Quote:
Kada je kampanja vakcinacije počela da se ubrzava početkom 2021. godine, postojala je opšta nada da bi visoka stopa vakcinacije uskoro mogla da stavi tačku na pandemiju korone. Pritisak na sve one koji nisu hteli da se vakcinišu usled toga je značajno porastao. Međutim, to nije dolazilo samo od političara i naučnika, već i iz medija, što je ilustrovano izveštajem nemačkog „Tagescajtunga” („TAZ”) krajem avgusta 2021.
Na nekoliko turističkih žarišta, u bioskopima i restoranima u glavnom gradu Nemačke, autori su pregledali kontrole prijema i ustanovili da su potvrde o vakcinaciji samo nakratko proverene na mnogim mestima, ako su uopšte i bile. Njen zaključak: „Iznenađujuće je da niko na saveznom i državnom nivou nije zaista zainteresovan da li se i kako preispituje 3G pravilo. Jer to je sada praktično jedini instrument na koji se savezna i državna vlada oslanjaju u borbi protiv sve većeg broja korona virusa. I trenutno se povećavaju velikom brzinom."
Tada je i jedan broj novinara u lokalnim medijima insistirao na uvođenju strožih mera. „Obavezna vakcinacija je manje zlo“, stoji u komentaru u „Tages-Anzeigeru“ od 18. novembra 2021. U njemu autor tvrdi: „Pitanje obavezne vakcinacije nije dobro ili loše, a sva poređenja diktature i aparthejda su opscena. Reč je o klasičnom odmeravanju troškova i koristi, o dilemi koje je od dva zla izazvana vanrednim stanjem veće“. Sličan je bio i komentar u „Berner cajtungu”: „Sada je obavezna vakcinacija”, pisalo je 11. decembra 2021.
S druge strane, NZZ je 9. novembra 2021. naslovio „Problematična indirektna obavezna vakcinacija zbog Covid sertifikata“. U propratnom članku se navodi: „Vakcinacija protiv Covid-19 je ključno sredstvo u borbi protiv pandemije korone. Sa pravne tačke gledišta, međutim, „pritisak na nevakcinisane“ namerno stvoren Covid sertifikatom mora biti doveden u pitanje. Ovi primeri pokazuju da su mediji bili u velikoj meri uključeni u politiku pandemije – i mnogi su vakcinaciju ili čak obaveznu vakcinaciju videli kao rešenje za sve probleme.
Kritički izveštaji o korona merama savezne vlade uglavnom su bili malobrojni. To pokazuju analize ciriške studentkinje Klare Gebel, koja je u okviru magistarskog rada ocenila 42.000 članaka objavljenih od januara 2020. do aprila 2022. u 48 švajcarskih novina i onlajn platformi. Izveštavanje o pitanju koliko je javnost prevarena u pogledu efekta vakcinacije sada je takođe upadljivo bezuba.
Otkako je predstavnik kompanije Pfizer na saslušanju u Evropskom parlamentu potvrdio da vakcina nije testirana za zaštitu trećih strana pre nego što je odobrena, govori se o „laži o vakcinaciji“ u pre svega desničarskim i kritičnim krugovima vakcinacije. . Proizvođači vakcina Biontech/Pfizer optuženi su da su zavarali javnost da veruje da će njihova vakcina sprečiti širenje novog korona virusa.
Svako ko čita javno dostupne rezultate studija odobrenja može lako da uvidi da to ne odgovara činjenicama. Ovo pokazuje da spoljna zaštita nije testirana. Međutim, to ne oslobađa medije i političare odgovornosti. Pogotovo što su studije odobrenja očigledno jedva čitane. Umesto da dovode u pitanje sopstvenu ulogu kada je reč o preteranim obećanjima o vakcinaciji, neki vodeći mediji trenutno se fokusiraju na poricanje postojanja „laži o vakcinaciji”.
19. oktobra 2022. godine, „fektčeker” nemačkog ARD-a, na primer, pod naslovom „Dana je strana zaštita” tvrdio je da je vakcinacija u početku štitila od prenošenja virusa – i tako branila sve one političare i novinare koji su tvrdio upravo to. Savezni savetnik Alen Berset (SP) je pravdao obavezu posedovanja sertifikata sledećom (pogrešnom) rečenicom: „Potvrda pokazuje da više niste zarazni. Osnivač i izvršni direktor Biontech-a Ugur Sahin dao je sličnu izjavu ubrzo nakon početka vakcinacije. „Broj ljudi za koje je korona PCR test pozitivan i koji su stoga potencijalno zarazni nakon vakcinacije se smanjuje za 92 odsto“, rekao je on za list „Bild“ 27. februara 2021. godine, logički novinaru lista „Bild“: Znači: vakcinisani više nisu zarazni!"
Nade u imunitet stada koji nikada nije postojao
Proslavljen od „Bilda” kao „heroja vakcinacije”, šef Bionteha nije rekao neistinu. Zato što se u intervjuu ne poziva na sopstvenu studiju odobravanja, već na anketu u Izraelu. Međutim, ovo je uzimalo u obzir samo period do sedam dana nakon druge vakcinacije. Kao i mnoge druge studije od samog početka, stoga je bilo previše kratko da bi se razjasnilo da li vakcinisani ljudi mogu preneti novi korona virus ili ne. Bez obzira na to, ove studije su učvrstile uverenje koje je tada bilo široko rasprostranjeno da bi brza imunizacija stanovništva mogla da iskoreni virus. U julu 2020. godine – a samim tim mnogo pre nego što je vakcina protiv korone postala dostupna – švajcarski epidemiolog Marsel Salate rekao je u „Bliku”: „Imunitet stada će tada doći sa vakcinom.
Ono što su mnogi verovatno već zaboravili: Dugo se vodila intenzivna debata o tome koliki mora biti udeo vakcinisanih i oporavljenih ljudi u populaciji da bi se postigao takozvani imunitet stada i sprečilo širenje virusa. Ako su naučnici u početku govorili o 60 do 70 procenata, vremenom su korigovali svoje procene naviše. Nemački matematičar je u Fokusu u oktobru 2021. rekao: „U slučaju delta mutanta, koji se javlja skoro isključivo u našoj zemlji, trebalo bi da postignemo imunitet stada sa stopom imunizacije od 80 odsto ukupne populacije.
Drugi naučnici su, s druge strane, izrazili sumnju u ostvarivost ovog cilja u ranoj fazi. Činjenica da se broj infekcija stalno povećava - i da je, prema BAG-u, oko 97 odsto švajcarskog stanovništva sada vakcinisano ili oporavljeno - pokazuje da su skeptici bili u pravu. Neprekidna promena u pogledu ciljeva i efekata kampanje vakcinacije izazvala je priličnu nesigurnost među stanovništvom.
Uprkos izveštavanju, koje nije uvek kritično i ponekad zbunjujuće, čini se da prihvatanje medija nije stradalo tokom pandemije korone, naprotiv. Prema Kristijanu Hofmanu sa Instituta za komunikacije i medijske studije Univerziteta u Lajpcigu, tradicionalni mediji su čak stekli na popularnosti tokom pandemije korone. „Kao što pokazuju naše ankete u Nemačkoj, mnogi ljudi su informacije o Koroni dobijali iz dnevnih novina, radija i televizije. S druge strane, mnogo su manje verovali društvenim mrežama.
