Православље-једини пут ка Једном БОГУ

[ihtus777]

За које,за Огањ? ;-)

[Mojsije]

За које,за Огањ? ;-)

Jes, za Oganj&co

[VanjaTheMan]

Opet se on fata oganj (oganj te izgorio ) a crkva ne da, NE DA da se to istrazi do kraja. Kad bi dali za dan bi znali ko, kako i zasto to radi.

[gaul]

MNogi znaju zašto i ko to radi

[ihtus777]

opet se on fata oganj (oganj te izgorio ) a crkva ne da, ne da da se to istrazi do kraja. Kad bi dali za dan bi znali ko, kako i zasto to radi.

Црква да богоми него нико неће.Сваке године би би си преноси силазак огња,у грчкој је то национални празник....Не знам уопште има ли телевизије на свијету која то не преноси.Е сад,научници могу да траже и да испитају,нико им не брани.Све што треба да ураде је да се договоре са јеврјејском полициом да их она пусти да уђу у гроб Христов који је запечаћен

[Mojsije]

E ja ću da se prijavim da istražim taj oganj, oganj u njega

[ihtus777]

Вала ћемо те преко протекције убачит да идеш за Васкрс у Свету Земљу ;-)

[gaul]

Вала ћемо те преко протекције убачит да идеш за Васкрс у Свету Земљу ;-)

egvo dokaz korupcije

[ihtus777]

egvo dokaz korupcije

Не,не,није то корупција.Ово је корупција :


Корупција подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Преведено: подмитљивост, поткупљивост, поквареност.

[gaul]

Не,не,није то корупција.Ово је корупција :


Корупција подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Преведено: подмитљивост, поткупљивост, поквареност.

Nije nego

Nepotizam (iz latinskog. nom. nepos, gen. nepotis unučad, potomak, te nećak) je termin kojim se označava popunjavanje radnih mjesta članovima vlastite obitelji ili davanje prednosti pri zapošljavanju poznanicima. Kriterij stručne ili osobne sposobnosti za određenu funkciju pri tome ne igra odlučujuću ulogu.

Termin 'korupcija' se koristi da definiše i moralnu pokvarenost, što bi se moglo zaključiti po tvom postu.
Jer si obećao čovjeku da ćeš ga preko protekcije ubaciti ...što bi se reklo da ćeš zarad nekog svog interesa zloupotrijebiti ukazano povjerenje ili položaj da bi progurao drugu osobu bez obzira na kriterijum odabir osoba po pravu.

[ihtus777]

Хм,мудро ;-)

[ihtus777]

Митрополит Јован Зизјулас

Истражујући Августиново тријадолошко богословље, напомињемо следеће:

Попут Кападокијаца, и попут светих Отаца уопште, и Августин је тражио начине на које би изразио ову велику тајну Свете Тројице. У трагању за представама које би, макар и на магловит начин, могле да изразе тајну Свете Тројице, Августин прибегава учењу о метафизички савршеном бићу, а то је Бог. Такво своје учење Августин заснива на платонистичком схватању савршеног метафизичког бића. То савршено метафизичко биће, које се поистовећује са Сâмим Богом, по учењу платонизма јесте ум. Према томе, ум се поистовећује са Богом. Бог је, у ствари, то савршено биће, које је по својој суштини Ум.

Али, сагласно са платонизмом, то савршено метафизичко биће, односно тај Бог, пошто је истовремено и ум, поседује три друга карактеристична елемента. Први је сећање. Другим речима, савршени ум, односно савршено биће које је ум, поседује својство сећања. По учењу платонизма, сећање је од суштинског значаја, јер ово учење полази од схватања да је целокупна истина нагомилана и смештена у прошлости, да је душа човечија вечна, односно да је њено порекло у вечности и да, због тог свог вечног порекла, душа, као у каквој ризници, носи са собом целокупну истину. Самим тим, по мишљењу платонизма, сећање представља веома значајну ствар. Оно је извор из кога се излива и излази истина. Бог, као савршено метафизичко биће, и Сâм поседује тај извор, ту ризницу истине. Према томе, Бог поседује сећање; а то што је код Бога сећање, сматра Августин, и што, како рекосмо, представља извор целокупног живота, мишљења и деловања Бога, тога узвишенога Бића, тога Ума, то у језику догмата о Светој Тројици јесте Отац. Јер, према постојаном хришћанском схватању, Бог је извор целокупног живота у Светој Тројици. Дакле, у представи о сећању, Августин проналази аналогију којом на успешан начин може изразити представу Оца.

У савршеном метафизичком бићу, међутим, сећање није пасивно. То је сећање јер представља ризницу, извор из којега излази знање, излази истина. А истина (у грчком) је реч која је састављена од негације и од речи заборав. Према томе, истина (не-заборав) је оно чега се сећамо, што се не заборавља, што излази на површину сећања. Међутим, кад изиђе на светлост, истина бива окарактерисана кроз познање ствари; а то излажење на светлост представља знање.

До знања се долази и тако што учитељ, у оном сократовском смислу, својом методом веште бабице, извлачи из ученика оно што је овај одувек знао. Јер, по платоновском схватању, не постоји ништа ново. Учитељ своме ученику не пружа ништа ново, што овај одраније већ није знао. Ученик је све знао, али је све знање било ускладиштено у његовој души. Јер, знање се носи у души. Истина се, дакле, носи у души, а душа, коју свако поседује, јесте вечна и са собом носи знање. Према томе, учитељ само треба да дијалектичким методом, попут бабице, изведе из ученика знање. Он извлачи знање из ученика и доводи га до тога да овај каже: ,,Да, тако је како кажеш''. Тада из ризнице излази оно првобитно сећање и од њега постаје знање.

Из извора сећања, дакле, излази знање; у овој представи Августин проналази употребљиву аналогију, пошто је и у класичној и у хришћанској терминологији Син називан Логосом. Логос је, опет, појам који у себи садржи и елемент знања. Према томе, Логос одговара знању, које се рађа из сећања.

Али савршено натприродно биће, опет према платоновском схватању, не поседује само сећање и знање, него и љубав. Јер, привлачи га оно што је Благо, што је Добро и што је Лепо. Према томе, не може Бог, то савршено Биће, односно тај савршени Ум, да не поседује и тај елемент, односно да буде без љубави. Овде Августин проналази аналогију са Светим Духом. Другим речима, Свети Дух је воља или љубав коју поседује тај преузвишени Ум.

Тако је у делу О Светој Тројици Августин, уз помоћ платонизма, начинио неку врсту апологетике. Догмат о Светој Тројици је превео на језик који је био познат и прихватљив образованим људима тога времена. У том свом покушају, међутим, Августин се удаљио од основних начела које беху зацртали Кападокијци; могуће је, пак, да та основна начела он није ни познавао.

Овде наилазимо на ону класичну разлику између учења Августина и учења Кападокијаца. У чему је, дакле, она садржана? Основна разлика је у томе што, по Августину, све (у вези са Светом Тројицом) можемо сагледати на основу аналогије, имајући на уму само једног човека. Другим речима, о догмату о Светој Тројици можемо говорити посматрајући само једног човека, који поседује све те елементе појединачно и на тај начин наликује оном савршеном Бићу.

По учењу светих Отаца, међутим, икону Свете Тројице не можемо пронаћи само у једном човеку. За тако нешто морамо употребити представу тројице људи. Јер, карактеристика учења кападокијских Отаца била је у следећем: три Лица Свете Тројице не представљају енергије једнога Бога, него представљају три потпуне ипостаси. Стога, да би се представила та пуноћа трију ипостаси, аналогија се мора односити на три човека (три сунца, три упаљене свеће), а не на једнога. Треба да буду три целовита, потпуна бића; према томе, овде је присутна прва темељна разлика.

Августиново схватање може да доведе до индивидуализма, односно до става да је Бог некаква јединка која поседује различите енергије и способности и својства, који могу бити схваћени и као личности. На тај начин опет постоји опасност да личности, као код јелинских философа и као код савелијанаца, постану маске (ликови), да постану својства која једно те исто биће поседује, а не да и саме буду потпуна и целовита бића. У вези са овим схватањем постоји велика разлика.

(Догматске теме, нови сад 2001, стр. 227)

[emanuil]

Игуман Манастира Врањина - Јеромонах Петар Драгојловић









Svetosavski Manastir Vranjina se nalazi na izuzetno zivopisnom mjestu, na jednom nevisokom bregu, blizu usca rijeke Morace u Skadarsko jezero. Geografski posmatrano on se nalazi u centru danasnjeg Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Sagradjen je 1223. godine po blagoslovu sv. Save Nemanjica. Prvi iguman manastira Vranina bio je zecanin Ilarion Sisojevic, kasnije i prvi zetski episkop. Ilariona je sv. Sava Nemanjic licno postavio i za igumana Vranjine, a kasnije, 1220. godine, i hirotonisao u prvog Zetskog episkopa Srpske Pravoslavne Crkve. Manastir su bogato darivali svi Nemanjici, ali i Balsici i Crnojevici. U vrijeme cara Dusana Nemanjica manastir je imao oko 300 monaha i postao je metoh srpskog Manastira sv. arhangela Mihaila u Jerusalimu. Centralni je Manastir takozvane Zetske Svete Gore koja sobom danas obuhvata 9 zivih manastira kako na samom Skadarskom jezeru tako i u njegovoj neposrednoj blizini. Iguman Manastira Vranjine bio je i znameniti Nikon Jerusalimac koji je polovinom 15 vijeka napisao znameniti Goricki zbornik. Manastir Vranjina je od strane Turaka postradao nekoliko puta, a najvise 1714. u napadu Numan pase Cuprilica i 1843. godine u napadu Osman pase Skopljaka. Obnovljen je 1886. godine za vreme knjaza Nikole Petrovica novcem koji je poslao ruski imperator Aleksandar III Romanov. Zapusteo je 1960. godine posle smrti igumana Romana Vukmanovica. Veliki manastirski konak je izgoreo u pozaru 1971. godine, najverovatnije nepaznjom, ali postoji i jedna verzija da je konak namerno zapaljen od strane bezboznih ljudi. Godine 1998. Manastir vranjina ponovo pocinje da se obnavlja. Za prvog nastojatelja obnovljene Svetonikolajevske svetinje izabran je jeromonah Marko Kesic, koji 2003 godine prelazi u Hilandar na Svetu Goru. Danas je nastojatelj ovog drevnog svetosavskog manastira, koji je u srednjem vijeku imao stavropigijalni status, jeromonah Petar Dragojlovic. Clanovi manastirskog bratstva su jos i poslusnici Bozidar, Dragan i Mile.

Околина Манастира Светог Николе - Врањина

[VanjaTheMan]

Izgleda kao fino mjesto za pecanje. Mozda neku kolibu sagradit, odmorit malo od civilizacije, na zimovanje ili cak ljetovanje. Mirno neko mjestasce.

[emanuil]

izgleda kao fino mjesto za pecanje. Mozda neku kolibu sagradit, odmorit malo od civilizacije, na zimovanje ili cak ljetovanje. Mirno neko mjestasce.

А и попричат са оцем Петром о историји,пошто је добар познавалац исте,мада и о другим стварима...

:-)

Иначе инспирацију за овај пост ми је дао његов профил на фејсбуку.Одатле сам у узео слике..

http://www.facebook.com/profile.php?...0424499&ref=ts

[VanjaTheMan]

А и попричат са оцем Петром о историји,пошто је добар познавалац исте,мада и о другим стварима...

Nisam ljubitelj istorije, samo Egipatske i Grcke. Ali Uz Coca-Colu i rostilj pricao bi sa svima o cemu god oces

[ihtus777]

Nisam ljubitelj istorije, samo Egipatske i Grcke. Ali Uz Coca-Colu i rostilj pricao bi sa svima o cemu god oces

My man.....

[Čika Džo]

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=411149



Pravoslavlje - jedini put do trajne prakse kung-fua.

[ihtus777]

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=411149



pravoslavlje - jedini put do trajne prakse kung-fua.

А,болна слика,шта да се ради

[Čika Džo]

А,болна слика,шта да се ради

Ništa.Da se pomirimo sa tim da svaku religiju predstavlja čovjek sa svim svojim niskim strastima i visokim težnjama,te sa činjenicom da stvarnih uzora na polju vjere baš i nema.Sem ako bi bili sami sebi uzor.Ali to bi oborilo mnogo navika.
Možda tad budemo bliži srži.Ili smislu.Ako tako što postoji.
Opet,kažem možda.Ne mora da znači da sam u pravu.

[ihtus777]

ništa.da se pomirimo sa tim da svaku religiju predstavlja čovjek sa svim svojim niskim strastima i visokim težnjama,te sa činjenicom da stvarnih uzora na polju vjere baš i nema.sem ako bi bili sami sebi uzor.ali to bi oborilo mnogo navika.
možda tad budemo bliži srži.ili smislu.ako tako što postoji.
opet,kažem možda.ne mora da znači da sam u pravu.

Слажем се са овим да сваку религију представља човјек,начелно гледано.Међутим,највећи је проблем што узора има,макнимо све светитеље и нама пројављеног и виђеног Светог Павла који је био оличење смирења и којег смо сви могли да видимо и да чујемо,само је довољно да кренемо од основа,од јеванђеља које каже:Блажени миротворци јер ће се синовима БОЖЈИМ назвати и Блажени милостиви јер ће бити помиловани.

Но,ово се не односи само на ове монахе,и они су људи и они су дијелом жртве ове расколничке распамећености,али је главни проблем сада као и увијек што ће се после оваквих ситуација јавити поједини замрачени умови и једва дочекати да окарактеришу Цркву кроз овај немили догађај.

[Čika Džo]

Међутим,највећи је проблем што узора има,макнимо све светитеље и нама пројављеног и виђеног Светог Павла који је био оличење смирења и којег смо сви могли да видимо и да чујемо,само је довољно да кренемо од основа,од јеванђеља које каже:Блажени миротворци јер ће се синовима БОЖЈИМ назвати и Блажени милостиви јер ће бити помиловани.

Nije li osnova u tvojoj želji da postaviš jevanđelje kao osnovu?Odnosno,ne samo toj želji,već u tvojoj motivaciji i voljnoj spremnosti da budeš ono što želiš da budeš?Uopšte?

[ihtus777]

Nije li osnova u tvojoj želji da postaviš jevanđelje kao osnovu?Odnosno,ne samo toj želji,već u tvojoj motivaciji i voljnoj spremnosti da budeš ono što želiš da budeš?Uopšte?

Јесте жеља,али опет не могу равнодушно да гледам негативне ствари,биле оне у Цркви или ван ње.:roll:

[VanjaTheMan]

A kad se pocupaju ovi za brade kako ima jedno kladjenje da padne. Ko je favorit od ovih monaha, valja li kvota cemu?

[Čika Džo]

Јесте жеља,али опет не могу равнодушно да гледам негативне ствари,биле оне у Цркви или ван ње.:roll:

Ali ne treba ti uzor da bi odabrao da li da djelaš protiv negativnog ili ne.Ukoliko želiš da nešto uradiš,pa čak iako ti je uzor suprostavljen,zaobići ćeš ga i uraditi to.Zar ne?
I tu se ne radi o običnim željama,već o principu željenja da predstavljaš nešto sebi,ako ne nikom drugom.
Uzor možda može da ti ukaže na to da razlikuješ dobro od lošeg,ako ćemo da sitničarimo.