Iz raznih medija [Edicija 2022]

[no-mercy]

E vjeruj mene na rijec da je bas tako rekao... Pogubljen je skroz, nema sta.

[acs]

E vala da se ne uhapsi petar ivanovic ili brano gvozdenovic nije mi jasno…
No tako nam treba kad nas iz ambasada uce sto cemo i kako cemo.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Mojsije]

Odgleda li onaj snimak abazovica sto rece da je fejk news?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Evo sad vidjeh snimak i ne vjerujem sto je coek izjavio. Ovakve izjave su neprihvatljive.

Za razliku od tebe ja sam kritican prema ljudima, ne podrzavam ih slijepo.

Sent from my Mi 9T using Tapatalk

[Buva+gacce]

Pa koliko je to u procentima 1%, 2%, 5%? Aj ne moras tacno, mozes neku pribliznu racunicu da izneses.
I kako to da citava Evropa ima rekordnu inflaciju? Jesu li svi podizali plate kao Mickey kod nas pa sad placaju tu cijenu?
Kako to da je $ dostigao €? Isto zbog ES?
Nemoj da mislis da ja nesto pretjerano volim Mickeya i ekipu oko njega, iako nisam ekonomski mag, vidim siru sliku nego pojedini koji kazu da su za cijene goriva, struje, prehrambenih proizvoda itd krivi Mickey i ekipa, a ne globalna/EU kriza...
Kazem da ima uticaja ES ali taj uticaj je vrlo nizak na stopu inflacije.
Kao zemlja koja uvozi 6x vise nego sto izvozi, naravno da ce se ta stopa inflacije kod nas vise osjetiti nego u drzavama gdje je manja razlika izmedju uvoza i izvoza poput Srbije i Hrvatske.

A sa koliko adresa je dolazilo da ne idemo u realizaciju autoputa? Jesi li to citao? Pa cemo autoput da otplacujemo narednih 1000 godina, jer se sam od sebe ne moze ni odrzavat, a ne otplacivat. A za brodove crnogorske plovidbe? Svake godine u minus po 5-10 miliona, spasavamo barsku i crnogorsku plovidbu kreditima.
To su sve pare koje su bacene u rupu bez dna, a ove pare iz ES makar idu narodu. Ok i autoput ce ostat narodu, ali cemo ga placat i mi i nasa djeca, a boga mi i unuci, a sto smo dobili? 40km asfalta.
A brodovi? Brodovi ce u staro zeljezo za 10ak godina, ispostavice se da su citav radni vijek poslovali u minusu, a zasto, pa da bi se uzeo kredit od Kineza i napunio neciji dzep, a poslije gradjani placaju ceh, ruku na srce malo se sa njima i svercuje bijelo, toliko su dobro uvezani da je brod Budva sa 500kg pao u sred Njemacke i izasao nakon 2 dana kao da nista nije bilo.
I ima jos dosta ovakvih primjera, evo jedan koji mi vazda padne na pamet - Porto Montenegro, 5-6 miliona godisnje im se progleda kroz prste jer eto oni su ulozili pare u CG pa ne moraju da placaju poreze, komunalije itd itd.
Hocemo li o kumu iz Bemaxa koji napravi jednu skolu da nam zamaze oci, a ne plati ko zna koliko miliona poreza drzavi ili braci sa trajektima Kamenari i Lepetane? Limenci? KAP-u? Mami Ivanovic? Rumiji trans? EPCG? Racunima za struju preko kojih placamo tatinom sinu da se igra monopola? Tatinom sinu koji stavlja rijeke u cijevi? Itd itd itd Lista je dugacka, ako tebi treba 100 stranica da objasnis ES, meni bi trebalo bar 1000 samo za uvod u sve pljacke koje su se desile u zadnjih 30 godina, a da pritom od svega roga obican covjek nije imao koristi koliko od ES...

Sent from my SM-A505F using Tapatalk

Tuk i luk, part II

Stoti put: ne može se kvantfikovat.
Sto i prvi put: nije beznačajno. I to bi bio odgovor na tvrdnju koju sam komentarisao.

Auto put?
Imaš ovđe mojih tekstova, i skorašnjih, i iz praistorije, kojima pucam po takvoj vrsti investicije iz svih oružja, i cijenim investiciju u željeznički saobraćaj i Luku Bar kao efektivnija ulaganja.
Ako neko nije vidio opravdanja za takvu vrstu trošenja para, to bih na ovom mjestu bio ja.

Ako povezuješ auto put i ES, u pogledu inflatornog podsticaja, opet brkaš kruške i jabuke.
Auto put je javna potrošnja- ostvarena kroz javne radove. Zapošljava firme, tehniku, i radnu snagu. Uvećava proizvod, svima njima. To može da bude inflatorni podsticaj, ali je i kontrolabilno. Tako da, kao što je na kraju realnost i pokazala, mi u vrijeme trošenja gro para za auto put, nismo uopšte imali neku prećeranu dinamiku inflatornog kretanja.
ES je direktno sipanje efektivnih para narodu u džep. To je NAJDIREKTNIJI MOGUĆI INFLATORNI PODSTICAJ, i ne može se dalje kontrolisat. Osim direktnom regulacijom cijena i tržišta, naravno.

Ovo ostalo ama baš nikakve veze sa onime o čemu smo pričali (je li ES štetan, i je li uticao na inflaciju ) nema. I, nasuprot onoga što mi se ovđe inputira, baš to- prevođenje teme u ono čuveno ''a što je činio DPS'', jeste klasičan spin.
Isto kao kad prebaciš nekome da spinuje jer nemaš drugi odgovor

[goozica]

E vala da se ne uhapsi petar ivanovic ili brano gvozdenovic nije mi jasno…
No tako nam treba kad nas iz ambasada uce sto cemo i kako cemo.


Sent from my iPhone using Tapatalk

kakva si ti priganitza

[^izzy^]

Tuk i luk, part II

Stoti put: ne može se kvantfikovat.
Sto i prvi put: nije beznačajno. I to bi bio odgovor na tvrdnju koju sam komentarisao.

Auto put?
Imaš ovđe mojih tekstova, i skorašnjih, i iz praistorije, kojima pucam po takvoj vrsti investicije iz svih oružja, i cijenim investiciju u željeznički saobraćaj i Luku Bar kao efektivnija ulaganja.
Ako neko nije vidio opravdanja za takvu vrstu trošenja para, to bih na ovom mjestu bio ja.

Ako povezuješ auto put i ES, u pogledu inflatornog podsticaja, opet brkaš kruške i jabuke.
Auto put je javna potrošnja- ostvarena kroz javne radove. Zapošljava firme, tehniku, i radnu snagu. Uvećava proizvod, svima njima. To može da bude inflatorni podsticaj, ali je i kontrolabilno. Tako da, kao što je na kraju realnost i pokazala, mi u vrijeme trošenja gro para za auto put, nismo uopšte imali neku prećeranu dinamiku inflatornog kretanja.
ES je direktno sipanje efektivnih para narodu u džep. To je NAJDIREKTNIJI MOGUĆI INFLATORNI PODSTICAJ, i ne može se dalje kontrolisat. Osim direktnom regulacijom cijena i tržišta, naravno.

Ovo ostalo ama baš nikakve veze sa onime o čemu smo pričali (je li ES štetan, i je li uticao na inflaciju ) nema. I, nasuprot onoga što mi se ovđe inputira, baš to- prevođenje teme u ono čuveno ''a što je činio DPS'', jeste klasičan spin.
Isto kao kad prebaciš nekome da spinuje jer nemaš drugi odgovor

Dobro je, znaci nemas konkretan odgovor, to je mi je bilo bitno, nista od onih 100 stranica.
Ekonomski magovi na sve strane, ali kad treba nesto da se dokaze onda se uhvate rijeci spinovanja itd, a konkretnih cinjenjenica ni na vidiku. Takav nam je svaki posao.
Ja ne mogu da uporedjujem drzave u okruzenju, ali zato ti mozes Evropske sa CG, zanimljivo.

Ali dobro, s obzirom u kakvom nam je stanju drustvo i obrazovanje nije ni cudo da vecina misli da je nova vlada kriva za inflaciju, poskupljenje goriva, struje i ostalih zivotnih namirnica hahaha
A taman sam pomislio da ce mi neko otvorit oci, kad ono trt Milojko.

Sent from my SM-A505F using Tapatalk

[VanjaTheMan]

Fejk veli izjava...

https://www.veed.io/view/8f575ad0-fc...ingWidget=true

Tanka je linija od relaksacije do egzekucije. Pukao je totalno.

[AL no1]

Trt Milojko,taman tako.

[Djed_Djuro]

Sva poskupljenja koja su nam se desila su uvezena, ali su za bukvalno 60+% relativno veća nego tamo odakle su uvezena?

Naravno da jesmo eurozona, jer nemamo svoju štampu para, za razliku od svih koje je on nabrojao, i sa kojima zbog toga nismo adekvatni komparativ.
Naravno da smo uvezli globalnu inflaciju, uvezli bi je i da nismo uvozno zavisni.

I opet: ništa pod ovoga ne spori da je ES dodao inflatorni impuls, i to samo takav.
Aman, ljudi, ne može se jedno jutro narodu stavit u džep skoro duplo više efektivnih para za potrošnju, a da ne dođe do inflacije.

Ako ćete baš precizno, iako znam da ovo nije mjesto đe treba detaljisat na takve teme, konkretna razlika za koliko je inflacija kod nas veća nego inflacija u eurozoni ( nominalno iznosi MNE 14.9%, EU 8.9% ),U NAJVEĆEM POTIČE IZ DVA UZROKA:
1. Drastično uvećanje efektivne tražnje, nastalo uvećanim dohotkom građana a neuvećanim proizvodom privrede
2. Katastrofalna i gora od katastrofalne politika 42. vlade CG, koja je bukvalno sve što je trošila para uvalila u potrošnju, iako je vladavinu započela istorijski rekordnim zaduženjem i obećanjem da će sve u investicije i nula (0) u potrošnju.

I ovo nije nikakva nauka, no je dovoljno poznato i studentima sa druge. Što bi trebalo da bude dovoljno da i ovđe ipak malo pripazimo kad tako gromko lupetamo ocjene svega i svačega o čemu pojma nemamo.

Osnovi ekonomije se uče već na prvoj godini fakulteta, a sad ću ti vrlo jednostavno objasniti da bi na pitanju uticaja agregatne potrošnje na inflaciju pao sasvim lagano.

Tvrdnja da će povećanje neto zarada kakav smo imali kroz ES dovesti do povećane potrošnje, a posljedično doprinijeti povećanju inflacije je čist ekonomski analfabetizam. Rast agregatne potrošnje je moguć samo na jedan od ovih načina:
- kroz rast ekonomske aktivnosti, tj rast nacionalnog dohotka
- kroz povlačenje štednje u potrošnju
- kroz zaduživanje
- kroz prijem doznaka iz inostranstva

ES neće uticati ni na jedno od ovih, jer je u pitanju čista redistribucija postojećeg dohotka. Država ne stvara dohodak, on se stvara isključivo u ekonomiji. Država je aparat prinude koji vrši redistribuciju dijela dohotka koji se stvara u ekonomiji.

Da bi shvatio zašto ES neće dovesti do porasta agregatne potrošnje, treba razumjeti njenu strukturu, a nju čine:
- potrošnja stanovništva – ona je povećana kao posljedica ES
- potrošnja privrede – ona je ostala približno ista, tj ne postoji direktna veza sa ES
- javna potrošnja – ona je smanjena tačno onoliko koliko je povećana potrošnja stanovništva, jer je porast zarada došao kao posljedica smanjenja javnih prihoda, a za toliko je manja javna potrošnja.

Ako se poveća neto plata radniku na osnovu drugačijeg obračuna bruto plate, on će imati više novca za potrošnju. Ali to istovremeno znači da će manje novca poći na sistem zdravstva i druge javne prihode, pa će iz tog iznosa biti manja javna potrošnja, te je saldo nula, ili približno nula.

Ako radnik koji je dio plate primao na ruke bude imao ukupno istu zaradu, to znači da će on imati isto novca kao i prije.

Ako se poveća ukupna neto zarada zaposlenom koji je imao manju neto zaradu prije toga, on će imati više novca za potrošnju, ali će njegov poslodavac imati manje novca za potrošnju. Na agregatnom nivou nema razlike.

Da plastično pojasnim: osobe A, B i C imaju po 1000 €, ukupno 3000 €. Ne postoji matematički model po kojem se iznos od 3000 € može redistribuirati među njih troje, a da oni na kraju mogu potrošiti više od 3000 €. Ne postoji, šta god da neko priča. Jedini način da da osobe A, B i C više potroše je da neki od njih od tih 1000 € stvore neki novi dohodak, ili da povuku neka sredstva iz štednje, da se zaduže ili da im neko sa strane dopuni budžet. Tek tada će u zbiru imati više i moći će da potroše više.

Rast zarada će dovesti do povećanja agregatne potrošnje samo ako taj rast proističe iz povećane ekonomske aktivnosti. Ako dolazi iz puke promjene u preraspodjeli, nema rasta potrošnje. Mit po kojem povećanje zarada dovodi do povećanja potrošnje, a na kraju i do ekonomskog rasta je zaostavština kejnzijanske ekonomske škole, koja je važila samo u ekonomskom sistemu sa visokim stepenom državnog protekcionizma.

U tržišnoj ekonomiji ova veza se ne može dokazati, ni na nivou logike, ni na nivou matematike. Ako bi neko uspio da izvede matematički dokaz da se ovakvom redistribucijom novca može povećati agregatna potrošnja, to bi bila čista ekonomska alhemija, a taj bi zasigurno dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Sad možeš na popravni iz osnova ekonomije.

[johnny bravo]

Đede, ne brukaj se.

I još prepotentno crnogorski šalješ Buvu na popravni, sa ovakvom "argumenatacijom"?!

Baš me nasmija. @SKOJ ima dostojnog nasljednika.

[Djed_Djuro]

Đede, ne brukaj se.

I još prepotentno crnogorski šalješ Buvu na popravni, sa ovakvom "argumenatacijom"?!

Baš me nasmija. @SKOJ ima dostojnog nasljednika.

Ne pravi se da si razumio napisano.

[johnny bravo]

Tanka je linija od relaksacije do egzekucije. Pukao je totalno.

Moje mišljenje o Abazoviću je dobro poznato, ali ovdje je na sebe mislio, a citat u Analitici je (vjerovatno) namjerno tako frejmovan.

[VanjaTheMan]

Moje mišljenje o Abazoviću je dobro poznato, ali ovdje je na sebe mislio, a citat u Analitici je (vjerovatno) namjerno tako frejmovan.

I u tom slucaju je pukao. Nije on toliki faktor da bi neko rizikovao 20 godina robije zbog njega.

[Buva+gacce]

Osnovi ekonomije se uče već na prvoj godini fakulteta, a sad ću ti vrlo jednostavno objasniti da bi na pitanju uticaja agregatne potrošnje na inflaciju pao sasvim lagano.

Tvrdnja da će povećanje neto zarada kakav smo imali kroz ES dovesti do povećane potrošnje, a posljedično doprinijeti povećanju inflacije je čist ekonomski analfabetizam. Rast agregatne potrošnje je moguć samo na jedan od ovih načina:
- kroz rast ekonomske aktivnosti, tj rast nacionalnog dohotka
- kroz povlačenje štednje u potrošnju
- kroz zaduživanje
- kroz prijem doznaka iz inostranstva

ES neće uticati ni na jedno od ovih, jer je u pitanju čista redistribucija postojećeg dohotka. Država ne stvara dohodak, on se stvara isključivo u ekonomiji. Država je aparat prinude koji vrši redistribuciju dijela dohotka koji se stvara u ekonomiji.

Da bi shvatio zašto ES neće dovesti do porasta agregatne potrošnje, treba razumjeti njenu strukturu, a nju čine:
- potrošnja stanovništva – ona je povećana kao posljedica ES
- potrošnja privrede – ona je ostala približno ista, tj ne postoji direktna veza sa ES
- javna potrošnja – ona je smanjena tačno onoliko koliko je povećana potrošnja stanovništva, jer je porast zarada došao kao posljedica smanjenja javnih prihoda, a za toliko je manja javna potrošnja.

Ako se poveća neto plata radniku na osnovu drugačijeg obračuna bruto plate, on će imati više novca za potrošnju. Ali to istovremeno znači da će manje novca poći na sistem zdravstva i druge javne prihode, pa će iz tog iznosa biti manja javna potrošnja, te je saldo nula, ili približno nula.

Ako radnik koji je dio plate primao na ruke bude imao ukupno istu zaradu, to znači da će on imati isto novca kao i prije.

Ako se poveća ukupna neto zarada zaposlenom koji je imao manju neto zaradu prije toga, on će imati više novca za potrošnju, ali će njegov poslodavac imati manje novca za potrošnju. Na agregatnom nivou nema razlike.

Da plastično pojasnim: osobe A, B i C imaju po 1000 €, ukupno 3000 €. Ne postoji matematički model po kojem se iznos od 3000 € može redistribuirati među njih troje, a da oni na kraju mogu potrošiti više od 3000 €. Ne postoji, šta god da neko priča. Jedini način da da osobe A, B i C više potroše je da neki od njih od tih 1000 € stvore neki novi dohodak, ili da povuku neka sredstva iz štednje, da se zaduže ili da im neko sa strane dopuni budžet. Tek tada će u zbiru imati više i moći će da potroše više.

Rast zarada će dovesti do povećanja agregatne potrošnje samo ako taj rast proističe iz povećane ekonomske aktivnosti. Ako dolazi iz puke promjene u preraspodjeli, nema rasta potrošnje. Mit po kojem povećanje zarada dovodi do povećanja potrošnje, a na kraju i do ekonomskog rasta je zaostavština kejnzijanske ekonomske škole, koja je važila samo u ekonomskom sistemu sa visokim stepenom državnog protekcionizma.

U tržišnoj ekonomiji ova veza se ne može dokazati, ni na nivou logike, ni na nivou matematike. Ako bi neko uspio da izvede matematički dokaz da se ovakvom redistribucijom novca može povećati agregatna potrošnja, to bi bila čista ekonomska alhemija, a taj bi zasigurno dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Sad možeš na popravni iz osnova ekonomije.

Au, brate, tri strane iz podugačke knjige da promašiš temu.

Prvo, ja nisam pominjao agregatnu tražnju, pobrkao si me sa kolega johnny bravo. Ja sam pominjao efektivnu.

Drugo, ta efektivna je porasla tačno za onoliko koliko je 42., a za njom i 43., vlada CG puštila para iz one melearde što nas je ova prva zadužila, u potrošnju. Dobrim dijelom da bi kompenzovala rupe nastale iz ES.

Treće, i konačno, time je prestalo da se radi o redistribuciji jedne te iste tri iljade o kojima trubiš, jer su one postale četiri. Iz onih pozajmljenih para.
Onog momenta kad su od one tvoje osobe A, u ovom slučaju nazovimo je fond zdravstva, uzeli njenu iljadu, a poslije joj je puštili iz para koje su, na kraju balade, pozajmljene.
I u konačnom inflatornom impulsu su i te kako dale svoj dio.
Tako da, citiram tebe:

''Jedini način da da osobe A, B i C više potroše je da neki od njih od tih 1000 € stvore neki novi dohodak, ili da povuku neka sredstva iz štednje, da se zaduže ili da im neko sa strane dopuni budžet. Tek tada će u zbiru imati više i moći će da potroše više.''

Eto, sve si sam lijepo reko sebi.

Manje arogancije, manje prazne forme i više suštine, nikad nije naškodilo nikome.

Dobro mi budi, profesore, i nemoj se nervirat

[Djed_Djuro]

Upravo si sam sebe demantovao, trudeci se da demantujes mene. Potrosnja ako je dosla iz zaduzenja nije dosla iz ES, jer je zaduzenje napravljeno u prvim danima 42. vlade, kada ES nije kod njih ni kao ideja postojala. Dalje, kažeš kako nisi pričao o agregatnoj potrošnji nego o efektivnoj. Pa ne možeš majstore tako da seciraš određene segmente i da donosiš zaključke tako. ES je jednako uticala na povećanje potrošnje građana kao što je uticala na smanjenje javne potrošnje, tako da se uticaj ES kroz potrošnju mora posmatrati zbirno.
Što se tiče arogancije, ti mene prvo vrati na studije, ja samo uzvratih, ali daleko argumentovanije.

I sto puta ću ponoviti - ko dokaže da je ES donio veću agregatnu potrošnju, može dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju. Jer mnoge mnogo moćnije države prosto vape za takvim receptom.

[Buva+gacce]

Upravo si sam sebe demantovao, trudeci se da demantujes mene. Potrosnja ako je dosla iz zaduzenja nije dosla iz ES, jer je zaduzenje napravljeno u prvim danima 42. vlade, kada ES nije kod njih ni kao ideja postojala. Dalje, kažeš kako nisi pričao o agregatnoj potrošnji nego o efektivnoj. Pa ne možeš majstore tako da seciraš određene segmente i da donosiš zaključke tako. ES je jednako uticala na povećanje potrošnje građana kao što je uticala na smanjenje javne potrošnje, tako da se uticaj ES kroz potrošnju mora posmatrati zbirno.
Što se tiče arogancije, ti mene prvo vrati na studije, ja samo uzvratih, ali daleko argumentovanije.

I sto puta ću ponoviti - ko dokaže da je ES donio veću agregatnu potrošnju, može dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju. Jer mnoge mnogo moćnije države prosto vape za takvim receptom.

Opet.
Zaduženje ide u svoj bilans, i veze ni sa čime realnim nema dok se ne potroši.
Kad se potroši, kreću efekti.
To koje pominjemo, još uvijek nije ni potrošeno.
Ali onaj dio koji jeste, kroz vrijeme, i te kako je išo u efekte ES. U najmanju ruku u onom dijelu koliko je fondu pušteno sredstava da bi mogao da vrši neophodna plaćanja.
U daljem, i ono što se fond zadužio a nije platio, u konačnom ima efekte realne tražnje, jednako ko da su ih parama platili.

Nema veze, nećemo dalje. Kao što ti rekoh, u prethodnom postu imaš svoj citat kojim si sam sebi odgovorio.

Pozdrav, drug.

[hercules]

I kako to da citava Evropa ima rekordnu inflaciju? Jesu li svi podizali plate kao Mickey kod nas pa sad placaju tu cijenu?

Lako čitava Evropa ima rekordnu inflaciju. Cijene nafte, gasa i električne energije. Kao i povećanje svih inputa koji stižu iz Kine zbog COVID-19 poremećaja u logistici i skokovima nafte koja je evo danas na 85$ za barel bila.

A u CG je kod babe na pjacu sir bio 5 eura jer je za toliko mogla da kupi 5 litara ulja. Kako krava ne loče naftu nego vodu, i pase travu ne jede poskupljelu prekrupu, njoj se realni trošak nije povećao ali je bakica povećala cijenu sira na 10€.
Zašto? Pa da bi za kilo sira kupila 5litara ulja mora da ga proda po 10eura jer je litar ulja sa 1 euro došao na 2 eura.
A povećanje cijena se zove inflacija.

CG nije podizala cijenu struje a ona nije zanemarljiv input. Zamisli koliko bi tek bila inflacija da mgw plaćamo 100€ umjesto 50€ koliko sad plaćaju građani, a privreda malo skuplje (u Njemačku i Francusku je mgwh stigao do 600eura npr).
Pa bi te koštalo malo više struje da skuvaš kafu u kafanu i prodaš je. Odnosno nije kafa 1,20 nego 1,50.
Pa da država nije umanjila ove akcize na gorivo, nafta kao takođe važan input bi odradila svoje i digla cijenu proizvoda.

I o tome vam Buva priča svo vrijeme, da je inflacija visoka a opet nerealna jer ova dva inputa su za sad maknuta iz računice.

- javna potrošnja – ona je smanjena tačno onoliko koliko je povećana potrošnja stanovništva, jer je porast zarada došao kao posljedica smanjenja javnih prihoda, a za toliko je manja javna potrošnja.

Ne znam mora li Buva+gacce na popravni, ali ovo nije tačna konstatacija.
Evropa sad povećanje je dotaklo i državne službenike. Ako zanemarimo uplatu doprinosa, koja je lijevi i desni džep same države, neto daješ više radniku a tebi tj državi ostaje manje, pa ti je odliv iz budžeta veći dok je privatniku isto. Realni trošak države za platu zaposlenog pri državi je neto plata. A znamo da je neto plata porasla sa ES programom. Dakle veća je javna potrošnja.
A rastom zarada rastu u penzije, koje se opet isplaćuju iz budžeta.
Pa su se povećale plate medicinarima, koje se opet isplaćuju iz budžeta.
Pa su se povećale plate MUPovcima, koje se opet isplaćuju iz budžeta.
Pa su se uveli dječiji dodaci za djecu do 18 godina, koje se opet isplaćuju iz budžeta.
Pa će penzionerima da se uradi usklađivanje i povećanje minimalne penzije, koje se opet isplaćuju iz budžeta.
Pa će ova postavljanja po dubini i sveukupno povećanje državne administracije iziskivat neke plate, koje se plaćaju iz prihoda javnih firmi a neka direktno iz budžeta.
Pa rast cijena ljekova i medicinske opreme se takođe mora (nekad) platiti iz budžeta.

I da ne nabrajam dalje.
Javna potrošnja je porasla itekako.

Osim inflacje koju je ES donijela zajedno sa zinutom guzicom privatnika, ona je legalizovala ono što su pojedini primali na ruke. Dostini se realna plata nije povećala.

[Shaneman]

Osnove ekonomije su da uvecanje kolicine novca u opticaju svakako vodi povecanju inflacije, odnosno kada poraste novcana MASA. Novcana masa svakako je porasla upumpavanjem dijela novih zaduzenja dok je jedan dio navodno sluzio kao rezerva. Cemu, ko zna, jer svakako u posljednje vrijeme nema kapitalnih izdataka i vecih investicija i javnih radova.
Kod ES kao i svih planova budzetiranja, pitanje je jel budzetiranje dobro isplanirano ili je problem u realizaciji naplate i primicima. Zato je bolje pitanje za ljude od ekonomske struke, hocemo li dostici planirane prihode od 1 Mlrd od turizma u ovoj godini kao jedan od projektovanih ciljeva ES i ako ne kakav bi to uticaj imalo na javnu potrosnju? Jer svi pominju rebalans a po Spaicu to nije potrebno za alokaciju sredstava na raspolaganju.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Buva+gacce]

Dobro je, znaci nemas konkretan odgovor, to je mi je bilo bitno, nista od onih 100 stranica.
Ekonomski magovi na sve strane, ali kad treba nesto da se dokaze onda se uhvate rijeci spinovanja itd, a konkretnih cinjenjenica ni na vidiku. Takav nam je svaki posao.
Ja ne mogu da uporedjujem drzave u okruzenju, ali zato ti mozes Evropske sa CG, zanimljivo.

Ali dobro, s obzirom u kakvom nam je stanju drustvo i obrazovanje nije ni cudo da vecina misli da je nova vlada kriva za inflaciju, poskupljenje goriva, struje i ostalih zivotnih namirnica hahaha
A taman sam pomislio da ce mi neko otvorit oci, kad ono trt Milojko.

Sent from my SM-A505F using Tapatalk

Što god ti reko, smisla nema, jer ti konstantno odgovaraš na nešto drugo. Eto, samo još jednom, čisto u edukativne svrhe, kako smo već kod fakulteta i ostalih polaganja:

Zemlje okruženja koje si pomenuo, sve do jedne štampaju svoje pare, i time imaju najdirektniji uticaj na svoj monetarni sistem, i time dalje na inflatorna kretanja.
Iz tog razloga, inflacija kod njih i inflacija kod nas nisu iste kategorije, i nisu adekvatno uporedive.
Dok inflacija u eurozoni jeste.
Tako, recimo, ako si obratio pažnju na izvore iz kojih si uzimao podatke, Eurostat inflaciju saopštava u dva različita i odvojena pokazatelja: inflacija za eurozonu, i inflacija za cijelu EU.
To ti je iz identičnog razloga iz kojeg naš slučaj ne moš poredit sa okruženjem koje navodiš.

Hiljaditi put. Poslednji. Dobra noć

[Buva+gacce]

Moje mišljenje o Abazoviću je dobro poznato, ali ovdje je na sebe mislio, a citat u Analitici je (vjerovatno) namjerno tako frejmovan.

Pridružujem se, i bez da sam odgledao čitavu izjavu, ovđe je Duče 100% opet govorio o sebi u trećem licu- ''kao nekim ljudima koji treba da nestanu, pa i fizički''- misleći kako mu opet prijete baba roge i ostali dušmani.

I zbilja je krajnje bljutavo da mu se tako frejmuje (sviđa mi se izraz, pretvorismo ga u nauku ovđe). Uostalom, ima on dovoljno i bez frejmovanja

[hercules]

Pa jes… u citavoj Srbiji nemas litar mleka da kupis zadnjih nedelju dve dana a zato Cg puna npr Imlekovog dugotrajnog mleka…

Kad bi ljudi shvatili kako stvari funkcionisu manje bi lupetali…

Izvoz mleka iz Srbije ide jer su mlekare privatne firme, a svaki normalan privatnik ide tamo gde mu je veci profit i nema regulacija trzista… zato nema mleka domacih mlekara u citavoj srbiji, jer je otkupna cena mleka niska sa jedne strane, a postoji ogranicenje cene pa se onda ide tamo gde moze vise da se zaradi..

I u ovom slucaju Cg i ostala trzista su isplativija bila nego srpsko i zato mleka proizvedenog u Srbiji ima svuda sem u Srbiji

Isplativija je CG, jer se radi damping cijena. Subvencionišete taj izvoz mlijeka pofino. Zato je u CG jeftnije no u Srbiju ali dobro. To svakako do jednog momenta dok ne otvorite i zatvorite neko poglavlje sa EU.

Da da zato ga je stiglo prosli ponedeljak da nisu imali mjesta u komore da ga smeste koliko ga je stiglo ��

Oćeš da kažeš da je neko bacio buvu da će mlijeko da poskupi, u sred nekih dešavanja oko Kosova i Europrajda, pa smim tim izazvao nestašicu. Nemoguće. Ne liči mi to na političare. To su već diverzije. Ne služe se oni time

Bez sudjenja,po kratkom postupku. Da ostane normalan narod da živi,a ne da nam na svakom koraku budu narkomani,a ove sitne narko dilere da je sreće u zatvor i neki društveno korisni rad
Sent from my iPhone using Tapatalk

Nije loša zamisao. CG kao Sjeverna Koreja. Problem je samo da se dogovorimo kod koga će bit hemijska i papir za taj spisak?

[^izzy^]

Ono sto sam danas saznao od ekonomskih magova (za kojima vape mocne drzave svijeta a oni uporno pisu po forumu do 3 ujutro radnim danom, valjda imaju klizno radno vrijeme sto li, ili su vec stekli penziju sa 30ak godina od tolikog znanja iz ekonomije) jeste da se ne moze poredit situacija izmedju CG i Evrope, odnosno da moze ali samo kad njima to ide u korist i da baba sa pijace utice na inflaciju, a ne tamo neko stampanje para, kriza u Ukrajini, deficit pomorskog saobracaja, nemogucnost Kine da izveze onoliko robe koliko je potrebno, cijena nafte, zatvaranje Ruskog gasovoda, covid kriza i jos dosta faktora, ne, dakle baba sa pijace i ES.

Nego da sumiramo, od devedesetih zivimo u blagostanju, dodje ES i sje8a nas za nepune dvije godine, podje inflacija na 100%, zaduzismo se, baba sa pijace prodaje sir za 5 eura, a Njemacka i EU zemlje ne znaju kako ce ugrijat ove zime, valjalo bi im javit da svrate na forum, da se ne pate ti ljudi tamo, a pritom oni nisu imali ES, da su implementirali ES, Njemci bi dolazi sezonski da rade kod nas kolika bi glad tamo nastala, sreca pa nisu imali Mickeya, inace bi po plazi Svajnstajger prodavao krofnice i izdavao lezaljke.

Iskljucujem se iz dalje diskusije, osjecam nagli pad inteligencije danas.

Sent from my SM-A505F using Tapatalk

[nimfa]

Lako čitava Evropa ima rekordnu inflaciju. Cijene nafte, gasa i električne energije. Kao i povećanje svih inputa koji stižu iz Kine zbog COVID-19 poremećaja u logistici i skokovima nafte koja je evo danas na 85$ za barel bila.

A u CG je kod babe na pjacu sir bio 5 eura jer je za toliko mogla da kupi 5 litara ulja. Kako krava ne loče naftu nego vodu, i pase travu ne jede poskupljelu prekrupu, njoj se realni trošak nije povećao ali je bakica povećala cijenu sira na 10€.
Zašto? Pa da bi za kilo sira kupila 5litara ulja mora da ga proda po 10eura jer je litar ulja sa 1 euro došao na 2 eura.
A povećanje cijena se zove inflacija.

CG nije podizala cijenu struje a ona nije zanemarljiv input. Zamisli koliko bi tek bila inflacija da mgw plaćamo 100€ umjesto 50€ koliko sad plaćaju građani, a privreda malo skuplje (u Njemačku i Francusku je mgwh stigao do 600eura npr).
Pa bi te koštalo malo više struje da skuvaš kafu u kafanu i prodaš je. Odnosno nije kafa 1,20 nego 1,50.
Pa da država nije umanjila ove akcize na gorivo, nafta kao takođe važan input bi odradila svoje i digla cijenu proizvoda.

I o tome vam Buva priča svo vrijeme, da je inflacija visoka a opet nerealna jer ova dva inputa su za sad maknuta iz računice.

Znas kako, u ovom primjeru uzimas u obzir da se babi nisu podigli ostali troskovi poslovanja tj zivota. Nije samo u pitanju to treba li kravama voda ili ulje nego to da ona sa prodajom sira od 5e nece moci da kupi ostale zivotne namirnice. I da , ona u teoriji nije trebala da poskupi sir na 5e ali ostale zivotne i svakakve potrebe su podigle cijenu (a oni su je mozda i objektivno i podigli zbog svjetske ekonomije tj inflacije a ne zbog ES) i tako ta baba da bi sebe namirila mora podici cijene tog sira. Da ES nema tesko bi taj neko sebi priustio tih kilo sira (pravim bzv primjer) i ta baba ne bi prodala to kilo sira samim tim bi bila u tezoj zivotnoj situaciji. Po ovom mom primjeru je ES imala uticaja ne samo na ove sto primaju tu povecanu platu vec i na one koji je ne primaju a pogodjeni su tom istom inflacijom.

E sad bih volio da cujem sta sam propustio tj pogrijesio u ovom mom primjeru

[Isak]

A u CG je kod babe na pjacu sir bio 5 eura jer je za toliko mogla da kupi 5 litara ulja. Kako krava ne loče naftu nego vodu, i pase travu ne jede poskupljelu prekrupu, njoj se realni trošak nije povećao ali je bakica povećala cijenu sira na 10€.

Nema krave kod nas koja 12 mjeseci pase , a većina uopšte ne pase travu nego se štalski drži.
Plus nema te životinje kojoj se bar minimalno ne dodaje prihrana tj. stočna hrana.
Ogromna većina naših poljoprivrednika nema mehanizaciju , pa mu je skočila cijena kosidbe (zbog goriva) , pa mu je skočila cijena baliranja (zbog skoka cijene kanapa koji koristi mašina za baliranje i to duplo i zbog goriva) , pa je skočila i cijena prevoza tog sijena sa livade do štale (zbog goriva).
Pa još ako nemaš svoju livadu da pokosiš sijeno ili ako moraš da dokupiš sijena jer nemaš dovoljno (jer je godina žestoko podbacila) i to je sada skuplje.
Da bi držao kravu kako treba njoj se mora dati minimum bala sijena dnevno.
Cijena bale sijena je trenutno 5 eura (prošle godine je bila 3 eura).

Tako da bakici ne da nijesu skočili realni troškovi nego sa minimum duplo veći , u najboljim i najidealnijim scenarijima makar 15 % veći.

Послато са SM-A505FN помоћу Тапатока

[nimfa]

Nema krave kod nas koja 12 mjeseci pase , a većina uopšte ne pase travu nego se štalski drži.
Plus nema te životinje kojoj se bar minimalno ne dodaje prihrana tj. stočna hrana.
Ogromna većina naših poljoprivrednika nema mehanizaciju , pa mu je skočila cijena kosidbe (zbog goriva) , pa mu je skočila cijena baliranja (zbog skoka cijene kanapa koji koristi mašina za baliranje i to duplo i zbog goriva) , pa je skočila i cijena prevoza tog sijena sa livade do štale (zbog goriva).
Pa još ako nemaš svoju livadu da pokosiš sijeno ili ako moraš da dokupiš sijena jer nemaš dovoljno (jer je godina žestoko podbacila) i to je sada skuplje.
Da bi držao kravu kako treba njoj se mora dati minimum bala sijena dnevno.
Cijena bale sijena je trenutno 5 eura (prošle godine je bila 3 eura).

Tako da bakici ne da nijesu skočili realni troškovi nego sa minimum duplo veći , u najboljim i najidealnijim scenarijima makar 15 % veći.

Послато са SM-A505FN помоћу Тапатока

Samo si prepisao od mene