Ali me'...ali meee'tar moooga sela...kakva Amerika...
Printable View
Ali me'...ali meee'tar moooga sela...kakva Amerika...
Da nam živi, živi rad!
"Dragi Hrvati, Srbi, Crnogorci i Bošnjaci,
da vas obavestim ... niste samo Hrvati, niti samo Srbi, niti Crnogorci, niti Bošnjaci.
Sve te "nacije" su nastale od istog južnoslovenskog naroda, samo na različitim teritorijama.
Vi ste svi ... sve četiri.
Ja sam Srbin. I Hrvat. I Bošnjak. I Crnogorac.
I ti si, koji ovo čitaš.
Ako razumeš šta sam napisao, onda si i ti ... sve to.
Misliš da nisi?"
Ima stvari koje me čine zadovoljnim eto kolko traju al srećnim… ? Mozda dok čekam na poljubac, na novi motor, kvad, na neki tako moj suludi projekat da ostvarim… da, tada bih rekao da sam srećan al kad sve to dobijem…nestane i te “sreće”. Tako mi te sreće.
Valjda je tako i sa nesrećom. Teška je samo dok se čeka a kad se desi… Opciono je to. Oćeš li patit ili ne. Kao i sa srećom oli kao majmun skakat jer ti se desilo nesto lijepo. Ili reći samo jedno u oba slucaja - “idemo dalje”.
I to valjda nekakv mir donese, gledaš ka u bioskopu te silne sreće i nesreće. Uz pivo normalno. E, to je sreća.
Uh imaš pravo dobro si to raščlanio.Možda ovo čini te srećnim ti je fula me endorfin. :joy:
Ali,kad posmatraš drveće,pa još onako kreneš da osjećaš svaki list,i svako podrhtavanje lista pod blagim vjetrom..mirise prirode..harmoniju zvukova pa u svemu tome..nestaneš.
E to je meni već haj level.
Quote:
Originally Posted by Bluemoon
Šta su ovacije i aplauzi spram šetnje kroz špalir drveća i paprati preobraženih s jeseni? E. Cioran mislim. Da, vrlo dobro znam taj osjecaj.
"Keep putting your good energy into the world. It's helping people around you more than you know."
Ono kad pomeneš jazz na temi radio a nenadano te noću zatekne u svom gradu. :)
Na sred centra.
Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk
Neđelja. Blizu sedam sati sna, čvrstog onog, ko na punjač. Kafa, od 6 do 8, mirisna, jaka, dva sata potpune tišine i potpune muzike. Povjetarac, frešak, lagan, lijepo se uklapa, i u zelenilo, i u muziku, i u tišinu, i u mene.
U frižider me čeka brancin od dva i po' kila, još neočišćen, juče kasno popodne je iz vode. Dva i po' kila krupne morske soli čeka njega. Četvoro čeljadi koje najbolje volim u vasionu čeka da se to sve sastavi. Spavaju još, ali znam koliko mu se svemu raduju. Radosne su im one godine, i radosno ih je gledat. Jedno hrče pomalo, moraću ga topit u more nekolka dana, pročistiće ga.
Rampa, najtvrđa, i među oči, i među rebra. Težine ne propušta. Danas samo lijepi ljudi i tople stvari propusnicu imaju.
Ima i neko poseban, izgleda nastanio se tu kad nisam bio na stražu, igra mi se s pomislima i šušnjara mi kroz organizam. Neka, ne uzima, no svemu pomalo još doda.
Toliko mi paše ovo jutro da me ni što sam zaboravio vino uzet ne pomjera. Danas je i onaj domaći sok od maline što je stara rukama napravila bez kuvanja najskuplji na svijet.
Zvuk vode..bilo koje..more..rijeke..uh.
Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk
Asocijacija. :)Quote:
Originally Posted by Buva+gacce
https://youtu.be/jyaIb5MC4JY?si=4cQ-NE_QL_FAurLi
Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk
Duša se ne može potisnuti
31. jul 2025.
Trenutno se više od 150 nastavnika i osoblja iz obrazovnog sistema ,,Obrazovanje za život” (Education for Life - EFL) okupilo u Indiji. Došli su iz više od dvadeset zemalja i desetina škola širom sveta. EFL je posvećen uzdizanju dece koju služi i nalazi se na pragu velike ekspanzije - posebno u Indiji.
Ako ostavimo po strani mnoge detalje vezane za nastavne planove, programe i aktivnosti u učionici, suština EFL-a je sledeća: svaka duša je jedinstvena, a svrha obrazovanja je da pomogne svakom pojedincu da procveta u najviši mogući izraz sebe. Ovakvo obrazovanje je prava nada za bolju budućnost. Kada su pojedinačne duše osnažene tada i društvo može da povrati svoju ravnotežu.
Možemo zamisliti dušu kao kuglu svetlosti - koja nosi i našu prošlost, oblikovanu uticajima i sklonostima iz bezbroj prethodnih inkarnacija, i našu budućnost, koja sija ogromnim potencijalom kosmičke svesti.
U ovom životu se inkarniramo, ne samo sa uticajima naše lične karme, već i sa ograničavajućim načinom razmišljanja vremena u kojem živimo, porodice u kojoj se rađamo, zemlje i kulture kojoj pripadamo. Ako tragamo za slobodom, potrebni su nam mudri vodiči koji će nam pomoći da se snađemo u lavirintu deluzije.
Većina nas, rođenih u društvima koja više vrednuju ego nego dušu, suočava se sa teškim izazovom. Borimo se da se uzdignemo iznad mešovitih uticaja porodice, prijatelja, kolega i političara. Ali druge duše se rađaju u svetu koji ih aktivno pokušava potisnuti.
Jedan od najinspirativnijih aspekata EFL-a je onlajn srednja škola koja obrazuje sedamdeset mladih žena iz Avganistana. Ove hrabre učenice suočene su sa aktivnom represijom i pretnjama talibana. Pa ipak - čak i u tim okolnostima - duša se ne može potisnuti.
Prošle nedelje sam primio pesmu koju je napisala jedna od tih mladih žena. Duboko me je nadahnula, ne samo lepotom njenih reči, već još više snagom i jasnoćom duha iza njih. Siguran sam da će i vas dotaći kao i mene:
Prelazak
autorka: Samrin Mahfi
Kad sam stajala na ivici nepreglednog okeana,
Ljudi su šaptali:
„Znaš li da ima ajkula?“
„Struja koje glođu kosti?“
„Talasa koji su progutali snove pre nego što su spoznati?“
„Da li je vredno toga? Šta bi uopšte moglo da bude tamo?“
Osmehnula sam se očima nalik prigušenim fenjerima,
Ljudi imaju oštrije zube od ajkula.
Zato sam zakoračila —
Okean je uzvratio besom drevnih kraljeva,
Udarao težinom svake sumnje s kojom sam se ikada susrela.
Neke su se dizale iznad mene kao staklene planine,
Neke su me vukle za članke kao ljubomorni duhovi.
Stvorenja sa mnogo očiju i otrovnim pipcima
Posmatrala su odozdo —
Zatim su doprla iz senki koje su vijugale preko mog puta
Uvijena šaputanja da oslabe moju volju.
Ali sam ja,
Gledala napred,
Odbijala da posrnem.
Sada plutam,
Moja kičma je jarbol,
Moj dah je vetar,
Moja volja je ušivena za zvezde.
Ima još okeana preda mnom,
Ali sam sigurna,
Nešto me čeka,
Nešto dobro,
Nešto moje.
Mislim da ćete se složiti da se njeni završni stihovi odnose na svakog od nas:
Nešto me čeka. Nešto dobro. Nešto moje.
Sa nadom u budućnost,
Najasvami Đotiš
Kanader
FAKTOR - POMOZI MI, ŽELIM NAUČITI ILI POMOZI MI, NE ŽELIM NAUČITI
Pomoć čoveku koji želi naučiti o sebi kako bi zaštitio svoje zdravlje, svoju slobodu i živeo kreativan i ispunjen život ljudskog bića JE POŽELJNA. Pomoć čoveku koji ne želi učiti je GUBLJENJE VREMENA. On će bez obzira na vašu pomoć nastradati. Vaša pomoć je u tom slučaju samo infuzija vaše krvi i vašeg vremena koja ga privremeno održava u životu i ništa više.
Razlika se jasno uočava kroz pitanja: Koliko vremena posvećuješ sebi i svom razvoju? Čime se baviš i šta te zanima? Da li želiš da učiš o sebi i kako funcionišeš?
U današnjem trenutku, kada je individualni život i zdravlje svakog od nas ugroženo, poželjno je u svom životu razlikovati ova dva tipa ljudi.
Preporuka je opredeliti se za pomoć onima koji žele da uče i otići što dalje od onih koji to ne žele. Tako ćete podržati svoj život, život drugih ljudi i život na planeti.
"Nama ne trebaju vladari, nego domaćini."
https://youtu.be/0aX9W9GJcXU?si=s2nVgbgzDa379F8E
"Za sreću treba dara. Srećan čovek sreću stvara."
Duško Radović
Uninstall your past, update your future [emoji3590]
Kad vidim da još neko uživa ovako...
https://i.postimg.cc/fy66Q4v9/Kafa-i-ja.jpg
FAKTOR ZALJUBLJEN U ŽIVOT
Onome ko je zaljubljen u život, prisutan u svojim osećajima u svakom sadašnjem trenutku svog života, otvaraju se vrata učenja i saznanja o svetu u kome živi. Tada je stvorena mogućnost kreacije sopstvenog života po sopstvenoj zamisli i u skladu sa prirodnim zakonima koji utiču na nas. Tako se stvara život i održava život. U SKLADU SA PRIRODNIM ZAKONIMA. Čovek kao deo celine u kojoj živi.
Kada se čovek boji života, prestane ga istraživati i osećati, pokušavajući da se uklopi u masu, po nečijoj volji, TADA NASTAJE SOPSTVENA PATNJA IZ NERAZUMEVANJA SEBE I OKOLINE U KOJOJ ŽIVI. Tada je čovek izolovano biće koje umire u svojoj duševnoj, emotivnoj, fizičkoj patnji.
Svako od nas ima izbor: Da spozna sebe ili pobegne od sebe.
Ja sam izabrao da spoznajem sebe tokom svog života i da svoje saznanje podelim sa drugim ljudima u sopstvenoj okolini. Neka je srećno svima nama.
A vi, šta ste izabrali?
Probudio sam se :)
Sent from my SM-A546B using Tapatalk
Od riječi do riječi.
https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...7f34ff9f9b.jpg
Približavanje Jeseni.
Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk
Life is simple, we make it complicated by pleasing other people.
People who want to see you win, will help you win.
Allow yourself to shine without the desire to be seen.
You glow different when you have good people with good intentions in your life!
"Kada se u svojoj 25. godini nisam mogao setiti nijednog srećnog trenutka u životu. Nešto najstrašnije što sam doživeo...Osetio sam potpuni, najdublji besmisao svog života. I tada odlučio da nadjem rešenje po cenu svoje smrti.
Sada pomažem ljudima i moj život je smislen. Kada se setim prošlih vremena mogu samo reći...vau!!! Moj život je dobio i imao smisao.
Setite se uvek. Vi ste drugima ili lek ili otrov. Sistem nas uči, oblikuje, da drugim ljudima budemo otrov. To je besmisleno, bolno...
Nama nije potreban takav sistem-način razmišljanja, narode. Mi činimo sistem idejama koje sledimo. Budimo jedni drugima lek, mir, spoznaja, ljubav.
POSTANIMO OBOŽENI, RAZUMEVAJUĆI SVEOPŠTI ŽIVOT, POSTAVLJAJUĆI SEBI PITANJE: ŠTA JE TO ŽIVOT?
OSLONITE SE NA SVOJE ODGOVORE UMESTO PONUĐENIH I NAMETNUTIH I BIĆETE DOBRO.
BIĆETE DOBRO ZATO ŠTO ONAJ KO TRAŽI ODGOVORE, ON IH NALAZI I SPOSOBAN JE KREIRATI SVOJ SVET, NA OPŠTE DOBRO.
A, BITI KREATOR I RAZUMETI SOPSTVENU KREACIJU JE OSOBINA BOGA-SLIČNOST SAMOM NAŠEM STVARAOCU, ZAR NE?
I BLISKOST NJEMU, ZAR NE?"
FAKTOR - PODELJENOST ČOVEKA I NJEGOVE LIČNOSTI
Sada živimo u svetu, u kome su emocije, misli i duša čoveka, kroz vaspitanje mnogih generacija, brutalnom fizičkom silom, podeljene na bezbroj delova.
Otuda proizilazi dezorijentacija, sumnja, nedoumica i neprepoznavanje sopstvenih potencijala i kako oni funkcionišu.
Koliko puta ste bili u situaciji da vam je nešto potrebno u životu, a da to niste mogli da dobijete, jer ste bili suočeni sa fizičkom silom ili mogućnošću njene upotrebe?
Na takvim situacijama su stvorene prepreke i bedemi u čoveku, koje ga čine podeljenim, bolesnim i ranjivim u sopstvenom životu. Tako funkcioniše SISTEM ROPSTVA I SISTEM DRUŠTVENE PIRAMIDE.
Svako ko je ikada dobro živeo, bio je sposoban da izgradi SOPSTVENU ODBRANU u odnosu na nadolazeće pretnje i opasnosti.
Da bi to postigao, morao je da izgradjuje svoju fizičku, mentalnu, emotivnu i duhovnu snagu, ŠTO ZAHTEVA NAPOR, DISCIPLINU, SVRSISHODNU KOMUNIKACIJU SA DRUGIM LJUDIMA I NEUDOBNO JE.
Zato je način saradnje ljudi u smislu izgradnje DRUŠTVENE LOPTE u medjusobnoj komunikaciji i delovanju, način da se izgradi sopstvena sloboda i svrsishodan život.
Samo kroz medjusobnu podršku, možemo srušiti NEPRAVEDNI I TIRANSKI PIRAMIDALNI SISTEM DRUŠTVA.
TIme svaki čovek dobija mogućnost razvoja sopstvenog smislenog života, kroz prepoznavanje sopstvenih potencijala, datih od tvorca na rodjenju? To bi bilo dobro, zar ne?