Бомбардовање Србије је изазвала сујета црвеног диктатора и његове жене.И то је врло болна тема, јер је народ гинуо, и водити велику расправу о њој је узалудно.
Кад говоримо о бомбардовању, требамо се ограничити само на нашу земљу.
У ЦГ је гађано неколико чисто војних објеката и само једна цивилна мета тај несрећни мост у Мурину, а погинуо је ако се не варам један војник, и 6 цивила.Без намјере да те жртве омаловажим, тамо је било троје дјеце.
Тада је Црној Гори неупоредиво већа опасност пријетила од стране паравојних јединица у униформама ВЈ, него од НАТО авиона, и то је чињеница.
А да не говорим о разним провокацијама којима је ВЈ изазивала да би НАТО гађао цивилне мете у ЦГ, рецимо случај Луке Бар, или сулудо наређење дато морнарици да исплови са цјелокупном флотом и самоубилачки нападне бродове НАТО-а, које није извршено јер је неко из морнарице саботирао радар за навођење.
Тадашњи Београд је рачунао да би жртве у ЦГ генерисале народно незадовољство, што би искористили да без великог отпора изврше државни удар у ЦГ.
Сјећам се чувене Момове (тада савезни премијер) реченице: "Црногорска полиција (читај власт) ће морати да слуша или је неће бити!"
Црну Гору је тада сачувао управо НАТО који је пару Милошевић-Марковић јасно поручио што ће их снаћи ако изазову грађански рат у ЦГ.
Last edited by BAR; 30-01-14 at 08:31.
Црногорце је одржало црногорско срце.
Bookmarks