Turizam - što se to dešava!?

[high]

Kad sam ja bio klinac radio kao sezonac na pokojne Plave horizonte, servir, konobar, restoran, bašta, kako gdje treba.
Radno vrijeme jedan dan od 7-16, sjutra dan 13-23, da bi obije smjene bile u špic kad je ručak i u restoran i u baštu, inače bi poginuli. Spavanje, baraka 3-4 u sobu, jedno kupatilo na baraku od 10 soba. Klime nisu postojale. Hranili se bolje nego gosti, tete iz kuhinje se sažaljevale na nas mršave ka hrtovi i pocrnjele i ostavljale nam najbolje sa menija za taj dan . Sa rabote direkt plaža i provod, kad si prva, neprospavana noć redovno kad si druga. Plaćalo se prekovremeno, bilo bakšiša, bilo je fino para, ali na kraju ostane samo poslednja plata koju ti pošalju doma u pokojni Titograd. Sve ostalo spucaš na izlaske.
Sa poslednjom platom i obračunatim prekovremenim se malo prošetaš do Barija da budeš faca i popularan u Gimnaziju&na fakultet sa fensi garderobom.
Jedva se čekalo naredno ljeto, jer je to bio način da se cio raspust bude na more i gali sa Čehinjama, Makedonkama i Novosađankama iz kampa. Da će ti roditelji platit ljetovanje, ne nadaj se.
Disclamer: imao 17,18, do 21 godine. These where the days.
Odlećeh malo sa teme. Ne zamjerajte.
U suštini, sezonski posao je super za onoga ko oće da izbleji ljeto na more.

Ehhhh.

Ljeto pred vojsku. Montenegro ekspres. Radno mjesto - spoljni momak.
Nabavka, nosač, konobar, animator, čistač ribe i mornar kad se ide na Drobni pijesak. Tada se na tu plažu išlo samo brodićima.
Petkom i Subotom su se gosti vodili kod manastira Reževići. Tamo je bila večera i zabavni program.
Moj radni dan počinje u 6. Okupljanje u Budvi , kod one stare zgrade iznad marine. Tu iznad je parking. Prvo se išlo u nabavku povrća i u mesaru. Onda kombijem u Reževiće.
Izvadimo stolove, montiramo malu binu za muziku, pripremimo sve za kuvare, U kadici za kupanje djece bi razmutili neke sokove u prahu i nasuli u boce .
Oko 11 stižu kuvari koji spremaju roštilj. Tada možemo da odspavamo sat vremena. Zašto smo spavali? Biće vam jasno kad pročitate do kraja. Nakon spavanja jedemo roštilj spreman zbog gostiju. Mjera mi je bila 12 kremenadli. Završne pripreme za goste koji dolaze sa čitavog primorja autobusima između 13-14. Doček sa pogačom i vinom. Tu smo uvijek jedan Budvanin i ja. Obojica visoki i crni kao ugalj. Hiljade naših slika sa gošćama je otišlo svugdje po Evropi.
Gosti ostaju do oko 01:00. Mi sve spremamo još skoro sat vremena. Oko 3:00 smo u Budvi.
Idemo u diskoteku u Avalu koja radi do 5:00. Onda odemo na plažu da saperemo znoj i da se rastrijeznimo. U 6:00 smo opet na poslu....i sve isto u Subotu. Kako sam ostao živ....ne znam.
Kad bi išli na Drobni pijesak, završili bi ranije, pa bi taj dan ipak nešto spavali.

Plata....bili su dinari pa se ne sjećam. Ali su bili plaćeni prekovremeni, vikend, noćni sati. Imao sam 2,5 puta veću platu od oca-profesora na fakultetu. Pare nisam imao kad i gdje da potrošim..iako sam se trudio. Jedne godine posle sezone Bari, sledeće Trst. Iz Trsta donio Reebok patike. Čitavo korzo se okretalo za njima. U CG nisu imale gdje da se kupe.