Vesti
Ispovest školske drugarice bivše tadićeve supruge, sada monahinje
Boris je bio Veselinkina najveća ljubav!
Natprosečno inteligentna, ambiciozna, lepa, zgodna, borac za pravdu, revolucionarka, buntovnica. Tim rečima, Veselinku Zastavniković, prvu suprugu predsednika Borisa Tadića, a danas monahinju Irinu u Pećkoj patrijaršiji, opisuje Osiječanka Jasenka Denin, njena dobra prijateljica iz gimnazijskih dana.
Naime, posle pisanja „Alo!“ o bivšoj predsednikovoj supruzi, hrvatski „Jutarnji list“ potrudio se da pronađe Veselinkine nekadašnje školske drugove.
Jasenka govori o druženju sa Tadićem i njegovom tadašnjom suprugom, opisujući ih kao „najlepši par koji je u životu videla“.
- Zanimljivo, nijedna od nas tokom srednje škole nije imala dečka. To je došlo tek kasnije, na studijama, gde je i upoznala Borisa. Njih dvoje su nekoliko puta godišnje dolazili u Osijek i redovno smo se viđali, a kako su njegovi roditelji bili protiv te veze, njih dvoje su kao pravi disidenti i revolucionari živeli kao podstanari, bez ičije pomoći. On je prodavao knjige, a ona je izrađivala krpene lutke punjene hranom za ptice, koje je donosila i mojoj ćerki kao darove. Nikad se nisu žalili, bili su dobar i srećan par i, koliko znam, imali su prelep brak. Mislim da je bio njena najveća ljubav - ispričala je Jasenka „Jutarnjem listu“.
Prijateljstvo Deninove i Vesele, kako su je svi zvali, započelo je 1972. godine, kada su krenule u prvi razred Gimnazije „Braća Baruh“ u Osijeku. Posle gimnazije, Jasenka je otišla na studije u Zagreb, a Veselinka u Beograd, gde je i upoznala Borisa.
- Oboje su bili prelepi i prezgodni. Uostalom, on je i sada šarmantan muškarac, a i na njoj se, prema slici iz novina, vidi da je još lepa - napomenula je Jasenka, koja se pre nekoliko godina u Mađarskoj slučajno srela i s Tadićem, kada su se prisetili svoje mladosti.
- On me tada pitao znam li da je Vesela otišla u manastir, na šta sam mu odgovorila potvrdno, ali više nismo razgovarali o njenoj odluci - kaže Jasenka. Ona navodi da od 1991. godine nije ni čula ni videla Veselinku.
- Rat je učinio svoje i naša komunikacija je prestala. Čuli smo da se zamonašila i to je za sve nas koji smo je poznavali bio veliki šok. Naime, ona je bila veliki protivnik vere i svega što je vezano uz veru, na šta je možda uticalo i njeno vaspitanje jer joj je otac bio oficir. Ona nije bila običan ateista ili agnostik, nego baš protivnik vere. Utoliko mi je njena odluka da se zamonaši čudnija - dodaje Jasenka. Ona kaže da su pre pet godina pokušali da dođu do Veselinke i pozovu je na proslavu godišnjice mature, ali u tome nisu uspeli.
- Znam da je Zlatko Kramarić, bivši gradonačelnik Zagreba, danas hrvatski ambasador na Kosovu, kad je došao tamo, pokušao da sa Veselom stupi u kontakt, ali ona je poručila da ne komunicira ni sa kim iz spoljnog sveta, pa čak ni s roditeljima. Kramarić nije išao s nama u razred, ali smo bili ista generacija i nas troje smo bili u uredništvu školskog lista - ispričala je Jasenka. Već se u gimnaziji videlo da je Vesela talentovana za novinarstvo, što je posle pretočila i u praksu završivši fakultet i radeći kao novinarka.
- Bila je filozofski nastrojena i s njom se moglo razgovarati o raznim temama na visokom nivou, ali je bila i buntovnik i revolucionar, što je posle pokazao i njen život jer je učestvovala u brojnim demonstracijama i bila pritvarana. Ali, za nas je bila prekrasna osoba i prijateljica.
Veselinkina najbolja prijateljica iz gimnazijskih dana bila je i Jasminka Hruška.
- Nas tri bile smo nerazdvojne, izlazile smo na korzo, u Mini teatar, a ja sam svirala u tada jedinom ženskom bendu u bivšoj državi, „Generacija 2000“, pa su me one često pratile. Slušale smo „Stonse“, Dženis Džoplin, Hendriksa, „Tajm“ - zaključuje Jasenka Denin.
Kao lik iz romana
Novinari „Jutarnjeg lista“ razgovarali su i sa izvesnom Ljiljanom Pavlinom, koja je bila Veselinkina komšinica iz zgrade u Keršovanijevoj ulici u Osijeku, u kojoj je nekada bio ustaški stožer u čijim su podrumima bile tamnice i bunar s kamenom u koji su bacali komuniste.
- Zvali smo je jednostavno Vesela, imenom koje je bilo njena sušta suprotnost, jer je bila jedna od najozbiljnijih devojaka koje pamtim - priča Pavlina i kaže da je Veselinka bila „neverovatno lepa“ i stasita na crnogorsku lozu svoje majke Kosane, a žilava na ličku oca Ljube.
- Vesela nije bila deo mog društva. Bila je starija i bila je posebna: povučena, pametna, načitana. Porodica Zastavniković mi je iz ove perspektive najsličnija onima iz Kusturičinih filmova: živopisan deda koji je umro na pragu stote, i to samo zato što je pao u neku rupu na putu. Kao mladić bio je rudar u Americi - kaže Pavlina i dodaje da je tek posle rata saznala da je Vesela postala kaluđerica.
- I sada kad razmišljam o tome, čini mi se kao logičan kraj osobe čiji mi se život uvek činio kao da je iz romana.
Stan u Osijeku
Komšinica Pavlina navodi da je Veselinka najviše ličila na majku, jednako povučenu i nezainteresovanu za svakodnevicu.
- Kad je izbio rat, Vesela je već živela u Beogradu. Njeni su ostali u Osijeku sve do pada Vukovara, kad je njen otac pobegao u Srbiju. Majka joj je, koliko se sećam, bila pokojna. Brat Mićo je, kao vrstan folkloraš, bio u vreme opšte mobilizacije na turneji u Nemačkoj i tamo je i ostao. Bili su, kako se to tada govorilo, pravoslavci, a Osijekom su tada harale opasne skupine. Mićo se nije vraćao sve do 2006, kada je došao s ocem da vidi šta je s njihovim četvorosobnim stanom. Stan je bio zauzet - priča Veselinkina bivša komšinica.
Razvod
Boris se od Veselinke, neki kažu i na nagovor pokojnog premijera Zorana Đinđića, sporazumno razveo u beogradskoj Palati pravde 2. septembra 1997. godine. Ubrzo nakon toga oženio se Tatjanom Rodić, koja je po zanimanju građevinski inženjer. Sa njom ima dve ćerke, Mašu i Vanju.
G. Simonović
Originally Posted by Rave92
. Nije neki izvor, ali dosta dobro objasnjena deifincija patriotizma; "Patriotizam ili domoljublje (lat. patria, otadžbina, odnosno od grčkog patrios, porijeklo, pripadnost) je najistaknutiji vid ljubavi prema domovini. Patriotizam se također može smatrati idejom, ideologijom i pokretom. U mnogim državama svijeta postoje patriotske političke partije koje se zalažu za to da se ljubav prema domovini stavi ispred svih ideala i da se njemu podređuju ostale političke vrijednosti."
Posljednji update: 11. Oct 2010, 07:34Ljudska prava naše su savremene zapovijestiOlja Knežević, autor priče u knjizi "Sloboda", izdanje Amnesty International-a Piše: Ana Ivanović
Bookmarks