Islam!

[edin1]

Као што рекох Куран је врло сведена књига,када се избаце они силни спамерски дјелови тј. понављања,могло би све да стане на пар страница.

Komentar ponekad više govori o subjektu nego o objektu komentara.

Ponavljanje je majka učenja. I naravno da je poruka Kur'ana (i Islama) u suštini jednostavna. Šta, treba čovjek da bude PhD da bi postao musliman?!?

Uzvišeni Bog je stvorio svijet tako što je rekao "Budi!", međutim kad zađeš u istraživanje svijeta ostaneš zapanjen kompleksnošću. To što neko neće da se bavi Islamom (ili prirodnim naukama) da bi shvatio je njegov problem.

Хадиси у основ Ислама.Јер све што је Мухамед говорио,радио,наредио има исту тежину као да је рекао сам Алах.И ту нема питање зашто.Пет стубова ислама се налазе у хадисима.Без њих ислам би био врло проста религија,јер не би имали шта да раде.

Predanja (hadisi) su drugi izvor Islama, i ja opet ne shvatam kakav je tu problem. U Islamu se precizno zna šta je Božji Govor (koji mi smatramo nestvorenim Božjim atributom) a šta Poslanikov govor (ili pak praksa, postupci), neka je na njega blagoslov i mir. Hadisi pojašnjavaju Kur'an. Islamsko pravo (fikh) koristi i Kur'an i hadise da bi iznašlo rješenje za pravna pitanja i probleme koji se javljaju u različitim vremenima i na različitim prostorima.

Muhammeda, Isusa, Davida, Mojsija, Abrahama, Nuha i ostale Božje poslanike, neka je na njih blagoslov i mir, je ljudima poslao sami Bog, a mi ne sumnjamo u Božji Izbor. On Uzvišeni najbolje zna kome će povjeriti Poslanstvo. Zato mi ne dovodimo u pitanje riječi i postupke nijednog Božjeg poslanika.

Ono što se dovodi u pitanje su ljudi koji su prenosili predanja/hadise, i na osnovu valorizacije tih prenosilaca se valorizuje i sama predaja. Kao što sam već x puta rekao (ponavljanje je majka...), postoji relativno mali broj opšte-prihvaćenih (tzv. mutevatir) hadisa koji su 100% pouzdani; zatim ih slijede vjerodostojni (sahih), dobri (hasen), slabi (daif) i na koncu odbačeni i izmišljeni hadisi.

Naravno, postoje i predanja koja se vezuju za Ashabe (prvu generaciju muslimana), a i ostale muslimanske generacije do danas imaju istoriografska djela.

Toliko o tome. A mogao bi da pogledaš malo i u "svoje dvorište": vi uzimate propise (npr. dozvolu uzgajanja i jedenja svinjetine) iz onoga što je nama, u najbolju ruku, kvarter(nar)ni izvor informacija o vjeri: mišljenje (lično mišljenje!) nekoga ko je u suštini pripadao drugoj generaciji hrišćana (tj. nije direktno vidio Isusa, neka je na njega mir). Mi takva "mišljenja", kada vidimo da su u jasnoj koliziji sa osnovnim izvorima, odmah odbacujemo.

Уствари искуство ми говори да се у исламу све своди на поштовање арапске културе и фолкора,пошто се претходно исламска "теологија" научи за 10 минута.

Moje iskustvo mi govori da Islam iz svake kulture i folklora prihvata sve ono što nije u koliziji sa islamskim propisima. I naravno da se pažnja pridaje arapskoj "kulturi i folkloru" (u suštini arapskom jeziku), jer je to jedini način da se shvati Kur'an. Određeni broj muslimana to mora (tj. to je tzv. "kolektivna" vjerska dužnost) da radi. I dan danas imaš ljude po islamskom svijetu koji umiju po tri dana (!) da napamet recituju samo poeziju. Ali to se ne radi zbog poezije per se, nego upravo da bi se očuvao jezik Časnog Kur'ana. "Ono što je od koristi ljudima, to ostaje".

Veliki broj propisa u Islamu je, recimo, sličan onima u Judaizmu, i potpuno je normalno da je to tako. Ali suština vjere nije propis, nego vjerovanje u propis koji je od Boga, čak i kada se propis promijeni ili kada ne možeš da shvatiš mudrost propisa.