Fridrih Grisendorf

[Ćipur]

U svakoj okupiranoj državi nacisti su postavili kvislinški režim koji je radio za njih.Francuska,Norveška,Danska,Holandija,Belgija,P oljska,Češka,Ukrajina,Belorusija,Litvanija,Letonij a
i još neke zemlje su imale kvinsliške režime koji su radili za naciste,i proganjali Jevreje.Među tim državama je bila i Srbija koja je bila nemačka okupaciona zona i koja je takođe imala marionetsku vladu koja su postavili nacisti. Odgovornost Srba i Srbije za ono što su radili nacisti koji su je silom okupirali nije ništa veća od krivice Francuske ili Poljske gde je takođe vršen pogrom Jevreja,mnogo veći nego u Srbiji.To što je nemačka vojna uprava uspela da prvo uništi Jevreje u Srbiji,nije nikakav dokaz da su Srbi nešto naročito bili antijevrejski raspoloženi,već je Jevreja u Srbiji bilo relativno malo,a počeo je ustanak pa su nemačke trupe imale odrešene ruke da ubijaju koliko hoće i Srba i Jevreja.
Takođe je postojala i jevrejska pronacistička vlada pod kontrolom Hitlera,koja je sarađivala u pogromu svog vlastitog naroda.
Pošto očigledno među tvojim "izvorima" nemaš takav podatak pronacistički marionetski režimi u okupiranim državama su dobili ime po Vidkun Quisling-u,koji na primer uopšte nije bio Srbin,već Norvežanin

he he he

Nabrčkao si se svetosavskih bajki a svetosavske bajke su ipak bajke, a činjenice su nesto drugo. Jevreje u Srbiji su marljivo i radišno likvidirali Srbi, Srbi nacisti - Ljotićevci i Nedićevci, kojih je bilo jako puno u zemlji Srbadiji.


Razgovor na Radio Slobodna Evropa sa dva Jevrejina:
Ivom Goldštajnom iz Zagreba i Filipom Davidom iz Beograda.

Na dnu je link sa kog sam skinuo ovaj razgovor.
Ova dva Jevrejina vrlo su jasni, kažu da današnja Srbadija ni riječi ne progovara u udžbenicima kako su Srbi pobili sve svoje Jevreje!
To je naravno u skladu sa čuvenom, extra prevarantskom srpskom istoriografskom "školom", nije moguce narod koji je nastao na bajkama i mitovima vaspitavati na istini!
Taj najveći neprijatelj srpstva je istina, a istina nije u skladu sa Svetosavljem, te prema tome u srpskim udžbenicima ni riječi o stradanju Jevreja u toj rajskoj zemlji Srbadiji.

Evo, i ova dva Jevrejina su izgleda antisrbi?
Ima li iko ko Srbinu kaže istinu da nije antisrbin?
Da li je svaki čovjek na svijetu koji se pozove na činjenice - antisrbin?
--------------------------



Antisemitizam - marginalna ili preteća pojava?

Omer KARABEG

U poslednje vreme učestali su antisemitski ispadi u Srbiji. Ispisuju se grafiti i lepe plakati sa anisemitskom sadržinom, šalju poruke da Jevreji treba da napuste Srbiju. O tome koliko je antisemitizam prisutan u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, za naš program govore istoričar Ivo Goldštajn iz Zagreba i pisac Filip David iz Beograda.

RSE: U poslednje vreme učestali su antisemitski ispadi u Srbiji. Ispisuju se grafiti i lepe plakati sa anisemitskom sadržinom, šalju poruke da Jevreji treba da napuste Srbiju. Plakate potpisuje do sada nepoznata organizacija Nacionalni stroj. Gospodine David, mislite li da su to izolovani incidenti ili je to izraz jačanja anisemitizma u Srbiji?

DAVID: To je samo dijagnoza jedne bolesne situacije u čitavom društvu. Nije to samo taj Nacionalni stroj, koji se nedavno oglasio, tu su i druge organizacije - Obraz, Sveti Justin, Rasionalisti Srbije, itd. Medju njima su i neke grupe koje se direktno deklarišu kao nastavljači Hitlerovih nacističkih ideja. Medjutim, ne preduzimaju se mere protiv širenja rasne i etničke mržnje. Kad je reč o poslednjim incidentima, uhvaćena su tri momka koji su lepili plakate. Oni su kažnjeni kao da su na nedozvoljenom mestu lepili plakate za neki koncert. O onome šta stoji iza svega toga - ni reči. Karakteristično je da ovde antisemitizam služi da se kompromituju mediji, kao što je B-92, ili organizacije, kao što su Helsinški komitet i Fond za humanitarno pravo, upravo oni koji se zalažu za kažnjavanje zlocina i za suočavanje sa prošlosću. Kad se kaže da su oni pod uticajem jevrejskih krugova, da su plaćeni od Jevreja, onda to u ovom našem društvu dobija značaj neke stvarne opasnosti. Jer, ne zaboravimo, mi smo poslednjih 15-20 godina, posebno u vreme Miloševićevog režima, živeli pod opsesijom postojanja medjunarodne zavere protiv Srbije. A čim ima medjunarodne zavere, zna se ko mora da stoji iza toga - neki internacionalni element, a to su onda Jevreji.

RSE: Gospodine Goldštajn, ima li antisemitskih ispada u Hrvatskoj? Da li, recimo, u Hrvatskoj po fasadama ima kukastih krstova i antisemitskih parola?

GOLDŠTAJN: U Hrvatskoj nema takvih fenomena kao u Srbiji. Barem ne na prvi pogled. Nema antisemitizma u smislu direktnog napadanja Židova. U posljednje vrijeme dogodio se samo jedan incident koji nije ni zabilježen u medijima. Prije mjesec dana, baš u vrijeme kada je Hrvatska dobila odgodu pregovora sa Evropskom Unijom na faksove nekih ambasada u Zagrebu stigao je tekst do tada nepoznatog Hrvatskog radikalnog pokreta koji je ustvrdio da je Evropska unija jedno židovsko-masonsko stvorenje, da je Haški sud zapravo židovski marionetski sud, i tako dalje. Prijetilo se i nasiljem. Policija je, koliko znam, vodila istragu, ali ništa više od toga. Ja sam, čini mi se, prvi u javnosti nešto rekao o tome, mislim da do novinara te vijesti nisu niti došle. Ipak, čini mi se da je to jedan izolirani incident.

RSE: Gospodine David, kako se vlasti u Srbiji odnose prema antisemitskim ispadima?

DAVID: U Srbiji prema poslednjem popisu ima 1.500 do 2.000 Jevreja, u Beogradu ih nema više od 500. Antisemitizam je zapravo izraz frustriranosti koja je ovde u Srbiji sve veća i veća. Hrvatska je dobila nezavisnost, ostvarila je neke ciljeve, Srbija nije dobila ništa, ne zna se čak ni kako izgleda njena država. Više puta sam ovu situaciju uporedio sa onom u Vajmarskoj republici[/b], mislim da je matrica ista - nacionalizam, militarizacija društva, veliko nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, mogućnost plaćanja ratne štete.

DAVID: Ne samo da se ti ispadi ne kažnjavaju, nego se vrlo blago gleda na tu vrstu incidenata. Oni se, medjutim, moraju posmatrati u sklopu ukupnog stanja. Ovde postoji jedan pokret za reviziju istorije. Pogledajte samo nove udžbenike.
Recimo, u udžbeniku istorije za četvrti razred nema ni reči o holokaustu, nema ni reči o logorima koji su postojali ovde u Beogradu, na Sajmištu, nema ni reči o kamionima - dušegupkama kojima su prevoženi Jevreji kroz grad i onda gušeni u tim specijalno konstruisanim automobilima. To je bila neka vrsta pripreme za ono što će se kasnije dogadjati u koncentracionim logorima Aušvic i drugim. Uopšte, ukupna obaveštenost o onome što se ovde dešavalo u Drugom svetskom ratu je sve manja i manja.
Treba znati da je Srbija bila prvo područje u Drugom svetskom ratu za koje su Nemci govorili da je očišćeno od Jevreja, i to već negde krajem 1941. i početkom 1942. godine. Na ovoj našoj teritoriji stradalo oko 90 procenata ukupnog jevrejskog stanovništva. To je, naravno, učinjeno po nacističkim zakonima, nacisti su u tome vodili glavnu reč, ali uz pomoć domaćih kolaboracionista, posebno ljotićevaca i Nedićeve žandarmerije. Medjutim, to se više uopšte ne spominje, zato što ovde dolazi ili je došlo do rehabilitacije upravo te vrste kolaboracije.