Бесмислена прича и један од тежих шупљака. Истом логиком, било која друга инвестиција, било које друге компаније, могла бити оспоравана на такав начин. Нема никакве разлике између постављања цијеви на сјеверу Србије или градње ,,Фијатове'' фабрике у Крагујевцу. Бугарска или Србија неће никада, или барем још јако дуго, бити у могућности да из властитих извора финансирају такве пројекте. Пројекат ,,Јужни ток'' је био закључен, одобрен од свих надлежних органа на националном и комунитарном нивоу, кренуоло се у реализацију истог, а онда у јеку руско-западних тензија, Бугарској је дош'о диктат да абортира. Као у ЕУ су се раније прерачунали и управо тада се сјетили да би то мог'о бити монопол руских компанија. Како да не, али прича за политичке бебе.
Финансијска стабилност и просперитет руске рубље се гради управо на извозу петро-хемијских деривата. Обустављање поменутог пројекта, односно како се то службено тада звало ,,диверзификацијом енергетског снадбијевања Европе'', управо јесте мотивисано наношењем додатних удараца Русији и то тако што ће се поткусуривати преко леђа малих. Док мала Бугарска слиједи ваишнгтонско-бриселску спољну политику, Њемачка сарађује са Русијом и пофитира из тога, постоји хиљаду начина да се ова тврдња релативизује, али то је тако.
Инострани министар у Влади Пољске, Вашчиковски је потпуно у праву.
п.с. Ово може бити важна лекција за Црну Гору, јер није све у присједињењу Крима Русији и санкцијама, има нешто и у интересима.
Bookmarks