Iz raznih medija [Edicija 2026]

[avet]

Незнавени сте.

https://www.facebook.com/share/p/1C8imWcXSB/

Пише Спале јутрос.

Коча, Тито, колаборација са Њемцима и лицемјерје комуниста према "Дивцима"

Историја Другог свјетског рата у нашој земљи никада није била једноставна, али историјски записи и биографије откривају оно што многи желе заборавити – да и они који су себе проглашавали за моралне стожере отпора, понекад улазе у контакт са непријатељем. Коча Поповић, командант партизанских снага, током рата је имао контакте са њемачким командним структурама, како у преговорима у Загребу током марта, тако и током битке на Неретви, што он сам биљежи у својој биографији.

Ови контакти, без обзира на оправдање “тактичке природе”, представљају директну линију колаборације, исти вид колаборације за који су он и његови људи оптуживали Дражу Михаиловића због састанка у селу Дивци.

Мартовски преговори у Загребу, који су се представљали као привремени тактички маневри у борби против окупатора, у суштини су били дијалог са непријатељем који је држао контролу над регионом. Да ли је могуће да људи који су себе сматрали апсолутним представницима отпора, у једном тренутку сједе за истим столом са Немцима, преговарају о положајима и маневрима, а онда ово самопоуздано осуђују код других?

Овдје нема никаквог моралног оправдања – постоји лицемјерје и потреба да се својим идеолошким противницима прикажу као чистунци.

Састанак Драже Михаиловића у селу Дивци био је управо такав примјер “колаборације” у очима партизана: локални контакт са непријатељем ради очувања организације и преживљавања јединица. Али, ако је тај контакт био довољан за осуду, онда шта рећи за Кочу Поповића и његове мартовске преговоре? Шта рећи за његове контакте са Немцима током битке на Неретви, када се заиста радило о преговарању с непријатељем у реалним војним околностима? Јасно је да су историјске оптужбе често инструмент политичког рата, а не чисте моралне етике.

Овдје се открива дубок парадокс: Коча Поповић и КПЈ, који су најгласније оптуживали четнике за колаборацију, сами су у више наврата били у ситуацијама које се могу тумачити као форма тактичке колаборације. Иронија је јасна, идеолошки “побједници” рата користили су исте методе које су осуђивали, а историја их је поставила на пиједестал, док су Дражини покушаји преживљавања и тактичке одлуке у Дивцима проглашавани издајом.

Ово није само питање тактике, већ и моралне доследности. Историја нам показује у њиховој биографији, дневницима и извјештајима да тактика и морал често нису исто. Али када се ради о политичком сукобу између четника и партизана, све се своди на једноставну реторику, оно што је оправдано за партизане, мора се осудити код четника, тако имамо још једно лицемјерја, за четничке злочине се користе најтеже квалификације док се партизански злочини подводе под грешке и лијева скретања што је заиста морално и историјски недопустиво.

Да закључимо, Коча Поповић и мартовски преговори у Загребу представљају класичан примјер тактичке колаборације која је претворена у историјску митологију. Историјска истина не смије бити селективна. Ако се Михаиловић у Дивцима осуђује, онда се мора критички осудити и онај који је за исте радње сам себе проглашавао родољубом. Историја је превише озбиљна да би је поједностављивали идеолошким мотивима, контакт са непријатељем је контакт, без обзира ко га води и с којим оправдањем а то је у овом случају био Коча Поповић уз дозволу Јосипа Броза Тита.

[Gagarin]

Незнавени сте.

https://www.facebook.com/share/p/1C8imWcXSB/

Пише Спале јутрос.

Коча, Тито, колаборација са Њемцима и лицемјерје комуниста према "Дивцима"

Историја Другог свјетског рата у нашој земљи никада није била једноставна, али историјски записи и биографије откривају оно што многи желе заборавити – да и они који су себе проглашавали за моралне стожере отпора, понекад улазе у контакт са непријатељем. Коча Поповић, командант партизанских снага, током рата је имао контакте са њемачким командним структурама, како у преговорима у Загребу током марта, тако и током битке на Неретви, што он сам биљежи у својој биографији.

Ови контакти, без обзира на оправдање “тактичке природе”, представљају директну линију колаборације, исти вид колаборације за који су он и његови људи оптуживали Дражу Михаиловића због састанка у селу Дивци.

Мартовски преговори у Загребу, који су се представљали као привремени тактички маневри у борби против окупатора, у суштини су били дијалог са непријатељем који је држао контролу над регионом. Да ли је могуће да људи који су себе сматрали апсолутним представницима отпора, у једном тренутку сједе за истим столом са Немцима, преговарају о положајима и маневрима, а онда ово самопоуздано осуђују код других?

Овдје нема никаквог моралног оправдања – постоји лицемјерје и потреба да се својим идеолошким противницима прикажу као чистунци.

Састанак Драже Михаиловића у селу Дивци био је управо такав примјер “колаборације” у очима партизана: локални контакт са непријатељем ради очувања организације и преживљавања јединица. Али, ако је тај контакт био довољан за осуду, онда шта рећи за Кочу Поповића и његове мартовске преговоре? Шта рећи за његове контакте са Немцима током битке на Неретви, када се заиста радило о преговарању с непријатељем у реалним војним околностима? Јасно је да су историјске оптужбе често инструмент политичког рата, а не чисте моралне етике.

Овдје се открива дубок парадокс: Коча Поповић и КПЈ, који су најгласније оптуживали четнике за колаборацију, сами су у више наврата били у ситуацијама које се могу тумачити као форма тактичке колаборације. Иронија је јасна, идеолошки “побједници” рата користили су исте методе које су осуђивали, а историја их је поставила на пиједестал, док су Дражини покушаји преживљавања и тактичке одлуке у Дивцима проглашавани издајом.

Ово није само питање тактике, већ и моралне доследности. Историја нам показује у њиховој биографији, дневницима и извјештајима да тактика и морал често нису исто. Али када се ради о политичком сукобу између четника и партизана, све се своди на једноставну реторику, оно што је оправдано за партизане, мора се осудити код четника, тако имамо још једно лицемјерја, за четничке злочине се користе најтеже квалификације док се партизански злочини подводе под грешке и лијева скретања што је заиста морално и историјски недопустиво.

Да закључимо, Коча Поповић и мартовски преговори у Загребу представљају класичан примјер тактичке колаборације која је претворена у историјску митологију. Историјска истина не смије бити селективна. Ако се Михаиловић у Дивцима осуђује, онда се мора критички осудити и онај који је за исте радње сам себе проглашавао родољубом. Историја је превише озбиљна да би је поједностављивали идеолошким мотивима, контакт са непријатељем је контакт, без обзира ко га води и с којим оправдањем а то је у овом случају био Коча Поповић уз дозволу Јосипа Броза Тита.

A dobro, ostaci Pipunove i Koljenicine praznične sperme u digestivnom traktu malo mu smanjuju postpraznične kongitivne sposobnosti.

[Buva+gacce]

Botunski Ustav, Zastava, Himna i Jezik, su početak. Nastavci tek slijede, i sve će više. Ovo je tek jedan od. Biće mnogo zanimljivijih od Koče i Draže.

[NHM]

Pa veli ne može gore od dps... Ja mislim da su i ovi iz dps-a šokirani da može gore od njih.

[NetworkMaster]

Evo ga onaj Brkovic Brdza sa Zlatice javlja se da daje podrsku sluzbama da kanal Mareze treba ocistiti , zaboravili su mu javiti da je vec ociscen haha

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[Mylene]

Pa veli ne može gore od dps... Ja mislim da su i ovi iz dps-a šokirani da može gore od njih.

Meni se čini da je DPS onomadE pristao na gore od sebe.

[Antares]

Незнавени сте.

https://www.facebook.com/share/p/1C8imWcXSB/

Пише Спале јутрос.

Коча, Тито, колаборација са Њемцима и лицемјерје комуниста према "Дивцима"

Историја Другог свјетског рата у нашој земљи никада није била једноставна, али историјски записи и биографије откривају оно што многи желе заборавити – да и они који су себе проглашавали за моралне стожере отпора, понекад улазе у контакт са непријатељем. Коча Поповић, командант партизанских снага, током рата је имао контакте са њемачким командним структурама, како у преговорима у Загребу током марта, тако и током битке на Неретви, што он сам биљежи у својој биографији.

Ови контакти, без обзира на оправдање “тактичке природе”, представљају директну линију колаборације, исти вид колаборације за који су он и његови људи оптуживали Дражу Михаиловића због састанка у селу Дивци.

Мартовски преговори у Загребу, који су се представљали као привремени тактички маневри у борби против окупатора, у суштини су били дијалог са непријатељем који је држао контролу над регионом. Да ли је могуће да људи који су себе сматрали апсолутним представницима отпора, у једном тренутку сједе за истим столом са Немцима, преговарају о положајима и маневрима, а онда ово самопоуздано осуђују код других?

Овдје нема никаквог моралног оправдања – постоји лицемјерје и потреба да се својим идеолошким противницима прикажу као чистунци.

Састанак Драже Михаиловића у селу Дивци био је управо такав примјер “колаборације” у очима партизана: локални контакт са непријатељем ради очувања организације и преживљавања јединица. Али, ако је тај контакт био довољан за осуду, онда шта рећи за Кочу Поповића и његове мартовске преговоре? Шта рећи за његове контакте са Немцима током битке на Неретви, када се заиста радило о преговарању с непријатељем у реалним војним околностима? Јасно је да су историјске оптужбе често инструмент политичког рата, а не чисте моралне етике.

Овдје се открива дубок парадокс: Коча Поповић и КПЈ, који су најгласније оптуживали четнике за колаборацију, сами су у више наврата били у ситуацијама које се могу тумачити као форма тактичке колаборације. Иронија је јасна, идеолошки “побједници” рата користили су исте методе које су осуђивали, а историја их је поставила на пиједестал, док су Дражини покушаји преживљавања и тактичке одлуке у Дивцима проглашавани издајом.

Ово није само питање тактике, већ и моралне доследности. Историја нам показује у њиховој биографији, дневницима и извјештајима да тактика и морал често нису исто. Али када се ради о политичком сукобу између четника и партизана, све се своди на једноставну реторику, оно што је оправдано за партизане, мора се осудити код четника, тако имамо још једно лицемјерја, за четничке злочине се користе најтеже квалификације док се партизански злочини подводе под грешке и лијева скретања што је заиста морално и историјски недопустиво.

Да закључимо, Коча Поповић и мартовски преговори у Загребу представљају класичан примјер тактичке колаборације која је претворена у историјску митологију. Историјска истина не смије бити селективна. Ако се Михаиловић у Дивцима осуђује, онда се мора критички осудити и онај који је за исте радње сам себе проглашавао родољубом. Историја је превише озбиљна да би је поједностављивали идеолошким мотивима, контакт са непријатељем је контакт, без обзира ко га води и с којим оправдањем а то је у овом случају био Коча Поповић уз дозволу Јосипа Броза Тита.

Nisam skont'o da li Spasoje bez cojonesa podrzava ili brani Koču? Brani Drazu a veli da je Koca radio isto sto i Draza.

Inace, nije tacno da se Manda i ekipa borila za vlast od 1945, kad je Pedja Bulatovic jos od podgoricke skupstine dao zivot za borbu protiv komunista i DPS-a.

[Mojsije]

Pa veli ne može gore od dps... Ja mislim da su i ovi iz dps-a šokirani da može gore od njih.

Oni sad misle da su radili bolje no sto su trebali i da su se trebali manje cimati.

Sent from my SM-A566B using Tapatalk

[NHM]

Dps je znao ponešto da odradi. Ponešto. Koštalo nas vazda višestruko više nego što bi trebalo, okoriste se članovi porodice, kumovi, prijatelji, partijski saborci i tako dalje, uglavnom su se trudili da makar formalno i na prvi pogled djeluje kao da se radi po zakonu, a ono što je očigledno naopako je kritikovala opozicija i nvo sektor. Sad jedino kritikuju dps i sd, a njihova kritika baš ima težinu... Osvježivači su i na papiru i u praksi očajni.

Znam da podržavaoci osvježivača sad ne vide ništa loše i ne čuju ništa loše jer su sad njihovi na vlasti, ali kome da se okrenemo mi koji nismo mogli ni dps očima viđet, a ni ove sad. Šta ćemo mi koji nemamo "naših"?

[Mylene]

Okreni se sebi i samo sebi. Što će ti "naši"? Potreba za nekim čoporom? Jeste da čovjek nije ostrvo, ali...
Ionako je sve, uvijek, dogovor onih koji se igraju, tamo, na političkoj sceni, a ne nas, publike. Svaka igra je unaprijed osmišljena.

Pitanje je na koje igre pristajemo.
Oćeš "naše"? Pridruži se igri kao igrač, ne navijač. Neće navijači uticati na rezultat igre/utakmice.

Ispravi me ako griješim.

[NHM]

Nešto nisam siguran da ima koristi od toga da glasam za sebe... Mislio sam "naši" u političkom smislu.

[Mylene]

I ja sam mislila.

[NHM]

Pridruživanje postojećima ne dolazi u obzir, formiranje nečeg svog... Nisam stvoren za tu "struku".

[Mylene]

Onda se ne sjekiraj oko njih već izaberi drugu igru

[isnogood]

E ljeljeka živog, zar imaju obraza oni od nekog da traže ostavku. E kuukuu, ljisicee

Sent from my 2312DRA50G using Tapatalk

[hercules]

Nisu oni ljudi, nego Zećani po sopstvenom kazaniju.

Policiju u Botun zvao Radenović, kadar DNP-a
https://www.cdm.me/drustvo/policiju-...c-kadar-dnp-a/

Asistenciju policije u Botunu tražio je načelnik Službe komunalne policije Radenko Radenović, kadar Demokratske narodne partije, koji je na lokalnim izborima u Podgorici, održanim u septembru 2024. godine, bio na odborničkoj listi koalicije “Za budućnost Podgorice – za grad svih nas”.


Uprava policije saopštila je danas su policijski službenici 30. decembra 2025. godine u Zeti i Botunu postupali isključivo u skladu sa zakonom, pružajući asistenciju Komunalnoj policiji Glavnog grada.


Zahtjev za asistenciju tražio je načelnik Službe komunalne policije, Radenko Radenović, koji je na lokalnim izborima u Podgorici, održanim u septembru 2024. godine, bio na odborničkoj listi koalicije “Za budućnost Podgorice – za grad svih nas”.

Lider DNP Milan Knežević se, podsjećamo, protivi gradnji kolektora u Botunu, a tokom protesta se pridružio građanima. Iako je tvrdio da će ukoliko policija krene na građane izaći iz vlasti, to se nije desilo, već je Knežević uslovio Vladu inicijativama o statusu srpskog jezika, državljanstvu, državnim simbolima i dijalogom o postrojenju u Botunu.

Policija je u Botunu intervenisala 30. decembra nakon što Botunjani nisu dozvoljavali da mašine turskog izvođača uđu na parcelu i započnu gradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

[joni]

Meni se čini da je DPS onomadE pristao na gore od sebe.

Znači kad DPS kritukuje vlast, to dođe na onu : Niko te ne može nagrdit' ka nagrđeni.

Sent from my 24090RA29G using Tapatalk

[Mylene]

Ili: U životu ti najviše pruže (?!) oni malo napukli u grudima ;D

[hercules]

Inače ako vam je promaklo, novi službeni auto CBCG će biti polovno.
Štednja na sve strane. Zato je budžet za polovno auto 100,000. Mora da ima 9 brzina, elektromotor sa permanentnim magnetom i još neke sitnice.

Zli jezici bi rekli nacrtano za Mercedes ili BMW.

https://www.dan.co.me/vijesti/ekonom...0-eura-5332534

Centralna banka kupuje putničko vozilo: Za polovnu limuzinu auto i 100.000 eura
Centralna banka Crne Gore (CBCG), na čijem čelu je guvernerka Irena Radović, planira da kupi polovno putničko vozilo vrijedno oko 117.000 eura.
Ta institucija daće starije korišćeno vozilo, čija je procijenjena vrijednost 11.758 eura sa PDV-om (9.718 eura bez PDV-a) i doplatiti još 105.610 eura (87.281 euro bez PDV-a) kako bi kupila auto ne stariji od četiri godine i koje nije prešlo više od 90.000 kilometara.

Tenderom koji je CBCG raspisala traži se auto koje ima dva motora – benzinski motor zapremine od 2900-3500 ccm3, snage minimalno 270 kW, kao i elektromotor sa permanentnim magnetom (PSM), snage minimalno 110 kW. Mjenjač ovog vozila treba da bude automatski, sa minimalno devet stepeni prenosa, a pogon na svim točkovima. CBCG traži da vozilo bude oblika karoserije limuzina, dužine od 5.200 do 5.300 mm, metalik crne boje.

Što se unutrašnjosti tiče, traži se crna koža, kožni upravljač, komforni nasloni za glavu za vozača i suvozača, paket zaštite od sunca, zatamnjena zadnja i bočna stakla. Specifikacijom se traži kamera od 360 stepeni za asistenciju pri vožnji i parkiranju, sistem za aktivno parkiranje vozila, sa senzorima naprijed i pozadi, sistem aktivnog kočenja i održavanja odstojanja, kao i za održavanje vozila u traci i aktivne asistencije pri promjeni trake. Vozilo treba da ima i sistem za čitanje saobraćajnih znakova, elektropodesiva prednja sjedišta sa memorijom, klimatizovana prednja sjedišta, grijanje prednjih i zadnjih sjedišta, automatski klima sistem, djeljivu prednju i zadnju zonu. Dodatno, od opreme se traži i premijum hard disk navigacija sa velikim centralnim OLED ekranom, 3D instrument tabla za vozača, hard-ap displej, sistem ambijentalnog osvjetljenja... Vozilo mora biti proizvedeno u EU i posjedovati COC dokument koji potvrđuje zemlju proizvodnje.

U tenderu CBCG, koji je otvoren do 20. januara, navodi se da će naručilac u postupku javne nabavke izabrati ekonomski najpovoljniju ponudu primjenom pristupa isplativosti, po osnovu kriterijuma – odnos cijene i kvaliteta (90/10). Najniža ponuđena cijena dobiće 90 bodova, dok će 10 bodova dobiti najbolje ponuđeni kvalitet. Što se tiče kriterijuma kvaliteta, on će se vrednovati tako što će najduži ponuđeni garantni rok dobiti maksimalni broj bodova (5), a toliko će biti bodovan i ponuđač koji ponudi najkraći rok izvršenja ugovora.

Centralna banka je sredinom decembra potpisala ugovor o nabavci goriva za službena vozila u vrijednosti od 19.998 eura sa PDV-om. Krajem decembra je potpisan i ugovor o nabavci specijalnog blindiranog vozila za prevoz novca i dragocjenosti, čija vrijednost je 143.962 eura sa PDV-om. U ugovoru je precizirano da je rok za njegovo izvršenje 210 dana. Garantni rok za kupljeno vozilo je dvije godine.

[GaD]

Meni sada rece jedan (koji je radio kod njega) da je vlasnik Peugeot taxija. Inace do 2020 bio ratnik dps-a isto u Komulanu. Samo sto je sada napredovao.

[NSX]

najprovidnije se šteluju tenderi za auta, fali samo da prvo slovo marke mora da bude "M" a zadnje "s"

ne može gospoDŽa da se vozi bez "hard-ap" displeja

[Gagarin]

Dps je znao ponešto da odradi. Ponešto. Koštalo nas vazda višestruko više nego što bi trebalo, okoriste se članovi porodice, kumovi, prijatelji, partijski saborci i tako dalje, uglavnom su se trudili da makar formalno i na prvi pogled djeluje kao da se radi po zakonu, a ono što je očigledno naopako je kritikovala opozicija i nvo sektor. Sad jedino kritikuju dps i sd, a njihova kritika baš ima težinu... Osvježivači su i na papiru i u praksi očajni.

Znam da podržavaoci osvježivača sad ne vide ništa loše i ne čuju ništa loše jer su sad njihovi na vlasti, ali kome da se okrenemo mi koji nismo mogli ni dps očima viđet, a ni ove sad. Šta ćemo mi koji nemamo "naših"?

Okrenimo se Dritanu.

hahahahahahahahahahaha

[Gagarin]

Gde si BIO kad sam BILA niko




Sent from my iPhone using Tapatalk

[Gagarin]

Nije lako napunit osvježene guzice.
Nenajedeni u današnjj akciji, lopta kod ljaljašice Zdenke Petrol “inflacija je dobra za državu”.
Kako postade ona glavni pišač po naaaaaaaarodu nije mi jasno.




Sent from my iPhone using Tapatalk

[Sidewinder]

Prilicno briljantno razjasnjeno hronoloski,uz to sto je i sumorno nazalost.



Sent from my SM-S921B using Tapatalk