Неко је у кампању за независну ЦГ ушао из личног интереса, неко из чистог патриотизма.Тако је било и са друге стране, неко је имао интерес јер је добијао паре, положаје бенефиције из БГ, а неко је волио унитарну државу и унитарни народ.Мене мотиви не занимају много битан је крањи резултат.А он је и поред свега позитиван.Не тече мед и млијеко, али смо дефинитивно имамо јаснији пут и мање згариште од економије него Србија.
Да је ЦГ задржала ону економију из 1989, питање је да ли би могла да финансира неутрални истем одбране.То кошта и кошта много.Хоће ли ова земља икад имати 300-400 милиона данашњих еура годишње да да за Војску.Тешко.
НАТО јесте приоритет, и истина је да у ЕУ не морамо.Али од европског пута можемо одустати само оног момента кад испунимо сваки услов за чланство и о томе сам писао.
Овај став дијели и добар дио опозиционих политичара.Наравно моји и њихови мотиви су другачији.






Bookmarks