Treci paket mjera dokumentOriginally Posted by kimmi
Obećah da ću odgovoriti kada pročitam. Na strani 36 vladinih mjera osim prikazanog efekta od 16 miliona navedeno je:
Ja u prilogu 2 istog dokumentac na stranama od 98 do 122 nisam ništa našao o ovome.Detaljno obrazloženje planiranog programa i mjera u okviru sektoraturizma prezentovan je u Prilogu 2 ovog dokumenta
Iščitao sam sve do 122 strane, ostatak ću sjutra pa se ograđujem je li tu gdje pomenuto detaljnije.
Daleko je Mila od nezavisnog. Pitaj koga god hoćeš, a da je sarađivao sa njom i svi će isto reć.
ICT plan mi je iskreno i najzanimljiviji. Na papiru djeluje fino, mnogo bolje od turzima koji je puko nabrajanje projekata koji se rade, hoteli, žičare i ostalo i mogućnost kredita preko IRF gdje Vlada subvencioniše kamatu do 3%.
Definitivno u ICT može dosta koristi da se vidi, samo je pitanje da li će ovo sve ostati na papiru ili će neko ovo sve da sprovede.
Najgore od svega bi bilo da ostnae polovicno riješen, sa dodatnom državnom aparaturom koju neko treba da finansira.
Jer 1.5 miliona za aplikaciju za evidentiranje turista djeluje zaista puno para. Nisam pogramer, ekonomista sam, ali mi je to stvarno nešto premnogo para.
Volio bih da neko sa iskustvom iz ovog segmenta da svoje mišljenje o ovoj stavci.
Pravovremene nisu, kao ni kod jedne države. Sve su kasnile bez izuzetka. Svijet nije spreman za ovo ni sada dok pišemo ovo. Razlika je u raspoloživim oružjima za sprovođenje mjera - bogatima je lako, ekonomijama kao CG nije nikako.
Svrsishodne - djelimično, npr pojedine firme su zbog šifre djelatnosti mogle da uzmu subvenciju za plate a ovamo su full vrijeme radile. Tu mi se maši koncepcija subvencije u cjelosti. I kladionice su npr mogle subvencije da dobiju. Jesu zatvorene, ali im promet nije toliko drastično pao jer tu je digitalizacija divnim čudom odrađena pa se ljudi kladili redovno.
Iznos - nikad nije dovoljan. Posljedice ove krize niko još uvijek ne zna i ne može da pretpostavi, a svakim danom brojke su sve veće i veće.
Dovoljno da amortizuje da - ali pitanje je da li će taj amortizer nakon tog udara biti sosoban da izdrži naredne udare, da se tako izrazim. Ili ekonomski na kratak rok amortizovaće, na dugi pitanje je.
Dokument obiluje konstatacijama bez navođenja izvora za neke tvrdnje, meni za oko zapada strana 12 na kojoj je naveden kranje upitan grafik u kom je navedeno da je MMF planirao u 2021 stopu GDP rasta 6.5%, Svjetska Banka 3.6% a Evropska komisija 4.4%. Iskreno sam posumanjo u cifre i poslije malo pretrage nađoh da je Svjetska Banka ovo stvarno predvidjela:
Ja bih iskreno više cijenio da su dali detaljan opis svojih pretpostavki, kao za efekat smanjenja PDV za ugostitelje npr. Koji je to obim prometa koji su oni računali i došli do cifre 16 miliona. Na žalost, mislim da ga nećemo dobiti.Should the pandemic be contained in 2020,growth is estimated to rebound to 3.6 percent in 2021, driven by exports and consumption.
Sve u svemu, IRF i komericjlane banke da daju kredite, Vlada će subvencionisati kamatu. Tu je najveći dio 1,22 milijarde od ovoga što pročitah do sada.
Dobro si razumio 150 miliona. Gro podrške u ovoj godini 100 miliona su krediti za koje se može aplicirati u IRF. Strana 56 dokumenta za koji sam okačio link.
Bookmarks