Pojam Srbin narod je smatrao za vjerski pojam, SRBIN=PRAVOSLAVNI - izvori/dokumenta

[FORMICA]

18. О монашком постригу:
И калуђери , који су се постригли као земљаци из области те цркве, да не живе у тој цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.

19. О збацивању раса:
И калуђер који збаци расе, да се држи у тамници, док се опет не врати у послушност, и да се казни.

20. О врачарима, који тела мртвих спаљују:
И људи, који враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.

21. О продавању хришћанина:
И ко прода хришћанина у иноверну веру, да му се рука отсече и језик одреже.

22. О црквеним људима:
Властеоски људи, који седе по црквеним селима и по катунима, да пође сваки своме господару.

23. О црквеном спровођењу:
Црквама да нема спровођења (поноса) осим када иде куда цар, тада да га прате.

24.
И ако се нађе црквени управник који је узео мито, да се уништи.

25. О управљању црквама:
Црквама да управља господин цар, и патријарх и логотет, а други нико.

26. О ослобођењу цркава:
Цркве све, што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од свих работа, малих и великих.

27.
И цркве царске да се не подлажу под цркве велике.

28. О храни убозима:
И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко их од митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се одлучи од сана.

29. О калуђерском животу:
И калуђери да не живе изван манастира.

30. О чупању црквенога човека:
И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и ко преступи ово за живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако је ко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га почупа без суда, или кога удари да плати седмоструко.

31. О поповима:
И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни, а остали попови, који немају баштине, да им се даду три њиве по закону, и да је капа поповска слободна, аколи више узме од те земље, да работа црквама по закону.

32. О људима црквеним:
Љyди црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали су меропхе црквене или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да им се узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су разагнали.

33. О суду људи црквених:
Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, и пред епископима и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се суде пред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им суде обе цркве.

34. О селу меропашком:
И што су села меропшине царства ми по Загорју и иначе, црквени људи да не иду у меропшине, ни на сено, ни на орање, ни на винограде, ни на једну работу, ни на малу, ни на велику; од свих работа ослободи их царство ми, нека работају само цркви; ко ли се нађе да изагна метохију на меропшину, и оглуши се о закон царства ми, томе власнику да се све одузме и да се казни.

35. О управљању црквама:
И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и кобилама, и коњима, и овцама, и свим осталим, у свему да су слободни, што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора.

36. О црквеном закону:
И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима, према томе какав је који манастир.

37. О митрополитском упућивању:
И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима, ни да воде митрополитске коње по поповима, него да шаљу митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућују и да црквени доходак узимају од попова, какав је од баштине.

38. О исхрани коња:
И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ни црквеним селима на храну.

[FORMICA]

39. О властели и властеличићима:
Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне.

40. О хрисовуљима:
И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ће кому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, или продати кому било.

I to je sve.

[ihtus777]

link radi a u zakoniku nema tog člana. Možda se radi o nemok amandmanu?

Амандман тада није постојао и не може се говорити о амандману.
Желим да ми Ћипур одговори гдје је нашао тај члан у законику.Само толико тражим.

Следећи пут цитирај читав законик,ово је само дио.

[Ćipur]

Član 69.
Zašto stalno spamuješ?

Znači, ovo nije napisao Ćipur, već Srbin Miodrag Milanović, za četničke novine Glas Javnosti, originalni član 69. iz Dušanovog Zakonika......

U Dušanovom zakoniku se kaže:

„Sabora Serbrova da ne bude. Tko li se obrjaščet u saboru Serbrovu da mu se uši obrježut i da mu se osmudit obraz“, iz čega se vidi da se imenica „Serbar“, „Serbrov“, odnosi i označava narod Srba.

:arrow: :arrow: Glas Javnosti, 02. avgust 2008., rubrika feljton

[ihtus777]

Никад ја нисам спорио да је Србин означавао Православног али јесам да се ради о синониму јер синоними како их је Аристотел дефинисао су различите ријечи истог значења.
Ја данас кад кажем Србин подразумијевам само оне који су Православне вјере.Не може бити муслиман Србин нити католик јер је српска култура последњих 1200 година грађена на Православљу.О нацоналним Србима се не може говорити јер како видим једна Швајцарска организација је открила да су Срби данас најсловенскији народ са око 31%гена словенског.Одакле им то није битно,али није ни много важна сва та анализа па и да је тачна.
Нико никада није Руса или Грка назвао Србином.Његош у Горском Вијенцу каже да ``покопа Грке са Србима``-јасно прави разлику између два Православна народа.Да је Његош мислио као ти довољно би било да је рекао да ``покопа Србе``.
Да је твоја логика лоша видимо из тога што кад би се ово Срби преточило у Православни онда би испало да је турски султан``покопао Православне са Грцима``што никако не стоји јер су Грци Православни.
Једино можемо закључити да нико није могао бити Србин ако није био Православан јер Србин муслиман је био потурица-издајник вјере прађедовске,како се то тада карактерисало, а Србин католик опет није био признаван за Србина због лоших сусједских односа Православља и римокатолицизма па кад би се неко покрстио издао би Православље.
Срби нису поступили као Њемци па да се као код њих народ који припада католицизму,баптизму,лутеранизму,калвинизму и другим вјерским заједницама уједини него су отписали се оне који су изашли из Православља и зато се може говорити да је Србин означавао Православног,дакле,ниси могао бити Србин ако ниси био Православан.

[CAKI]

U Dusanovom zakonu se odvaja rec Srbalj i sebar,sa tim sto Srbalj ne znaci seljak,jer lepo kaze "Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне" dakle ne mora niko biti prof dr mr da razume a i termin Srbin-Srbalj je stariji od sebar jedno 5 vekova min..A i vidi se da su Srblji vlastela,imaju sabore,date su im bastine itd..
Drugo,ili oznacava pravoslavnog ili seljaka,ne moze i jedno i drugo...Cipure pls odgovori mi na pitanja od ranije,kad se vec vracamo na staro..
Teme koje oznacavaju da Srbin znaci Serv(rob) ili seljak su odavno prevazidjene...
Ni jedan narod,nacija a cini mi se ni pleme nije dobilo ime po tome sto su bili robovi ili sto su pripadali jednoj odredjenoj religiji..A evo 6000 god pisane istorije..
A ovo da sebar oznacava narod Srba..Pa nego naravno da su sebri Srbi,deo Srpskog naroda,njegov drustveni sloj,nece valjda oznacavati Japance..

[bass3000]

• 4. IZVOR
  
  
  I za Marka Miljanov Popovića pojam Srbin je vjerski pojam! Iz teksta Marka Miljanova ''PRVA POHARA KUČA''!
• 
  
  
  Marko, jasno, pojam Srbin nije smatrao za etnički, već za vjerski termin.
  Narodnost Latinin ne postoji, Turaka po narodnosti nema u Kučima, u Kučima nema ni Srba po narodnosti, Srbin je isto kao i Latinin i Turčin - vjerski termin.
  LATININ=KATOLIK
  TURČIN=MUSLIMAN
  SRBIN=PRAVOSLAVAC

Marku je isto bio i hrvat i srbin i crnogorac ... svi su mu bili od jedne majke... Taj natpis mozes vidjet u Muzej Marka Miljanova. Inace ti se kuchi dijele na Drekalovice i Starokuche u Starokuche ima Srba iz Srbije Tj Srbijanaca ili po vama pravih Srba posto za vas Srbin predstavlja teritorijalni pojam. Vidim odje je i dalje ista prica ka prije referenduma pa necu dalje komentarisat da me ne bi banovali jer se moje misljenje ne slaze sa vecinom odje. Morao sam samo pojasnit ovo za kuche a sad adio sa ovog dijela foruma

Nemote sto zamjerit.

[salex]

Član 69.
Zašto stalno spamuješ?

Znači, ovo nije napisao Ćipur, već Srbin Miodrag Milanović, za četničke novine Glas Javnosti, originalni član 69. iz Dušanovog Zakonika......

Ćipure ja sam totalni lajik za istorijske nauke , ali nedavno kada samo raspravljali o srpskim poveljama Bosne , ubjedio si me da se serbar misli na geografski pojam i da to nisu Tvrtkovi podanici , ali evo sada se sam demantuješ ...

Molim te da mi objasniš kako to jednom tumačiš onako , jednom ovako , sada si me ostavio stvarno u nedoumici

[zemomak]

kako se postajalo srbinom

[Ćipur]

19. prilog

ODGOVOR

G. DRU STARČEVIĆU NA NJEGOV ČLANAK
U ZAGREB. NARODNIM NOVINAMA
OD 27. SEPT. 1852.

OD DRA J. SUBBOTIĆA.

IX. G. Starčević kako gdě vidi ime hrvatski, taki viče nema Srbalja!

Dakle: Ako Istrijanac katolik rekne da piše hrvatski, e to je pravi Hrvat; ako Dubrovčanin, ili drugi gornji Dalmatinac rekne, da piše hrvatski, e to je ovějani Hrvat, i ne može biti Srbin. Ovo je vrlo hrđav silogizam, budući da mu je osnov šupalj. Ni jedan Srbin, koji je katolikom postao ili se katolikom rodio, neće, da kaže da je Srbin, da piše srpski da govori srpski, a to zato, jer je sa imenom Srbin istočna crkva skopčana, i katoliku kazati, da je Srbin čini se da bi toliko značilo, kao da kaže, da je istočne crkve.


:arrow: http://kovceg.tripod.com/subotic_starcevicu.htm

[Ljuban]

kako se postajalo srbinom

To se odnosi na državljanstvo a ne narodnost.

[Ćipur]

20. IZVOR

1696. italijanska knjiga La Galleria di Minerva: Serviani, Turchi, Cattolici

U knjizi se kaže da Ulcinju 1696. žive Srbi, Turci i malen broj katolika.
Katolik je vjerski termin, Turčin je takođe vjerski termin, tada ni danas Turaka po narodnosti u Ulcinju nije bilo, znači normalno i Srbin je vjerski termin, nikakvi Srbi po narodnosti nijesu živjeli u Ulcinju, Srbin je bila oznaka za pravoslavca.
Još jedno jasno svjedočenje što je termin Srbin označavao!



Coronelli-jevo pismo objavljeno u knjizi

[Ćipur]

1.
U Dušanovom Zakoniku Srbin je - pravoslavni!

2.
Venecijanski Providur Giacomo Foscarini 1572. godine: "U zaleđu Dalmacije žive Morlaci, srpske vjere"

3.
Početkom 17. vijeka, prije 400 godina, u Crnoj Gori termin - srpski bio je isključivo vjerski termin i ništa drugo! Neosporni, blistavi dokazi!

4.
1696. talijanska knjiga La Galleria di Minerva, kaže da u Ulcinju žive: srbi, turci i katolici

5.
1853. Jovan Subotić je odgovorio Antu Starčeviću: "... jer je sa imenom Srbin istočna crkva skopčana"

6.
Čeh Holeček 1876. tvrdi da je za Crnogorce Srbin - vjerski termin!

7.
Simo Matavulj tvrdi da je za NAROD pojam Srbin vjerski pojam!

8.
Profesor u Beogradu Vladimir Karić tvrdi da je za NAROD pojam Srbin - vjerski pojam!

9.
Za Marka Miljanova termin Srbin je vjerski termin! Jasan je Marko!

10.
Rus Pavle Rovinski tvrdi da je ime SRBIN u NARODU označavalo pravoslavnog!

11.
I za knjaza Nikolu, kad je bio mlad, termin Srbin, bio je vjerski termin!

12.
I za Vuka Vrčevića Srbin je vjerski termin

13.
Stojan Novaković - političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, Predsjednik Srpske Kraljevske Akademije, kaže da je za NAROD termin Srbin - čisti vjerski termin!

14.
Ruski konzul Giljferding svjedoči da je termin Srbin u Bosni imao čistu vjersku oznaku

15.
Prof dr Sima Ćirković kaže da je u NARODU SRPSTVO=PRAVOSLAVLjE

16.
Čak i za Simu Milutinovića Sarajliju, kad neko pređe iz katoličanstva u pravoslavlje, znači da je prešao u SRBSTVO!

17.
1913. godine Njemac Hugo Grote boravio u Bosni i Crnoj Gori, svjedoči nam da Srbin označava ništa drugo osim pravoslavca!

18.
I u Danilovom Zakoniku odrednica SRBSKI je ništa drugo do - VJERSKA!

19.
Jovan Sundečić u crnogorskom kalendaru “Orlić” za 1870. godinu navodi.......

20.
Savremeni srpski naučnik Miroslav Pantić:
".... под појмом "Србина" подразумева, разуме се, припадник православне цркве...."

.

[Ćipur]

BBC: Srbija zemlja bapskih priča



Louvenov tekst mogao biti i pozitivan samo da je na kraju napisao: „Uprkos svemu, Srbi su zabavan narod, a Srbija atraktivna destinacija sa dobrim provodom i jasnom vizijom razvoja”...

Mark Louen, dopisnik Bi-Bi-Sija iz Beograda, u svom tekstu srpski narod opisuje kao duboko religiozan, sujeveran i narod koji veruje u mitove i bapske priče. Marko Selaković, zamenik predsednika Društva Srbije za odnose s javnošću, kaže da je u tom tekstu srpski narod predstavljen kao divlje pleme koje živi van tokova civilizacije.




VREDNOSTI - U tekstu „Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru” Louen piše o verovanjima u Srba, o tome da su srednjovekovne vojne pobede deo života svakog Srbina, o mitu da su Srbi u to doba jeli zlatnim vuljuškama i da je na ovim prostorima uvek bilo jasno: „Ako si Srbin, onda si pravoslavac, ako si Hrvat, onda si katolik”.
- Ovaj tekst shvatam kao nešto što ne bih voleo da mi se dogodi da je Srbija moj klijent. Čitalac koji nema predstavu o Srbiji iz ovog teksta stiče pogrešnu sliku. Većina tih stvari je tačna, ali je pogrešno na takav način opisivati čitav narod i državu - kaže Selaković za „24 sata”.
On navodi da Srbija treba ozbiljno da se posveti strategiji predstavljanja Srbije u svetu i da bi prvo trebalo da postavi ciljeve i odluči šta želi da istakne, i tek onda da napravi strategiju šta brendirati.
Selaković kaže da bi za početak država trebalo i da uspostavi dobar odnos sa svim stranim dopisnicima koji poput Lovena rade u Beogradu.
- Po mom mišljenju, prvo treba istaći sport, provod, turističku ponudu i prirodne lepote. Vidite šta je urađeno sa Đavoljom varaši, zašto ne uraditi još pet takvih projekata? Treba da izdvojimo ono što nas izdvaja od drugih - kaže Selaković.
On navodi da u Srbiji ne postoji ni konsenzus na relaciji: Egzit ili Guča.
- Zašto ne bi mogle obe stvari? Treba izabrati nesporne stvari. Da li bi se neko bunio da to budu Nađa Higl, Čavić, Đoković? Postoje i političari poput Vuka Jeremića koji rade dobar posao - zaključuje on.
Selaković kaže da je Louvenov tekst mogao biti i pozitivan samo da je na kraju napisao: „Uprkos svemu, Srbi su zabavan narod, a Srbija atraktivna destinacija sa dobrim provodom i jasnom vizijom razvoja”.

BBC: Srpska sujeverja

Baksuz je poklanjati prazan novčanik.
Bićete bez prebijene pare ako torbu ostavljate na podu.
Nikada se nećete venčati ako sedite na ćošku stola.
Za novorođenče obavezno kažite da je ružno da ga ne bi pratio baksuz.
Ne sedite pored otvorenog prozora da vas ne ubije promaja.
Žene koje s otkrivenim stomacima šetaju po hladnom vremenu zaradiće upalu jajnika i neće moći da imaju dece.
Dobićete zapaljenje mozga ako izađete napolje s mokrom kosom.
Kada se pojavio novi grip, Srbi su ga lečili velikim količinama belog luka.
Na početku 18. veka umro je Petar Blagojević, seljak iz istočne Srbije za kojeg se verovalo da je vampir. Nedelju dana nakon njegove smrti preminulo je još devet meštana. Blagojević je bio kriv, njegovo telo je ekshumirano i srce mu je izvađeno.

Mark Louen: Volim Srbiju i Beograd

Mark Louen navodi da mu nije bila namera da uvredi srpski narod. „O Srbiji sam i pre pisao. Svi tekstovi su bili pozitivni i niko se do sada nije bunio. Volim i Beograd i Srbiju. Ja nisam stekao utisak da je nekome tekst zasmetao. Ako neko tako misli, onda je to nesporazum”, kaže Louen za „24 sata”.

http://www.24sata.rs/vesti.php?id=67990

[CAKI]

Pitanje:Kako su Srbi dobili ime po srednjovekovnim sebrima kada:
1)Srbi i sebri pominju u Dusanovom zakoniku u odvojenim terminima,Srbin-Srbalj se pise velikim slovom i oznacava glavni i najveci narod u toj drzavi a sebar malim jer oznacava drustveni sloj(npr Србљи и Грци што је коме дато царство a vamo "sabora sebrova da ne bude)
2) Srbi su kao jedan od Slovenskih naroda dosli pod tim imenom zajedno sa Hrvatima,a sebri se prvi put pominju u 14 veku,tj tek Dusanovom podelom na drustvene slojeve.

Ovo nije spam,na ova pitanja nije dat odgovor.

[Ćipur]

Stalno tražiš odgovor, a nećeš onu knjigu da pročitaš?!?! Nećeš da pročitaš knjigu iz 2006. Neozbiljno je da uporno postavljaš to pitanje, a nećeš da pročitaš tu knjigu.

[Ćipur]

14. septembra 1852.

U Šibeniku je rođen Simo Matavulj, pisac. Bio je učitelj u Dalmaciji, od 1874. nastavnik u Nautičkoj školi u Herceg Novom.
Na Cetinje je došao 1887. g. za profesora gimnazije i Djevojačkog instituta. Obavljao je posao glavnog školskog nadzornika i urednika Glasa Crnogorca i Crnogorke i podučavao knjaževog sina Danila.
Pisao je pripovijetke iz crnogorskog, dalmatinskog i beogradskog života. Najznačajnija njegova djela u kojima se bavio Crnom Gorom su: Bilješke jednog pisca, U Mavritiniji, Boka i Bokelji, Uskok.

• 2. IZVOR

Iz knjige :arrow: Dr RADOSLAV ROTKOVIĆ: CRNA GORA I DUŠANOVO CARSTVO

Srbin Simo Matavulj u njegovoj knjizi "Bilješke jednog pisca" izdatoj u Beogradu 1939., tvrdi:

[Rakun]

Ja bi promijenio tvoju izjavu u sledecu :

Nije Srpstvo iz Crne Gore isparilo nije niti ce ikad za razliku od komunizma koji je za svega 40 godina trajao. Taj isti komunizam nam je izbrisao vjeru u boga a pokusao je i da nam izbrise identitet. Taj isti komunizam je nagradio posle 2 sv. rata fasizam na ovim prostorima a podijelio Srbe na autonomne oblasti ...

Ako se danasnja crna gora zasniva na 40 godina komunizma ako su joj to korijeni i istorija onda takva i ne treba da postoji ....

38% gradjana CG se izjasnjava kao srbi , 68% govori srpskim jezikom a ti pricas o nekakvom isparivanju.

Jedno su politicki ciljevi pojedinih partija a drugo realitet.

što se tiče tih procenata idi malo na podforum Bolni popis

ili AJDE SNIPERU MALO DA PRIČAMO O PROCENTIMA

do 1931 godine popis na teritoriji CG nije bio po nacionalnosti već po vjeroispovjesti što potvrđuje Ćipurove riječi


i to:
1921 godine(nema preciznih podataka zbog laganja da se poslužim Ćipurovim izrazom ELITE oko veličine populacije)
SRBA(vjeroispovjest) oko 92%
TURAKA(muslimana) oko 5%
ostalo su Albanci


1931 su valjda ukapirali da razlikuju naciju i vjeru
pa je popis bio


- Veroispovesti:

• Pravoslavna: 272.702
• Islamska: 61.038
• Katolička: 26.070

sjedeći popis je bio 1948 i rezultat je sljedeći
Crnogorci: 342.009 (90,67%)
Šiptari: 19.425 (5,15%)
Hrvati: 6.808 (1,8%)
Srbi: 6.707 (1,78%)
neopredeljeni muslimani: 387 (0,001%)
PRIMJETIĆEŠ DA JE CRNOGORACA PREKO 90%, A SRBA 1,78%(MANJE OD HRVATA) , TAKOĐE PRIMJEĆUJEMO DA 1948GODINE U JEDNAČINI NEMA JUGOSLOVENA(DOBRO ZBOG ČINJENICE DA VI WANNA-BE SRBI POISTOVJEĆUJETE JUGOSLOVENE U CG SA SRBIMA)

i tako tokom godina varirao broj Crnogoraca i Srba(Crnogoraca nikad nije bilo ispod 70%

A ONDA JE NASTUPIO RAT PA SMO NAŠIM BIJESOM POLAKO KRENULI DA SE PRETVARAMO U SRBE
evo popisa iz 1991

• Crnogorci: 380.467 (61,86%)
• Muslimani: 89.614 (14,57%)
• Srbi: 57.453 (9,34%)
• Albanci: 40.415 (6,57%)
• Jugosloveni: 26.159 (4,25%)
• Hrvati: 6.244 (1,02%)

PRIMJETIĆEŠ DA JE I PORED RATNOG (NE)ZADOVOLJSTVA SRBA NEŠTO PREKO 9% (MANJE OD MUSLIMANA)

i onda dolazimo do popisa 2003

• Crnogorci: 267.669 (43,16%)
• Srbi: 198.414 (31,99%)
• Bošnjaci: 48.184 (7,77%)
• Albanci: 31.163 (5,03%)
• Muslimani: 24.625 (3,97%)
• Hrvati: 6.811 (1,10%)
• Romi: 2.601 (0,42%)

primjećujemo da je broj Srba u samo 12 godina narastao x3,5
PROSTOM MATEMATIKOM NALAZIMO DA JE 70% OSOBA KOJE SU SE 2003 IZJAŠNJAVAli KAO SRBI 1991 GODINE IZJAŠNJAVALI KA CRNOGORCI(TO SU OBIČNO NAJVEĆI BRANITELJI SRPSTVA, BOŽE SAČUVAJ SRBIJU KADA WANNA-BE SRBI KRENU DA JE BRANE)
ili to ili Crnogorci imaju žestok mortalitet a Srbi natalitet kao zečevi

AJDE SNIPERU MALO DA PRIČAMO O PROCENTIMA

[Uskok]

Glede teme,

"Pojam Srbin narod je smatrao za vjerski pojam, SRBIN=PRAVOSLAVNI "



Znaci da su se Crnogorci (ukljucujuci knezove i vladike) izjasnjavali da su Srbi jer su mislili
da Srbin znaci pravoslavac.
To bi poglavito znacilo da od vladike Danila do Kralja Nikole to pucanstvo nije znalo da se njihova vjera zove pravoslavna nego da se se zove "srbin".

Izricito je dojmljivo je kako je zbog takve jedne greske iliti zubnjenosti doslo do vanrednog porastaja srpskog pucanstva u CG koji u stvari nijesu Srbi nego su to postali jer njihovi preci nijesu znali da se njihova vjera zove pravoslavna nego su mislili da se njihova vjera zove "srbin".

[FORMICA]

Tad se govoriloi za ruskog cara da je srpske vjere. Zvala se ona i grkokatolička nasuprot rimokatoličkoj. Pravoslavna je relativno nov naziv neđe sa početka XX vijeka. U Crnoj Gori je situacija drugačija. Crnogorci postaju Srbiiz političkih a ne istorijskih ili etničkih ili kulturnih ili bilo kojih drugih razloga. Kako inače objasniti Podgoričku skupštinu i kasniji Božićni ustanak i Rovačku republiku i stravične zločine nad hiljadama rodoljuba i njihovom nejači nezapamćene kroz istoriju (inače bogatu svim mogućim vrstama zločina) i neponovljenim do danas niđe na svijet.

[Uskok]

Tad se govoriloi za ruskog cara da je srpske vjere. Zvala se ona i grkokatolička nasuprot rimokatoličkoj. Pravoslavna je relativno nov naziv neđe sa početka XX vijeka. U Crnoj Gori je situacija drugačija. Crnogorci postaju Srbiiz političkih a ne istorijskih ili etničkih ili kulturnih ili bilo kojih drugih razloga. Kako inače objasniti Podgoričku skupštinu i kasniji Božićni ustanak i Rovačku republiku i stravične zločine nad hiljadama rodoljuba i njihovom nejači nezapamćene kroz istoriju (inače bogatu svim mogućim vrstama zločina) i neponovljenim do danas niđe na svijet.

Znaci i Ruski car se smatrao pripadnikom vjere "srbin".
Grkokatolicanstvo i Pravoslavlje nije isto.
Katoličku crkvu u Hrvatskoj obogaćuju dva obreda. Osim većinskoga rimskog obreda kroz Križevačku biskupiju organizirani su vjernici istočnoga, bizantskoga obreda, među narodom poznatiji kao grkokatolici.

Rijec je o djelovanju Katolicke crkve na pravoslavne vjernike da prihvate Rim i Katolicanstvo ali da im se za uzvrat ostavi nacin cinjenja obreda.
Grkokatolika ima dosta i u Ukrajini.Grkokatolici nijesu priznati kao pravoslavci niti se o njima ikada govori kao o pravoslavcima.Grkokatolicka crkva je odvojena od pravoslavne i ne pripada u zbir pravoslavnije crikava.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Grkokatoli%C4%8Danstvo


http://www.krizevci.net/hr/html/grkokatolici1.html


http://hr.wikipedia.org/wiki/Grkokat...va_u_Hrvatskoj

[Ćipur]

7.
Simo Matavulj tvrdi da je za NAROD pojam Srbin vjerski pojam!

Првак наше приповедне прозе

Данас се навршава сто година од смрти писца Сима Матавуља


Симо Матавуљ (Фотодокументација „Политике”)

Прва деценија минулог века била је помор за српску књижевност. Између погреба Јована Илића (1901) и Лазе Костића (1910) умрло је више од десет српских писаца: 1902. Љубомир Недић и Милош Цветић; 1903. Матија Бан; 1904. Јован Јовановић Змај и Драгомир Брзак; 1905. Јанко Веселиновић; 1906. Стеван Сремац; 1907. Павле Марковић Адамов и Милорад Митровић. Наредна, 1908. отела је Милована Глишића, Радоја Домановића, Милана Ђ. Милићевића и Сима Матавуља.
Учестало умирање наших списатеља – неким од њих (Змају, Јанку Веселиновићу, Стевану Сремцу, Павлу Марковићу Адамову) држао је и говоре и некрологе писао – као да је подсетило Матавуља на неумитност скончања. После ненадне смрти Стевана Сремца, ведрог и руменог, коме је у име Академије требало и говор да одржи, Матавуљ је сачинио тестамент. Није, на жалост, прошло ни годину и по дана до његовог испуњења… Изненада је, 20. фебруара/4. марта 1908, умро од мождане капи. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. „Ту је, у последњој парцели, на узвишици иза Цркве св. Николе, чекао нов, посве обичан гроб, да у себе прими земне остатке пок. Матавуља.”
Према изричитој опоруци својој, Матавуљ је сахрањен веома скромно, „без помпе, без ларме, без музике, без венаца, без силних попова, без говора, без споменика, без парастоса, дискретно и отмено”. Човек, који је заузимао прво место међу нашим књижевницима, како ће за њега многи рећи, академик, почасни члан Матице српске, члан управног одбора Српске књижевне задруге, председник Српског књижевничког друштва (три пута биран на то челно место), носилац три ордена (Даниловог, Таковског и Светог Саве) починуо је у обичној хумци. Тек доцније, по жениној жељи, премештено је његово тело у раскошну гробницу од белог мермера, с рељефом Богородице и речима „Пресвета Богородице спаси нас”, рад угледног оновременог вајара, Ђорђа Јовановића.
Матавуљева смрт доживљена је уистину као велики национални губитак. На здањима Академије наука и Народног позоришта истакнуте су црне заставе, а две угледне институције приредиле су комеморације: у Академији наука говорио је умни Стојан Новаковић; у Матици српској одржао је топлу беседу његов Кирије (Лаза Костић). Матавуљеву смрт ожалило је и неколико песника (Мићун Павићевић, Тодор Поповић, М. Димитријевић, Новица Шаулић и други).
Штедро у хвалоспеву , саучесно, топло, величајно, обележило је растанак с великим писцем и педесетак листова, готово сви српски и не мали број осталих јужнословенских (загребачки – 3 листа), шибенски, сарајевски, мостарски, дубровачки итд.). „Бранково коло” посветило је своме упокојеном сараднику читав двоброј, прештампавајући осврте оновремених медија.
Сарајевска „Српска ријеч” је поредила почивалишта двојице српских посленика пера, преминулих месец дана један за другим: „То је чудна игра судбине: два добра пријатеља, који су годинама друговали и били нераздвојни, у смрти су размијенили мјеста своја. Милован Глишић, син сјеновитих шума шумадијских, почива на обалама Јадрана, а Симо Матавуљ, чедо са обала српског Приморја, оставља кости своје у престоници слободне краљевине Србије.” Загребачке „Народне новине” напомињу да је „Симо Матавуљ, који је родом Далматинац, једнако био познат хрватској кано и српској публици, па је стога и његова ненадана смрт једнако велик губитак за српску кано и хрватску књижевност”.
Београдска „Штампа” обзнанила је и својеврсну анкету о Матавуљу на питање „Његов таленат и његово најбоље дело” уз удео двадесетак списатеља – Драгутина Илића, Јована Дучића, Бранислава Нушића, Јевте Угричића, глумца Чича Илије Станојевића, Ристе Одавића и других. Одзив би се могао свести на три закључка: да је Матавуљ првак наше приповетке или у врху њеном; да је најобразованији наш писац и да му је „Бакоња фра Брне” најбоље дело.
Матавуљ је уистину писац особен, самосвојан. Васпитаник романске културе, италијанске и француске за разлику од тадашњих писаца наших, подложних утицају немачке, руске, мађарске писане речи.
Увео је у нашу приповетку више наших подручја: завичајно море, Боку, црногорске горштаке, београдски шаролики градски живаљ итд., по Андрићевим речима – „проширио географску основицу српске приповетке”. Оставио нам је пунокрвне ликове својих приповести: „Поваретом”, која би сама, речено је, могла обезбедити творцу место у нашој књизи, започео је прве стране и наш најугледнији часопис, „Српски књижевни гласник”.
Уз сеоско поднебље тада преовлађујуће у највећем делу наше писане речи, отворио је широм врата и градском живљу. Пленио је читаоце и језиком и богатством лексике. Из средине чакавско-икавске, пуне талијанизама израстао је сопственим трудом у врсног творца наше уметничке прозе, лексички богате (преко пет стотина речи расутих у његовим радовима нема у Вуковом Рјечнику).
Сматрао је себе прилењим, а оставио нам је, пак, велико дело и бројем и разноврсјем, близу две стотине радова: стотинак приповедака, по два романа, мемоарска списа и драме; шест стихотвора, један етнографски спис, 12 чланака, по три предговора и дописа, осам реферата и приказа, шест путописа, девет некролошких написа, седам предавања, два говора, четири јавна писма и 22 превода. „Матавуљ је своје књижевне другове”, рећи ће Јован Скерлић, „надмашао својим интелектуализмом, својом књижевном културом, својим знањем књижевног заната, и он је у српској књижевности врло лепо представљао европског писца”.
Један од првака наше приповедне прозе, по многима и првак њен, Матавуљ је и последњи представник нашег класичног реализма, и данас драг и свеж, неотуђен и неотуђиви део наше књижевне баштине.

Голуб Добрашиновић
објављено: 04/03/2008

http://www.politika.rs/rubrike/Kultu...-proze.sr.html

[nihil]

Tad se govoriloi za ruskog cara da je srpske vjere. Zvala se ona i grkokatolička nasuprot rimokatoličkoj. Pravoslavna je relativno nov naziv neđe sa početka XX vijeka. U Crnoj Gori je situacija drugačija. Crnogorci postaju Srbiiz političkih a ne istorijskih ili etničkih ili kulturnih ili bilo kojih drugih razloga. Kako inače objasniti Podgoričku skupštinu i kasniji Božićni ustanak i Rovačku republiku i stravične zločine nad hiljadama rodoljuba i njihovom nejači nezapamćene kroz istoriju (inače bogatu svim mogućim vrstama zločina) i neponovljenim do danas niđe na svijet.

Govorilo se u narodu od kojeg je danas srpska i crnogorska nacija, a ne u bilo kom narodu. Pod tim se nije mislilo da je ruski car Srbin, već da pripada pravoslavnoj vjeri kao i Srbi. S druge strane, izraz srpska vjera je označavala posebnost pravoslavlja i njenu vezanost za etničko porijeklo. Srpska vjera znači srpsku verziju pravoslavlja, kao što su postojale i druge verzije. Grkokatolička vjera nije bila suprotnost rimokatoličkoj, već njena verzija, dio katoličke crkve, nastale unijaćenjem, tj. procesom pretvaranja pravoslavnih crkvi u katoličke, tj. njihovo prihvatanje vrhovne nadležnosti Rima. Grkokatilici su katolici sa pravoslavnim obredima, tj. to su nekadašnji pravoslavci koji su prešli pod vlast pape. Naziv koji se za grkokatolike može sresti jeste i unijati.
Današnji Crnogorci i Srbi u CG smatrali su sebe u etničkom smislu pripadnicima istog naroda i iste vjere, što su izjavljivale neke crnogorske vladike. Pod tim da su istovremeno i Srbi i Crnogorci nije se podrazumijevalo samo pripadnost istoj vjeri već i pripadnost istom narodu. Stvaranje država, što je politička pojava, dovelo je do stvaranja nacija. Od istog naroda nastale su dvije nacije. Ništa neobično. Primjera koliko god se hoće. Razlika između Srba i Crnogoraca u etničkom smislu je samo to što se etničko ime Srbi pojavljuje prije stvaranja srednjovjekovnih država, dok se ime Crnogorci pojavljuje tek sa stvaranjem države Crne Gore. Značajan dio današnjih Srba u Srbiji je porijeklom od naroda koji je naseljavao prostore današnje Crne Gore. Od istog tog naroda vuče porijeklo i veliki dio i današnjih Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori. Sve to jasno ukazuje na zajedničko etničko porijeklo današnje srpske i crnogorske nacije. Razlog zašto se taj narod većinom izjasnio kao Srbi ima veze sa istorijskim i političkim činjenicama, tj. sa time da je srpsko ime bilo više rašireno u tom narodu, a vjera je bila jedan od načina na koji se to ime čuvalo i dalje širilo. Uglavnom, Srbin sigurno nije bio vjerski pojam, već je pravoslavna vjera dobila naziv po narodu koji se dominantno prepoznavao pod tim imenom. Naziv Srbi, kao slovensko pleme, pominje se prije širenja hrišćanstva među slovenskim plemenima. Šta se dešavalo sa tim plemenom, koliko je ono bilo veliko i koliko je manjih plemena asimiliralo i sa kime se sve miješalo nije lako dokučiti, ali definitivno je da je srpsko ime postojalo prije stvaranja srpske države i nacije, dok se to za crnogorsko ime ne može reći. Crnogorsko ime se za naziv naroda praktično javlja sa stvaranjem države Crnojevića, Zete. Odatle je jasno da je crnogorsko ime nastalo isključivo kao politički pojam, dok srpsko ime ima plemensko porijeklo i etničke korijene. Danas, srpsku i crnogorsku naciju čine pripadnici različitih etničkih grupa, ali osnovu i jedne i druge nacije čine pripadnici istog naroda koji se u Crnoj Gori nazivao i Srbima i Crnogorcima. Reći da su Crnogorci nastali od Srba nije ispravno, kao što se ne može reći ni obrnuto da su Srbi nastali od Crnogoraca, jer je činjenica da se iz istog naroda razvijaju dvije nacije. Srpsko ime se pojavljuje ranije, ali kao plemensko, a ne etničko. Viši stepen razvoja kolektivnog života je od, vjerovatno, više manjih slovenskih plemena i srpskog kao uticajnijeg, doveo do stvaranja srpskog naroda. Svijest o pripadnosti tom narodu se postepeno stvarala, ali imala je podlogu u nečem ranijem. Kako god, naziv Srbin nije vjerski pojam, već etnički. Pod srpska vjera se nije podrazumijevala uopšte pravoslavna hrišćanska vjera, već vjera koja dominira u srpskom narodu. U to vrijeme se za islamsku vjeru govorilo i turska vjera zato što su islam na Balkan donijeli Turci. Za razliku od Turaka koji su islamsku vjeru donijeli na Balkan i vršili islamizaciju, Srbi nisu donijeli ni hrišćanstvo ni pravoslavlje na Balkan niti ga bilo kome nametali, već su na prostoru na kome su živjeli stvorili svoju verziju istočne hrišćanske vjere. Da li su svi pripadnici toga naroda koji je usvojio srpsku pravoslavnu vjeru bio i porijeklom iz slovenskog plemena koje se nazivalo Srbima, i koliko ih je uopšte, nije moguće utvrditi, niti je naročito bitno, ali je opravdano pretpostaviti da je to ime bilo veoma uticajno pa je moglo da postane zajedničko etničko ime. Stvaranje dvije države podijelilo je taj narod na dvije nacije. Politički razlozi su doveli do dva nacionalizma, jedan koji je pokušao zbog zajedničkog etničkog porijekla da negira crnogorsku državu i naciju i drugi koji zbog postojanja države Crne Gore negira Srbe u CG. Oba projekta su tipičan primjer nacionalističke političke propagande, a ne rezultat istorijske nauke.

[Ćipur]

Uglavnom, Srbin sigurno nije bio vjerski pojam.

Ne ne nije, lažu Stojan Novaković, Matavulj, Holeček, Vladimir Karić, Giljferding, Marko Miljanov, Rovinski, Sima Sarajlij, Sima Ćirković.... svi lažu, a nihi govori istinu!

https://forum.cdm.me/showpost.php?p=...&postcount=563

[nihil]

Ne ne nije, lažu Stojan Novaković, Matavulj, Holeček, Vladimir Karić, Giljferding, Marko Miljanov, Rovinski, Sima Sarajlij, Sima Ćirković.... svi lažu, a nihi govori istinu!

https://forum.cdm.me/showpost.php?p=...&postcount=563

Jedno je reći da su ljudi pod Srbin podrazumijevali pravoslani narod i pod srpskom vjerom podrazumijevali pravoslavlje, a drugo da je pojam Srbin vjerski pojam. Sam pojam Srbin nije vjerski pojam, a to što je neko pod njim podrazumijevao pravoslavlje je sasvim druga priča. Neki od tih koje nabrajaš su rekli da je narod pod Srbin i srpska vjera podrazumijevao pravoslavlje, ali ni jedan od njih nije rekao da je pojam Srbin vjerski pojam. To je kao da kažeš da je Turčin vjerski pojam, zato što se u narodu govorilo turska vjera i mislilo na islam. ... Osim toga gadno miješaš stvari, jer pojmove ne stvara narod, već nauka. Narod stvara imena, daje nazive, a ne pojmove...