
Originally Posted by
Дирижабл
Да сведемо ту једначину на њену основу: Може ли свемогућ бити ограничен у могућностима ? Наравно, питање је у суштини да ли је а=б и наравно да је одговор једино Не.
Онда слиједи контрапитање теоретичара који каже зашто он не може да створи камен који не може да подигне, и на одговор јер је свемогућ он каже па ето контрадикторности. Не, свемогућ заиста може створити било какав камен, али не може ограничити сопствене могућности. И ту долазимо до кључног концепта монотеизма - Божије намјере. Свемогућ може створти било какав свијет законитости и било какав свијет материје. Шта ће се у том свијету дешавати зависи искључиво од његове воље која је људима по предању апсолутно недокучива. Да ли ће камен бити подигнут или не, зависи искључиво од његове воље. Јер могућност да обичан смртник подигне нешто зависи од законитости које владају у његовом универзуму - маса, тежина, гравитација, сила, и тако даље. Човјек посједује довољно снаге да се одупре тој и тој маси и подигне је у ваздух. Тај свијет законитости не постоји у божијем свијету. Не постоји ни на нама најближој планети, а камо ли у домену апсолутног и свемогућег. Да би нешто уопште могло бити подигнуто, мора бити створено прво то, па свијет законитости који ће да владају у том простору. Ево примјера, и мале дигресије.
По Библијском предању, Бог је узео форму човјека. У тој форми, он је дошао међу људе са одређеном намјером, и представио се као пророк. Он није могао спријечити тиране да га разапну, нити је могао спријечити људе да гријеше, нити руљу да га гађе трулим воћем. Наравно, Бог као свемогућ то јесте заиста могао спријечити. Али то није била његова намјера. И његова намјера је смртницима била апсолутно недокучива и несазнатива, јер да су могли сазнати да је Исус Бог, па они би били у равни са самим Богом. У овом концепту лежи одговор на многа друга питања религије. Питање које се често поставља је "Зашто Бог ради то што ради ? Зашто је створио свијет, људе и њихове проблеме?". То је за нас једнако несазнатљиво и неразумљиво како је било и неразумљиво Исусово присуство. Баш као што људи ни употребом највеће логике и знања нису могли сазнати Божије намјер тада (да испашта за људске гријехе), тако ни ми не можемо ма колико се трудили, да појмимо логику нечег што је апсолутно изван нашег домашаја, и интелектуалног и чулног.
Према томе, долазимо до закључка о том питању. Пошто да би нешто подигли, на начин на који људи разумију концепт подизања (у оквиру силе гравитације која влада на планети земљи), ми морамо имати планету земљу и њене природне законе. Но то је све људско, и људима сазнатљиво и докучиво. Но тамо, гдје нема ни законитости, ни времена ни простора ни материје, а оно логично је да не може бити ни камена нити нешто може бити подигнуто када на ничему не стоји и не налази се у димензији. И ето рјешења - Бог дакле заиста може опет створити земљу, свијет законитости на њој, довољно тежак камен, а затим узети људску форму и заиста постићи неуспјех у подизању камена.
Надам се да си задовољан одговором.
Bookmarks