".... na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde"!

Beograd, 25. 03. 2010, Press

Osuda zločina!

Deklaracija o Srebrenici, koja je pisana gotovo tri meseca, juče podeljena poslanicima. Šefovi poslaničkih grupa kriju prave autore ovog dokumenta

http://www.pressonline.rs/upload/box...an-popovic.jpg

Prvi kolegijum Skupštine Srbije... Dogovor o deklaraciji o Srebrenici


Baš na godišnjicu NATO agresije na Srbiju, predsednik Skupštine Slavica Đukić-Dejanović predstavila je šefovima poslaničkih grupa Predlog deklaracije o Srebrenici (pogledaj tekst sa strane), koji je pisan gotovo tri meseca. Kao što je Press najavio, u tekstu predložene deklaracije ne pominje se reč „genocid", već samo Ratko Mladić i navodi se da Srbija od drugih država bivše SFRJ očekuje izvinjenje porodicama srpskih žrtava.
Posle sednice kolegijuma Skupštine, Slavica Đukić-Dejanović rekla je da se ova deklaracija može naći na dnevnom redu krajem marta ili početkom aprila. Međutim, ni predsednik parlamenta, ali i niko od šefova poslaničkih grupa nije umeo da nam odgovori na pitanje ko je pisao predlog ove deklaracije!
Posle sastanka, koji su bojkotovali šefovi poslanika SNS i DSS/NS, Slavica Đukić-Dejanović je i u ime SPS-a izjavila da je tekst deklaracije prihvatljiv. Ona je rekla da je ovo „kompromis, ali i izraz procene da je parlament zreo da u ovom momentu donosi deklaraciju koja će osuditi ono što se dogodilo u Srebrenici". Kako ispod deklaracije stoji ime Slavice Đukić-Dejanović, pitali smo je da li je ona pisala ovaj dokument.
- Nisam ja autor, ja sam potpisnik, jer se očekuje da se, uz sugestije, tekstu pridruže i ostale poslaničke grupe. Deklaraciju su pisali predstavnici stranaka vladajuće koalicije, konkretno šefovi poslaničkih grupa. Zo znači da je ispred SPS-a to Branko Ružić - kaže Đukić-Dejanović, ne želeći da navede imena ostalih autora.

Quote:

---

Tekst Nacrta deklaracije o osudi zločina u Srebrenici

1. Narodna Skupština RS najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija.

2. Narodna Skupština RS pruža punu podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića radi suđenja pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.

3. Narodna skupština RS poziva sve nekadašnje sukobljene strane u BiH, kao i u drugim državama bivše Jugoslavije, da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.

4. Narodna skupština RS izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava.

Skupština Srbije
predsednik dr Slavica
Đukić-Dejanović s. r.

---

Slova istaknuta u predloženom tekstu

Od šefa poslanika ZES-a Nade Kolundžije nismo dobili odgovor, jer se ona posle incidenta sa „Novostima" ne pojavljuje uživo pred novinarima. Šef poslaničke grupe G17 Plus Suzana Grubješić na naše pitanje ko je pisao deklaraciju kaže: „Ne pitajte me to"! Ona je samo rekla da se je sa Mlađanom Dinkićem „radila na usaglašavanju deklaracije".
Ipak, sigurno je da će u Skupštini biti najmanje 126 glasova vladajuće koalicije za ovu deklaraciju. Tomislav Nikolić (SNS) ne isključuje mogućnost da poslanici njegove stranke glasaju za ovaj predlog.
- Nas ništa ne može da natera da glasamo, ali može da nas uputi na glasanje kad bi nam neko rekao zašto je ovo ovoliko bitno, da li ćemo imati nekih negativnih posledica ako se ne izjasnimo o tom zločinu - rekao je Nikolić.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović ocenio je da je radna verzija deklaracije o Srebrenici „nedovršena", i dodao da će ta stranka stav o tom dokumentu dati kada joj bude predočena konačna verzija. Miloš Aligrudić (DSS) smatra neprihvatljivim to što se o sadržaju deklaracije o Srebrenici raspravljalo baš na Dan sećanja, dok je Dragan Todorović (SRS) naveo da radikali neće glasati za dokument o Srebrenici.

B. Bojić

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/v...C4%8Dina!.html

SRBIJA ODGOVORNA ZA PROPUST DA SPREČI I KAZNI GENOCID

HAG/DEN HAAG, 26.02.2007.


http://www.sense-agency.com/ba/images/blank.gifhttp://www.sense-agency.com/ba/images/blank.gifhttp://www.sense-agency.com/public/p...iggins2602.jpg


http://www.sense-agency.com/ba/images/blank.gif
http://www.sense-agency.com/ba/images/blank.gifU presudi Međunarodnog suda pravde potvrđeno da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid koji je Srbija najpre propustila da spreči, a zatim i da kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce, na čelu sa Ratkom Mladićem. Odbijen zahtev BiH za naknadu štete

Međunarodni sud pravde proglasio je danas Srbiju odgovornom zbog propusta da spreči genocid u Srebrenici kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala Ratka Mladića. Od Srbije se zahteva da bez odlaganja, u skladu sa obavezama koje ima po Konvenciji o genocidu, preduzme efektivne korake da kazni počinioce genocida i izruči Tribunalu optužene za taj i druge ratne zločine. Prekršene obaveze Srbije ne proizlaze samo iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, već i iz dve "privremene zaštitne mere" koje je u aprilu i septembru 1993. godine izrekao Međunarodni sud pravde. Njima je tadašnjoj SR Jugoslaviji izričito naloženo da “preduzme sve što je u njenoj moći, kako bi sprečila zločine genocida, kao i da obezbedi da takve zločine ne čine vojne ili paravojne formacije... koje bi mogle da budu pod njenom kontrolom ili da imaju njenu podršku”. Uprkos tom izričitom nalogu, zaključile su sudije najvišeg svetskog suda, Srbija nije u julu 1995. godine učinila ništa da bi pokušala da spreči srebrenički masakr, "mada joj je moralo biti jasno da postoji ozbiljan rizik genocida."
U presudi kojom je stavio tačku na četrnaestogodišnji spor "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije", odnosno kasnije Srbije i Crne gore, a na kraju samo Srbije, najviši svetski sud je utvrdio da se zločini počinjeni tokom rata 1992. – 1995. godine, poput masovnih ubistava, silovanja, zatočavanja, razaranja ili deportacija, mada predstavljaju "akte genocida" u skladu sa Konvencijom, ipak ne mogu kvalifikovati kao genocid. Sud je, naime, ocenio da nije dokazano da su ti zločini počinjeni sa specifičnom namerom da se zaštićena grupa bosanskih Muslimana, u celosti ili delimično, “uništi kao takva.”
Predsednica suda Rozalin Higins/Rosalyn Higgins je ukazala da postoji obilje dokaza da su u BiH počinjeni zločini protiv čovečnosti i ratni zločini, za koje Međunarodni sud pravde nije nadležan pošto se u ovom slučaju radilo "isključivo o genocidu, i to u uskom pravnom smislu a ne u širokom značenju koje se ponekad pridaje tom terminu."
Postojanje genocidne namere je, zaključile su sudije Međunarodnog suda pravde, izvan razumne sumnje dokazano jedino u slučaju srebreničkog masakra u julu 1995. godine, koji je i u presudama Haškog tribunala kvalifikovan kao genocid. Potvrđujući da su snage bosanskih Srba u Srebrenici počinile genocid, najviši svetski sud nije utvrdio da se odgovornost za taj zločin može pripisati tadašnjoj SR Jugoslaviji. Zaključak suda je da se neposredni izvršioci genocida – uprkos svoj pomoći i podršci koju su dobijali od Beograda – ipak ne mogu smatrati njegovim “organima ili agentima.” Po oceni suda nije, takođe, dokazano da je Srbija učestvovala u zaveri da se počini genocid ili bila saučesnik u njemu.
Ukazujući da finansijska kompenzacija nije najprikladniji oblik nadoknade za kršenje obaveze sprečavanja i kažnjavanja zločina genocida, Međunarodni sud pravde je odbacio zahtev BiH za naknadu štete.
Međunarodni sud pravde je, takođe, odbacio prigovor Beograda na nadležnost suda i precizirao da se današnja presuda tiče isključivo odgovornosti Srbije, a ne i Crne Gore koja je prošle godine istupila iz državne zajednice i, za razliku od Srbije, nije nastavila međunarodno pravni kontinuitet sa njom.
Nakon izricanja presude, pravni zastupnici Beograda su ukazivali na one njene delove kojima je Srbija, kako su oni to formulisali, "oslobođena od najteže optužbe u njenoj istoriji: da je počinila genocid, bila saučesnik u njemu ili podsticala na genocid." Srbiji, kako su izjavili, "ostaje obaveza da se suoči sa onima koji su izvršenjem teških zločina ukaljali ime srpskog naroda" i osigura njihovo izručenje Haškom tribunalu.
Nakon kraće izjave na srpskom u kojoj je izrazio "profesionalno zadovoljstvo" jer je sud prihvatio "našu hipotezu da niko ne može da dokaže da je srpski narod imao nameru da uništi muslimanski narod", glavni pravni zastupnik Beograda, ambasador Radoslav Stojanović je na francuskom jeziku (!?) izrazio "žaljenje zbog svih muslimanskih, hrvatskih i srpskih žrtava u Bosni i Hercegovini."
Priznajući da "nisu dobili sve što su tražili", zastupnici Bosne i Hercegovine su ukazivali da su, ipak, "dobili dosta", a u prvom redu potvrdu da su snage bosanskih Srba tokom rata počinile brojne teške zločine koji predstavljaju "akte genocida" ali koji se – sa izuzetkom Srebrenice – ne mogu tako kvalifikovati zbog problema sa dokazivanjem "genocidne namere."
Sakib Softić, glavni pravni zastupnik BiH, ukazuje da strane u sporu "treba da prihvate presudu u celini, a ne samo u delovima koji im odgovaraju." Po njemu, nakon nalaza najvišeg svetskog suda da su snage Republike Srpske počinile genocid u Srebrenici, neophodno je "uraditi nešto kako bi se poništile posledice tog genocida." Ukoliko Srbija i nakon ove presude bude odbijala da izruči Mladića i ostale begunce od međunarodne pravde, BiH će se, najavio je Softić, obratiti Savetu bezbednosti koji se stara o izvršenju presuda Međunarodnog suda pravde, kao najvišeg pravnog organa u sistemu UN.

http://www.sense-agency.com/ba/strea...id=9264&kat=10

Ratko Mladić najavljuje da će da se sveti "Turcima", 11. jula 1995. godine, najavljuje genocid

[/quote]

Dodik rekao da se u Srebrenici desio genocid

http://www.bih.net.ba/uploads/pics/dodik1_43.jpg

07. 11. 2007 Žana Kovačević

U Srebrenici se desio genocid, rekao je javno predsjednik Vlade RS-a Milorad Dodik na investicijskoj konferenciji na Jahorini kojoj je bio domaćin.

Pred brojnim diplomatskim korom i velikim brojem bh. političara Dodik je, takođe, ocijenio kako svi koji su učestvovali u genocidu moraju biti kažnjeni, što je posao pravosuđa, dok običan čovjek u BiH mora nastaviti živjeti noramalno:

«U Srebrenici se desio genocid. Mi podržavamo, naravno, rad pravosudnih institucija da svakog onog ko je učestvovao u tom genocidu procesuira i da bude kažnjen. I to treba da ostavimo sferi pravosuđa.»

Nakon višegodišnjeg negiranja da zločin u Srebrenici nazove genocidom, čak i nakon presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, Dodikovo priznanje uglavnom je doživljeno kao političko spasavanje glave. Direktor Informaciono - dokumentacionog centra Mirsad Tokača vjeruje kako ovoj izjavi danas ne treba pridavati poseban značaj:

«Ja je ne smatram ozbiljnom. Ona je samo prigodna, svečarska. U trenutku koji je odgovarao njemu, on je to lansirao, mada je koliko jučer isto tako i negirao genocid. Kontradiktornost njegovih izjava zapravo govori o tome da on o stvarima ne razmišlja duboko i ne prihvata ih ozbiljno ni trajno. Ja lično mislim da toj izjavi jednostavno ne treba davati neki poseban značaj. Nama izjave nisu bitne, nama su bitne sudske presude, a presude postoje i one su trajne i one su nešto za čime se treba voditi.»

Profesor banjalučkog univerziteta Miodrag Živanović Dodikovo javno priznanje genocida u Srebrenici vidi kao izlaznu strategiju iz ćorsokaka u kojem su se našli i Dodik i njegova stranka posljednjih mjeseci u otvorenom suprotstavljanju međunarodnoj zajednici:

«Ja moram reći da je to, po mom sudu barem, jednostavno posljedica činjenica da SNSD, a naročito gospodin Dodik kao lider te partije traže strategiju izlaza iz situacije u koju su velikim dijelom sami sebe doveli. I vjerovatno je ta izjava pokušaj da se nađe jedan izlaz iz svega ovoga, odnosno da SNSD pribavi sebi manji ili veći alibi. Vjerovatno će i na drugim frontovima i na drugim pitanjima ove naše teške svakodnevice oni to pokušati da urade, jer doista je to možda jedini način da se izađe iz ovog Gordijevog čvora u koji se zapetljala cijela BiH.»

Na pitanje da li će zbog Dodikovog ogromnog uticaja i podrške koju ima u RS-u i drugi politički lideri ovog entiteta slijediti njegov primjer, Živanović odgovara:

«Vjerovatno će lideri drugih partija koje su dale podršku ranijim ili prethodnim kritikama međunarodne zajednice morati također, mislim prije svega na PDP i Mladena Ivanića, da traže slična rješenja. Vjerovatno će u pravoj fazi to biti čisto verbalno ili deklarativno, ali kasnije će morati doći do toga da ti stavovi imaju suštinsku težinu. Za sada su oni samo pokušaj traženja izlaza iz ove situacije.»

Momčilo Novaković, visoki funkcioner Srpske demokratske stranke, podsjeća kako je premijer RS-a već nekoliko puta ranije sasvim jasno rekao da prihvata odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu u kojoj je rečeno da je u Srebrenici počinjen genocid - i da u tome nema ništa novo. Novaković dodaje da je proces pomirenja moguć ukoliko sve strane prihvate odgovornost za zločine koji su se dešavali na čitavoj teritoriji BiH:

«Prihvatam tu odluku, prihvatam takav stav. Naravno, ne prihvatam načine na koje se pokušava iskoristiti taj stav za djelovanje protiv institucija RS-a, a što se čini iz nekih krugova, nekih političkih partija. Na ovom prostoru svi ćemo mi morati, da bi došlo do pomirenja i da bi taj proces krenuo, priznati svako svoje zločine, svako svoje greške itd. I proces pomirenja je moguć jedino ako to svi uradimo. I ako je ovo potez premijera prvi nagovještaj, onda bi bilo za očekivati sada da i druge zainteresovane strane za pomirenje prihvate ovakav način rješavanja, ili ovakav način približavanja i rješavanja krupnih problema koji postoje u BiH.»

RS i njeni političari, nakon desetogodišnjeg ignorisanja potrebe za suočavanjem sa istinom, pogotovo sa zločinima koji su učinjeni, počinje da plaća cijenu, smatra predsjednik Helsinškog odbora RS-a Branko Todorović:

«Ja ne bih rekao da je ovo priznanje zločina i genocida zakašnjeno. Mislim da je ono rečeno na pravom mjestu, pa hajde da kažemo - i u jednom dobrom trenutku kada se BiH zaista nalazi pred veoma kompleksnim izazovima, koji su dijelom i posljedica ignorisanja skoro svih struktura vlasti i svih vlada u RS-u potrebe za priznavanjem odgovornosti za suočavanjem sa istinom, za izgradnju povjerenja pomirenjem, a ono što je još važnije - za procesuiranjem lica koja su učestvovala ne samo u srebreničkom zločinu nego i u mnogim drugim, a koja se, nažalost, danas nalaze na slobodi.»

Da sa izjava političara u BiH ne samo Milorada Dodika nego i drugih, koje svakodnevno devalviraju, treba preći na konkretna djela, slaže se i direktor Instituta za istoriju BiH Husnija Kamberović:

«Ja bih rekao da je puno veći značaj same ocjene događanja u Srebrenici, barem kad se radi o RS, ono što je prije nekoliko godina uradio predsjednik tog entiteta Čavić kada je priznao kako je tamo zapravo napravljen genocid. Ukoliko političari doista žele racionalno i odgovorno priznati činjenicu da se u Srebrenici desio genocid, onda nije dovoljna samo izjava o tome da se to desilo, nego je potrebno učiniti korake koji će ići u pravcu jedne afirmacije onoga što jeste pozitivno, a to znači morali bi neki snositi konzekvence za to - i neke institucije, dakle, ne samo pojedinci.»

http://www.slobodnaevropa.org/conten...le/718932.html

Korak naprijed svakako,ali ne pretjerano veliki.

Priznali su da je bio zločin - na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde,

Potpuno se slažu sa presudom Međunarodnog suda pravde.

Osuđujemo zločin na način utvrđen presudom!

Pripremile: e-Novine


http://www.e-novine.com/thumbnail.ph...scale_by=width Photo: FoNet/AP


Kao što se očekivalo, Deklaracija je ogledalo Demokratske stranke, nespremne da masakr u Srebrenici kvalifikuje jedinim mogućim opisom – genocidom! Podlost ove Deklaracije je u samoj činjenici da se „zločin osuđuje na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“, ali se nigde ne objašnjava šta je u toj presudi rečeno
Beogradski prodržavni mediji s ushićenjem su objavili vest da je „vladajući blok Demokratske stranke“ pripremio nacrt Deklaracije o Srebrenici. U suludo opširnom uvodu koriste se fantastično isprazne fraze tipa „polazeći od Ustava Republike Srbije“, „izražavajući privrženost duhu i normama univerzalne deklaracije UN“, „rukovodeći se ciljevima obezbeđenja stalnog mira i stabilnosti na prostoru zapadnog Balkana“, „težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji“, „poštujući presudu Međunarodnog suda pravde donetu u sporu po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore februara 2007“... da bi se, konačno, stiglo do same Deklaracije koja ovako glasi:
1. Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija.
2. Narodna skupština Republike Srbije pruža punu podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića radi suđenja pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
3. Narodna skupština Republike Srbije poziva sve nekadašnje sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i drugim državama bivše Jugoslavije, da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.
4. Narodna skupština Republike Srbije izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava.
+++
Kao što se očekivalo, Deklaracija je ogledalo Demokratske stranke, nespremne da masakr u Srebrenici kvalifikuje jedinim mogućim opisom – genocidom! Podlost ove Deklaracije je u samoj činjenici da se „zločin osuđuje na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“, ali se nigde ne objašnjava šta je u toj presudi rečeno.
http://www.e-novine.com/files.php?fi..._712652351.jpg
Odlučeno je da sam ja pametna: Nada Kolundžija, žrtva razuma Photomontage: Instruktor

U preambuli Deklaracije stoji spisak dokumenata na koje se ovaj dokument naslanja, pa se tako, uzgred, pominje Konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. To je i jedino mesto na kome se upotrebljava reč „genocid“.
Šefica poslaničkog kluba Za Evropsku Srbiju, nesrećnica po imenu Nada Kolundžija, izjavila je da se zločin u Srebrenici nije kvalifikovao kao genocid zato „što se smatralo da za tim nema potrebe, jer je to već definisano presudom Međunarodnog suda pravde“. Uverena da je normalna, Kolundžija je pokušala još nešto da objasni: "Svako ko sada insistira da u ovoj deklaraciji stoji neka reč po svaku cenu, mislim da pravi suštinsku grešku. Ono što je bitno da mi priznajemo ono što je presudio MSP, da apsolutno ne relativizujemo ni razmere zločina niti polemišemo sa brojem žrtava“.
Iz Deklaracije je izostavljen predlog da se izvinjenje susedima uputi zbog „politike režima Slobodana Miloševića“, jer se tome suprotstavila Socijalistička partija Srbije. Kolundžija Nada, naravno, puna je razumevanja za SPS, pa kaže: "Bilo je mnogo političkih aktera i pojedinaca koji su bili nosioci politike koja je dovodila do ovakvih zločina. Ponekad oni nisu bili ni deo režima ili su podržavali te režime, ali nisu formalno bili taj režim. Išlo se na što tačnije definicije, a tačna definicija je da mi osuđujemo i nosioce ideja koje su dovele do ovakvih zločina".
Neki od patriotskih medija u Beogradu najavljuju da će desničarske NVO iz Republike Šumske, nezadovoljne što će se čak i ovakva Deklaracija usvojiti, ispred Narodne skupštine organizovati protestni miting. Biće to prvi put da u Beogradu strani državljani, s tuđim pasošima, Bosanci iz Šumske, demonstriraju protiv Deklaracije donete u drugoj zemlji!

http://www.e-novine.com/srbija/srbij...-presudom.html

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Priznali su da je bio zločin - na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde,

Potpuno se slažu sa presudom Međunarodnog suda pravde.

---

istina,ali ipak nisu pomenuli genocid,i opet su morali da pomenu i srpske zrtve.Ok ljudi,shvatili smo da je bilo mnostvo zlocina i nad srbima,ali zasto to pominjate u deklaraciji o genocidu nad muslimanima.
Kazem,jeste korak naprijed,ali je to opet u nekoj zasladjenoj formi,da se nebi zamjerili radikalima,i pronacionalisticki okrenutim glasacima DS-a.
A btw ova gospodja koja je na celu skupstine je u vrijeme zlocina u srebrenici bila jedna od prvih saradnica milosevica.I danas ona predlaze donosenje deklaracije o srebrenici.Moraju srbi jos mnogo,mnogo da ciste...

Quote:

---

Originally Posted by Need2rock

istina,ali ipak nisu pomenuli genocid,i opet su morali da pomenu i srpske zrtve.Ok ljudi,shvatili smo da je bilo mnostvo zlocina i nad srbima,ali zasto to pominjate u deklaraciji o genocidu nad muslimanima.
Kazem,jeste korak naprijed,ali je to opet u nekoj zasladjenoj formi,da se nebi zamjerili radikalima,i pronacionalisticki okrenutim glasacima DS-a.
A btw ova gospodja koja je na celu skupstine je u vrijeme zlocina u srebrenici bila jedna od prvih saradnica milosevica.I danas ona predlaze donosenje deklaracije o srebrenici.Moraju srbi jos mnogo,mnogo da ciste...

---

mozda zato sto niko nije ni u jednoj zemlji osudio zlocine nad srbima? jedni(hrv) zlochin slave kao praznik...muslimani osumnjiceni za zlocine su oslobodjeni...ne vidim ni jednu rezoluciju o zlochinima nad srbima? ili mozda ne znam,a iskreno voljeo bih da mi pokazesh tako nesto? hvala unaprije. cipure,naravno da nije osudjen genocid(fala bogu) nego zlocin sto i pise u rezoluciji.

Quote:

---

Originally Posted by livescore

jedni(hrv) zlochin slave kao praznik...

---

Kakav zločin - kao praznik?

Quote:

---

Originally Posted by livescore

mozda zato sto niko nije ni u jednoj zemlji osudio zlocine nad srbima? jedni(hrv) zlochin slave kao praznik...muslimani osumnjiceni za zlocine su oslobodjeni...ne vidim ni jednu rezoluciju o zlochinima nad srbima? ili mozda ne znam,a iskreno voljeo bih da mi pokazesh tako nesto? hvala unaprije. cipure,naravno da nije osudjen genocid(fala bogu) nego zlocin sto i pise u rezoluciji.

---

ako srbija zeli naprijed mora da radi za sopstvenu dobrobit,ne da se osvrce na postupke drugih.Hrvati ce i sami imati dovoljno problema sa velicanjem ratnih zlocinaca i ratnih zlocina koje su pocinili

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Kakav zločin - kao praznik?

---

oluja.
karakter

Quote:

---

Originally Posted by Need2rock

ako srbija zeli naprijed mora da radi za sopstvenu dobrobit,ne da se osvrce na postupke drugih.Hrvati ce i sami imati dovoljno problema sa velicanjem ratnih zlocinaca i ratnih zlocina koje su pocinili

---

to moze kao prica bajka,nikako drugacije...dobro znash i ti i svi sta je sa olujom-slavlje a zna se sta se tamo desilo...od nasera koji je oslobodjen (ajde ti meni objasni kako on moze biti oslobodjen) preko muslimanskih odreda...a vidji djavola,ni jedna,niti ce ikad biti usvojena kod tih nacija kao zlocin..vec samo kao slavlje...a srbija ako to slucajno nekad uradi,odma sankcije i bombe. nesto tu nije u redu.

Zlocin osudjen explicitno,genocid pomenut implicitno.Bilo bi bolje da su stavili genocid,ali u svakom slucaju,dobar iskorak.

Teznja je bila da shto vishe poslanika podrzi tekst rezolucije,to je ocigledno.Shto se tice glasanja,negdje sam izmedju prvog i drugog izbora,glasacu optimisticki prvi.

ISTINU o Srebrenici je lako utvrditi, jer je laž ključnog svedoka očigledna!


Ovo je okosnica nove knjige bugarskog novinara i publiciste Žerminala Čivikova
"Srebrenica, krunski svedok, kojom on pred lice javnosti vraća sve
protivrečnosti i nedoumice u iskazima Dražena Erdemovića, presudnim za
dokazivanje tvrdnje da je u Srebrenici počinjen genocid".
Ne čekajući da se na haškoj pozornici spuste zavese, a glumci raziđu, Čivikov,
dugogodišnji izveštač iz Tribunala u Hagu, sučeljavanjem činjenica dokazuje da
je Erdemović fabrikovao laži, a sudska veća ih prihvatala kao istinu. Čak i
onda kada je njegovo svedočenje bilo približnije domenu fantastike, nego
stvarnosti.
- Neverovatno je koliko je ovaj svedok samog sebe pobijao, a sud to tolerisao
tokom više od decenije, koliko on na četiri različita suđenja priča svoju priču
- kaže Čivikov. - Najpre on, opisujući masakr muslimanskih civila na farmi
Pilica kod Zvornika, navodi tri različita datuma zločina u kome je, po
sopstvenom priznanju, i sam učestvovao. Potom "svedoči" da je tu "za oko pet
sati likvidirano 1.200 ljudi", što je nemoguće. Osim toga, na ovoj lokaciji
eshumirano je 150 tela. Gde su ostali, ako je Erdemović govorio istinu. Ali je,
eto, moguće da on navede sedam svojih supočinitelja u zločinu, saopšti njihova
imena, da ih posle toga niko ne privede, ispita, uprkos tome što se zna da su
bili dostupni istražiteljima. Kancelarija tužioca nikada nije
ni pokašala da ih uhapsi.

Pažljivo beležeći detalje iz Erdemovićevih iskaza pred Tribunalom, Čivikov
ukazuje na kontradiktornost i neistine o komandnoj strukturi voda koji je
počinio masakr. Erdemović je tvrdio da je bio prinuđen na zločin, da bi i sam
bio likvidiran da nije izvršio naređenje izvesnog Brane Gojkovića. Autor knjige
je, međutim, istražio da je bilo upravo suprotno.
- Erdemoviću, tada oficiru, koji je u Tribunalu lagao da mu je bio oduzet čin,
nije mogao da naređuje običan vojnik -dokazuje Čivikov. - Sam Erdemović je,
dakle, bio narednik.
Iz dokaza koje autor tako niže da je i manje pažljivijim čitaocima sasvim
očigledna laž ključnog svedoka pred Haškim tribunalom u postupku, ne samo
protiv komandanata VRS, već i Slobodanu Miloševiću, u kome je Erdemović trebalo
da da svoj doprinos "dokazu" da je upravo Srbija odgovorna za Srebrenicu.
Činikov otkriva, u ovom segmentu knjige, da su "Erdemović i družina zločin
počinili zbog novca, koji su odnekud dobili".
- Neko je, očigledno, Erdemoviću i drugim plaćenicima na odsustvu, ponudio
mnogo novca da počine ratni zločin, u konkretnom slučaju, masakr muslimanskih
zatvorenika, budući da je Erdemovićeva jedinica, posle događaja u Srebrenici,
bila na odsustvu - navodi Čivikov. - Drugačije rečeno, vlasti bosanskih Srba
nisu imale ništa sa tim zločinom u Pilici kod Zvornika, pa je odatle i komična
priča o vojniku, pripadniku VRS, koji izdaje naređenje. Nekoliko dana posle
ovog zločina, kako je Erdemović ispričao, došlo je do tuče u kafani zbog novca
i bivši drugovi su počeli da pucaju jedan na drugog. Erdemović je pogođen u
stomak, što je na sudu i pokazao podižući majicu, sentimentalno suočavajući
sudije sa ožiljkom. Želeo je da ih ubedi da je na njega pokušan atentat, kako
bi bio sprečen da svedoči u Tribunalu. Nažalost, sudije su sve vreme ostale
gluve i neme na ove laži. Prosto su tapšale Erdemoviću, svedoku na čijem su se
svedočenju zasnivali nalazi o genocidu.

PROTESTI I PRETNJE
USLEDILA je burna reakcija, posle objavljivanja Čivikovljeve knjige, ekstremnih
bosanskih krugova u Evropi. Pretili su mu tužbom. Istovremeno, protestovale su
i majke Srebrenice, koje su, takođe, najavile podnošenje tužbe ne samo protiv
Čivikova, već i protiv izdavačke kuće "Promedija", zbog negiranja genocida u
ovoj knjizi.
Čivikov kaže da se sve završilo na pretnjama.

http://www.mail-archive.com/[email protected]/msg47583.html

Ovo je SPC istina (ihtus je ovđe predstavlja, po naređenju)

Quote:

---

Originally Posted by ihtus777

Potom "svedoči" da je tu "za oko pet
sati likvidirano 1.200 ljudi", što je nemoguće.

---

То кад се нађу сведоци и тијела.

Dodik priznao genocid, Skuptina Srbije priznala genocid, koga briga za ihtusa i slične?

Тачно.Кога брига што раде марионете попут Додика и што ради марионетска скупштина Србије.Нисам зна да си толико везан за скупштину Србије и Додика.

Quote:

---

Originally Posted by ihtus777

Тачно.Кога брига што раде марионете попут Додика и што ради марионетска скупштина Србије.

---

:lolblue: :lolblue:

Браво,само цепај те смајлије :lolblue: :lolblue:

Ај сад копи-пеист ових смајлија ;-)

Usvajanje ovakve rezolucije nanosi štetu i Srbiji i R.Srpskoj i to je potpuno nepotrebno.

Не видим разлог да Србија и Република Српска ишта усвајају.

Dodik marioneta, Skupština Srbije marionetska, pa ko ih bira? Engleski narod? :lolblue:

Додик је сам кукао код Шуковића као каква сека-перса да му је Ешдаун доносио по 20 закона преко ноћи.Кад је Додик толико самосталан што није то забранио?Што није река Ешдауну:Краељу,губи се одавде,ође сам ја пре$едник.

Није му река јер је Додик по нечијој одлуци са запада тамо,кад постане беспотребан скинуће га ка `тицу,али му је боље да им буде што кориснији.

http://www.globalresearch.ca/index.p...t=va&aid=18174


Blajburg u Potočarima


Nebojsa Malic


http://www.globalresearch.ca/coverSt...ures/18174.jpg

(Спомен-плоча у Блајбургу, са усташком шаховницом и муслиманским полумесецом, посвећен ”невиним жртвама”.)



Крајем фебруара, Арапска телевизија Ал-џазира направила је репортажу о Радовану Караџићу, са све интервјуом. Прилог од неких четрдесетак минута почиње редовима зелених табута, наричућих Муслиманки, и имена на споменику у Поточарима. Веле, Срби су извели преко осам хиљада невиних, ненаоружаних цивила и стрељали их, малтене пред кућама. Нема везе што то није истина - у арапском свету, а и шире, мисле да се баш то десило. Од ове фиктивне Сребренице је направљен симбол за цели рат у БиХ: злочиначки Срби из чиста мира и мотивисани мржњом убијају невине, ненаоружане, мирољубиве Муслимане док Запад мирно посматра ”геноцид.”

Годинама се узимало здраво за готово да је број жртава рата у БиХ био око 250.000, углавном Муслимана. Извештај демографа Хашке инквизиције (Ева Табо и Јакуб Бијак) из 2003. у ком се наводи да је укупан број жртава био око 100.000, дуго је био сакривен од јавности. Када је споменут, крајем 2004, изазвао је буру порицања у медијима и најава да ће званични извештај, на ком је радила комисија Мирсада Токаче, поставити ту цифру на 150.000. То се, међутим, није десило, и Токачина коначна бројка била је 97.000. Занимљиво је, међутим, да се, упркос тој значајној корекцији броја жртава рата, и у Токачиној студији тврди да је број страдалих у Сребреници осам хиљада!

А ево шта кажу чињенице. Од 7.661 несталих на списку Трибунала, за које се тврди су погинули после пада Сребренице у Јулу 1995, њих 5.371 су припадници Армије БиХ. Идентификовани су посмртни остаци 3.837 особа. Од тога су 3.602 мушкарци старости 15-65 година, 201 мушкарци преко 65 година, 9 дечаци млађи од 14 година, 11 жене, а 14 особе непознатог пола и узраста. Истраживачи Трибунала нашли су 448 повеза за очи и 423 повеза за руке, што указује на стрељања. Закључили су да је 1.785 лица сигурно а 169 вероватно убијено ватреним оружјем, 67 је погинуло од шрапнела, 11 од ватреног оружја и шрапнела, 6 од трауме, а за 1.441 узрок смрти је непознат.

Од ”осам хиљада цивила” стижемо прво до 5.300 војника, 3.800 идентификованих тела, 1800 жртава ватреног оружја, и око 450 стрељаних. А цело време стоји чињеница да су жене и деца, које су ”храбри борци” 28. дивизије и осталих формација под командом Насера Орића оставили у бази УН у Поточарима, безбедно превезени до Тузле камионима и аутобусима које је од цивилног српског становништва за ту сврху реквирирала ВРС. Какав је то ”геноцид” у којем цивили, жене и деца остану на животу?

Ствари додатно компликују чињенице да се 3.000 људи са списка несталих налазило на бирачким списковима у БиХ 1996. Или се радило о зборној крађи (мртви гласају!) или ти људи у ствари нису мртви! Миливоје Иванишевић (”Лична карта Сребренице”) оптужује власти у Сарајеву да су у спомен-центру у Поточарима сахрањивале људе који су умрли давно пре рата, као и борце погинуле пре јула 1995. Бугарски истраживач Жерминал Чивиков доводи у сумњу сведочење Дражена Ердемовића, човека чије сведочења је у темељу сваке пресуде за Сребреницу у Хагу; Чивиков у својој књизи ”Крунски сведок” показује да просто није било физички издводљиво да Ердемовић и његове колеге за једну ноћ побију онолико људи колико је наведено у сведочењу (1.200). На локацији коју је Ердемовић навео нађено је 127 лешева. Генерал Крстић, који је први осуђен за ”саучеснштво у геноциду” није био ни близу Сребренице, већ је команду над Дринским корпусом преузео 20. јула 1995! Момир Николић, још један ”крунски сведок” у десетак процеса о Сребреници, разобличен је као лажов - али су његова сведочења свеједно остављена на снази! А Трибунал је у својим пресудама навео да, иако је ”немогуће са сигурношћу утврдити шта се заста десило”, судије свеједно ”верују да је убијено 8.000 људи.” Али у праву није битно шта ко верује, већ шта ко може да докаже. А ”геноцид” у Сребреници нити је доказан, нити је доказив, јер се није десио.
(Спомен-плоча у Блајбургу, са усташком шаховницом и муслиманским полумесецом, посвећен ”невиним жртвама”.)

У лето 1992. године, британски новинари монтирали су слику тешко болесног Фикрета Алића, који се налазио у избегличком логору Трнопоље, тако да изгледа као заточеник нацистичких логора смрти. По западним медијима се говорило о ”Белсену '92” и Србима као новим нацистима. Иако је лист који је објавио анализу трнопољске обмане натеран да банкротира тужбом за клевету (мада је британски судија рекао да нико не оспорава истину анализе, већ само тврдњу да су то репортери урадили са злим намерама!), истина је изашла на видело и данас се о Фикрету Алићу и ”логорима смрти” више и не говори. Али зато се инсистира на Сребреници, као ”највећем злочину у Европи од Хитлера.”

У Поточарима, где је некад била база Холандских миротвораца, изграђен је велики спомен-центар. На свечаном отварању је био бивши амерички император Клинтон, то оличење искрености и врлине. Нема везе што је народ у Федерацији БиХ гладан, што муслимански повратници у Сребреницу немају посла, важно је било да се направи огромно светилиште у Поточарима. Да ”освета постане правда” како каже посвета на арапском. Да лаж о ”геноциду” постане истина. Баш како приказује Ал-Џазира.

Крајем 2. светског рата, приликом повлачења из Југославије, један број Усташа и домобрана заробили су у Корушкој партизани. Енглези су такође предали неколико хиљада заробљеника Титу. Партизани су неколико хиљада тих заробљеника стрељали у селу Блајбург, баш као што су од 1944. па надаље стрељали десетине хиљада ”народних непријатеља” по Србији, рецимо. Али, усташка емиграција и католичка црква су од Блајбурга после рата направиле светилиште, а данашња хрватска историја назива повлачење Усташа ”крижним путем” и тврди да је у Блајбургу убијено 60.000 људи (!). Ево како то објашњава енглески историчар Д.Б. Мекдоналд:

Преувеличавање броја мртвих у Блајбургу имало је више нивоа значења. Прво, Хрвати су тиме постали жртве Срба/комуниста, што им је омогућило да оспоравају геноцид над Србима у Јасеновцу тезом о геноциду над њима самима. Друго, омогућило је Хрватима да се дистанцирају од Срба и комунистичког режима који је починио масакр, и тако прикажу Хрватску као невољну чланицу СФРЈ, више затвореника него конститутивну нацију. Треће, кроз тај масакр Хрвати су прешли свој ”крижни пут,” како се то често описивало у хрватским текстовима.
(Balkan holocausts?: Serbian and Croatian victim-centered propaganda and the war in Yugoslavia, David Bruce MacDonald, Manchester University Press, April 19, 2003)

Паралелно са дизањем броја жртава Блајбурга, ишло се са смањивањем броја жртава Јасеновца, да би се успоставила морална једнакост Усташа и ”Србокомуниста” (које је водио Хрват Броз...), па чак и дотле да су Усташе проглашаване стварним жртвама, јер ето Јасеновац је био радни логор у којем су Јевреји убијали сами себе а Срба није ни било...

Чак је Стјепан Месић, који тешко да се може назвати србофилом, својевремено изјавио да је Блајбург усташки фестивал о државном трошку, као и да су они у Јасеновцу жртве, а у Блајбургу јасеновачки џелати. Па ништа.

Баш као што су у Блајбургу усташе направиле светилиште да од себе направе жртву (на страну сад што је инсинуација ”крижног пута” најгоре бохољуљење), тако је у Поточарима направљено светилиште лажном ”геноциду”, како би се једна агресивна идеологија - чије је инсистирање на унитарној босанској држави у којој би не-муслимани били мањине и довело до грађанског рата - камуфлирала ореолом жртве. Иде се чак дотле да се овај ”геноцид” ставља раме уз раме са холокаустом, као што је то прошле године урадио верски поглавар БХ муслимана, Мустафа Церић.

Блајбург у Поточарима јесте симбол рата у БиХ, мада не онако како су његови творци намеравали. Он представља врхунац манипулација и лажи, који вређа не само жртве Хитлеровог ”коначног решења” већ и здрав разум.

"U Srebrenici je bio genocid nad Srbima, a ne nad Bošnjacima 1"

Garant da je u pitanju srećković 777 :mrgreen:

Не,већ то није толико занимљиво.У Сребреници није било геноцида.

Na snimku je, tada još ne rođeni, dr Dabić :mrgreen:

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Dodik priznao genocid, Skuptina Srbije priznala genocid, koga briga za ihtusa i slične?

---

koja skupstina srbije,i sta je priznala? slagao si,sto dokazuje kakav si ;) naravno da nije priznat genocid,nego zlocin. hvala prijatno,genocida nije bilo,i fala bogu,ni skupstina se nije toliko ponizila pa rekla da je tu genocid...zlocin i cao .. Kad Haris Silajdzic dodje u Bratunac, Kad vratite Nasera Orica u zatvor i kad se neko nama izvine za najvece etnicko ciscenje u Evropi poslije drugog svjetskog rata mozemo pricat o oprosti krivice jedni drugima. Do tada svakom svoje.i ovaj zlocin je previse sto su priznali,trebali smo se pravit ludi kao i oni.

А какве подвале својствене само нељудима.Ево цијелог говора Радована Караџића:

докази о намјештеним Меркалама

http://www.youtube.com/watch?v=cbKvh...eature=related

А ево овдје цио говор Радована Караџића чији је дио поставио Слеј78 да видимо као је тај дио извађен из контекста.Погледајте од првог минута па надаље:

http://www.youtube.com/watch?v=nIrzImkJiOw

kad tad ce izac sve na vidjelo,za 5,10,50 god,a onda nek se lokalni dushebriznici zamisle sto im je s glavom. nikad mi nece biti jasno,kako neko kao cipur npr zahtijeva samo od srbije da prizna zlocine,a ne vidjeh ni jedan topic o hrvatima i najvecem zlocinu nakon drugog svetskog rata,pa onda o oluji,pa onda o naseru oricu, harisu silajdzicu,bratuncu itd itd. definicija za to je -opasan kompleks

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Što je bilo u Oluji?
Hrvati nijesu imali pravo oslobađati Hrvatsku? Srbi su imali pravo vojno je zauzeti, alli Hrvati - Hrvatsku ne oslobađati?

---

od koga je braniti? od ljudi koji tu zive od kad znaju za sebe..sad drugi je problem sto je hrv dozvolila da tu zivi narod od pamtivijeka,pa kad su rijesili da ociste hrv od srba odlucili su se za etnicko cishcenje...nego,nisi mi odg...zasto ne potencirash druge zlocine npr nad srbima i crnogorcima? bratunac,oluja,jasenovac,naser oric,mudzahedini,zelene beretke... razumijem kompleks,i to je ok,to se dobija ako si ugrozen nekako bio od nekog prema kome imash kompleks,ali da bar ni JEDNOM ne pomenesh ostale da treba da osude ili nesto drugo,mi je malo nejasno.i slozicesh se,osim ako si nesoj,da sam u pravu.

Quote:

---

Originally Posted by livescore

od koga je braniti? od ljudi koji tu zive od kad znaju za sebe..

---

Ti ljudi su imali pravoi naoružati se ogromnim količninama naoružanja, imali su pravo ubijati nesrbe i prognatiti ih iz Spskih Krajina?

Kako razumijem ti smatraš da su Srbi imali pravo klati i proćerivati Hrvate, a ovi su nepravedno postupili kad su se branili?

Quote:

---

bratunac, naser oric,mudzahedini,zelene beretke...

---

Kakav Bratunac, Orić mudžahedini??
To su 100 puta manji zločini nego što ih je Mladić napravio. Ti za to da se onaj koji je ubio 80 ljudi i onaj koji je ubio 8000, jednako tretiraju?

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Ti ljudi su imali pravoi naoružati se ogromnim količninama naoružanja, imali su pravo ubijati nesrbe i prognatiti ih iz Spskih Krajina?

Kako razumijem ti smatraš da su Srbi imali pravo klati i proćerivati Hrvate, a ovi su nepravedno postupili kad su se branili?

Kakav Bratunac, Orić mudžahedini??
To su 100 puta manji zločini nego što ih je Mladić napravio. Ti za to da se onaj koji je ubio 80 ljudi i onaj koji je ubio 8000, jednako tretiraju?

---

s tobom je sva prica zavrshena sa takvim stavovima ogavnim ne zelim da polemishem...neko ko kaze da je 80 zrtava bilo,je u najmanju ruku zlonamjeran,da ne upotrijebim jacu rijec...neka te sramota i stid...
p.s. oluja je objashnjena prica,i priznata kao etnichko chichenje cak i od tudjmana,tako da je tvoje laprdanje dosadno.

Quote:

---

Originally Posted by livescore

s tobom je sva prica zavrshena sa takvim stavovima ogavnim ne zelim da polemishem...neko ko kaze da je 80 zrtava bilo,je u najmanju ruku zlonamjeran,da ne upotrijebim jacu rijec...neka te sramota i stid...

---

Nego koliko je bilo? Kolko je tebi ćef?

Misliš da ako sebe lažete između sebe, da vam iko u to vjeruje? To što ti vjeruješ u propagandne laži, ne znam zašto je to bitno?

Daj izjavu Dodika i Skupštine Srbije o Bratuncu? Jel ti branim? Jel se oni srame da je pokažu?

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Nego koliko je bilo? Kolko je tebi ćef?

Misliš da ako sebe lažete između sebe, da vam iko u to vjeruje? To što ti vjeruješ u propagandne laži, ne znam zašto je to bitno?

Daj izjavu Dodika i Skupštine Srbije o Bratuncu? Jel ti branim? Jel se oni srame da je pokažu?

---

ja tebe pitam,ne dodika...koji je razlog blacenja za zlocine samo srba,a ne i ostalih...to te pitam,ne pitam te za stvari kojima pokuhsavash da izbjegnesh odgovor.nego to je tvoj stil razgovora,koji moze proci kod 6, i eventualno 7 razreda,ali izvoli,i dalje cesh biti samo CIPUR sa foruma cdm ( raspitaj se kako te ljudi zovu zbog nebuloza koje pises) ... o broju srpskih zrtava ne zelim da polemishem ,ali znam pouzdano da je vise od tvojih 80...samo u okolini srebrenice koju ti toliko pominjesh,onda morash znat i za 3 iljade srpskih zrtava...onda vjerovatno znash za video snimke cherechenja ljudi od strane nasera orica itd itd..nego,pokushaj da umirish komplekse,shkodi ti.

Iznesi ti fino dokaze o srpskim žrtvama u Bratuncu, niko ti ne brani, ali ako misliš da su ti dokazi priča nekog političara, to je neozbiljno.

Ovo su činjenice:



1. Ratko Mladić je 11. jula 1995. u Srebrenici najavio da će da se sveti "Turcima"

2. Dodik (iza njega stoje Srbi iz RS, narod srpski) je priznao genocid u Srebrenici

3. Međunarodni sud Pravde u Hagu konstatovao je genocid u Srebrenici

4. Skupština Srbije je priznala genocid u Srebrenici, to jest priznala je u potpunosti odluke Međunarodnog Suda Pravde u Hagu


E ovo su ispitivale hiljade i hiljade ljudi, profesionalaca. Ko je ispitivao i utvrdio tvoje tvrdnje za Bratunac?

Quote:

---

Originally Posted by Ćipur

Nego koliko je bilo? Kolko je tebi ćef?

Misliš da ako sebe lažete između sebe, da vam iko u to vjeruje? To što ti vjeruješ u propagandne laži, ne znam zašto je to bitno?

Daj izjavu Dodika i Skupštine Srbije o Bratuncu? Jel ti branim? Jel se oni srame da je pokažu?

---

То што ти радиш по команди и што не мислиш својим мозгом него мозгом Додика и скупштине Србије твој је проблем.Чега је то разлог ја не знам нити ме интересује.

U SREBRENICI NIJE BILO GENOCIDA



Broj ubijenih muslimana u Srebrenici nije 8.000, već 700, tvrdi Amerikanac
Filip Korvin, koji je kao izaslanik specijalnog predstavnika Generalnog
sekretara UN bio koordinator UN-a za civilna pitanja u BiH, od proleća do leta
1995. godine.
Korvin naglašava da je preuveličan i broj nestalih muslimana i ocenjuje da sve
to pokazuje da su zvanični izveštaji o genocidu čisto političke prirode.
- Razlika između 700 i uobičajeno pominjanih 8.000 nije brojčana - ona je
politička - rekao je Korvin u intervjuu za nemački list "Juge velt".
On, takođe, smatra da Radovan Karadžić u Hagu ne može da očekuje fer suđenje i
da će biti optužen da je učestvovao u zaveri i genocidu.
- Na osnovu ličnog iskustva i kontakata sa bosanskim Srbima, uključujući i
Karadžića, mogu da kažem samo to da sam ubeđen da je pitanje kod bosanskih Srba
bilo da zaštite Srbe, a ne da ubijaju muslimane ili Hrvate - uveren je bivši
predstavnik UN-a.


Holanđani prave fond

Pre nekoliko nedelja Karadžićev tim su kontaktirali bivši vojnici, pripadnici
holandskog bataljona koji je bio zadužen za čuvanje Srebrenice, nudeći da u
Hagu svedoče u korist bivšeg lidera bosanskih Srba. Milivoje Ivanišević kaže da
su u redovnim kontaktima i da Holanđani rade na formiranju fonda uz čiju pomoć
bi se organizovala istraživanja o stradanju Srba u BiH, i koji bi "pokrio"
troškove njihovog svedočenja.


Član tima za odbranu Radovana Karadžića Milivoje Ivanišević kaže da Filip
Korvin pripada sve većoj grupi bivših predstavnika UN-a i Unprofora koji posle
prestanka svojih funkcija svedoče o istini, a ne o političkim interesima
organizacija od kojih su primali platu.
- Korvin je napisao i knjigu "Sećanje na leto u Bosni 1995. godine" i sa svojim
stavovima koji idu u korist istine, nije usamljen. Imamo i tzv. srebreničku
grupu u Americi u kojoj su Edvard Herman, jedan od najbližih saradnika čuvenog
Noama Čomskog, pa je tu i profesorka i publicistkinja Dajan DŽonston, pa DŽordž
Bogdanić, autor filma "Jugoslavija - rat koji se mogao izbeći". I u Nemačkoj
postoji grupa intelektualaca koja zagovara istinu o Srebrenici, ali, nažalost
nisu dovoljne činjenice da bi se promenila politika zapadnih sila - navodi
sagovornik "Vesti".
Ivanišević nije mogao da potvrdi da li će Korvin biti svedok odbrane Radovana
Karadžića.
- Svi oni nalaze se na listi potencijalnih svedoka, ali je rano o svedocima
odbrane još govoriti. Prvo, ne znamo ni optužnicu, a dok tužilaštvo završi sa
svojim svedocima proći će najmanje dve godine - kaže Ivanišević.


Srbofobija Holbruka i Ešdauna

Filip Korvin optužio je da se istini o događajima u Srebrenici isprečila
srbofobija, te da su Ričard Holbruk i Pedi Ešdaun iskoristili rat u bivšoj
Jugoslaviji da izgrade svoje karijere. On smatra da se događaji 11. jula 1995.
godine u Srebrenici moraju posmatrati kao deo šire tragedije i da ne smeju biti
izdvojeni iz tog konteksta.
- Oni koji to čine, očigledno imaju nameru da izvrnu stvari na štetu jedne od
zaraćenih strana. To što se desilo u Srebrenici nije bio masakr nad
muslimanima, već niz krvavih napada i kontranapada tokom tri godine i
eskalacije u 1995. godini - kaže Korvin.


http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=10607

http://www.mail-archive.com/srpskain.../msg04286.html

General Mekenzi otvorio oči svetu



Da li ste čitali, slušali izjave predstavnika nevladinih organizacija i zapadnih političara vezane za događaje u Srebrenici!? Mi koji su smo to pratili mogli smo samo da gutamo knedle, da se udaramo u glavu, i da molimo Boga da se to besramno ponašanje pokaže kao nametnuto, ili bar pogrešno.

Režirani masakri

Upravo se desilo sve to zajedno. Obraćanje svetskoj javnosti bivšeg kanadskog generala Mekenzija, koji je u Bosni bio prisutan gotovo svo vreme sukoba, pokazuje ono što smo, bar mnogi od nas, odavno znali. Slično kao i Markale, Vase Miskina i mnogi događaju u BiH su naprosto naduvani, izmišljeni, režirani od ljudi kojima je rat majka, a oružje otac. Zbog tih monstruoznih laži, ovom narodu su uvedene ekonomske sankcije, koje su iscrple ekonomiju ove zemlje. Našoj deci ostavljeno je da plaćaju hirove zločinaca iz tadašnjeg rukovodstva BiH koji su nesebično trgovali krvlju svog naroda.

Ipak, pokazalo se da u svetu postoje pošteni pojedinci, bivši generali, koji kazuju istinu sa terena, bez obzira na horsko pevanje i laganje u režiji tridesetak država i vlada, onomad u Srebrenici. Oni kojima ništa nije sveto, sem para, podvala i manipulacije sa nevinim žrtvama na svim stranama u sukobu. Gotovo se ne pamti u istoriji politike u svetu ovakav presedan koji se nama desio pre desetak dana.

Nažalost, mnogi iz Srbije, pokazalo se, imaju negativnije mišljenje o nama samima, a pogotovu o događajima u Srebrenici, nego što ga ima i sam kanadski general koji je svedok tih događaja! Pokazalo se očito, da pojedini naši zvaničnici nemaju svoj stav o Srebrenici, već se priklanjaju stavu zemalja i pojedinaca, koji o Srebrenici besramno lažu, izmišljaju, manipulišu očigledno iz političkih razloga...

Kupovina istine

Živimo očigledno u novom milenijumu, gde se istine kupuju, gde se istine serviraju toliko bestijalno na najvišim nivoima vlasti i moći, da je to već postao standard ponašanja u svetu! Danas se očigledno može sve kupiti, sakriti, pomoću sivih tokova novca, ali ni ti svetski moćnici nemaju toliko moći i para, da baš kupe i poslednjeg poštenog čoveka na ovoj kugli zemaljskoj, kakav je general Luis Mekenzi. Više nije istina ono što je istina, više nije tačno ono što je tačno. Svetom je zavladao čudan manir i poimanje pravde. Da su u pravu i da govore istinu samo oni koji to mogu da potkrepe golom silom, prisilom i pretnjom.