Iz raznih novina

[Ćipur]

U službi komesara konavoske pohare


Poštovani gospodine Sredanovi-ću, Tamo negdje davne 1994. dobio sam par pisama od Vas u kojima me obavještavate o političkom organizovanju Crnogoraca u Americi. Mislim da smo potom imali i jedan telefonski razgovor. Vaše proklamacije su bile skoro podudarne sa mojim stavovima. A Vaši stihovi, napisani povodom sramotne crnogorske agresije na Dubrovnik:Ę"Sram mi dušu grčevima steže./ Zgromi, Bože! Sravni me i spasi,/ ĘIlČ me sakrij u mračne ponore,/ IlČ mi munjom očni vid ugasi,/ Da ne gledam bruku Crne Gore." duboko su me dirnuli. Tada nijesam posuminjao u Vašu iskrenost i patriotizam tim više što sam razgovarao sa Kokom Vujovićem i Slavkom Perovićem koji su Vas poznavali i čiji je utisak bio jednak mome. Zaključili smo da Vas treba kao novopridošlicu (radi se o 1994. a otporĘ Miloševiću i njegovim crnogorskim junošama je počeo još 1989, a ĘLiberalni savez Crne Gore je prolazio strašnu svoju golgotu već četiri pune godine) i ohrabriti. Vidim da u Vašem feljtonu to pismo koristite za dizanje sopstvenog spomenika, što je tradicionalna disciplina Crnogoraca. Američko samoreklamerstvo kojim ste očigledno dobro ovladali Vam i te kako pomaže. Ne bi me čudilo da pismo upotrijebite mjesto svjedoka za spomenicu jer eto crno na bijelo piše da su liberali okarakterisali Vaše stavove jednake njihovima još 1994. pune tri godine prije nego je Đjukanović postao Crnogorac.
Da se vratim Vašim stihovima. Promaklo mi je da ni u jednom od njih nijeste pomenuli glavne krivce za razliku od nekih drugih monenegrinskih pjesnika koji su ih Ęu stihovima taksativno nabrajali, pa ih onda iz tih stihova,Ękad je došao novi vakat, izbrisali. Vjerovao sam da, kad tako nesebično i iskreno prihvatiste na sebe dio kolektivne moralne odgovornosti za sram agresije, jasno vidite i konkretnu, individualnu tim više što je sva Crna Gora znala ko su oni. Grdno sam se prevario. Vaše kasnije ponašanje ukazuje da Vam individualni krivci promakoše, jer ne vjerujem da Vam Bog usliši molbu i očni vid ugasi! Jer samo, ne daj bože, pravi slijepci mogu ne vidjeti krivce. S druge strane Vaše vidovito pjesničko nadahnuće učini Vam i uslugu. U protivnom i Vi biste, kao i jedan slavniji pjesnik, ĘmoraliĘ prepravljati stihove iz estetskih razloga.
Kad ste Vi u pitanju ne mogu pomanjkanjem vida objasniti da nijeste registrovali kao čudno što je Milosević završio u Hagu dok našim, crnogorskim, počiniocima konavoske pohare Bulatoviću, Đukanoviću i Maroviću ne bi suđeno? Kako objasniti da se zgražavate nad ravnodušnošću komentara Vladimira Šiljka o pohari Konavala (ČKao vojska svake imperije.Č) a otvoreno služite političkim komesarima te pohare Đukanoviću i Maroviću? Kako objasniti da zahtjeveĘLSCG da se crnogorskim počiniocima sudi nazivate osvetom, a suđ-enje Miloševiću pravdom?

Ukrasi na stolu crnogorske vlasti


Kao što rekoh ovladali ste američkim samoreklamerstvom, ali na žalost nijeste naučili da se i u Americi, barem u boljim kućama, javno razmetanje dobrovoljnim prilozima smatra vulgarnim i nedostojnim. Znam nekoliko ljudi čiji su novčani prilozi LSCG-u mnogostruko prelazili sve što je Vaše društvo iz bogate Amerike skupa dalo a nijesu o tome prozborili ni riječi. Nijesu davali za spomenike i spomenice, nego iz patriotizma.
Gospodine Sredanoviću, možda ste zapazili u mom pismu iz 1994. da su liberali i njihovi simpatizeri u Londonu 1992. dva puta organizovali demostracije protiv zločinačke politike ondašnjeg crnogorskog rukovodstva. Bilo nas je jedva dvadesetak, ali smo sa transparentima bili pred zdanjem gdje se održavala Londonska konferencija. Vaša prva manifestacija u Americi održala se kao znak podrške crnogorskom rukovodstvu. Da Vam nacrtam: liberali su manifestovali protiv vlasti, a Vi za nju.
Neko kome nije oštećen vid će isto tako zapaziti, da postoji velika sličnost, gotovo podudarnost, u načinu rješavanja crnogorskog državnog pitanja u periodu 1912-1920. i 1989-2006. Oba puta su ga velike sile riješile onako kako su procjenjivale da je najbolje, gotovo isključivo imajući u vidu Srbiju.
Uticaj Đukanovića, Marovića, Vujanovića na rasplet događaja je bio minimalan. Nijesu bili ništa drugo do izvršioci tuđeg plana. Vaše društvo, PEN, Matica, princ Nikola Petrović i "Monitor" od 1995, na rasplet istih događaja nijesu imali nikakav uticaj. To ne znači da svi skupa nijeste imali funkciju u svemu tome. Nipošto. Vi ste bili ukras "ikebana" na stolovima crnogorske vlasti. Vi patriotska, a drugi demokratska, umjetnička, naučna, kraljevska, sve po potrebi vlasti a u prvom redu za izbornu krađu LSCG-a. Davali ste alibi DPS-u da kaže: "Kakva izborna krađa, zar bi sve ove crnogorske perjanice bile sa nama da krademo izbore!"
Kuku ti ga Crna Goro kad su takve tvoje perjanice!
Na kraju, moram Vas ispraviti u par detalja vezanih za mene. Ja sam već više od dvadeset godina prijatelj i što je mnogo važnije politički istomišljenik Slavka Perovića, ali ne i njegov kum. Postao sam počasni predsjednik LSCG-a 2003. To je bilo ono vrijeme do kojeg su gotovo svi miševi napustili brod LSCG i pohrlili kao i Vi da postanu DPS ikebana. Ja sam do kraja ostao sa Slavkom Perovićem i sa izvornim načelima LSCG-a (preporučio bih Vam da ih ponovo pročitate) prvenstveno zato što sam njegov politički istomišljenik, a ne samo prijatelj. Suvišno je istaći da se nikada nijesam pokajao.
Konačno, suprotno onome što ste napisali, moj brat Dejan Martinović, nije nikada bio počasni predsjednik LSCG-a. Vaš previd je toliko grub da nema nikave sumnje da je (zlo)namjeran. On pokazuje koliko ste zapravo jadni!

S poštovanjem, Ivan Martinović, Bizli, 30. januar 2007.

Veća je mržnja Slavka Perovića i njegovih fanova prema Đukanoviću, nego ljubav prema Crnoj Gori.
To je opštepoznato, Thomas nemoj da te čudi ovaj tekst ovog gospodina.

[Thomas_O_Malley]

Veća je mržnja Slavka Perovića i njegovih fanova prema Đukanoviću, nego ljubav prema Crnoj Gori.
To je opštepoznato, Thomas nemoj da te čudi ovaj tekst ovog gospodina.

Da ti ne bi kojim slucajem imao dilemu sto mene cudi, zelio bih da iskoristim priliku da ti kazem da sam ovaj tekst, naslovima podijeljen u "Vijestima" od juce i dana,s postovao iskljucivo iz razloga sto smatram da je u rijecima g. Martinovica napisano ono sto bi, da je srece, davno vidjeli svi u Crnoj Gori. Ili bolje receno: Ovakav tekst bi bio samo normalna posljedica stanja, a ne istina na koju Crna Gora svjesno, namjerno, iskreno i bastadurski, skoro pa stoprocentno, zmuri.

U istom smislu, ono sto mene ne prestaje cuditi jeste upornost kojom se farba crnogorska svakodnevica iz jednog prostog razloga: Da prosjecnost dominira nasom stvarnoscu, onako uljuljkana u skute gluposti i ogranicenja, a hranjena proizvoljnom (ili kako se to u NK kaze "kakosekomnapne") interpretacijom istorijskih podataka.

Moje cudjenje ide samo u pogledu izdrzljivosti jednog prosjecnog crnogorskog gradjanina da odbija da stvari postavi onakvim kakve jesu, a ne onakvim kakve mu serviraju B.Sredanovic i ostali koji su ikebana. A zalosno je sto se misljenje "ikebana" dozivljava ozbiljnim. I sto oni mogu imati prostora u najtiraznijim novinama u CG.

I bas me cudi, kako se odluci da ti meni nesto "objasnjavas".... Nemoj vise da te zamolim.

p.s. Monitor, a B.S. je izgleda nameracio neku medalju.... pa je odlucio, kako to obicno bude da se iskoristi omiljenom postapalicom takvih anonimusa - pomenuo LSCG, a sve zarad sopstvene promocije. No.... da se sto drugo moze ocekivat od takvih.....

[Ćipur]

Da ti ne bi kojim slucajem imao dilemu sto mene cudi, zelio bih da iskoristim priliku da ti kazem da sam ovaj tekst, naslovima podijeljen u "Vijestima" od juce i danas postovao samo i iskljucivo iz razloga sto smatram da je u tim rijecima g. Martinovica napisano ono sto bi, da je srece, davno vidjeli svi u Crnoj Gori.

U istom smislu, ono sto mene ne prestaje cuditi jeste upornost kojom se farba crnogorska stvarnost iz jednog prostog razloga: Da prosjecnost dominira nasom stvarnoscu, onako uljuljkana u skute gluposti i ogranicenja i hranjena slobodnom, proizvoljnom interpretacijom istorijskih podataka.

Moje cudjenje ide samo u pogledu izdrzljivosti jednog prosjecnog crnogorskog gradjanina da odbija da stvari postavi onakvim kakve jesu, a ne onakvim kakve mu serviraju B.Sredanovic i ostali koji su ikebana. A zalosno je sto se misljenje "ikebana" dozivljava ozbiljnim. I sto oni mogu imati prostora u najtiraznijim novinama u CG.

I bas me cudi, kako se odluci da ti meni nesto "objasnjavas".... Nemoj vise da te zamolim.

p.s. Monitor, a B.S. je izgleda nameracio neku medalju.... pa je odlucio, kako to obicno bude da se iskoristi omiljenom postapalicom takvih anonimusa - pomenuo LSCG, a sve zarad sopstvene promocije. No.... da se sto drugo moze ocekivat od takvih.....

Nijesam ja zadovoljan mnogim stvarima u CG, ali mene Thomas ipak ne vode životinjski instikti.
Ne mogu ja više da mrzim Đukanovića nego što volim Crnu Goru, za razliku od tebe, monitora, i vašeg ljubljenog Slavka Perovića.

[montenegrina]

Nijesam ja zadovoljan mnogim stvarima u CG, ali mene Thomas ipak ne vode životinjski instikti.
Ne mogu ja više da mrzim Đukanovića nego što volim Crnu Goru, za razliku od tebe, monitora, i vašeg ljubljenog Slavka Perovića.

Kako uopste mozes da uporedjujes ljubav sa mrznjom?

[Bonja the Zmaj]

Nijesam ja zadovoljan mnogim stvarima u CG, ali mene Thomas ipak ne vode životinjski instikti.
Ne mogu ja više da mrzim Đukanovića nego što volim Crnu Goru, za razliku od tebe, monitora, i vašeg ljubljenog Slavka Perovića.

Cipure, ko je rekao da ti mrzis Djukanovica? Neka jadan

[Thomas_O_Malley]

Cipur, zasto govoris SVASTA?
(izvinjavam se - editovah ipak je glupost prejaka rijec za forum).

Zivotinjski je instikt covjeku koji laze reci da ono sto govori nije istina?

I to je sad nekakav strasan izliv ljubavi prema Slavku Perovicu??? Alo?

B.Sredanovic je napisao nesto sto nije istina.
Njegova uloga je posmatrana kroz njegovo javno djelovanje.

Sto je problem? Rusenje mita o idili koje nema?

[Bonja the Zmaj]

p.s. Monitor, a B.S. je izgleda nameracio neku medalju.... pa je odlucio, kako to obicno bude da se iskoristi omiljenom postapalicom takvih anonimusa - pomenuo LSCG, a sve zarad sopstvene promocije. No.... da se sto drugo moze ocekivat od takvih.....

Cuo sam da B.S. i njegovi prijatelji naljutise sto Sveto i Milo nisu doplatili onim sarajevskim humanistima pa da dobiju i oni medalje s njima. Izgleda da su im sarajlije nudile grupni popust, ali se Milo i toSve nisi sjetili.

[Ćipur]

Cipur, zasto govoris SVASTA?
(izvinjavam se - editovah ipak je glupost prejaka rijec za forum).

Zivotinjski je instikt covjeku koji laze reci da ono sto govori nije istina?

I to je sad nekakav strasan izliv ljubavi prema Slavku Perovicu??? Alo?

B.Sredanovic je napisao nesto sto nije istina.
Njegova uloga je posmatrana kroz njegovo javno djelovanje.

Sto je problem? Rusenje mita o idili koje nema?

Ja uopšte ne mogu da shvatim iz teksta što konkretno autor teksta zamjera Sredanoviću?
Ajd objasni mi, što ovaj ljubitelj Slavkovog lika i djela zamjera Blažu Sredanoviću?

[montenegrina]

Slucajno su mi novine danas dopale u ruke.
Pogledajte
http://img292.imageshack.us/img292/9878/img1833vf2.jpg

[Ćipur]

Tri veka tradicije


Iz sela Bajica bratstvenici Martinovića i Borilovića donose 6. januara najveće i najvažnije badnjake. To im je kao izuzetnu počast zaveštao i vladika Danilo


Badnjak na Cetinju


Odavno se na Badnje veče pred Cetinjskim manastirom nije okupilo više naroda, vernika i pobornika Srpske pravoslavna crkve i lepe duhovne tradicije loženja badnjaka pred ovim znamenitim svetilištem u kojem već više od pet vekova stoluju crnogorske vladike. Ni toliko badnjaka nikada nije stiglo iz gotovo cele Crne Gore, od Krivošija, Grblja i Paštrovića do sve četiri stare nahije crnogorske, od Kuča, Pipera i Bjelopavlića do Rovčana, Moračana, Drobnjaka i Vasojevića. Stigle delegacije sa svetim drvetom na ramenu iz Lijeve Rijeke, Andrijevice, Berana, Bijelog Polja, Mojkovca, Nikšića, Podgorice...

Ipak, prvi, najveći i najvažniji badnjak, i ove godine kao bezmalo i svih minulih trista, stigao je sa periferije Cetinja, iz sela Bajica. Po velikoj trovekovnoj, nikada neprekinutoj tradiciji, ove godine ga je pred svojim bratstvenicima doneo i naložio Pero Martinović, kažu jedan od najmlađih kome je ta sveta dužnost i počast ikada pripala.

Počast za večnost

Badnjak uvek kreće ispred bajičke crkve, pred kojom se već vekovima sahranjuju samo Martinovići i Borilovići iz ovoga sela, mada se ovamo u novije vreme doseljavaju i drugi, ali ne mogu dobiti mesto za večni počinak uz temelje hrama. Tu je i spomenik onima koji su za svoje potomke zaslužili ovu veliku počast, ako im iko može podići lepši od onoga koji im je podigao Njegoš "u Gorskom vijencu".

"Sokolovi, pet Martinovićah...
i viteže, Borilović Vuče,
koji prvi udriste na Turke -
Spomenik je vašega junaštva,
Gora Crna i njena sloboda."

A pored glavnog, lepo ukrašenog badnjaka, koji nosi na posebnom zboru odabrani predstavnik bratstva, odnosno sela, u pratnji njegovoj se nosi i još nekoliko manjih. Nekada su nošeni pešice ili u pratnji konjanika, a sada za badnjacima ide kolona luksuznih automobila. I polazak iz Bajica, baš kao i dolazak pred Manastir cetinjski tačno u tri sata po podne, oglašavaju crkvena zvona.

Muštulukdžije, odnosno nosioce badnjaka koji su mu čestitali Badnje veče i Božić, pred Manastirom, gde je već bila podjarena velika vatra, sačekao je, po običaju, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je blagoslovio badnjake i njihove nosioce i prekrstio ih "vinom rumenim", a Pero Martinović se potom, opet po običaju, oglasio pucanjem iz pištolja (ovog puta, istina, nije samo on nego su se tokom celog ceremonijala, koji je, sem uobičajene vladičanske božićne besede, obavezno začinjen pesmom i zvucima struna gusala, uz podlovćenske glavice razlegali pravi plotuni).

A ovu veliku počast Bajičanima dao je i za večnost, početkom osamnaestog veka, ostavio i zaveštao vladika Danilo, inicijator i tvorac istrage ******** u Crnoj Gori, događaja koji će tri veka potom, sve do današnjih dana, predstavljati vitešku duhovnu i slobodarsku vertikalu crnogorskog naroda, ovenčanu i na pijedestal slave naročito uzdignutu glasovitim Njegoševim spevom.

Tri godine čekao zavladičenje

Kada je tri godine pre kraja sedamnaestog veka na vladičansku stolicu pod Orlovim kršem seo dvadesetpetogodišnji cetinjski kaluđer Danilo, sin njeguškog trgovca Šćepana Kaluđerovića, on nije pristao da mu vladičansku mitru na glavu stavi današnji patrijarh pećki Grk Kalinik, koji je na prestonu stolicu Srpske pravoslavne crkve seo uz pomoć Turaka, već je tri godine čekao do velikog crkvenog sabora u Pečuju, 1700, gde je taj svečani čin obavio Arsenije Treći Čarnojević, patrijarh pećki, koji je izbegao sa Kosova.

U "sinđeliji" koju je tom prilikom dobio vladika Danilo precizno je utvrđena njegova nadležnost nad Crnom Gorom (u tadašnjim granicama), Grbljom, Paštrovićima, Krtolima, Luštici, Baru, Skadru, Ulcinju, Podgorici, Žabljaku (na Skadarskom jezeru, prim. B.S.), Zeti, Kučima, Bratonožićima, Bjelopavlićima i Piperima.

Samim tim činom, mladi crnogorski vladika se ljuto zamerio Turcima koji su se ozbiljno pripremali da rasele nepokorna crnogorska plemena, sve ono što se ne bude htelo poturčiti. Zato su vrebali priliku da mu dođu glave. Zgoda im se ubrzo ukazala. Selo Srpska u zetskoj ravnici je, uz dozvolu skadarskog paše, podiglo crkvu i zamolilo vladiku Danila da je osvešta. Uz tursko obećanje da mu se ništa rđavo neće desiti, vladika je došao u Zetu, ali su ga Turci istog časa uhvatili, okovali i poveli u Podgoricu s namerom da na kolac nabiju neposlušnog "kaurskog popa". Crnogorski glavari su, međutim, na brzu ruku skupili silne pare za otkup, zahvaljujući pre svega nekom kaluđeru iz Savine, i spasli Danila stravične smrti.

Turci su od tada vladici Danilu u glavu "pamet ućerali" i on je počeo da se priprema i smišlja kako da istrebi tu "gubu iz torine", odnosno kako da zaustavi proces islamizacije koji je naročito uzeo maha od velikog pohoda Sulejman-paše na Crnu Goru 1692. godine. U početku očigledno nije imao naklonost glavara za svoj plan vraćanja ******** u "vjeru prađedovsku", odnosno likvidaciju svih koji to odbiju, pa je u jednom trenutku zapretio da će od svega dići ruke i pobeći iz Crne Gore. Konačno, mada istorijski nije sasvim precizno utvrđeno da li je to bilo na Badnje veče 1707. ili 1709. godine, istraga je počela, a učinili su to prvi Bajice, "sokolovi pet Martinovićah i viteže Borilović Vuče".

Neprekinuta tradicija

Po genealogiji Vuka Karadžića - koju je nesumnjivo zapisao od Sava Matova Martinovića, poznatog epskog pesnika i jednog od najpoznatijih i najplodnijih Vukovih pevača i kazivača - Martinovići vode poreklo iz užičkog kraja. Njihov prapredak Šćepan je izgleda pobegao od turskog zuluma i skrasio se u Čarađi kod Gacka. Dva sina su mu se tu, međutim, poturčila (od jednog su, navodno, Čengići, preci znamenitog Smail-age Čengića, a od drugog Osmanagići u Podgorici), a dva, Bajko i Bjeloje, pobegli su i iz Čarađe i nastanili se u selu Grab u Cucama. Ubrzo su napustili i Cuce i preselili se u Bajice na periferiju Cetinja.

Martinovići i Borilovići vode poreklo od dva Bajkova sina, Nenoja, odnosno Boroja. Tačnije, rodonačelnik Martinovića, jednog od najglasovitijih crnogorskih bratstava, jeste Nenojev praunuk Martin. On se, po predanju, ženio dva puta. Sa prvom ženom, ćerkom bajičkog starosedeoca Ivana Godeča, imao je dva sina - Jovana i Raiča (od kojeg su Raičevići), a sa drugom ženom, kojom se, izgleda, oženio u dubokoj starosti, imao je pet sinova: Batrića (vojvodu), Tomaša (kneza), Marka, Ivana i Miloša.

Upravo tih pet Martinovića su oni vitezovi koje pominje Njegoš u "Gorskom vijencu", a koji će biti rodonačelnici i pet poznatih crnogorskih bratstava - Batrićevića, Tomaševića, Markovića, Ivanovića i Miloševića. Oni i Vuk Borilović su prvi krenuli u obračun sa ********ma, odnosno zapalili taj dugotrajni i mučni proces. Za te zasluge vladika Danilo im je ukazao počast da vo vjeki vjekov prvi donose i lože badnjak pred Cetinjskim manastirom. Tu tradiciju Martinovići nikada do sada nisu prekinuli.

- Bilo je ratova i nevolja, bilo i zabrana svakojakih, ali se još ne pamti da Martinovići 6. januara uveče nijesu bili pred Manastirom i nijesu naložili badnjak - kaže dr Dušan Martinović, jedan od onih koji se ponajviše bavio proučavanjem istorije i tradicije ovoga bratstva. - Jovan Perov Martinović, tu s Vignja, od jedne poznate popovske kuće, koji je dugo, još od prije Drugog svjetskog rata, nosio i nalagao badnjak, nije, recimo, preskočio nijednu godinu, čak ni u vrijeme okupacije ili poslije rata kada su komunisti zabranjivali ovakve svetkovine. A kad smo 1984. godine podigli onaj fini simbolični spomenik vitezovima iz Njegoševog spjeva, odnosno bratskoj slozi Martinovića i Borilovića, i kad je meni pripala čast da govorim na otvaranju tog spomenika, sa visokog mjesta u ondašnjoj vlasti i partiji mi je savjetovano da to ne činim. Odgovorio sam: između partijske obaveze i plemenske časti opredjeljujem se za ovo drugo...

Gnezdo slobode i slobodara

Ipak, jedan od najsvetlijih trenutaka u bogatoj slobodarskoj istoriji i tradiciji Martinovića i Borilovića, odnosno Bajica, dogodio se 13. marta 1942. godine. U vreme velike okupatorske kontraofanzive i oseke u Narodnooslobodilačkom pokretu, na Cetinju je formiran "Crnogorski nacionalni front", nacionalistički pokret uperen protivu ciljeva NOB-a, a u službi, prije svega, italijanskog okupatora. Kao reakciju na to, Bajice su se okupile i sročile čuvenu Bajičku rezoluciju koju je potpisalo više od 190 odraslih učesnika zbora.

Ključni stav u tom aktu glasi "da će svaki oružani pokret Crnogoraca u saradnji sa okupatorom prouzrokovati još jači nemir i bratoubilačko krvoproliće, pa bi prema tome takav pokret bio najveći zločin i izdajstvo prema svom narodu i prema našim slavnim precima koji su se borili i dali svoje živote za slobodu. Radi toga odlučujemo i svojim ličnim potpisom dajemo obavezu da po cijenu života naših, naših porodica i našeg imetka nećemo uzimati oružje i boriti se protivu ustanika"...

Delegacija u sastavu Marko Jošov, Radovan Popov, Vaso Božov, Petar Ilin, Jovan Krstov i Božo Simov - svi Martinovići - odnela je ovu rezoluciju i predala je lično zloglasnom generalu Pirciju Biroliju, komandantu italijanskih okupacionih trupa i guverneru Crne Gore.

Naravno, delegacija je istog trenutka pohapšena, a koji dan kasnije okupatorska kaznena ekspedicija je tragom potpisnika Rezolucije banula i u Bajice i pohapsila još 87 stanovnika ovog sela i internirala ih u logore u Albaniji, odakle su mnogi kasnije dospeli i u zloglasne "logore smrti" širom Evrope.


Budo SIMONOVIĆ

http://www.ilustrovana.com/ilustro/arhiva/arh_2010.htm

[monitor]

Tebe sam matirao, na ovom mjestu ...

Sredio si ga - svaka ti cast!!!:mrgreen:

[Ćipur]

ЏЕНТЛМЕНИ ИЗ СРБИЈЕ


Где ће завршити паре од велике распродаје на Јадрану, то нико не зна. Поготово то не знају у Србији


Да ли су грађани Србије оштећени и колико по питању војне имовине која је поклоњена Црној Гори после њеног одвајања од Србије? Експерти Фонда за безбедност и демократију тврде да је вредност те имовине већа од 100 милиона евра, па постављају питање „ко се када и зашто у Србији сагласио са таквом дарежљивошћу у условима нашег сиромаштва, и ко је Црној Гори поклонио једрењак „Јадран” којег су добровољним прилозима купили дедови и прадедови Београђана, али и других градова у Србији?

Да је ствар око поделе покретне војне имовине „џентлменски смувана” више је него очито, јер је Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора третирала само непокретну имовину као власништво република, док о покретној нема ни речи. Наиме, о покретној имовини разговарали су само тадашњи чланови Врховног савета одбране, дакле џентлмени, односно питање је да ли су уопште и разговарали? Но, око укупне вредности оружја и оруђа, авиона и хеликоптера, ратних и помоћних бродова, подморница, ракета, бомби, топова, тенкова и свега другог што је од покретне имовине остало у Црној Гори сада се свађају и представници власти и опозиције у Подгорици. Власт је ту имовину проценила на око 51 милион долара и скоро све је ставила на листу за продају. Опозиција тврди да је вредност имовине много већа и да се ради о покушају огромне пљачке.

И једни и други никако да се запитају да није у свему томе мало опљачкана и Србија? Јер, листа оружја и других борбених и неборбених средстава које су понуђене за продају, а коју је објавио подгорички лист „Дан” крајем прошле године, заиста је импресивна: од две ракетне фрегате, три ракетне топовњаче, четири велике и пет малих подморница, до помоћних и десантних бродова. Продаје се, заправо, цела некадашња ратна морнарица, што и није чудно, јер је продајом морнаричког ремонтног завода у Тивту, ратна флота остала без техничке подршке.

Но, листа другог наоружања, које се у моменту раздвајања Србије и Црне Горе нашло на територији Црне Горе, изазива велике дилеме јер на тој листи је и 2.300 комада противоклопних ракета типа „маљутка”. Откуда толико тих ракета у Црној Гори? Ко је то очекивао напад од најмање хиљаду тенкова на брдовиту и кршевиту Црну Гору? Те ракете сада су понуђене тржишту по цени од 1.300 долара по комаду. На листи за продају је и 10.000 авионских бомби, чија се цена креће од 300 до 700 долара по комаду, 2.500 снајперских пушака М-76, 150.000 ручних бомби, 155.000 минобацачких пројектила, око 580 тона разних врста експлозива, 50 ракета море-море и обала-море, 24 хаубице од 122 мм и чак 44 топ-хаубице од 130 мм. Откуда у Црној Гори чак 10.000 авионских бомби и 44 топ-хаубице од 130 мм са 10.770 граната? Није ваљда да су складишта на тој територији била тако модерна да је једино ту било могуће сместити тако огроман војни арсенал. И то још у званично еколошкој држави. И све се то сада нуди на продају по званично минималним ценама. Осим тенкова којих је у Црној Гори остало око 90 и оклопних транспортера. Њих нема на листи за продају. Зашто власт у Подгорици чува тенкове и оклопне транспортере, зашто и то није понуђено тржишту? Код црногорске опозиције то, вероватно, изазива одређене сумње у демократију и стварне намере?

Но, странци су већ пожурили да покупују све шта се може. Египат је купио пет старих ракетних чамаца совјетске производње, скоро све ракетне системе обала-море, заинтерeсован је за подморнице и ракетне фрегате. Шри Ланка је хтела да купи ракетну фрегату Ф-31, али јој је цунами проузроковао финансијске проблеме. Руски произвођач модерних торпеда Ке-65 откупио је од Црне Горе 60 истих таквих торпеда по цени од 15.000 долара комад, јер та иста руска фирма продала их је оној Југославији по цени од 210.000 долара по комаду. Руси ће их само прегледати, препаковати и пласирати даље. Ко ће све ту и колико зарадити, где ће завршити паре од велике распродаје на Јадрану, то нико не зна. Поготово то не знају у Србији. Јер, ми смо џентлмени...


Мирослав Лазански
[објављено: 03.02.2007.]


http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=18738

[OutLook]

...и ко је Црној Гори поклонио једрењак „Јадран” којег су добровољним прилозима купили дедови и прадедови Београђана, али и других градова у Србији?

Ova budalastina je bas to sto i jeste - Budalastina. Istina je da je Jadran kupljen dobrovoljnim prilozima, ali najvise ih je bilo iz Crne Gore. Tu prednjaci Tivat, ako se ne varam, koji je bez obzira na jako malo stanovnika prikupio najvise novca.

Vrijednost svega toga jednaka je vrijednosti sirovina, nista vise. Od ovoliko nabrojanog arsenala jedva da ista funkcionise.

од две ракетне фрегате, три ракетне топовњаче, четири велике и пет малих подморница, до помоћних и десантних бродова.

Raketne fregate :lolblue: ... Od pet malilh podmornica (kojih zapravo ima tri) ne radi ni jedna, niti se moze popraviti. Od pomocnih i desantnih brodova ima neki da rade, cinimi se jedan ili dva. Medjutim, toliko su zastareli da bi eventualni kupac bio neizljecivi nostalgicar, u najboljem slucaju.

A sad malo na temu...

Dje idu pare od ovoga?
-

[cattaro]

Prochitah samo prvu rechenicu....
Ej :shock:
Pa oni su nasljednici drzavne zajednice, dok smo mi sve morali ispochetka!
Kako ih nije sramota...

[Brzi]

Da oni su naslednici svih cuda koja su se desavala na svim prostorima bivse YU.
No neka im je sretno, c.gora nije nikoga ostetila no sve sto se desavalo sve na gubitku svome i sve radi mira i stabilnosti svog narda.....

[monitor]

...B.S. je izgleda nameracio neku medalju.... pa je odlucio, kako to obicno bude da se iskoristi omiljenom postapalicom takvih anonimusa - pomenuo LSCG, a sve zarad sopstvene promocije..

Ne znam koja je muka: eno, danas, u nastavku feljtona Sredanovic se opet kaci za Slavka i liberale. Smetali su, kaze, njegovom oslobodilackom, dijasporskom udruzenju, pokusali su izdajnici jedni da ga sprijece da do kraja i bez ostatka pokaze i dokaze ljubav ljubljenom i jedinom Vodji. No, nije se dao, prosao je Scilu i Haribdu, porusio liberalne barijere, gazio kroz koprive i drace i stigao na Cetinje. Gdje je, sto bi drugo, zapjevao iz sveg mozga 'Druze Vodjo/ mi ti se kunemo/ svudje s tobom/ pa dje god stignemo... Pjevao je i nas dobri Metuzalem, pa nam je jednom kazivao kako je to svecano i odvratno bilo.

Valjda, nesto mislim, Blazo i slicni (i ovaj nas Cipur) misle da njihova 'borba i doprinos' nisu sasvim uvazeni i vrednovani kod Onih dje treba, ako su se borili samo protiv 'pravih neprijatelja' sto je, jel', sasvim ocekivano i normalno. Ako su se, medjutim, morali boriti i sa 'gubom u torini', sa domacim izdajnicima - e to je tek pravo herojstvo, to se tek priznaje. I za to se dobija medalja: orlova muda s zlatnim macevima...zdravo je nosili...

[Sidewinder]

E LJUDI OVE BRUKE,KUKALA NI MAJKA


Monitorov barometar:

"Milo Djukanovic predsjednik DPS-a,pregovarao je sa predstavnicima Global Steel Holdingsa o prodaji Luke Bar,Elektroprivrede i Beranskog Rudnika mrkog uglja."Razgovori su bili informativnog karaktera jer su predstavnici i partneri izrazili spremnost da razmisle o mogucim investicijama u energetici,privatizaciji Luke Bar i mogucoj izgradnji turistickih kapaciteta na Adi Bojani"-pravdao je Djukanovica Branko Vujovic

Pokrete za promjene zamolio je premijera Sturanovica da se ne dozvoli da neki poslanici uzimaju sebi pravo da odlucuju o strateskim interesima Crne Gore.Zbog cega premijer Sturanovic nije covjek koji ce voditi ove pregovore?
Zar je moguce da predsjednik Global Steel-a nije upoznat sa cinjenicom da je Crna Gora dobila novog premijera,kojem je u opisu posla i da razgovara sa stranim investitorima,i koji bi trebalo da je najpozvaniji da im pruzi valjane informacije...

E moj Sturanovicu,u kakav si zmijinjak upa.....

No,opet imadosmo srece,te nije brat presjednika dps-a,izasao ispred drzave da pregovara,lijepo bi ni obraz osvijetlio.

[remark]

To je sve u interesu CG i njenih građana.
Fala vladi.

[komsija]

Ne znam koja je muka: eno, danas, u nastavku feljtona Sredanovic se opet kaci za Slavka i liberale.

Ne vidim da je ikakva muka. Citam svaki dan onaj feljton sto izlazi, ako neko misli da covjek preceuje u nekim stvarima (ponedje se i meni cini da , da) ja ocekujem da ce ga demantovati. Ostaje da se vidi sto ce biti

[komsija]

evo moram se izvinuti svima zbog prethodnog posta, sad sam vidio da postoji demant ili odgovora (kako vam je milije) na onaj felton Sredanovica....

Sto se tice ``demanta`` fino receno nema sto, mada mi se cini da ponedje i preceruje bas kao i Sredanovic u svom feljtonu

[Admiral Krsto Djurovic]

Veća je mržnja Slavka Perovića i njegovih fanova prema Đukanoviću, nego ljubav prema Crnoj Gori.
To je opštepoznato, Thomas nemoj da te čudi ovaj tekst ovog gospodina.

Mislis: "i njegovih fanatika"? Kako drukcije nazvat ljude koji nonstop pljuju na SVE, a najvise na bivse prijatelje.

[Ćipur]

Ispunjena poslednja želja Džozefa Gerata


Taj stranac, profesor, èlan Engleske kraljevske akademije, decenijama je nosio u srcu domovinu svoje žene Crnogorke. Nije bilo leta a da nije posetio njemu draga mesta koja su ga duševno odmarala. Zato je i odabrao da u zetskoj ravnici potraži veèni mir

Tvoj Bog je i moj

Na groblju u Matagužima, jednom od najvećih i najlepših sela u zetskoj ravnici, nedavno je sahranjen, tiho, skromno, bez tradicionalnih leleka i tužbalica, bez uobièajenih velikih govora, u krugu najbliže rodbine i prijatelja, Englez Džozef Džo Gerat. Njegova smrt nije oglašavana niti sahrana zakazivana, kako se to ovde uvek èini, ali su pravi i mnogobrojni prijatelji, ipak, to nekako doznali i okupili se da dragog èoveka isprate na veèni poèinak. Ovaj profesor, strana bila da veèno poèiva ovde, u našoj zemlji, u srcu Crne Gore, èovek koji se dokazao kao prijatelj i dobrotvor Jugoslavije, bio je èlan Engleske kraljevske akademije, doktor filozofije, šef katedre za studije hemije na Bristolskom univerzitetu i jedno od vodećih imena u oblasti teorijske hemije u Engleskoj i u svetu.

Ljubav na prvi pogled

Jevrejin, poreklom iz Rusije, socijalista po ubeðenju, još u ranoj mladosti, kao student Oksfordskog univerziteta, počeo je da se zanima za zemlje srednje i istoène Evrope, a posebno za Balkan i južnoslovenske narode, za fenomen socijalizma kao protivteže kapitalizmu. A kad se jednog leta, šezdesetih godina, prvi put obreo na ovom delu Balkana i nekoliko dana proveo u meðunarodnom studentskom centru u Rijeci, sreo naše ljude i samo delimièno upoznao naše lepote, definitivno se okrenuo prema Jugoslaviji. Veliku zaslugu za to nesumnjivo je imala i jedna Crnogorka. Za vreme tog kratkog boravka u Jugoslaviji Džou Geratu i nj iè je bila Zagorka Rakoviæ, tada apsolvent geografije i geologije na Zagrebaèkom sveuèilištu, jedno od èetvoro dece potpukovnika Andrije Rakoviæa, predratnog komuniste, organizatora ustanka u rodnoj Zeti i nosioca Spomenice 1941. Druženje je potrajalo kratko, no sasvim dovoljno da izmeðu mladog šarmantnog Engleza i lepe Crnogorke plane ljubav, velika i istinska.

- Godinu dana potom bukvalno svakog dana su putovala pisma iz Zagreba prema Oksfordu i obratno - seæa se Zagorkina mlaða sestra Julka - a onda je Džo banuo u našu kuæu. Svima nam se dopao i od prvog trenutka nas osvojio nekom neobiènom neposrednošæu i toplinom. Zagorka i Džo su se venèali tog leta i skrasili se u gradu Bristolu, on kao predavaè teorijske hemije na tamošnjem univerzitetu, a ona kao profesor geografije u gimnaziji. - Prvih šest godina, dok smo bili bez djece, mnogo smo putovali, obišli i upoznali svijet - kazuje Zagorka. - A onda su zareðala djeca, èetvoro za pet godina. Tako je želio moj Džo, va imao puno rodbine.

Voleo je naše ljude

Iako je brzo stekao reputaciju nauènika svetskog glasa i jednog od najtraženijih predavaèa u oblasti teorijske hemije, iako je razvio široku mrežu saradnika u toj nauènoj oblasti, od Mendeljejevljevog instituta u Rusiji do Harvardskog univerziteta u Americi, leto se nije moglo ukrasti da Džo Gerat ne doðe u Jugoslaviju, da neko vreme ne provede u Matagužima, da ne uèestvuje u otvaranju lova na Skadarskom jezeru. - To je bila ljepota od èoeka - veli Živko Rakoviæ, Zagorkin stric. - Čoek stranac, nauèena glava, svijet za njega zna, a on kao da je s nama porastao. Zboraše: svijet sam obišao, svaku ljepotu i udobnost vidio, a niðe se ovako duševno ne odmorim i ne poèinem kao ovdje u Zeti... - Volio je naše ljude i naše obièaje, našu kulturu i muziku, našu kuhinju - prièa Zagorka. - On je svirao na klasiènoj gitari, a izuzetno je volio našu narodnu muziku, stare gradske pjesme i sevdalinke i tu ljubav je više on nego ster, Ana, Lidija i Aleksa su sada veæ fakultetski obrazovani ljudi i svi, kako kaže njihova majka, pre svega na insistiranje oca, odlièno govore srpski jezik. Džo Gerat je, inaèe, bio poliglota - govorio je pet jezika.

Ovaj, u suštini mirni i skromni èovek, prvi put je pre šest godina javno podigao glas u odbranu Jugoslavije, kada je osetio nepravde koje su se navalile iz sveta. Bio je prvi britanski intelektualac, i jedan od retkih u svetu koji je uvideo opasnost od horskog napada na srpski narod i njegovog proglašavanja za jedinog i iskljuèivog krivca za krizu i raspad jugoslovenske zajednice. - Posebno ga je pogodilo to što su Vatikan i Njemaèka odmah stali na stranu Hrvatske i poèeli da rade za nju u svijetu - kaže Zagorka. - On je dobro znao kakva su sve zlodjela poèinile ustaše nad Srbima, a sve pod zaštitom i blagoslovom Vatikana i Njemaèke i uvidio da se istorija ponavlja, to zlo koje su u Drugom svjetskom ratu ponajviše doživjeli Jevreji i Srbi. Džo Gerat j tampi nastojao da probije medijsku blokadu. Na drugoj strani se aktivno ukljuèio u prikupljanje i slanje humanitarne pomoæi. Nikada od toga, meðutim, nije pravio paradu niti to koristio za bilo kakvu liènu promociju.

Pre pet godina, na poznatoj Londonskoj konferenciji, Džo Gerat je prihvatio ponudu da bude lièni savetnik tadašnjem jugoslovenskom predsedniku Dobrici Ćosiću i celoj jugoslovenskoj delegaciji. Tu priliku je iskoristio da upozna i sve protagoniste i kreatore jugoslovenske ratne drame, da bi potom još više pojaèao svoju aktivnost na skidanju maske i otkrivanju prave istine o toj drami. - Prevodio je djelove knjige Franje Tuðmana "Bespuća historijske zbilje" i "Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića, kako bi svjetskoj diplomatiji pokazao i dokazao ko su glavni krivci za rat i raspad Jugoslavije. To su bili njegovi argumenti i osnovna uporišta, dok je u javnim istupima i nebrojenim predavanjima dokazivao da je Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori roda, da Jugoslavija nezasluženo plaæa grehove drugih - prièa supruga Zagorka.

Nije stigao sve da završi

Džo Gerat je posebno voleo i cenio dva Jugoslovena: Milovana Ðilasa i Dobricu Ćosića. Zahvaljujuæi njemu Ðilas je postao poèasni doktor Bristolskog univerziteta i u Britaniji se saznala puna istina o najpoznatijem jugoslovenskom disidentu. Ćosića je, pak, smatrao jugoslovenskim Tolstojem. - Prilikom susreta u Londonu 1992. godine Ćosić mu je poklonio roman "Vreme smrti" na francuskom jeziku. Malo potom smo knjigu dobili i na originalnom srpskom. Džo je bio toliko oduševljen tom knjigom da je odmah zatražio od Ćosića odobrenje da je prevede na engleski. Odobrenje je dobio, ali smrt ga je, nažalost, pretekla da to do kraja i ostvari - veli Zagorka, uverena da æe taj poduhvat, ipak, biti ostvaren. - Džo i Zagorka su nam dolazili ljetos u avgustu - seæa se Živko Rakoviæ. - On se žaljaše da ga boli noga, da ga je išijas uhvatio. Zboraše da i da će ni to biti potonje viðenje, on onako zdrav i mlad, ni šesetu nije bio prekoraèio...

Bolest je bila, meðutim, mnogo teža. - Veæ prvi detaljniji pregledi, po povratku iz Jugoslavije, pokazali su da to nema nikakve veze sa išijasom, da moj Džo ima rak na pankreasu i da su mu dani izbrojani. Kad mu je to tri nedjelje prije smrti njegov ljekar i saopštio, on je to primio kao da ga odreðuje na neki put, neki zadatak koji ga ometa da ne završi što je naumio. "Ali, kako, pa ja nijesam završio sve što imam da uradim, ja nijesam još doèekao da vidim unučad"... Potom su, do na dva dana pred smrt, pored njegove bolesnièke postelje vrvjele cijele ekipe saradnika, a on je neumorno nabrajao i zadavao zadatke, šta ko i kako mora da dovrši. U jednom trenutku predaha u toj njegovoj oèajnièkoj trci sa smræu i nastojanjima da svoje nauèno i životno delo koliko-toliko zaokruži, Džo Gerat je supruzi i deci saopštio želju da ga sahrane na seoskom groblju u Matagužima. Želja ugoslovenske ambasade, njegovi posmrtni ostaci su preneti avionom do Podgorice i poèivaju u skromnoj grobnici porodice Rakoviæ, na mataguškom groblju, ispod brda Vranjska gorica. Tu se ovih dana privode kraju radovi na novom, skromnom spomeniku ovom velikom èoveku iz belog sveta koji je, umesto raskoši i bleštavih grobnica, poželeo da ostane u nedrima skadarske kotline, gde su i pre njega mnogi, od krunisanih glava do umnika i duhovnika, tražili mir i mesto za veèni poèinak.

Po želji Džoa Gerata, na njegovoj nadgrobnoj ploèi æe biti ispisane reèi iz Biblije (Knjiga o Ruti): "... Kud god ti ideš, idem i ja, i gdje se god ti nastaniš, nastaniæu se i ja, tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog. Gdje ti umreš, umrijeæu i ja, i ondje ću biti pogrebena..."

Budo SIMONOVIĆ

http://www.ilustrovana.com/ilustro/arhiva/arh_2010.htm

Mislis: "i njegovih fanatika"? Kako drukcije nazvat ljude koji nonstop pljuju na SVE, a najvise na bivse prijatelje.

Da, u pravu si, fanatika. Taman tako.

[nihil]

Mislis: "i njegovih fanatika"? Kako drukcije nazvat ljude koji nonstop pljuju na SVE, a najvise na bivse prijatelje.

Mislis na pljuvatore, spijune, izdajnike i prodane duse?

[Admiral Krsto Djurovic]

Mislis na pljuvatore, spijune, izdajnike i prodane duse?

Ne, no samo na pljuvatore. Izdajnici su Milo, Sveto, itd., svi koji su izdali vozda Milosevica koji ih je doveo na vlast.

[nihil]

Ne, no samo na pljuvatore. Izdajnici su Milo, Sveto, itd., svi koji su izdali vozda Milosevica koji ih je doveo na vlast.

Pljuvatori, spijuni, izdanici, prodane duse i sl. su oni koji su iz LSCG presli uz skute DPS, a vecina ih je smjestena u i oko DANU koju finansira i podrzava DPS. Milo i Sveto nisu izdali nikoga vec stalno rade u korist svojih partijskih i licnih interesa. Oni koji su iz LSCG presli u(z) DPS jesu izdajnici, spijuni, pljivatori i sl., jer su to ucini zbog privilegija i koristi.