Ko je bio Skenderbeg?

[Iceburn]

Trenutno studiram u Italiji, i pre neki dan sam usao u konverzaciju (citaj:svadju) s jednim Albancem.
Ako se ja dobro sjecam mojih casova istorije, Skenderbeg je bio jedan od sinova Ivana Crnojevica, Stanisa, koji je posle neke svadje sa ocem prebjegao kod turskog sultana, primio islam i dobio od sultana na upravu Albaniju i severoistocu Crnu Goru, i da je polse toga podigao ustnak protiv turske imperije i uspjeo da oslobodi teritorije koje su bile pod njegovom upravom!
E a mene onaj Albanac uporno ubjedjuje da je Skenderbeg cistokrvni Albanac i nabraja mi sve njegove pretke unazad 10 koljena!
Ima li ko da mi razrijesi ovu misteriju, aman?!

[HIGHLANDER]

Radi se o dvije ličnosti,dva Skenderbega:

1.Staniša Crnojević(sin Ivan Crnojevića) poslije primanja islama dobio je ime Skenderbeg,imao je kao turski vazal upravu nad tzv.crnogorskim sandžakom (podlovćenska Crna Gora).

2.Đerđ Kastriota Skenderbeg je najveći albanski nacionalni junak (bio je kao mladić zatočenik kod turskog sultana) koji se borio protiv turske ekspanzije.

[Titogradjanin]

Jasno i glasno receno...

Eto jos par detalja... Stanisa Crnojevic se 1527 godine poturcio i uzeo ime Skenderbeg... U zvanicnoj interpretaciji istorijskih izvora stoji dase Ivanov najmladji sin Stanisa poturcio i postao Skenderbeg Crnojevic, a sve to da bi spasao svoju ocevinu Ivanbegovinu i njene granice.

Drugi po redu u navedenoj listi, a prvi kad je u pitanju vremenska linija, Djerdj Kastriot Skenderbeg, sin Djona Kastriota, albanskog feudalca, koji je uzeo ucesce i u bici na Kosovu (ako zaista ne patimo od kompleksa da su samo Srbi tamo ratovali, jer fakat je da je to bila borba balkanskih hriscana protiv turske najezde), i koji je umro 1430 godine, a kome su 4 sina poveli kao "danak u krvi". Djerdj je u to vrijeme imao 7 godina i vremenom je stekao obrazovanje i povjerenje da je postao glavnokomandujuci turske armije za prostor Balkana i Male Azije. U bici koju su Turci vodili sa Jankom Hunjadijem (Sibinjanin Jankom), Kastriot se povuce uz pratnju 300 elitnih konjanika, porijeklom Albanaca, i dodje u Kroju (alb. Kruja) i digne ustanak i uspjesno odolijeva Otomanskoj imperiji duze od dvadeset godina (1405-1468). Inace je Stefan Crnojevic, otac Ivana Crnojevica, bio ozenjen Vojsavom, cerkom Djerdja Kastriota Skenderbega. Dakle, albanski vojskovodja i najveci nacionalni junak je bio ujak najpoznatijeg Crnojevica iz crnogorske istorije. Malo je poznato da je veliku pomoc u bitkama protiv Turaka, a navodi se da ih je bilo 68 za 24 godine, Kastriot imao upravo u svom zetu, Stefanu Crnojevicu. Takodje je jos jedan Crnojevic imao veze sa albanskim porodicama jer se zna da je Djordje Crnojevic, koji je poginuo 1450. godine na Cemovskom polju protiv Turaka bio ozenjen sestrom Leke Dukagjinija (poznatom po tome sto je naslijedio Kastriota Skenderbega na celu albanskih trupa protiv Turaka i odolijevao jos 12 godina, a takodje se za njegovo ime veze kodifikovano albansko obicajno pravo, poznato kao "Kanon Leke Dukagjinija").

[Carski]

Постојбина Ђурђа Кастриота Скендербега је Епир. У овој области постоји обиље топономастичких назива и оронима словенскога порекла. То пак јасно сведочи да је у Епиру постојала у неко старије средњовековно доба, словенско-арбанаска симбиоза. Она је настављена кроз цео средњи век, што је било условљено феудалним устројством средњовековних српских држава, с једне, и арбанских земаља с друге стране. Српски цар Стефан Душан, у ове арбанаске земље, слао је често своје кефалије и ћесаре. Дед Скендарбегов, као што је из историјских извора познато, био је кефалија у то доба у Јанини ( јужна Арбанија ).
Српска симбиоза породице Кастриота почива на женидбеним везама. Наиме, Иван Кастриот ( 1407 — 1437 ), био је ожењен Воисавом, кћерком једног спрског властелина из Доњег полога у Македонији ( подручје града Тетова ). Ове везе су биле од утицаја те су синови Ивана Кастриота и жене му Voisava Tripalda ( од Воислава — Војислава ) дали имена својим синовима: Станиша ( Stanissa ), Репош ( Repossius ), Константин ( Konstantinus ) и Ђурађ ( Georgius ). Као што се види из наведених примера, од шест поменутих имена породице Ђурђа Кастриота Скендербега, три члана имају чисто словенска лична имена: мајка Скендербегова Воислава и браћа Станиша и Репош.
Ове женидбене везе биле су од утицаја, те је Иван Кастриот са своја четири сина: Станишом, Репошем, Костадином и Ђурђем, учинио обилат прилог манастиру Хиландару, прилажући му село Радостушу ( данашња варошица Ростуше ) и Требиште, у пределу Долној реци, СИ од Дебра. Оба ова села, са црквом Св. Богородице у Ростуши, И. Кастриот је ослободио од свих малих и великих работа и данака, осим "харача царева" и "града" ( обавезних работа на одржавању Дебарског града ).
Најезда Турака у земље Балканског полуострва, дакако, захватила је и њихово надирање у Арбанију. Под утицајем наведених женидбених веза и упливом словенске симбиозе, И. Кастриот је са своја три сина: Репошем, Костадином и Ђурђем, купио у Хиландару, за себе и своје синове, братствене уделе, што им је давало право да се тамо сколне и пребивају, у случају ако би им Турци отели њихове земље и протерали их из отаџбине. Споразум о овој куповини обавио се 1430. год. у Хиландару. Том приликом је И. Кастриот са наведеним синовима, склопио уговор са хиландарским игуманом Атанасијем. Према том уговору, управа манастира Хиландара уступила је И. Кастриоти и његовим синовима, за становање за "шесет флорина'' пирг Св. Ђорђа. Ова кула је сачувана све до данашњих дана у Хиландару и носи назив Арбанашки пирг. Поред тога, Иван и његова три сина, имали су право на четири адрфата, маслињаке, винограде и остале принадлежности које су припадале томе пиргу.
Адрфати ( братствени удели ), били су одређени за личности, па је наведеним уговором било одређено, када један од наведених чланова из породице Кастриота умре ( "чим један образ оде" ), гасио се и његов братствени удео. Значи, када сва четири "образа" из рода Кастриота помру, Арбанаски пирг и братствени удели имају се вратити поново на располагање управи манастира Хиландара. На концу, имена сва четири братствена удеоничара остала су и даље записана у манастирском поменику, докле год буде трајао манастир Хиландар.
Ко је све од поменутих чланова породице И. Кастриота обитовао у манастиру Хиландару, тешко је рећи, јер о томе постоје штури подаци. У унутрашњем нартексу главне хиландарске цркве, у северном зиду, налази се једна ниша, полукружног облика, с фреском Богородице с Христом. Око ове фреске налазе се ликови Св. Симеона и Св. Саве српског. Испод ликова налази се натпис: »Престави се рабь божии Репошь, доуксь илирскии, 6939« ( 1431. год, ). Према овим подацима, Репош је неко време живео, а потом и умро као световњак у Хиландару.
Наводимо и следећи пример о животу чланова породице Кастриота у Хиландару, који исто тако говори о њеној симбиози са српским етносом. Наиме, у Хиландару је умро 2. маја монах Јоаким Кастриот, што се види из једног записа хиландарског рукописа ( доспео у Румјанцевски музеј у Москви ): »Сего 2. ( маја ) престави се Кастриот, мни (шки ) же Иоаким монах". Свакако, ради се о Ивану Кастриоту, који се вероватно пред смрт повукао у Хиландар и замонашио.
*
Кад је реч о словенској симбиози породице Ђурђа Кастриота Скендербега, треба имати на уму и чињеницу, да је код балканских народа, посебно код средњовокевоних Срба, местимично био обичај великог шаренила у давању личних имена. Тако, дешавало се да отац има српско име, а син страно. Затим, било је случајева да отац има српско име, син страно и унук страно. Исто тако, било је случајева да отац има страно име, а син српско. На крају, било је случајева да дед има страно име, а унук српско име и слично. Но, нигде се у средњовековним изворима не помиње овако очита симбиоза Арбанаса и Срба у давању личних имена, као што је то случај код породице Ђурђа Кастриота Скендербега. Корени ове симбиозе су дубоки. Они почивају с једне стране на етничкој симбиози словенских етничких скупина и племена у Епиру, баштини Ивана Кастриота, оца Скендербеговог и арбанаских етничких скупина и племена с друге стране. Напоредо с тим, ова родовска симбиоза темељи се и на женидбеном миграционом кретању, на матрилокалним прежицима очуваног код рода Кастриота. Као што смо навели, Скендербегова мајка Воислава, водила је порекло од словенског рода, спрског рода, из Доњег полога у Македонији, па је тај моменат имао утицаја на давање личних имена њеним синовима.
Све остале наведене везе овог угледног владајућег рода средњовековне Арбаније, са манастиром Хиландаром, као српским средњовековним културним и религиозним жариштем, азилског карактера и сродне функције,, у ствари су надрагадња ове симбиозе.
До словенско-арбанаске симбиозе у средњем веку, понајчешће је долазило тамо, где су словенске и арбанаске етничке скупине и племена живели у насеобинском шаренилу, боље рећи етнографском шаренилу. То је омогућавало и средњовековно словенско, напосе српско друштвено и законодавно устројство. Наиме, пред српским средњовековним законским одредбама, Арбанаси и Срби имају иста права и дужности. Међутим, тај случај није с осталим балканским етничким скупинама ( нпр. Власи ), који у погледу законских права и дужности не уживају равноправност са Србима и Арбанасима.

[Titogradjanin]

Istoriju je pisao kako je kome odgovaralo i zna se koji su istorijski izvori validni a koji pomalo ili povise navijaju za jedne odnosno druge odnosno trece... Medjutim, neosporno je da se ne moze kvalitetno poznavati istorija jednog naroda na Balkanu ako se ne zna istorija svih onih naroda koji su naseljavali i koji naseljavaju Balkan. Takodje, bitno je pomenuti koegzistenciju balkanskih naroda, sve one netrpeljivosti i predrasude, ali i nepobitnu kolicinu medjusobnih porodicnih i ne samo porodcnih veza medju njima...
P.S. Oko toponima - da se ne lazemo... Cinjenica je, a to je i pokazao posljednji rat u bivsoj nam drzavi, da su Srbi (ovo nije nista ruzno, samo konstatujem) na svim teritorijama koje bi osvojili prvo promijenili imena mjesta.

[Carski]

Istoriju je pisao kako je kome odgovaralo i zna se koji su istorijski izvori validni a koji pomalo ili povise navijaju za jedne odnosno druge odnosno trece... Medjutim, neosporno je da se ne moze kvalitetno poznavati istorija jednog naroda na Balkanu ako se ne zna istorija svih onih naroda koji su naseljavali i koji naseljavaju Balkan. Takodje, bitno je pomenuti koegzistenciju balkanskih naroda, sve one netrpeljivosti i predrasude, ali i nepobitnu kolicinu medjusobnih porodicnih i ne samo porodcnih veza medju njima...
P.S. Oko toponima - da se ne lazemo... Cinjenica je, a to je i pokazao posljednji rat u bivsoj nam drzavi, da su Srbi (ovo nije nista ruzno, samo konstatujem) na svim teritorijama koje bi osvojili prvo promijenili imena mjesta.

A to su bila..? Ja poznajem samo jedan primer, a to je Srbinje odnosno Foča. Sa druge strane, odakle ono Tomislavgrad u hrvatskom delu Hercegovine? I zar Rijeka nije Fiume? Za Kosovo i Metohiju da ne pišem, gde je na primer Srbica (ime za ovaj grad poznato je inače još u srednjem veku) postala Dardania itd. Austro-Ugari i kasnije Rumuni su iz Banatske Crne Gore izbacili ono "crno" tako da danas imamo samo Banatsku goru. I zašto su "Dukljani" preimenovali rimski Labeatus lacus u Skadarsko jezero? Ali ne, ovo smo mi Srbi učinili kada smo osvojili ovu teritoriju.. :wink:

Dakle, nije samo srpski "specijalitet" da se menjaju imena mesta, iako možda neko ovo želi posebno Srbima da prebacuje.. Svaka nova vlast do jedne mere toleriše stare nazive, a što je izvan te mere tu se nazivi i imena menjaju. Kao što je bio slučaj u Podgorici, koja se jedno vreme zvala Titograd pa danas opet Podgorica; ili Sankt Petersburg, onda Ljeningrad, pa opet Sankt Petersburg. A ovo se još dešavalo u jednom istom narodu gde su se samo vlasti menjale. Šta tek onda ako jednu teritoriju preuzme jedan drugi narod..?

U Albaniji jesu postojala slovenska naselja pa odatle i slovenski toponimi, tako se na primer albanski Berat u srednjem veku nazivao Beograd, i oko ovoga ne može da bude spora, jeste ovo istorijski dokumentovano. Naravno da Beograd sada nije samo jedan srpski naziv, Beogradove u lokalnim varijantama ima i u Dalmaciji (Biograd na moru) isto kao u Rusiji (Bijelgorod), a i u samoj Crnoj Gori kao npr. u Biogradskom jezeru kod Kolašina i Mojkovca.

[Titogradjanin]

Vjerovao ili ne - u pravu si... Ali ja sam samo pokusao da objasnim odakle toliko slovenskih toponima na podrucju danasnje Albanije...

[Carski]

Goransko selo u Albaniji (a podsetimo se, Goranci tvrde da su Srbi, samo eto neki posebni Srbi)..

http://nash-shishtavec.tripod.com/

[Hari Krisna]

Biogradsko jezero, rijeka, gora..... nema isti korijen kao Beograd, Biograd.... Mozda su Troglav i Triglav dobili imena po istoj logici, ali to nista ne znaci.

[Trinity from Zion]

http://www.geocities.com/spiritofalbania/skenderbeg.htm

[Petar Mrvaljevic]

Skenderbeg je jedan od najvecih vojskovodja svih vremena. Potuka je dva Sultana, koji su licno predvodili Turske snage u napad na Albaniju. Jedan od te dvojice je Mehmet II-i, koji je osvojio Konstantinopolj. Albanska (Skenderbegova) vojska nikad nije brojala vise od 20,000 druga.

Porodicni grb Djerdja Kastriotija je crni dvoglavi orao koji postaje i zvanican grb Albanije, a takodje i porodice Crnojevic.

[Titogradjanin]

Goransko selo u Albaniji (a podsetimo se, Goranci tvrde da su Srbi, samo eto neki posebni Srbi)..

http://nash-shishtavec.tripod.com/

Samo da znas da ja uvijek priznajem kad je neko u pravu... Ali ovaj put si ga odvalio i ostao ziv... Podji danas u Albaniju (sigurno je, bez ikakvog rizika, sto potvrdjuje posjeta 80 biznismena u martu Tirani, i otvaranje preko 60 radnji srbijanskih firmi u sred Tirane) i pitaj te Gorance sta su... Reci ce ti da su po nacionalsnosti sto god pozelis samo ako im das koju paru ili vide da od tebe mogu imati neki interes. Takvi su i na Kosovu... A ti ako i dalje tvrdis da su to Srbi, onda svaka cast... Ja takve u moju naciju ne bih zelio da imam... Kvalitet, prijatelju, a ne kvantitet... By the way... Ako zaista smatras da su Goranci Srbi (mada se vecina izjasnjava kao Romi, maticna zemlja Indija), i to posebni Srbi, otvori mi oci i reci mi koliko to posebnih vrsta Srba ima? Te posebni ovi Goranci, te ovi u Krajini (te im je Beograd zatvorio vrata kad su utekli otamo - valjda zbog posebnosti), te ovi sa Kosova (te ih je BGD poslao po Vojvodini da oru i kopaju - opet valjda zbog te posebnosti - pa sad kukavci oce da se vrnu na Kosovo, no im niko ne da)... Je li Keba posebna vrsta Srbina? I koja je razlika u srpstvu izmedju Kebe i Cuneta Gojkovica? Ne izazivam, ne vrijedjam, samo pokusavam da dobijem sto je moguce vise racionalne odgovore na pitanja koja ja ne znam...

[Carski]

Ne tvrdim ja da su Goranci Srbi, oni sami to pišu, potraži na pomenutom linku istoriju o Gorancima. Doduše, ne pišu oni direktno da su Srbi, ali ipak da su u vezi sa Srbima.. Goranci u Srbiji, tačnije na Kosovu - možda ne svi - tvde da su nekakvi zasebni Srbi.

[Bonja the Zmaj]

Skenderbeg je bio Islandjanin (s tetkine strane)

[Chogo]

alo liku to ti je ista stvar ko kad amerikanci kazu da je NIKOLA TESLA amerikanac

[G R A D]

Skenderbeg je bio rođeni ujak Ivana Crnojevića.

Majka Ivana Crnojevića je bila rođena sestra Đerđa Kastriota - Skenderbega.

[The Severed Garden]

Rodoslovlje Kastriotića:

http://www.sardimpex.com/FILES/CASTR...E%20BRANAI.htm

i

http://www.sardimpex.com/FILES/CASTRIOTA-SCANDERBEG.htm


Inače, ako se ne varam, Kastriotićevi su preci starinom odnekuda iz istočne Bosne. Pa su zbog toga neki hrvatski ekstremniji istoričari (tj. kvazi-istoričari) smatrali da je on starinom Hrvat (pošto je kao što svi znamo Bosna drevna 'Rvacka zemlja).
S druge strane, srpski naučnici su ga uzimali za Srbina (pošto je, kao što svi znamo Bosna drevna srpska zemlja).
A dakako, neki noviji glasovi kažu da je on zapravo bio drevni Bošnjak - iliti - Bošnjanin (jer je Bosna, kao što svi znamo, zemlja drevnih Bošnjana/Bošnjaka).
Kako gođ bilo, ako maknemo u stranu ove političke kombinacije, stari je Đura Kastriotić porijeklom bio Sloven, i to - po svemu sudeći - iz istočne Bosne (tj. po novom - Republike Srpske).
(Svakako, istine radi treba reći da je, prema gore iznesenom genealoškom prikazu, Đurđev predak Branilo imao srpsko porijeklo. No ono što je po meni daleko bitnije jest da je Skenderbeg očigledno slovenskog, a ne arbanaškog...ups... ispričavam se... ''ilirskog'' porijekla.)

[Ego_and_his_own]

Vazda mi je to simpaticno - istocna bosna a nikad crna gora

[Corwin]

Inače, ako se ne varam, Kastriotićevi su preci starinom odnekuda iz istočne Bosne. Pa su zbog toga neki hrvatski ekstremniji istoričari (tj. kvazi-istoričari) smatrali da je on starinom Hrvat (pošto je kao što svi znamo Bosna drevna 'Rvacka zemlja).
S druge strane, srpski naučnici su ga uzimali za Srbina (pošto je, kao što svi znamo Bosna drevna srpska zemlja).
A dakako, neki noviji glasovi kažu da je on zapravo bio drevni Bošnjak - iliti - Bošnjanin (jer je Bosna, kao što svi znamo, zemlja drevnih Bošnjana/Bošnjaka).
Kako gođ bilo, ako maknemo u stranu ove političke kombinacije, stari je Đura Kastriotić porijeklom bio Sloven, i to - po svemu sudeći - iz istočne Bosne (tj. po novom - Republike Srpske).

Vrh fora! Oni su takođe posljednji potomci Paleologa, zar ne?

[frnjok]

Rodoslovlje Kastriotića:

http://www.sardimpex.com/FILES/CASTR...E%20BRANAI.htm

i

http://www.sardimpex.com/FILES/CASTRIOTA-SCANDERBEG.htm

Vrlo interesantne informacije. Ono sto je mene palo u oci je da je vecina Skenderbegovih potomaka zivjela ili zivi u Italiji, sa titulama i imanjima koje im "s pravom" i pripadaju. Ne bi me zacudilo da je i vecina "nasega" plemstva i njihovo potomstvo imalo slican istorijski put, tj. da su sad ponosni talijani. Zna li neko nesto o ovome?

[FORMICA]

Istoriju je pisao kako je kome odgovaralo i zna se koji su istorijski izvori validni a koji pomalo ili povise navijaju za jedne odnosno druge odnosno trece... Medjutim, neosporno je da se ne moze kvalitetno poznavati istorija jednog naroda na Balkanu ako se ne zna istorija svih onih naroda koji su naseljavali i koji naseljavaju Balkan. Takodje, bitno je pomenuti koegzistenciju balkanskih naroda, sve one netrpeljivosti i predrasude, ali i nepobitnu kolicinu medjusobnih porodicnih i ne samo porodcnih veza medju njima...
P.S. Oko toponima - da se ne lazemo... Cinjenica je, a to je i pokazao posljednji rat u bivsoj nam drzavi, da su Srbi (ovo nije nista ruzno, samo konstatujem) na svim teritorijama koje bi osvojili prvo promijenili imena mjesta.

I Mataguži su bili Karađorđevo poslije prisajedinjenja CG Srbiji. Ovo sam nedavno čuo.

[FORMICA]

Skenderbeg je jedan od najvecih vojskovodja svih vremena. Potuka je dva Sultana, koji su licno predvodili Turske snage u napad na Albaniju. Jedan od te dvojice je Mehmet II-i, koji je osvojio Konstantinopolj. Albanska (Skenderbegova) vojska nikad nije brojala vise od 20,000 druga.

Porodicni grb Djerdja Kastriotija je crni dvoglavi orao koji postaje i zvanican grb Albanije, a takodje i porodice Crnojevic.

Petre Mrvaljeviću tačno je da u Ilirskim grbovnicima kao grb Kastriotića stoji crni dvoglavi orao na crvenoj pozadini. Kao primjer pogledajmo Fojnički grbovnik:

http://keep4u.ru/full/061125/b7cd6d098075f72f8e/jpg


Međutim Ilirski grbovnici su izmišljotina nekog Ohmurevića. Ka o dokaz za to pogledaj pravi grb Kastriotića koji se može viđeti na sajtu Evropske heraldike.

http://keep4u.ru/full/061125/3b7a1cbbee947007ad/jpg


Dvoglavi orao u grbu Albanije je zapravo od 1912. godine kad je kralj Albanije bio njemački plemić von Vijed. Znači taj dvoglavi orao je dvoglavi orao Njemačkog Svetog Rimskog Carstva sa kojeg je kasnije uklonjen grb von Vijeda. I to ti je sva priča.

[The Severed Garden]

Vrh fora! Oni su takođe posljednji potomci Paleologa, zar ne?

Moglo bi biti. Evo ti jedan link, pa pročačkaj ako te Paleolozi interesuju malo detaljnije. Meni se nije dalo sve linkove koje su stavili provjeravati, ali pominju Kastriotiće, i njihovu vezu s Paleolozima:

http://www.answers.com/topic/palaiologos

[Trinity from Zion]

Koliko znam, Paleolozi su imali neke rodjake, plemicku porodicu u Italiji, ali koliko me sjecanje ne vara, oni su potekli iz Grcke.

[Corwin]

Paleolozi su bili posljednja carska dinastija u Vizantiji. Kako je loza izumrla, danas se tvrdi da su potomci Skenderbega ujedno i njihovi posljednji potomci . To su ti u Južnoj Italiji. Valjda. Trebalo bi.