Vlada Crne Gore, 43. saziv

[wulfy]

Jednostavno se pravi racunica, koliko tona psenice se prosjecno dobija po hektaru i koliko tona brasna od psenice. Cini mi se oko 0.6t brasna na 1t psenice. Kad se to uporedi sa nasom godisnjom potrosnjom brasna dobija se da bi morali posijati cijelu Zetu i jos vise, da ne bi morali uvoziti. Ovo sve vazi u idealnim uslovima.

Sent from my SM-G950F using Tapatalk

Ne znam za ostale opštine, ali Budva ima 1,9 miliona kvadrata poljoprivrednog zemljišta u ravnici. Uglavnom je bilo zastupljeno voće i povrće od 196? (ne znam tačnu godinu) do 1992 god. i brigu o tome je vodilo poljoprivredno dobro ,,Boka". Tada stupa na snagu zakon o restituciji, ali tu nešto nije urađeno kako treba pa formalno tom zemljom upravlja NVO ,,Jaz-Mrčevo Polje" i još uvjek se vodi pravni postupak oko tog zemljišta. Da ne bude zabune, radi se o 2,2 miliona kvadrata, ali 0,3 milona kvadrata pripada opštini Kotor. To je bilo dovoljno za sve hotele u Budvi uz razno sezonsko voće iz Ulcinja i Zete. To je Budva sa solidnim poljoprivrednim potencijalom, a proporcionalno malo ravnice na svojoj teritori. Gdje je Ulcinj, Bar, Kotor, Herceg Novi, Podgorica, Danilovgrad, Nikšić, Tuzi,... Potencijal (neiskorišćeni) je da možemo da izvozimo više hrane (voće i povrće) nego što možemo da pojedemo zajedno sa turistima. Što se žitarica tiče po tim studijama (kraj osamdesetih, ne znam koliko se toga promjenilo u zadnjih trideset godina) možemo imati nekoliko vrsta (kukuruz najzastupljeniji), a što se pšenice tiče nije tada bilo isplativo.

Sent from my moto e5 using Tapatalk