Kad je tek počeo da biva poznat, uporno javno lajao o svojim nekadašnjim kolegama sa fakulteta koje su radile na tadašnjem Institutu za crnogorski jezik. A kad ih sretne na ulici pruža ruku i oće da se pozdravi. Ovi ga otkače i vele šta oćeš sad kad pričaš svašta za nama. A on se kao smije i veli to mi je posao, da ja ne pričam, pričao bi neko drugi. Ovakav je bio prije dvadesetak godina. Kakva je bila šansa da ne postane onoliko ružan karakter koliko je i ružna faca?
- .- - .- - .- - .. .-. .- -- --- ... -. .--- .. -.-. .... .- .-. ..
Reply With Quote
Bookmarks