bezčest postavljati, i što koji više radi za dobro opštenarodnje, to se više zavist protiv njega vooružava, koja ( = jer) u srpskom narodu, kako i u grečeskom, gordost caruje.
(Iz poslanice arhim. Arseniju Gagoviću, 1804. g.)

Ovo je izmisljeno pismo koje je objavio jedan SRbin, Dimitrijevic u Sarajevu, 1922. godine, u jeku borbi komita crnogorskih sa srpskim snagama.

Ja znam vaše biće i sostojanije i vašu uboštinu i siromaštinu u koju se nahodite, ali je ono

srpska Crkva svega slaveno-serpskoga naroda i mati svijeh srpskijeh crkavah, u koju su patrijari naši stojali i koju su cari naši ogradili. Toga radi, ljubezna braćo, ne odrecite se po svojoj jakosti, koliko je komu moguće milostinje i pomoći u onu svetuju obitelj priložit, da je otkupite i sohranite od razorenija, da i vas Bog sohrani od svakoga zla i od svake bijede i napasti.
( Iz poslanice Crnogorcima i Brđanima, 1822. g.)

I?
Sto je ovo, dje su Srbi, srpski narod? :lolblue:

[nihil]

Sto je ovo, dje su Srbi, srpski narod?

Pa jel pise serpskoga naroda, a i cija je onda crkva ako ne naroda? Jesu li onda crkve srpske a narod sa tim nema nikakve veze?

[Ćipur]

Nema dileme da je taj jedinstveni narod

OK
nema dileme, dok ti ne postavim sljedece pitanje, a onda ce nihi da promijeni stav oko jedinstvenog naroda! :lolblue: :lolblue: :lolblue:

Taj jedinstveni narod, da li se ikada, u ijednoj bici, zajednički borio sa jedinstvenim narodom iz Srbije, protiv Osmanlija, za 600 godina koliko su Osmanlije bile na Balkanu????
Jel jasno pitanje?

[Ćipur]

Pa jel pise serpskoga naroda, a i cija je onda crkva ako ne naroda? Jesu li onda crkve srpske a narod sa tim nema nikakve veze?

Đe piše serpskoga naroda????
To si falsifikovao, pravi si Svetosavac Dragana Šoća, ja vidim samo slaveno-serbski narod, nikakve Srbe.

[nihil]

Kao što su skoro sve uglednije porodice crnogorske tokom vremena doseljene u Crnu Goru iz drugijeh srpskijeh zemalja, tako je doseljena i porodica Petrovića Njegoša, i to, prema predanju koje se u toj porodici čuva, iz Bosne, iz mjesta Zjenice. To se njihovo doseljenje odnosi dobu vladavine Ivana Crnojevića (1471-1490.). Po doseljenju oni se nastaniše na Njegušima u Katunskoj nahiji. O porijeklu i životu ove porodice prije njihova doseljenja u Crnu Goru malo je poznaznatog, osim što predanje kazuje, da su za neko kratko vrijeme prije doseljenja boravili u Trebinju, a zatijem u Njegošu planini, u mjestu Cerovici. Sudeći po jednom potpisu vladike Danila, gdje se on naziva "Vojvodić srpske zemlje", možemo se s pravom zaključivati, da je to bila jedna od starih uglednijih vlastelinskih srpskih porodica, koja je, kao i mnoge druge, zbog prilika koje nastadoše u Bosni, pošto je Turci zauzeše, napustila svoje staro sjedište.

[nihil]

Đe piše serpskoga naroda, to si falsifikovao, pravi si Svetosavac Dragana Šoće, ja vidim samo slaveno-serbski narod, nikakve Srbe.

He, he, a sta to znaci slaveno-serpskog naroda?

[Ćipur]

He, he, a sta to znaci slaveno-serpskog naroda?

Što znači?
Hoćeš da vidiš što znači?
Hoćeš da vidiš što kaže 1825. godine čuvena Matica Srpska, što znači slaveno-serbski?

[nihil]

Što znači?
Hoćeš da vidiš što znači?
Hoćeš da vidiš što kaže 1825. godine čuvena Matica Srpska, što znači slaveno-serbski?

Cu, jel ovo srpski narod ili nije?

[Ćipur]

Cu, jel ovo srpski narod ili nije?

Hoćeš da vidiš što znači slaveno-serbski imaš li hrabrosti?

[nihil]

Говор Петра I Петровића септембра мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Крусима
...
Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати, а још мање црним образом на свој се дом повраћати.

[Ćipur]

Kaže "narod slovenski", dakle to je opšti balkanski narod, pa kaže "mi i Srblji", protumači mi ovo nihile, može li recimo Šumadinac ili Mačvanin da kaže: "Mi i Srblji", :lolblue: znamo da u Šumadiji i Mačvi žive Srbi, a ti veliš da ih je bilo dosta i u Crnoj Gori, jel ovo Petar I ne govori u njihovo ime? :lolblue:

PETAR I SAVU PLAMENCU

...U prošasti utornik dođoše tri uskoka, koji su uskočili u Srbiju, i donesoše mi ova pisma od našeg O.... i od Miloša Obrenovića, koja vi šiljem, da vidite, što pišu. Ja se čudim, kako mi verhovni vožd ništa ne piše, ali može biti da ne može bez pozvolenija rosijskoga, oli su ga Njemci zavistljivi obratili na svoju stranu, kako i Simo piše, jer ja dobro znam kakvi su i kako ne bi radi, da se narod slavenski nikad oslobodi, ni da se mi i Srblji sastanemo.

19 apr.

-----
Pismo Petra I, koje je uputio Savu Plamencu, zavedeno je pod rednim brojem 206, u drugom dijelu knjige - Petar I Petrović: "DJELA"
Drugi dio knjige nosi naslov "Pisma".
Knjigu je izdao CID Podgorica 1999. god., a štampala "Vojna Štamparija" iz Beograda.

[nihil]

Говор Петра I Петровића јуна мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Мартинићима
...
За то су се, мили синови и љубезна враћо моја, наши прађедови борили, за то се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.
Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!

Цетиње, јуна 1796.

[Ćipur]

Говор Петра I Петровића септембра мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Крусима
...
Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати, а још мање црним образом на свој се дом повраћати.

he he he

Govor koji je napisao Milorad Medaković!

Pred bitku presudnu u istoriji Crne Gore, na Kruse, Petar I se poziva na Srbe koji mirno robuju već 4 vijeka?!! :lolblue: :lolblue: :lolblue:

Kako je Srbin Milorad Medakovic falsifikovao:
"Gorski Vijenac", Danilov Zakonik, govor Petra I pred boj na Martiniće... :arrow: https://forum.cdm.me/showthread.php?t=14239

[Ćipur]

Nas nihi, ima jedinstveni, svjetski nepoznat, besmisleni stav kako su unutar jedinstvenog naroda u Crnoj Gori, bili ljudi koji su jedni se zvali Srbima, a drugi Crnogorcima?!! :lolblue:

Ovi Srbi losi saveznici kako ih navodi Vladika Vasilije godine 1756. to su vjeorvatno oni ljudi iz Crne Gore koji su ostali kuci, nijesu posli da se bore sa Crnogorcima. Tako dok su se Crnogorci borilli, recimo u Cucama, Ljubotinju, Kučima, Vasojevićima ... bili su ostali Srbi, saveznici Crnogoraca, pa kad su se vratili Crnogorci u selo zatekli su Srbe koji su ih pitali kako su prošli!!! :yipiiii: :yipiiii:


Jel tako nihi, Vladika Vasilije kad govori o ovim Srbima - saveznicima Crnogoraca, on misli na Srbe koji su ostali po crnogorskih sela, on ne misli na jedine prave Srbe, Srbe iz Srbije???? :lolblue:

Odlomak iz knjige "Istorija o Černoj Gori" Vladike Vasilija Petrovića

Vladika Vasilije Petrović Njegoš

=====================
... Послије тога, 1711, године онај велики господар чија је успомена вјечито достојна хвале, цар Петар Први, самодржац сверуски, чувши о славним и храбрим подвизима црногорског народа, изволио им је послати своје повеље, хвалећи њихову вјерност и постојаност, подстичући у њима усрдност према хришћанској вјери да узму оружје у помоћ Његовом Величанству против варвара Турака. Овако је Велики Господар писао и другим хришћанским народима, и нико се не одважи да дигне оружје против Порте Отоманске, сем једини Црногорци, под вођством свог митрополита Данила Шћепчевића од Његуша Петровића. Он је заиста имао славне војсковође, а то су: први од Његуша његов рођен брат дук <војвода> Радуле Петровић, са својим синовцем сердаром Савом Петровићем, сердар Вук Радоњић, Вучета Радоњић, кнез Марко Богдановић, војвода и губернатор Вукота Вукашиновић, кнез Којица Николић, војвода Вук Мићуновић, кнез Станко Ковачевић, кнез Вукосав Ивановић, Вуксан Милић, кнез Петар Вучетић, војвода Никола Мартиновић, кнез Станоје Мартиновић, кнез Иван Вулетић, кнез Мартин Брајић, кнез Лука Махина, кнез Никола Побор, губернатор Никола Лазаревић, сердар Вук Мирковић, војвода Вук Раданов Паштровић, војвода Машан Бољевић, војвода Илија Дупила, кнез Никола Клисић, кнез Вук Булановић <Вулановић> кнез Михајло Ивановић, кнез Стефан Вуловић, војвода Вук Ђурашковић, кнез Вулиша Ражунатовић <Ражнатовић>, кнез Иван Љуботиња, кнез Вук Вујовић, Никола Свјетлоћа, војвода Бошко Стјепановић <Шћепановић>, Вук Радовић, кнез Пилета Радуловић, кнез Раде Гвозденовић, војвода Мијушко Пљешивчевић, војвода Јездимир Бљелопављић, војвода Ћетко Пилетић Пипер, војвода и губернатор Радоња Дрекаловић, војвода Милош Васојевић, војвода Милош Братоножић, војвода Ђон Стале Климент. Смјело и с великом вољом пођоше с оружјем у руци против Порте Отоманске и побјеђиваху варваре, због чега Порта по закључењу мира с Русијом одлучи да пошаље велику војску на Црну Гору под вођством сераскера Ахмет-паше, који са 60 хиљада турске војске нападе Црну Гору 1712. године, али је од Црногораца била потпуно разбијена. Послије ове побједе Отоманска Порта је одлучила да за своје добро од Црногораца тражи мир али они, пошто обећаше испунити високо допуштење Његовог Величанства цара Петра Великог и заповијести за то немаху, вјерност своју отказати <не> покушаше и мир непријатељима одбише. На то Отоманска Порта 1714. године посла више од 100 хиљада војске на Црну Гору, под вођством везира Думан-паше Ћупрелића <Нуман-паше Ћуприлића>. Црногорци од својих савезника Срба, турских поданика, бјеху остављени, а поред тога Турцима заједно на Црногорце пођоше у рат Херцеговци, којима Турци никад не дозвољавају да носе оружје, осим кад иду у рат против Црне Горе. Везир Ћупрелић је храбрости лукаво претпоставио превару кроз разна обећања, кад су већ Црногорци примили вијест о закључењу мира с Турцима цара Петра Великог, чија је блажена и вјечито достојна хвале успомена, тако да су били вољни склопити мир, црногорски главари повјероваше његовом <везировом> заклињању, не бјеху на опрезу да <не> иду у турски логор, и њих људи ка броју нечасном невјером затвори у тамницу. Потом са свих страна изненада ударише на Црну Гору, која није очекивала напад, пети дио земље огњу и мачу предадоше, и много народа заробише, а горе поменуте главаре објесише. Затим, 1716. године, двије босанске и херцеговачке паше, Ченгићи, с бегом Љубовићем, с другим околним пашама и силном војском, нападоше Црногорце. Уз божију пак помоћ црногорским оружјем бијаху побијеђени и побијени, а паше с бегом Љубовићем и другим старешинама, људи, заробљени, те им свима главе посјекоше. Опет, 1717. и 1718. године, ратоваху против Албаније Млечићи, нападајући градове Интивери <Бар> и Ољцин <Улцињ>, и замолише митрополита Данила Петровића за помоћ, те им он даде пет хиљада и пет стотина људи. Ови сачуваше топове и друго млетачко оружје од албанског паше, који с јаком војском нападе војску млетачку, али Црногорци Турке одбише и растјераше, што су Млечићи писмено, што и до данас постоји, посвједочили и захвалили митрополиту Данилу. А кад им није нужда, Млечићи заборављају прво <пређашње> добро које су им Црногорци учинили. Затим, 1727. године Ченгић Бећир-паша с великом војском нападе Црну Гору, али његова војска би до ногу потучена, а он се с малим бројем <војске> срећно бјежањем спасао, захваљујући брзини својих коња. Касније је погинуо од царске руске војске код Очакова. Затим, 1732. године, Топал Осман-паша, кога је султан Махомет < Мехмед > Пети поставио за беглербега чинит-девера, то јест за генералног инспектора Македоније, Албаније и Босне, по доласку у Албанију покуша да опроба срећу против народа црногорских и посла приличан број Македоњана <Македонаца>, Албанеза <Албанаца> и Бошњака на Пиперску провинцију, гдје их Пипери уз помоћ Куча све побише. Чудо се прича да су ови хришћани на почетку те битке видјели пред собом човјека на бијелом коњу, сличног великомученику Ђорђу, и он је први Турке устрашио, те сам Осман Топал-паша из тврђаве Подгорице побјеже у Албанију, а касније је погинуо у бици са Персијанцима. Опет, 1739. године, везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, послије је <турска војска> од наше војске била потучена, а старешине и 70 највиђенијих Турака, који се бјеху затворили у једној кули, живи су спаљени. Још је 1750. године турска војска, која се састојала од Бошњака и Херцеговаца, изненада ударила на границу црногорску, али је од малог броја наше војске била потучена...
==================




Kad je nabrajao crnogorske vojskovođe, Vladika Vasilije Petrović je često, umjesto prezimena upotrijebljavao nazive plemena, kao što vidimo, učestvovala su u zajedničkoj borbi vjerovatno sva crnogorska plemena.
Što je posebno interesantno, navodi da su se sa Crnogorcima zajedno borili i Malisori (Albanci) tj Klimenti.
I to prije 300 god !
Ja nešto ne vidim, da Vladika Vasilije kaže da su Srbi branili Crnu Goru, nego ih naprotiv, pominje u negativnom smislu.
Vladika Vasilije Petrovic jasno i cisto Srbe naziva SAVEZNICIMA Crnogoraca.
Ovo nisu, naravno, prvi bojevi Crnogoraca, nego sam odabrao ovaj odlomak, jer je vrlo dramatičan i intezivan!
Da podsjetim, prvi je srpski ustanak bio 100 god kasnije

[nihil]

Nas nihi, ima jedinstveni, svjetski nepoznat, besmisleni stav kako su unutar jedinstvenog naroda u Crnoj Gori, bili ljudi koji su jedni se zvali Srbima, a drugi Crnogorcima?!!

Ćurki, svi narodi su prosli proces izdvajanja iz nekog sireg naroda i proces nastajanja je bio na razlicite nacine uzrokovan. U CG imas jos i danas prisutan fenomen da se u okviru iste porodice ljudi izjasnjavaju i kao Srbi i kao Crnogorci. To nije pojava novijeg datuma jer imas svjedocanstva sa najviseg mjesta kada je u pitanju drzavnost CG, a to su Petrovici. Sta je tu tebi novo, nejasno, sporno to bi nam mogao malo preciznije objasniti.

Ovi Srbi losi saveznici kako ih navodi Vladika Vasilije godine 1756. to su vjeorvatno oni ljudi iz Crne Gore koji su ostali kuci, nijesu posli da se bore sa Crnogorcima. Tako dok su se Crnogorci borilli, recimo u Cucama, Ljubotinju, Kučima, Vasojevićima ... bili su ostali Srbi, saveznici Crnogoraca, pa kad su se vratili Crnogorci u selo zatekli su Srbe koji su ih pitali kako su prošli!!!

Nego sto si ispustio pocetak ovog teksta:

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ
ЊЕГОВОЈ ВИСОКОЈ ГРОФОВСКОЈ
СВЈЕТЛОСТИ
ЊЕНОГ ЦАРСКОГ
ВЕЛИЧАНСТВА
САМОДРЖИЦЕ СВЕРУСКЕ
државноме
вицеканцелару
правом тајном савјетнику
носиоцу разних ордена
МИХАЈЛУ ИЛАРИОНОВИЧУ
ВОРОНЦОВУ
милостивоме моме господару

НАЈСВЈЕТЛИЈИ ГРОФЕ,
МИЛОСТИВИ ГОСПОДАРУ,
МИХАЈЛО ИЛАРИОНОВИЧУ
Налазећи се на најпресвјетлијем ЊЕНОГ ЦАРСКОГ ВЕЛИЧАНСТВА двору, ја, смјерни пастир славеносрпскога црногорскога народа, очекујући премилостиво упућивање у своју отаџбину и своме духовноме стаду, усудих се да овај опис положаја и пређашњих владара земље наше црногорске, с прилогом светих царева српских и деспота, ко су они и откуда бјеху, усрдно понудим Вашој Високој Грофовској Свјетлости, као трудољубивом министру који се интересује за стране народе, о чему јасно свједочи Ваше раније обилажење туђих крајева; с тим да би се допао Вашој Високој Грофовској Свјетлости да се штампа како би с народом нашим црногорским и други славеносрпски народи имали најусрднију жељу према високославном Руском Царству. Имам част да ово кратко историјско дјело Вашој Високој Грофовској Свјетлости уручим, што за добро најпокорније молим да примите, заувијек се предајем милости.
Ваше Високе Грофовске Свјетлости
милостивога господара
смјерни митрополит црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога, егзарх
ВАСИЛИЈ ПЕТРОВИЋ
10. марта
1754. године,
у Москви