Funestisov extremizam i radikalizam bitke u korist nauke

[funestis]

Nemam ni približno znanja koliko nauka zahtijeva, ali ima ih tamo, legendi znanja, vitezova saznanja, demona koji jedu glupost za doručak, anđela znanja.

Jasno je samo jedno a to je da saznajemo.

Bogovi ruše kulu babilonsku jer se boje da jedna moćna raca ne osvoji domen stvaranja, ali eto desilo se, upoznajemo svoje mijesto, shvatamo ga kao cilj a ne kao poslanje.

Mi smo ljudi i moćna raca, vidimo očima i čujemo ušima i vidimo da to nije dovoljno.

Pravimo mašine koje vide dalje i čuju tišinu.

Stvatamo makine koje mogu razmišljati umijesto nas.

Borimo se sa svopstvenom prirodom opstajanja.

Michio Kaku



Mi smo posljednja civilizacija na zemlji.

[funestis]

Orions arm?

Možda

[funestis]

Žrtvovati Zemlju da bi smo upoznali gakaksiju je definitivno mala cijena.

[funestis]

Oću bit kao Spok, al nemam muda za to, ali uvijek i vazda


Potrebe većine prevazilaze potrebe manjine.

Pri tome boli me k*u*r*a*c* za podijeljenost po religijama i nacionalnostima, bitni su samo ljudi.

[autodijagnostika]

Ja se samo bojim da jednog dana ne otkrijes da si sluzio pogresnoj strani.

[ni na nebu ni na zemlji]

isto vrijedi i za tebe dijagnosticar

[autodijagnostika]

ako moja strana grijesi nikad necemo ni saznat

Smrt ne vodi istini, samo zivot vodi istini.

ps. ogradjujem se ovdje da ja imam nesto protiv nauke, nemam ja nista protiv nauke (pozitivne), imam samo protiv koncepta ateizma

[emanuil]

pravimo mašine koje vide dalje i čuju tišinu.

stvatamo makine koje mogu razmišljati umijesto nas.


mi smo posljednja civilizacija na zemlji.

Један занимљиви човјек 20 вијека Махмата Ганди је једном приликом добро уочио рекао : "Човјек је створио машину,али машина је заробила човјека и човјек ради али не живи више."

[emanuil]

Обично мисле да је наука моћна због опита, док су они вери страни. Тај став је погрешан: наука не само да није богата опитом, већ ни чисто разумском делатношћу; притом је у науци веома снажно и неопходно за њу учешће вере – не у религиозном, већ у психолошком значењу те речи.
Још је Гегељ рекао: «Чисти емпирици могу да буду само животиње». Ограничени значај је придавао опиту и позитивист Литре. «Опит, - писао је он, - нема никакав значај у питањима суштине и начела. Ван области опита позитивна филозофија ништа не одриче и ништа не тврди; она не познаје непознато, али констатује његово постојање. Људски ум је у току свог развоја више пута прихватао ствари, које су му се претходно чиниле незамисливе, и одбацивао друге које је сматрао само логичним». Тиндаљ изјављује да «круг човековог познања се не сме ограничити на оно што му дају пет простих чула».

Опит има ограничено значење и у области природних наука. Узмимо например астрономију. Разум овде контролише видљивост и на основу ње утврдјује позиције планета, које нису засноване на видљивости. Већ проналазак и примена телескопа открива слабу страну видљивости. Али и ти инструменти, који допуњавају недостатке нашег вида, не чине наша знања потпуним. Астроном ће путем математичких формула доказати да ван најудаљенијих видљивих система постоје сунца и невидљиви светови, необухватно велики. На исто значење разума у области невидљивог указује палеонтологија, физика и хемија. Уколико би науку ограничили само видљивошћу, онда би таква наука била жалосна и слепа.

В.С. Соловјев тврди да је очигледно само оно што је мало важно. Два пута пет је десет, али је то знање само формално, привидно. Помсатране чињенице су лишене општег значења, например, временска прогноза у одредјеном месту. То знање није ни свеопште, нити трајно. Чињеница је реална само овде и сада. И барометар, и термометар непрекидно варирају. Очигледност је или формална, као у математици, или случајна као оно што се односи на време. А све то што је свеопште је неопходно и унутрашње важно, лишено очигледности за ум и опипљивости за чула. Није паметно одбацивати то неочигледно, и у одбацивању је мање крив ум, него лукава воља. Нема срдачне тежње ка узвишеним истинама, нема жеље, да би оне постојале, јер они сметају да се живи без размишљања о смислу живота, и ум долази у помоћ лукавој вољи и захтева доказе. То је неверје, неувереност у себе, озлобљеност против одбаченог. Том озлобљеношћу оно се види, јер се не може гневити на оно чега нема (22).

У време владавине материјализма је још било могуће супротставити науку вери и одбацити све оно што се не може измерити, осмотрети и опипати. Али данашње духовно се више не сматра ни измишљотином која је настала као супротност материјализму. Оно нам је дато у нашим осећањима, жељама и мислима. Сумњати у постојање духовног је теже од сумње у постојање материјалног, јер је сама сумња духовно стање. Поред тога, ми особине и својства ствари примамо као стање нашег духа и свести. «Дух, - каже Д.С.Миљ, - је једина стварност за коју имамо доказа». Дакле, свет се састоји од духа и материје. Али ако то двојственост некад буде обједињена, онда ће то јединство имати духовни карактер (23). Чак и такве присталице опитног знања, сматрају допустивим постојање чисто духовних личности то јест Ангела.

Човек религиозне вере треба трпељиво да се односи према научним теоријама и хипотезама и да не жури да их прихвата или оповргава: оно што је истинито у тим научним поставкама, не може бити противно хришћанству – религији истине, а оно што је у њима лажно, није дуговечно. Добар савет нам даје трезвени М.В.Ломоносов. «Нездраво, - пише он, - расудјује математичар, уколико жели да Божанску веру измери шестаром. Исти је и учитељ богословља, уколико мисли да из Псалтира може да научи хемију. Наука и вера су две родјене сестре, и грех је сејати медју њих плеву и раздоре».

Управо – сестре, а не непријатељи. Проф. С.С.Глагољев је објаснио изјаву приписану Тертулијану: «верујем зато што није лепо», јер она представља изопачење његове мисли; та изјава у контексту има други значај. Вера и наука допуњују једна другу. У свакој вери постоји елемент знања, а у сваком знању има много вере. У вери су извори знања. Ми не знамо, али верујемо да су наши осећаји из спољашње средине, наше представе и појмови сагласни са стварношћу. Верујемо такодје и у природне законе и силе, не схватајући шта је то прирдона сила.

Не треба се смућивати ситуацијом да медју природњацима нема много верујућих људи. Да је то тако – то је нажалост истина. Али се они срећу и медју богословима, као и медју људима који немају везе ни са каквом науком. Овде се треба сетити пословице: луда слава бежи, а добра на месту лежи. Један неверник ће продрмати више људи са честитим убедјењима. Данашње време је време анкета. Декерт је спровео и такву анкету медју истраживачима природе. Он је проверио погледе 423 научника. И какав је био резултат? 56 особа нису имале никакво мишљење о религији. 349 научника су били атеисти, 9 – равнодушни према вери и 9- непријатељски настројени према хришћанству. То значи да је од 100 научника више од 95% неверујућих и мање од 2% верујућих.

Познати природњак Дјубуа Рејмон је у једном од својих предавања изјавио да најновија природна знања, колико год то парадоксално звучало, треба за свој настанак да захвале хришћанству.

(22) Дела В.С. Соловјева. Изд 1, т. ВИИИ, с.108.
(23) Аскољдов, с.21

Протојереј Стефан Оштроумов,Кијев 1916 године.

[ihtus777]

Управо – сестре, а не непријатељи. Проф. С.С.Глагољев је објаснио изјаву приписану Тертулијану: «верујем зато што није лепо»,

Мала исправка,Тертулијан је рекао:Вјерујем јер је апсурдно.

[septembar]

Један занимљиви човјек 20 вијека Махмата Ганди је једном приликом добро уочио рекао : "Човјек је створио машину,али машина је заробила човјека и човјек ради али не живи више."

Lijepo rečeno. Šta drugo očekivati od tvorca "nenasilne borbe" nečega tako racionalno apsurdnog i genijalno ispravnog.

...
Управо – сестре, а не непријатељи. Проф. С.С.Глагољев је објаснио изјаву приписану Тертулијану: «верујем зато што није лепо», јер она представља изопачење његове мисли; та изјава у контексту има други значај. Вера и наука допуњују једна другу. У свакој вери постоји елемент знања, а у сваком знању има много вере. ...

Jer bi u suprotnom čovjek bio podijeljena ličnost. A "podijeljeno drvo plodove ne rađa" :-)

Мала исправка,Тертулијан је рекао:Вјерујем јер је апсурдно.

Zvuči "apsurdno" a razumijem i slažem se. :-D Ipak ja bih prije rekao "Vjerujem jer je iracionalno."

[funestis]

[bonnob1]

Један занимљиви човјек 20 вијека Махмата Ганди је једном приликом добро уочио рекао : "Човјек је створио машину,али машина је заробила човјека и човјек ради али не живи више."

Ne mislis valjda da je trebalo uvijek zivjeti u primitivnim uslovima???!!!
E svasta

[bonnob1]

ako moja strana grijesi nikad necemo ni saznat

Smrt ne vodi istini, samo zivot vodi istini.

ps. ogradjujem se ovdje da ja imam nesto protiv nauke, nemam ja nista protiv nauke (pozitivne), imam samo protiv koncepta ateizma

Kladim se da ti si psihicki devijiran. Gdje si ti cuo da ima dvije vrste nauka.???!!! Ateizam i Nauka su jedno, jer ne moze se vjerovati u glupe stvari a da ne budes protiv nauke. Treba ti rehabilitacija.

[Nabla]

Naravno...sve je moguće. Dok ne istražiš čitav svijet ne možeš odbaciti neku teoriju. Vjerujem u paralelne univerzume. I vjerujem u harmoniju sfera. I naravno, vjerujem da je Bog sve to osmislio.

[BooQy]

Vjerujem u paralelne univerzume.

Dimension X

[bonnob1]

Naravno...sve je moguće. Dok ne istražiš čitav svijet ne možeš odbaciti neku teoriju. Vjerujem u paralelne univerzume. I vjerujem u harmoniju sfera. I naravno, vjerujem da je Bog sve to osmislio.

Ok sve si u pravu, samo zovi boga i neka javno prizna da je sve on to ucinio.

[funestis]

Ja se samo bojim da jednog dana ne otkrijes da si sluzio pogresnoj strani.

A što ako ti nisi u pravu.

[funestis]

Da upravo tako moja sloboda da se izražavam Nacistom je u pitanju.

Da mrzim druge i smatram da su niži po rangu od mene.

Druga je stvar što jedva znam đe sam šupalj.

Nema to veze, al imam pravo da se moj glas čuje. neizostavno i uvijek.

Glupost nije u tome da me se prati već u tome da me se sluša.

Sloboda govora je neprikosnoveno pravo. Ameri su je izmislili i to je jedna od onih stvari koju su nam poklonili, kakvi god dasu, to je poklon koji se ne odbija.

Sloboda govora čak i protiv Stupid Americans.

Ali da bi smo shvatili suštinu te slobode, nikada ne smijemo biti nacisti, niti bilo kakva ideologija (u to svrstavam i religiju).

Bitno je da učimo i naučimo.

Lahko je bit nacista, lahko je živijet u laganom neznanju.

Treba se uhvatit u koštac sa čitavim svijetom.

Treba mislit 300 na sat i brže.

Treba mislit na sve nas.

Neka nacisti imaju pravo da pričaju svoju priču, uvijek i vazda i u svakom trenututku.

Koliko napravit mogu ako niko ne sluša njihove gluposti.

Ali sloboda govora je neprikosnovena.

A da bi smo imali slobodu govora?

Septembre Škola broj 5

[funestis]

Zaboravih malo mjuze na kraju

a?






.

O ČEMU TI?

[funestis]

a ti?



.

Da odgovorim.

Moje izlaganje je jasno, tvoje a nije.

[autodijagnostika]

A što ako ti nisi u pravu.

nista, ovaj zivot prozivjecu kao i do sad, bicu srecan sto sam ziv i tu srecu dijelicu sa bliznjima a oni svoju sa mnom i ne treba mi nista vise od toga...a nada mi nikad nece umrijet
ako grijesim, kad umrem sigurno necu patit zbog bilo cega
no tako razmisljaju i oni koji ce zaista biti unisteni na vjecnost, zato i nastoje unistiti koliko mogu za svojeg postojanja

[funestis]

nista, ovaj zivot prozivjecu kao i do sad, bicu srecan sto sam ziv i tu srecu dijelicu sa bliznjima a oni svoju sa mnom i ne treba mi nista vise od toga...a nada mi nikad nece umrijet
ako grijesim, kad umrem sigurno necu patit zbog bilo cega
no tako razmisljaju i oni koji ce zaista biti unisteni na vjecnost, zato i nastoje unistiti koliko mogu za svojeg postojanja

zato i nastoje unistiti koliko mogu za svojeg postojanja

Ko želi uništiti i što?

[autodijagnostika]

Nisam ja kompetentan da ti objasnjavam pa cu te uputiti na net literaturu
http://www.svetosavlje.org/bibliotek...trogradski.htm
http://pavlescg.bc-cetinje.com/files..._su_bogovi.pdf

[funestis]

Nisam ja kompetentan da ti objasnjavam pa cu te uputiti na net literaturu
http://www.svetosavlje.org/bibliotek...trogradski.htm
http://pavlescg.bc-cetinje.com/files..._su_bogovi.pdf

Ooooo prodanosti čista bez rezervi.