kavkaski cigani ->vizantijski konjusari ->(kvazi)iliri

[-=H2SO4=-]

Пише:
др Јован
И. Деретић (Арбанаси, њихово порекло и долазак у Србију, према мање познатим документима )

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Каквазу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа. Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејyански град Баку. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северозападно су били Ибери, а западно и јужно од Албаније налазили су се Јермени. Јужни део те античке Албаније припада данас Азербејyану, а северни део Русији. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену овог града земља у његовом залеђу добила је име Албанија.

Једино по чему је та стара Албанија била позната јесу велики и опасни пси, такозвани кавкаски овчари. У време када је Александар Велики освајао Азију пред њега је изашао неки владар Албаније и поклонио му једног великог пса. Кавкаска Албанија је била једна врло кршевита и сиромашна земља па као таква није привлачила освајаче.

У осмом веку Арапи су запосели земље око Каспијског мора и иза Каваза. Тамошње домородачко становништво су превели у ислам и водили са собом као помоћне чете у борби са хришћанима. На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника ислама и Ромеја, (Византиј&#1077 као представника хришћанства. Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и један део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама довели су један део становништва из кавкаске Албаније. Арапско освајање Сицилије трајало је дуго времена од 827. до 878. године. Сицилија је подељена на два дела, исламски део и хришћански део, па отуда и назив Две Сицилије. Хришћани су били потиснути у североисточни део острва. Византија је на томе делу острва држала знатне војне снаге. Византинци су успели да преотму од Арапа један део острва и ту су затекли исламизиране Албанце. У већини случајева вратили су их поново у хришћанство.

Византија је, 1042. године, напала Србију и послала своје две војске кроз Епир, дуж приморја. Тадашњи млади цар Србије, Војислав, сатро је у две битке византијску војску. Овај тежак пораз у рату са Србијом изазвао је нереде у Цариграду. Византијски војни заповедник на Сицилији, по имену Ђорђе звани Манијак, одлучио се на побуну са жељом да узме власт у Цариграду. Укрцао је своју војску на лађе и један део Албанаца које је узео са собом као помоћне чете. Они су са собом водили и своје жене и децу. Са том шареном војском искрцао се у Драчу марта месеца 1043. године. Како је Србија тада била у ратном односу са Византијом, Манијак је рачунао бар на неке српске симпатије. Манијак је довео са собом само један мали део Албанаца, већина њих је остала на Сицилији и у јужној Италији. Сви су временом покрштени и италијанизирани, тако да се код њих данас задржало само сећање на њихово порекло. То сећање на њихово албанско порекло задржало се више код оног дела људи који су се одселили из Италије у Америку, него код оног дела који је остао у Италији.

После искрцавања у Драчу Манијак је кренуо са својом војском у правцу Цариграда. Византијска војска, која је остала верна својој влади, пресрела је Манијака код Дојранског Језера и ту је дошло до велике битке у којој је Манијак погинуо. После његове погибије преостала његова војска се предала. Византинци су примили Манијакове византијске војнике, али не и странце, Албанце. Ови нису могли да се врате натраг нити су имали куд да иду, нашли су се као бродоломници на туђој земљи. Молили су Србе да им дозволе да се населе негде у планинама где би могли да живе од сточарства, пошто су они иначе били по традицији сточари. Срби су им дозволили да се населе у брдовитом пределу око места Рабана који се налазио североисточно од Елбасана, у подножју планине Јабланице. То је био један опустео и готово ненасељен предео. Албанци су гајили стоку и за себе и за Србе и то је било њихово занимање у Србији кроз цео средњи век.

По Рабану ми смо их називали Рабанаси, односно Арбанаси, како их и данас зовемо. Странци су их звали Албанцима и то из два разлога. Зато што су знали њихово порекло из кавкаске Албаније и зато што су са њима дошли први пут у додир на пределу Белиграда испод Томора. Белиград су Латини називали Албом, што је превод његовог српског имена на латински језик. Турци су их називали Арнаутима, што на арапском значи - „они који се нису вратили." Они се стварно нису вратили, остали су у Србији. Сами Арбанаси нису за себе употребљавали ни једно од тих имена, они се називају Шћипетари, асвоју земљу Шћиперија. На њиховом језику реч шћипе или шкипе значи крш, брда или комове. Шћипетар се може превести на српски језик са Брђанин. Аустроугарски писци су, крајем 19. и почетком 20. века, намерно давали погрешно тумачење значења имена Шћиперија, уместо земљом брђана, називали је „земљом орлова„. То је требало да пред светом да Арбанасима неко племенитије порекло њиховог народног имена.

[[alien_with_N_attitude]]

Ovo je sa jednog foruma, postavljeno od strane posjetioca <Veles> ...

Vec sam ranije citao da su Albanici dosli na Balkan kao placenici u Vizantijskoj vojsci,koji su se borili na Siciliji...
Takodje sam cuo da ih je doveo na Balkan Georgios Maniakes....

To je u potpunosti tacno.....

Cak se i zna godina njihovog dolaska-1041
Takodje je to isto potvrdjeno od Evlije Celebije,Turskog putopisca...

Nesto o avanturama Maniakesa,Vizantijskog vojskovodje(Engleski)...
http://www.geocities.com/egfrothos/BattleHonours.html

Ovo je interesantno...
"April 989 AD- The Varangians aided Basil in his victory over Bardas Phocas' lieutenant , Delphinas at SCUTARI ,on the ASIAN SIDE OF BOSPHORUS."

Da li znate kako Albanici zovu Skadarsko jezero?...SCUTARI

Mozete procitati jos iznad....

"A large number of Iberians from Georgia where in Phocas' army (see 1000 ad)"

Grci su u tom periodu vodili ogromne kampanje u Gruziji i Jermeniji...

Procitajte ceo sadrzaj teksta....

Maniakes je vodio borbe sa svojim placenicima na Sicilije,da bi se posle pobune Petra Odeljana iskrcao na danasnjoj obali Albanije i vodio vojnu kampanju.

Sam Maniakes se borio o Maloj Aziji i na granici sa Jermenijom...

Interesantno da Varangijani(placenici) se spominju kao 'Skiti sa Taurusa'
Neki misle da su u pitanju Rusi.
Ali Taurus planine se nalaze u Maloj Aziji,na obali crnog mora,i dalje se nastavljaju u Jermeniju...
Taurida je obala Crnog Mora....

Zanimljiva rasprava se vodi na Balkan forumu...

http://pub18.ezboard.com/fbalkansfr....=1&stop=20

Tu se mogu pronaci zanimljivi podaci o Maniakesu i arheaologiji Albanije...
Obratite paznju na postove od 'Tirane'...

Ovo je Srpski sajt,doduse ali ima puno zanimljivih elemenata...

http://www.geocities.com/CapitolHil.../albanians.html
Tu se mogu pronaci podaci o kavkaskoj Albaniji,kao i o pisanom izvoru,koji spominje dolazak Siptara na Balkan...
Michael Ataliatos "Historia,Corpus Scriptorum Historiae Byzantiae.Impensis ed.Neberi,Bonnae."
O Ataliatosu,mozete procitati iz gornjeg linka...
Albansko-Kavkaski toponimi...skoro identicni....

http://www.geocities.com/CapitolHil...n_toponyms.html

Obratite posebno paznju na Balkan forum,u kome se moze cuti o pojavi Kavkaskih arheoloskih predmeta od 11 veka u Albaniji,kao i o tome kako je Staljin pitao Envera Hodzu,da li su Albanci sa Kavkaza,jer tamo postoji istoimeni region,kao i to da Albaniski jezik zvuci slicno Kavkaskim jezicima.

Kavkaska Albanija..
http://www.bakililar.az/ca/english/

Plemena Kavkaske Albanije su bili...Alwani,Gargari,Geli,Uti,Udi,Legi...
Mesta su imale nazive...Hereti,Khakheti,Sheki,Kish,Shusha,Derbent ..itd..

Kavkaske Albanice su proterali Turci Seldzuci,preci Azera.Sve se to dogodilo u 11 veku,u doba Vizantijske kampanje u Jermeniji i Gruziji,u gore spomenuto doba...

A sad najbolji stos....

Kavkaski Albanici su imali svoje pismo.
Ziveli su na podruciju danasnjeg Azerbejdzana,Dagestana,juzne Cecenije,Istocne Gruzije i Jermenije...

Tu vrstu pisma Azeri zovu 'Turske rune'.Iz njih se razvio takodje Jermenski i Gruzijski alfabet.
Ja licno sam znao o njima od ranije(kad sam istrazivao Kavkasku Albaniju).

Mislio sam da Siptari upotrebljavaju samo latinicu,pa mi je bilo cudno kao nisu doneli sa sobom Kavkasko pismo....sto je predstavljalo manu u mojoj teoriji.

Sve dok nisam otkrio da su Albanci ranije imali svoje pismo pre latinice(Elbasanski alfabet).
Slucajno sam ga nasao na lingvistickom sajtu...
Albanci retko spominju to svoje rano pismo(pitam li se zasto?)..

Iako na tom sajtu kazu,da je to pismo stvoreno verovatno oko 18 veka,zasto onda lici skoro identicno sa Kavkaskim Albanskim pismom?

Uverite se sami...

Albanski alfabet sa Kavkaza...

http://karabakh-doc.gen.az/ru/azerpeople/ap010.eng.htm

POSEBNO obratite paznju na 'Agirshag runic letters',kao i na 'Turske rune' od Saka/Saga plemena..
Da bi ih uporedili sa...

http://www.omniglot.com/writing/albanian.htm

Elbasanskim pismom....


-----------------------------------------------------------------------------------------


NEKAD I SAD:K o s o v o Prilozi za etničku istoriju (1)
KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE
Piše:
Radovan
Tomašević Nema naučnih dokaza da su Albanci ilirskog porekla. Dokazano je kako albanski jezik nema ilirsko poreklo, nego spada u tračke jezike, odnosno ima dakomezijsko poreklo. Teorije o ilirskom poreklu, spadaju u red onih tvrdnji albanskih naučnika, po kojima Boj na Kosovu, na primer, nisu protiv Turaka vodili Srbi, nego Iliri, Arbanasi, Šiptari odnosno Albanci


Kosovo za naš narod nije obična zemlja, mogući životni prostor, teritorija koja se može kupiti i prodati, oblast, krajina... Ono je nama centar sveta, legenda, izvor identiteta, uteha u porazima i nada u opstanak. Bez njega nama nema ni prošlosti, ni budućnosti, pa ni života. Ono je velika narodna, opšta, i kolevka i grobnica, "đe je svako od nas poginuo mnogo prije no što se rodio", kako reče pesnik.

Mi ga ponovo možemo izgubiti, kao što smo ga i do sada gubili. Na bojnom polju, jer nismo svemoćni, ni najjači. Pa čak i bez prolivanja krvi, pred svetskim sudom, po diktatu sile i nepravde. Ali, mi ćemo opet želeti da ga povratimo i osvetimo. Bez takve želje ne bismo mogli ni postojati kao narod. Bez Kosova u srcu doživeli bismo ono što je Sartr formulisao kao smrt u duši. Čak već sada, svi oni naši ljudi, ravnodušni prema Kosovu i njegovoj sudbini, objektivno ne mogu više smatrati da su Srbi.

Ne govori i ne misli tako samo neko ko je tamo rođen, koga za te krajeve vezuju uspomene na izgubljeni raj detinjstva, kućnog ognjišta i majčine ljubavi, kome su tamo ostali prva vera i grobovi roditelja i predaka... Ne, tako misli i oseća, i tako mora misliti i osećati svako koga je srpska majka odgajila i srpskome jeziku naučila, ko je srpsku-knjigu čitao i srpsku školu učio, pa ma gde da je rođen, makar i na dalmatinskom Kosovu, kraj tamošnje crkve Lazarice, tako pusta ne ostala...

Takve misli i saznanja, i takva osećanja, izviru iz svega što je na srpskom jeziku ispevano i napisano, iz svih knjiga i enciklopedija, iz svih frula i gusala, od vladike Rada i slepoga Filipa Višnjića, pa hiljadu i više godina unazad, do svetih Ćirila i Metodija.

I ne samo na srpskom. Takve misli i saznanja izviru i iz mnogih stranica napisanih na drugim evropskim jezicima, recimo, na nemačkom. Evo i primera.

Polje gde su se sreli Krst i Polumesec

Davne 1889. godine, 5. oktobra, sa kote 947 šumovitog Prepolca, sa granične srpsko-turske linije, posmatrao je, durbinom, naše još porobljeno Kosovo slavni austrijski novinar i pisac Feliks Kanic, autor kapitalnog dela o Srbiji i srpskom narodu "Das Konigreich Serbien und das Serbenvolk". Evo šta je tom prilikom zabeležio i kakve su ga misli morile:





Moj durbin je u široko razvijenom reljefu najpre potražio u jasno uočljivom toku Laba njegovu istorijski najzanimljiviju tačku - Kosovo polje, koje je bilo udaljeno 54 km i ležalo 350 metara niže. Mada je trebalo 18 časova da se ono pređe uzduž i 8 da se pređe popreko, video sam samo magličastu svetlu, traku, na kojoj oštro oko Dimitrijevo (Kanicovog pratioca, srpskog oficira Dimitrija Rakića - prim. T.T.), bar kako on tvrdi, u jednoj tamnoj tački raspoznaje tulbe sultana Murata; tu je sultan pao, a srpski knez Lazar na Vidovdan 1389, bacivši poslednji pogled na svoju razbijenu vojsku, izgubio život i carstvo. Nešto zapadnija blaga uzvišica treba da je planina Goleš, na kojoj je Lazarev neverni (?) zet Vuk Branković, sa 12 000 oklopnika, napustio bojno polje u trenutku odluke.

1389 - 1889. Tačno pet stotina godina od onog kobnog dana za orijentalno hrišćanstvo. Šta li bi bilo od Istoka da nije bilo tog nesrećnog 28. juna, koji je vlast nad njim izručio Bajazitu? Sudbina naroda zavisi od odluka mača, i sve suprotne težnje danas i sutra teško da će tu moći nešto da izmene! Pogled mi je kao začaran ostao na tom nesrećnom polju, koje je delovalo ozbiljno kao i brda koja su ga okruživala, i koje je, mada pozlaćeno suncem, budilo tako tužne uspomene!

Prema jugo-jugoistoku - pisao je dalje Kanic - slikom gospodari protegnuta Šar-planina, s snegom pokrivenim LJubotenom, koji se vidi čak iz Soluna, a malo dalje na zapad-jugozapad dižu se između Prizrena i Đakovice oštro profilisani krečnjački vrhovi, malo zapadnije u toploj podnevnoj izmaglici nejasne konture crnogorskih graničnih brda sa Čičavicom koja oivičava Kosovo polje i na čijim je padinama veliki ugarski vojskovođa Janoš Hunjadi bio tako potučen da Srbi kad govore o nečijoj teškoj nesreći još i danas kažu: "Stradao kao Janko na Kosovu!" - Sve do danas je široko bojno polje ostalo neobrađeno, jer i Turci i hrišćani prezaju od toga da zaoru zemlju tako obilno zalivenu krvlju njihovih predaka.

Nekoliko stranica dalje Nemac Kanic sasvim hladno razmatra naučno pitanje da li je glavnina Lazarove vojske 1389, kao i Hunjadijeve 1448, došla na Kosovo preko vrletne Kosanice, kako misle srpski pisci, ili od Kuršumlije, uz Banjsku reku, preko Prepolca, što njemu izgleda logičnije.

One su obe - zaključuje Kanic - kao i grofa Pikolominija 1688, kao Zekendorfova 1737. i pukovnika Lešjanina 1877, išle od Kruševca uz Rasinu, kroz Jankovu klisuru, preko Blaca, Barbatovca i Kuršumlije, pa uz Banjsku reku preko Prepolca u dolinu Laba, gde su Krst i Polumesec hteli da se bore za prevlast na Balkanu.

Tako je Nemac Kanic u svojoj (pro)srpskoj duši tugovao za Kosovom, uz kristalno jasno saznanje da se tu, na pravcu severozapad - jugoistok, već pet, odnosno, sada šest vekova, vodi ogorčena borba Krsta i Polumeseca oko prevlasti na Balkanu, i uz bolno uverenje da se sudbine naroda određuju mačem i da su sve suprotne težnje bez ikakvih izgleda, kako nekada, tako i danas i sutra.

Evropski koridor ili "zelena transverzala"

Taj mali Kanicov istorijski pogled na Kosovo, durbinom, dovoljan je, čini se, kao uvod u ove priloge etničkoj istoriji naših krajeva i zemalja, s namerom da ukaže na neraskidivu povezanost istorijskih pitanja i pitanja savremenosti. Da ukaže na milenijumsku dugotrajnost određenih istorijskih procesa koji se odvijaju kroz vreme u ciklusima ili u talasima.


--------------------------------------------------------------------------------

Opredeljivanje za "jačicu", tj. jaču stranu u sukobu, deo je tradicije i kolektivne psihologije Albanaca. Istina i pravda , gotovo po pravilu, na strani su jačeg. Čak i kad se prekrši čuvena šiptarska "besa", to može biti opravdano ako je učinjeno od jače strane. Uloga mirovnih veća, bilo da sude po šerijatu, ili zakonu Leke Dukađinija, najčešće je bila da nađu vešto opravdanje i presude povoljno za "jačicu". Za "jačicu",Arbanasi su se opredelili i u Kosovskoj bici. Došli su pred Muratov šator, nazvavši mu: "Mir dita!" (Dobar dan!). Sultan je mislio da mu se predstavljaju, te im ostade ime Mirditi.


--------------------------------------------------------------------------------

Ako je u Muratovo i Lazarovo vreme turski imperijalni san bio okrenut prema severozapadu Evrope, u ove naše dane se na tom istom pravcu, samo iz suprotnog smera, ostvaruje nemački imperijalni san o jugoistoku Evrope kao području nemačke dominacije. I kao što se Bajazit posle srpskog poraza na Kosovu zadovoljio, za prvo vreme, stvaranjem koridora preko Kosova i Raške radi osvajanja Bosne, isto tako i danas mastrihtska Evropa nema vremena da pozavršava svoje krvave poslove u Bosni, nego žuri da otvori koridor preko Raške i Kosova ka daljem jugoistoku do Istanbula i Anadolije. To što taj koridor mnogi nazivaju "zelenom (muslimanskom) transverzalom" nije baš bez veze, jer se njegovim trasiranjem i stvaranjem zaista budi i oživljava i osmansko nasleđe na Balkanu, te se otvaraju novi putevi za prodor islamizma u Evropu. A to su sve faktori koji snažno deluju na etničke procese, određujući im negativan karakter, izazivanjem etničkih sukoba, pa etničku istoriju područja čine na duži rok komplikovanom i dramatičnom, ispunjujući je patnjama, krvoprolićima i ljudskim tragedijama.

Gresi jugoslovenskih etnologa

S tim u vezi možemo slobodno reći da je moderna srpska etnologija, nekada toliko cenjena i hvaljena, u ovom veku gotovo potpuno promašila svoj cilj, baveći se tako reći isključivo etničkim i etnogenetskim procesima i faktorima koji pozitivno deluju na zbližavanje, kulturno izjednačavanje i političko ujedinjavanje naroda i narodnosnih grupa. Kao da su svesno ili nesvesno želeli da time propagandno deluju i daju svoj doprinos stvaranju jednog miroljubivog i pitomog, ali otpornog, duhovnog, kulturnog, etničkog i političkog jugoslovenstva. Dok im je stvarnost bila sasvim drukčija.

U stvarnosti, na delu je bilo produbljivanje sta-rih etničkih sukoba i antagonizama i stvaranje novih. Umesto ujedinjavanja, na delu je bilo pregrupisavanje i stvaranje novih odnosa snaga. Tako je u toku samog svog nastajanja, etničko jugoslovenstvo gubilo polet, razgrađivalo se i propadalo. Štaviše, etnički procesi bili su vrlo nepovoljni i unutar samog srpskog naroda, ostarelog, oronulog, umornog i duhovno malaksalog, istrošenog u neprestanim ratovima i bunama, te je sve odisalo skorim zavadama i podelama, i raspadom jedva sastavljene celine.

Da su se srpski etnolozi više pozabavili tim aspektima svoje nauke, bolje bi pomogli svome narodu. Da su se bavili prirodom i zakonitostima etničkih sukoba, od kojih vrvi sva ljudska i praistorija i istorija, omogućili bi im da lakše shvate događaje i da se bolje snađu i zaštite u strašnim nepogodama koje će uslediti. Ovako, svojim lepim pričama o bratstvu, o korenima, o zajedničkim mitovima i legendama, samo su ih zbunili i razoružali, pretvarajući ih u krotko stado koje se lako i bez otpora izvodi na klanicu. A kosovsko pitanje svakako ne bi dospelo do ove faze u kojoj se danas nalazi.

Kao geografski pojam, Kosovo ima uže i šire značenje. U užem smislu, pod Kosovom se podrazumeva samo kosovska kotlina, duga osamdesetak kilometara, od Kačaničke klisure na jugu, do ušća Sitnice u Ibar na severu, i dvadesetak do trideset kilometara u širinu, kako gde. U stvari, to je ravno Kosovo polje sa pobrđem i obodom planina koje ga okružuju. U širem smislu, od davnih vremena, Kosovu pripadaju i određene su-sedne oblasti, kao dolina Laba i njegovih pritoka na severu, koja se naziva Malo Kosovo, zatim Gornji Ibar i Stari Kolašin, sa Zvečanom i Kosov-skom Mitrovicom. Sa zapadne strane tu je prostrana Drenica sa Prekorupljem i svojim malim planinama Čičavicom, Golešom i Crnoljevom. Zatim šarplaninska župa Sirinić, u gornjem toku Lepenca, sa visokim LJubotenom, Žar planinom i Nerodimkom. Sa istočne strane, Kosovu prirodno pripadaju Gornja Morava i Izmornik, sa Kosovskom Vitinom i Gnjilanem, kao i novobrdska Kriva Reka, sa Kosov-skom Kamenicom. Takvo uvećano Kosovo postaje jedna značajna i zamašna teritorija, koja kao zasebna geografska, etnografska i istorijska celina zauzima znatan deo Stare Srbije. Samo u tom obliku i obimu, ono se može smatrati dostojnim svoga imena i može zadržati svoje vaskadašnje značenje - kolevke, matice, postojbine.

Brisanje imena Metohija

Sedamdesetih godina, kada je u Brozovoj Jugoslaviji ustoličena SAP Kosovo, autonomna pokrajina sa svim atributima države u državi, i to albanske nacionalne države sa proklamovanim pravom na samoopredeljenje i otcepljenje, pojam Kosova je raširen sve do albanske granice, da bi obuhvatio i Prizren sa Prizrenskom Podgorom i šarplaninskim župama Sredskom, Opoljem i Gorom, zatim Podrimu i Has, ravnu Metohiju, sa Metohijskom Podgorom, kao i Rugovo i srpski deo Prokletija.


--------------------------------------------------------------------------------

Teza o ilirskom poreklu Albanaca, služila je isticanju prirodnog prava za proširenje albanske države na sve teritorije koje su nekad zauzimali Iliri. Ona je izgrađena na jednoj lingvističkoj špekulaciji. Ptolomej, na teritoriji današnje Kroje, u svoju čuvenu kartu ubeležio je grad Albanopolis, u čijoj okolini živi pleme Albani. A hiljadu godina kasnije, na toj teritoriji pojavljuje se oblast Arbana, i narod Arbanasi, tj. Albanci. Uzelo se zdravo za gotovo da Ptolomej nije razlikovao "r" od "l". Nauka je mogla da prihvati teoriju o kontinuitetu imena, ali niej bilo dokaza o kontinuitetu naroda. Bez obzira na sve, alabnaski teoretičari držali su se svoje lingvističke teorije. Čak ni nesporno utvrđena činjenica, kako šiptarski jezik nema ilirsko poreklo, nego tračko, odnosno dakomezijsko, jednostavno je - ignorisana. Zato što dokazuje da Albanci nisu starosedeoci, nego potiču sa istočnih delova Balkana.


--------------------------------------------------------------------------------

Ovom proširivanju pojma Kosova, uz brisanje Metohije iz zvaničnog naziva pokrajine, odlučno su se kasnije suprotstavili državni organi Republike Srbije, smatrajući da je reč o zlonamernoj manipulaciji s namerom da se pokrajini pripiše albanski karakter, između ostalog i uklanjanjem imena Metohije i njene jasne srpsko-hrišćanske simbolike. Međutim, istorija zna i za još širu upotrebu kosovskog imena, i to, čini se, ne na štetu srpskog karaktera oblasti, nego naprotiv. Turska carevina je, naime, 1877. godine, Staru Srbiju sa svim njenim geografskim, etnografskim i istorijskim posebnostima izdvojila u posebnu vojno-administrativnu provinciju, pod nazivom Kosovski vilajet. Vilajet je imao šest sanyaka (okruga) - Pljevaljski, Novopazarski (sjenički), Pećki, Prištinski, Prizrenski i Skopski. Glavni grad vilajeta bila je najpre Priština, potom Skoplje i na kraju Prizren. Vilajet je jedno vreme izdavao i svoje zvanično informativno glasilo, list "Prizren", koji je štampan dvojezično, na turskom i na srpskom jeziku, čime je i javno bio označen etnički karakter ove prostrane turske provincije.

Samo, sve je to bila obična providna maska za pokazivanje demokratskoj Evropi, iza koje je srpski narod u tom "svom" nacio-nalnom vilajetu bio izložen surovom zulumu i progonima, prepušten albanskoj samovolji, odnosno arnautskoj anarhiji, kako se tada govorilo.

Gračanica, šiptarska crkva!

Slična maska za pokazivanje Evropi, sa šifrovanim porukama i projektima za bližu i dalju budućnost, bio je i Brozov Ustav iz 1974. godine, protiv čijih su zamki i smicalica docnije ustali državni organi Srbije. Ali, ako je iza te maske i provirivala ona više-vekovna borba Krsta i Polumeseca, o kojoj je i sto godina ranije govorio Feliks Kanic, a koju su sada naslućivali srpski političari, ta manipu-lacija s imenom pokrajine bila je nešto sasvim sitno i bezazleno u poređenju sa silnom velikoalbanskom propagandom koja je tada vođena preko štampe i medija, kroz književnost, umetnost, film, školstvo, preko Univerziteta, Aka-demije nauka, kroz kvazinaučnu literaturu, koja je prosto bujala, a kojom je brisan svaki trag srpskog postojanja na Kosovu vekovima unazad. Sve je bilo podvrgnuto albanizaciji - arheološki lokaliteti, kulturni i istorijski spomenici, crkve i manastiri, istorijski događaji i istorijske ličnosti... I Gračanica je navodno nekad bila albanska crkva, dok je nisu preoteli Srbi kad su "okupirali" Kosovo. Isto tako, na Vidovdan 1389. godine na Kosovu polju protiv Turaka su se borili Albanci, pa i sam Mološ Obilić bio je navodni Albanac Mileš iz dreničkog sela Kopilića.

Tamo gde su Turcima rekli "dobar dan"

O učešću Arbanasa u Kosovskom boju, međutim, sasvim drukčiju priču zabeležio je Branislav Nušić dok je bio srpski konzul u Prištini, a koji je, iako šaljivyija, dobro shvatao svu ozbiljnost albansko-srpskog antagonizma i sukoba na Kosovu. Tu priču, u stvari, legendu o tome kako je arbanaško pleme Mirditi dobilo ime, pričali su mu sami Šiptari.

Dok su se dve vojske, Muratova i Lazarova, spremale za odsudni boj, kaže legenda, Arbanasi su se kolebali, ne znajući kojoj strani da se priklone. Napokon, opredelili su se za Turke, pa su došli pred sultanov čador, poklonili se Muratu i rekli mu srdačno: "Mir dita!" Što će reći, "dobar dan". Sultan ih nije razumeo, mislio je da su mu se predstavili i rekli kako se zovu, te im tako i ostade ime Mirditi.

Sve to, naravno, nema nikakve veze sa istorijom, ali ima veze sa albanskom psihologijom, narodnom kulturom i tradicijom, po kojoj se oni uvek opredeljuju za "jačicu", to jest za jaču stranu. To je kod njih zakon, i u velikim i u malim stvarima i kad se presuđuje za prolivenu krv, i u običnim, svakodnevnim sporovima oko međa i para. Istina je i pravda uvek ono što govori, što želi, što traži, ili što radi jača strana. Čak i kada se prekrši čuvena besa arnautska, i to može biti u redu, ako je učinila "jačica". Uloga mirovnih veća i veća staraca, bilo da sude na osnovu šerijata, ili po zakonu Leke Dukađinca, sastoji se samo u tome da nađu zgodno opravdanje zašto su baš tako presudili. O tome lepo piše jedan od malobrojnih među Srbima dobrih poznavalaca albanske narodne kulture i običajnog prava, dr Milutin R. Đuričić, advokat iz Peći.

Ilirska civilizacija pre "vavarskih" Grka

Mirditi inače žive u planinama Severne Albanije, južno od Skadra, katolici su po veri, a bave se pretežno stočarstvom. Poslednji njihov plemenski vojvoda, Prenk Bib Doda, živeo je početkom ovog veka na visokoj nozi u Carigradu, primajući apanažu, kao dvostruki špijun, i od Srbije, i od Austrije. Jedan drugi izdanak tog plemena, prištinski naučnik Zef Mirdita, jedan je od vatrenih zagovornika ilirske teorije o poreklu Albanaca.

To albansko ilirstvo već je postalo jedan od temelja nove albanske nacionalne ideologije, neke čudne mešavine muslimanskog bektaštva i Ničeove filozofije. (Bektaštvo je nekada bilo ideologija janičara, a posle uništenja janičara obnovilo se u Albaniji i centar bektaškog tajnog derviškog reda nalazi se danas u Južnoj Albaniji, u varošici Frašeri.) Nastanak te nove ideologije započet je u vreme Rilindje (Preporoda), u prošlom veku, pod geslom "Religija Albanaca je albanstvo", a dovršen u kabinetima Envera Hoye, pod plaštom marksizma-lenjinizma-staljinizma. U njoj albanstvo dobija božanske atribute, a albanska država postaje "katedrala za večne molitve tom božanstvu". NJen najveći praznik je "Dan nacionalne zastave", 28. novembar, kada se misli posvećuju "božanskoj Albaniji, klasičnoj zemlji heroja". U Enverovo vreme religiozna retorika je bila ublažena, pa su misli posvećivane "majci Albaniji". Pozdravne reči zastavi političara Ilije Dilo Šeperija, na proslavi 1920. godine, glasile su, između ostalog:


--------------------------------------------------------------------------------

Teorija o ilirskom poreklu Šiptara, postala je jedan od temelja albanske nacionalne ideologije, čudne mešavine muslimanskog bektaštva i Ničeove filosofije (bektaštvo je bila ideologija janičara, obnovljena u Albaniji, centar tajnog bektaškog derviškog reda je u Frašeri, u južnoj Albaniji). Nastanak te nove nacionalne albanske ideologije počeo je u vreme Preporoda ("Rilindja"), u prošlom veku, pod geslom: "Religija Albanaca je albanstvo!". Albanstvo u toj ideologiji - bog, a albanska država "katedrala za večne molitve tom božanstvu". Dovršavanje te ideologije, pod plaštom marksizma - lenjinizma izvršeno je u kabinetima Envera Hoye, gde je religiozna retorika ublažena pa su misli upućivane "majci Albaniji", dok je najveći praznik bio "Dan nacionalne zastave", 28. novembar, kad su prizivana "sveta pravila Ilira" i albanske nacije "koja čuva tradicije i karakter Ilira.


--------------------------------------------------------------------------------

Zalepršala je Skenderbegova zastava slavna, a božanstvo slobode naroda učinilo je da spasenje Albanije postane zakon! Sveto pravo da je priroda poklonjena narodima sveta, dodeljeno je i našoj naciji koja čuva tradiciju i karakter Ilira...

Pri tome Albanci zamišljaju Ilire, svoje navodne pretke, kao nosioce kulture i slave antičkog sveta, dok su Grci pored njih bili bezmalo varvari.

Mi se zadržavamo na albanskom ilirstvu, odnosno na pitanju etničkog porekla Albanaca, jer bez toga nije moguć nikakav pristup etničkoj istoriji Kosova, pošto se već u samoj toj ilirskoj teoriji o albanskoj etnogenezi postavlja pitanje - ko je stariji na Kosovu, SRbi ili Iliri, odnosno, Srbi ili Albanci kao direktni potomci Ilira. A kada e odgovori na to pitanje, naravno, u korist Ilira-Albanaca, onda sledi no-vo, još strašnije: da li Albanci danas mogu pola-gati pravo da "vrate" na teritorije sa kojih su njihovi preci Iliri potisnuti pre hiljadu i po, ili čak pre dve hiljade godina?

I onda odmah postaje jasno gde se nalaze izvori dugotrajnih etničkih su-koba u Staroj Srbiji i kakvi se crni oblaci ludila i fanatizma nadvijaju nad našim Kosovom.

Albani i Arbani: zašto Ptolomej ne razlikuje "r'' od "l''

Ko ne veruje, citiraćemo mu našeg poznanika Zefa Mirditu koji u zaključku svoje studije "Iliri i etnogeneza Albanaca" ne može nikako da preskoči to za albansku stvar suštinsko pitanje - da li je postojbina sadašnjih Albanaca u brdima Severne Albanije područje njihove ekspanzije (teritorija koju su osvojili i na nju se preselili), ili područje njihove restrikcije (gde su se povukli pred agresijom drugih, sabili se i pritajili do prve prilike)...

Evo kako to pitanje rešava autor čiji su preci dolazili na Kosovo da pozdrave Turke:

"Na kraju, kao zaključak, s punim se pravom može prihvatiti postavka da su Albanci potomci Ilira, kao survivali Pelazga, i da je vrlo opravdano shvatanje da postojbina sadašnjih Albanaca nije područje njihove ekspanzije nego restrikcije. Ilirska su se plemena, potisnuta sa severa i juga, koncentrisala u brdskim predelima koja su već naseljavala, i tako su tokom vekova formirali jednu kompaktnu većinu koja se suprotstavljala, ne bez vidnih posledica za vreme invazija, manjini.

A svoje uverenje da Albanci jesu potomci Ilira, naš autor, kao uostalom i drugi koji zastupaju tu tezu, zasniva na smešno tankom i nepouzdanom materijalu.

Evo o kakvoj je naučnoj kombinaciji reč.

Poznati antički naučnik, astronom i geograf Klaudije Ptolomej, na svojoj čuvenoj geografskoj karti beleži na teritoriji današnje Albanije, otprilike tamo gde je danas grad Kroja, ilirski grad Albanopolis, a u okolini ilirsko pleme Albane. Pošto se gotovo hiljadu godina kasnije, baš na tome mestu, pojavljuje oblast Arbana i narod Arbanasi, to jest Albanci, već su naučnici 18. veka uzeli zdravo za gotovo ne samo da je veza antičkog grada i srednjovekovne oblasti nesumnjiva nego da je reč i o istom narodu.

Docnije su mnogi naučnici osporili takvo apriorno shvatanje, napominjući da se o kontinuitetu imena može svakako govoriti, ali nikako i o kon-tinuitetu naroda bez drugih uverljivih dokaza. Međutim, albanska se nauka dohvatila te teorije i drži je se kao pijan plota.

Našeg Zefa Mirditu je jedino mučilo kako su se Albani pretvorili u Arbane, pa je pomišljao da optuži Ptolomeja da je promenio "r" u "l". Ali, nije se usudio, pa se zadovoljio i ovakvim šućmurastim rešenjem:

Vlada mišljenje da je ova promena nastala od Grka, prema jednoj nejasnoj asocijaciji sa ostalim geografskim imenima. Me-đutim, čini se ipak da je moguća metateza ilirskog "alb" sa "arb".

Došljaci s istočnih balkanskih prostora

Pošto je ilirska teorija o porekli Albanaca, u suštini, stvorena na osnovu jedne jedine lingvističke činjenice, i to ne baš korektno izvedene, pitanjem albanske etnogeneze počeli su da se bave i mnogi lingvisti, pa su neki od njih utvrdili da nema kontinuiteta niti genetske veze između ilirskog i albanskog jezika, dok su neki drugi uspeli čak da otkriju poreklo albanskog, ali ne iz ilirskog nego iz tračkog, odnosno dako-mezijskog jezika.

Samo, sve je to bilo uzalud. Albanci nisu želeli da čuju istinu o svom poreklu, jer bi to značilo da nisu starosedeoci u svojoj zemlji nego došljaci sa istočnih balkanskih prostora, te da treba da se odreknu svojih nacionalnih ideja i težnji kojima su opsednuti. Razočarani Enver Hoya naredio je svojim naučnicima da dokaze o albanskom ilirstvu potraže u arheološkim činjenicama, te su iskopavanja izvršena širom Albanije, s ciljem da s opovrgnu i obezbede rezultati moderne lingvističke nauke.

Osvrnuvši se na istoriju jednog ranijeg viševekovnog balkanskog ilirstva, hrvatskog, koje je slavno okončano buđenjem hrvatskog jugoslovenstva i definitivno pripalo prošlosti, profesor Dimtrije Bogdanović u svojoj "Knjizi o Kosovu" posvetio je dužnu pažnju i novom, albanskom ilirstvu.


--------------------------------------------------------------------------------

Književnost i umetnost , kvazi-istorija, nauka, štampa, prosveta, Akademija nauka, Univerzitet...sve je bilo upregnuto u velikoalbansku propagandu. Cilj je bio, vekovima unazad, brisati svaki trag srpskog prisustva na Kosovu. Čak je i Gračnanica bila proglašena šiptarskom crkvom, koju su Srbi "preoteli",a "prešminkana'je i Kosovska bitka. Na Kosovu polju boj sa Turcima vodili su - Šiptari. A Miloš Obilić nije nikakav srpski junak - on je Albanac, zvao se Milaš, i poticao iz dreničkog sela Kopilića.


--------------------------------------------------------------------------------

"Ilirstvo" je na Balkanu, dakle, argument istorijske fikcije i dugog trajanja - od barokne istoriografije do nacionalnog romantizma... - pisao je profesor Bogdanović. - Albanski "ilirizam", makar na prvi pogled sa više etnogenetskih razloga, dolazi sasvim kasno, pa čak i anahrono u ovo naše stoleće. NJegovim održavanjem i negovanjem, danas, pošto je albanska nacija već obrazovana, sa suverenom državnošću priznatom već sedam decenija, hoće da se ostvari revitalizacija jednog nacionalnoromantičarskog, nacionalističkog albanskog programa, koji teži ne samo okupljanju svih Albanaca u Velikoj ili "Etničkoj" Albaniji nego i novom položaju albanskog naroda na Balkanu, s "pravima" starobalkanskih predaka. Saznanja istorije, lingvistike i arheologije u stvarnoj, rekonstruisanoj slici etničke situacije Balkana, u epohi kada se još moglo govoriti o Ilirima i drugim starosedeocima, ne daju za pravo takvim argumentima. Dinamička etnografija antičkog Balkana ne zna za čvrste i vekovečne posede - sve je u pokretu, pomeranju i previranju. Stoga je ilirska teza, politizovana u nacionalnoromantičarskom duhu, danas sasvim apsurdna. Ako bi se krenulo za tom argumentacijom (pod pretpostavkom da se ona shvata ozbiljno, a ne samo kao propagandni simbol), morao bi se časovnik evropske istorije vratiti bar za petnaest vekova unazad, u vreme seobe naroda. Raspored evropskih naroda, bez obzira na mnoge promene tokom srednjeg i novog veka počiva već toliko stoleća na rezultatima toga velikog pomeranja, premeštanja i nameštanja etničkih masa na celom prostoru od Urala do Atlantika. Doseljenje Slovena na Balkan je samo pojedinost tog opšteg zbivanja. Pozivanjem na prava starosedelaca iz epohe pre seobe naroda došlo bi se do apsurdnog "vraćanja" slovenskih i germanskih naroda na prostor severne i istočne Evrope. Pre seobe naroda nema ni Francuza i Francuske, ni Nemaca i Nemačke ni Engleza i Engleske, nema ni Poljske, ni Austrije, ni Rusije. To je, jednostavno, jedan drugi, davno prošli, zauvek iščezli svet, a promene koje su se u Evropi dogodile seobom naroda u razdoblju od III do VII veka u svakom su pogledu nepovratne i konačne.

Bio je to prvi pokušaj jednog našeg akademika, suptilnog, pedantnog, pažljivog i u svemu odmerenog i dobronamernog intelektualca da se ozbiljnim i pouzdanim naučnim i istorijskim argumentima suprotstavi zaglušujućoj velikoalbanskoj propagandi. Ali, kad je njegova "Knjiga o Kosovu" ugledala svetlost dana 1986. godine, do neba se podigla buka i graja i medijska prašina, ne samo u Prištini i Tirani, nego čak pojanviše u Beogradu, i u toj vici i graji prednjačili su pojedini srpski novinari, isti oni koji će potom od 1989. do 1994. godine bučno, rekli bismo bukački, srbovati i uspeti da svojim diletantizmom i šarlatanstvom ukaljaju sve naše nacionalne svetinje i nesreće, i tako snažno doprineti da iz rata koji smo izgubili izađemo još i posramljeni i uprljani. Tih istoričar i smireni teolog, profesor Bogdanović nije mogao da dođe k sebi od čuda, te je usred te buke i galame neprimetno otišao sa ovog nedostojnog sveta, ostavljajući nas našoj sudbini.

-------------------------------------------------------------------------------------------

[[alien_with_N_attitude]]

Jos par njegovih post-ova...

__________________________________________________ _______

Jos o Kavkaskoj Albaniji...

http://www.zerbaijan.com/albania/caucasian-albania.html

"Close to Sheki is the village of ORTA ZEYZIT..."

Hehe,mnogi od vas ne znaju nazive Siptarskih mesta,ali to je u potpunosti Siptarski naziv....
"...as Moysey Galakatuiski--has written 'The History Of Albania',where he described life,manner of life and culture of ancient Albans..."

Jos linkova...
http://www.azer.com/aiweb/categorie...s_revealed.html
O Albanskom pismu...

http://www.azer.com/aiweb/categorie...i_language.html

Knjige na Udi jeziku(Kavkasko Albanskom)...zvuce poznato

Pisao ih je GEORGI KECAARI....


--------------------------------------------------------------------------------------




Evo i donekle drugačijeg mišljenja:

Mnoga imena istog naroda

Bili su to Arbanasi, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetari, Arnauti, Šiptari, Arbaniti i Albanci

Ovu tvrdnju zastupaju i Ami Bue Ležan, Jastrebov i drugi. Kada je u pitanju poreklo Arbanasa, nemački istraživač Peter Bartl s pravom primećuje da se albanski istraživači neozbiljno odnose prema ovom problemu.
Što se pak tiče arbanaškog imena, sve do danas ono nije bilo ustaljeno kao ni ime njihovog jezika. Tako imamo sledeće nazive za Arbanase koji su se u različitim vremenima upotrebljavali: Albani, Arbaniti, Arvaniti, Arbeni, Arberi, Arberase, takođe već pomenute Arbanase, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetar, Arnaut, Šiptar, Arbanite i Albanci.
U vizantijskim izvorima Arbanasi se prvi put pominju kao Alvantini, a nazivaju ih i Arvanite, a ovo je 11. vek. Međutim, u vremenu od 12. do 15. veka u vizantijskim izvorima Arbanasi se pominju kao Arvanite, Alvani i Alvanite.
U srpskim istorijskim izvorima Arbans se prvi put pominje u Nemanjinoj povelji za Hilandar gde se kaže: "Od pomorske zemlje Zetu s gradovima, od Rabana Pilota oba" kao i "Arbanas Pilot". Imena su sasvim jasna. Raban je metateozom izmenjeni oblik imena Arbanaum ili Arbanas, latinskih i grčkih izvora. U Nemanjinoj povelji "Arbanasi" su ekvivalent za "Raban". Dušanova povelja koja se odnosi na grad Troju, sačuvana u latinskom prevodu, takođe je jedan od izvora pomena Arbanasa. Takođe u 14. veku, u car Dušanovoj povelji za manastir Svetog Arhanđela kod Prizrena pominje se ime Arbanas.

Zašto uvreda

Kao što se vidi, za oznaku pripadnosti je bilo upotrebljavano nekoliko imena koje smo napred istakli. Međutim, za sve današnje Arbanase, ma gde da žive, uvreda je kada im se kaže da su Arnauti. Ime Arnaut dali su im njihovi prijatelji Turci od kojih su primili islam. Naziv Arnaut je pogrdan, kom su Turci kumovali. Takođe je uvreda za Arbanase i kada im se kaže da su Šiptari. A ovo značenje se i danas upotrebljava u svim sredstvima komuniciranja, a ono se odnosi samo na nacionalnu manjinu koja živi na prostorima SCG i Makedonije. Međutim, Arbanasi u međusobnom komuniciranju se oslovljavaju sa Šćiptar, a za Albaniju kažu Šćipnija.
Kako u našoj tako i stranoj literaturi upotrebljava se naziv Arnautaš. Ime Arnautaš ima sasvim drugo značenje. Arnautašima se nazivaju oni koji su iz hrišćanstva prešli u islam. Da bi se izbegle dileme koje ime upotrebljavati u označavanju pripadnosti, od svih navedenih imena smatra se da je u duhu srpskog jezika najprikladnije odgovara naziv Arbanas, za one u Albaniji, a za žitelje na prostorima SCG i Makedonije Šiptar. Između Arbanasa u Albaniji i Šiptara u SCG i Makedoniji postoje ogromne razlike u svim domenima rada, ponašanja i življenja.
Mnogi srpski istorijski izvori, a i narodne umotvorine, kao i neka umetnička i literarna dela u sebi sadrže ime Arbanas. Ovaj naziv i sam Vuk Stefanović Karadžić je upotrebljavao, mada je u nekim slučajevima koristio i reč Arnaut koja je ostatak iz turskog doba, a koja se upotrebljavala sve do pedesetih godina 20. veka. Mnoga medijska sredstva upotrebljavaju ime Albanac ili Šiptar. U usmenom komuniciranju ljudi zastaju, ne znaju koje od ova dva imena da upotrebe.
Da bi se izbegle sve dileme koje ime upotrebljavati, najprikladnije je za one u Albaniji Albanac a u ostalim krajevima Šiptar, naziv koji se i odomaćio i ima svoju adekvatnu oznaku. Na ovaj način bi se izbegle mnoge nedoumice i dileme, već bi i neke stvari i pojmovi bili mnogo jasniji i ne bi bilo mogućnosti za mnoge zloupotrebe i nejasnoće koje egzistiraju u govoru, pisanom izražavanju i sredstvima medijskih komunikacija.

Šta znači škip

Više evropskih naučnika u 19. veku bavilo se pitanjem jezika i književnosti kod Arbanasa. Jedan od njih je i Francuz Ami Bue koji u delu "Evropska Turska", govoreći o Arbanasima, njihov jezik naziva "škip" i daje posebne tablice poređenja reči "škip" s odgovarajućim rečima sledećih jezika: latinskog 81 reč, francuskog 30, italijanskog 10, nemačkog 57, švedskog i gotskog 10, engleskog 3, danskog i islandskog 4, letonskog 9, baskijskog 14, keltskog 7, grčkog 19, turskog 19, i vlaškog 30 i slovenskosrpskog 19 reči. Ovo što Bue kaže slovenskog je ustvari srpskog jer nijedan od slovenskih naroda nije imao prostorne kontakte sa Arbanasima sem Srba.
Kada je u pitanju problem arbanaškog jezika, smatra se da je naš istoričar Miloš Milojević dajući iscrpnu analizu o Arbanasima uopšte, a koji smatra da se njihov jezik sastoji od dve desetine latinskog, dve desetine anglo-keltskog, jedna desetina grčkog i pet desetina srpskog jezika. Ovom mešavinom jezika kojom se služe Arbanasi, niko više ne govori, što pokazuje indo-evropsko poreklo, ali i jezičku neizgrađenost, što potvrđuje i poslednje veliko izdanje enciklopedije Larusa u kome stoji "Albanski jezik je pisan u toku svoga razvitka različito: ćirilicom, grčkim, turskim, pa čak i arapskim pismom, a da se ne govori o upotrebi mešanih pisama". Arbanasi se danas služe latinicom.


(...)


Prve vesti o Arbanasima

Narod koji Srbi nazivaju Arbanasima, stranci većinom Albancima, a oni sami sebe Šćipetarima, poreklom je sa Kavzaka. U antičkom vremenu i ranom srednjem veku poznata je zemlja na Kavkazu pod imenom Albanija. Tako su je nazivali stranci, ali ne i njeni stanovnici, baš kako i danas zovu Albaniju u Evropi koju njeni stanovnici nazivaju Šćiperija-Šćipnija. Džems Boker kaže:"Oni se zovu Šćipetari, što znači brđani".
Albanija na Kavkazu nalazila se na istočnim padinama te planine do Kaspijskog mora, u pokrajini Širvan, što pripada savremenim Azerjbedžanu i dragestanu. Severno od Albanije nalazila se zemlja Alana, severno-zapadno su bili Iberi, a zapadno i južno preko reke Kur-Jermeni. Postojao je jedan grad po imenom Albana na obali kaspijskog mora između savremenih gradova Divičija i Derbenta.
Po imenu tog grada zemlja u njegovom zaleđu dobila je ime Albanija. Beker kaže:"Tamo je druga Albanija - savremeni dagestan - na Kavkazu i neki pisci smatraju da su njeni stanovnici isti narod i njihovi istoimenjaci u Turskoj. "Izvesno je da postoji velika sličnost između Toska u Albaniji i Čerkeza sa Kavkaza.
Stanovnici Albanije su ostali poznati u istoriji kao prost narod lovaca i stočara koji su trgovali putem trampe. Po djednim zajedničkim kraljem imali su 12 lokalnih vođa, a govorili su 26 različitih dijalekata. Njihovo glavno verovanje bilo je u boginju meseca čiji je kult bio orgijskog tipa.
Kada je Aleksandar Veliki osvajao Aziju, pred njega je izišao neki vladar Albanije i upoznao ga o krševitoj ovoj zemlji koja Aleksandra nije iteresovala. Neko vreme Albanija je bila zemlja "klijent" Rimske Imperije. Iako je nestalo ime Albanija, albanski narod nije nestao na Kavkazu. I danas se tamo nalaze vrlo brojni Albanci koji sa ovim u na Kosovu i Metohiji imaju svoja zajednička etnička obeležja, kao što su jezik, lična imena, narodna nošnja i amtropološke karakteristike.


(...)


Najstarije istorijske vesti o Arbanasima potiču iz 11. veka. Jedan podatak je kod vizantijskog istoričara Mihaila Atalijata iz sedamdesetih godina 11. veka, a drugi podatak je u Aleksijadi, čuvenom delu Ane Komnine o vladavini njenog oca cara Aleksija Prvog, 1081-1118. godine. Prema Mihailu Atalatiju, u povodu vizantijskog sicilijanskog namesnika i uzurpatora Georgija Manijakisa iz Drača, prema Solunu 1043. godine učestvuju kao vojnici i "Arbaniti", tj. Arbanasi.
U sličnoj situaciji, ali sa obrnutom ulogom, javljaju se Arbanasi i 1081. godine; tada Normani iz južne Italije na čelu sa Roberom Gviskarom i Boemundom u toku invazije vizantijske obale opsedaju i osvajaju Drač. Vizantincima pomaže tada jedan srpski odred pod dukljanskim princom Bodinom, kao i nešto Arbanasa.
Vizantijska vlast uspostavljena je u Draču 1005. godine, a na celom području 1018. godine. Jedanaesto stoleće je vreme upornih nastojanja Vizantije da sačuva za sebe albansko primorje i uspostavi kontrolu nad unutrašnjošću zemlje nasuprot pokušajima dukljanske srpske države da postupno zahvati albanske zemlje. Najzad, to je vreme normanske invazije 1081. godine.


itd itd itd

Pavle Dželetović - "Poreklo Arbanasa"


---------------------------------------------------------------------------------------



SIPTARI I CECENI:

Albanian is classified as an non-IE(Indo-European) language because no one has been able to classify it into any group, and this is because no one has yet studied all the Cucasian languages. As soon as linguisists begin to study the Cucasians languages they will realize the similarities with Albanian. Albanian might have IE sounding words, but its basic structure and syntax are more similar to Chechen and Udish than to any IE language. Many Albanian words do sound Indo- European, because Albanian has borrowed over 80% of its vocabulary, more than any other European language.

The Chechen language is strikingly similar to Albanian. They both have similar grammar and similar sounds such as SQ, PSHQ, which are not common in any IE languages, but are very common in caucusus languages like Chechenian. I believe that the Chechens and Albanians are cousins, there is just so much evidence to support it.

CHECHENIA=ICHQERIA
ALBANIA=SHQIPTERIA
Chechen=aakharkho,Albanian=katundar,English=peasan t
Chechen=alsamoo,Albanian=me shume,English=more
Chechen=aagan,Albanian=eker,English=wild
Chechen=aara dalan,Albanian=jashte dal,English=get out
Chechen=aaradaqqa,Albanian=terhoqa,English=withdra w
Chechen=aaradovlilla,Albanian=rrugedalje,English=e xit
Chechen=aare,Albanian=rrafsh,English=plain
Chechen=arzha,Albanian=zeze,English=black
Chechen=aaz,Albanian=ze,English=voice
Chechen=baarz,Albanian=varr,English=grave
Chechen=banka,Albanian=burre,English=man
Chechen=baar,Albanian=arre,English=nut
Chechen=bashkhan,Albanian=shkelqyer,English=excell ent
Chechen=bekhka,Albanian=borxh,English=debt,obligat ion
Chechen=bil ma,Albanian=fal me,English=im sorry
Chechen=besan,Albanian=zbehte,English=pale
Chechen=buha,Albanian=buf,English=owl
Chechen=cham,Albanian=shijshem,English=tasty
Chechen=yaalla,waala,Albanian=eja,English=come here
Chechen=chu,Albanian=hyj,English=get in
Chechen=daago,Albanian=djeg,English=burn
Chechen=dahiita,Albanian=dergoj,English=send
Chechen=dehndi,Albanian=gjedhe,English=cattle
Chechen=dain,Albanian=drite,English=light
Chechen=daakhkan,Albanian=gjendem,English=located
Chechen=delqa,Albanian=dreke,English=lunch
Chechen=dowgha,Albanian=djeges,English=hot
Chechen=duq,Albanian=aq,English=so many
Chechen=dyelkha,Albanian=kerkoj,English=to cry
Chechen=eskar,Albanian=ushtri,English=army
Chechen=ghaighanii,Albanian=hidheroj,English=make sad
Chechen=ghaala,Albanian=kala,English=castle
Chechen=gaalat,Albanian=gabim,English=mistake
Chechen=ghishto,Albanian=ngrehine,English=building
Chechen=gharlima,Albanian=ngrirje,English=freezing
Chechen=goola,Albanian=gju,English=knee
Chechen=hakkha,Albanian=terheq,English=draw
Chechen=hoqa,Albanian=kete,English=this
Chechen=hostam,Albanian=gozhde,English=nail
Chechen=khalkhar,Albanian=kercej,English=dance
Chechen=khan,Albanian=kohe,English=time
Chechen=khasbesh,Albanian=kopesht,English=garden
Chechen=keeda,Albanian=qetem,English=cut
Chechen=khena,Albanian=kohe,English=weather
Chechen=khila,Albanian=qene,English=been
Chechen=khilam,Albanian=kam,English=have
Chechen=kho,Albanian=koqeve,English=egg
Chechen=kog,Albanian=kembe,English=leg,foot
Chechen=Iighana,Albanian=Inatosur,English=Angry
Chechen=nana,Albanian=nene,English=mother
Chechen=Ysh,Albanian=Ishin,english=they were
Chechen=shu,Albanian=ju,English=you













Albanian
is non-white and come to Europe from Cucasian region!!

Point: If someone has light eyes’n’hair or appear as an Aryan, it doesn’t mean that he is Aryan.

THE FACT is that Albanians originally came from Albania, the province near Caspian Sea; South Dagestan and Azerbeijan. They were there in I b.c.e. under their originally name Shquips (The Albanians). Anyway during that time The REAL Illyrians were the citizens of The West Balkan (Dinaria) and occupied by The Romans. During that time stinky Albanians was in their native s***y hole. Bear in mind that in 6.-9.c.e. we still have Illyrians and their Resistance to Romans. Where are the Albanians? THE MOST SAD is that this myth of Albanian origin were promoted by stupid Yugoslav communists because The State policy of Yugoslavia, made by Josip Broz Tito (aka Josef Walter Weiss) were brotherhood with Albanians, so that the Yugoslavia could get Albania as the 7th republic.

THE FACT is that Albanians came here (Europe) not before 1300. They used to mix with Southern Serbs and the last groups of Illyrian tribes from which they get some of traditional Aryan Values. Stolen tradition and customs, the main characteristic for Asians (remember of India, China, South-East Asia), gave the Albanians “The Aryan thing” (besides Serbian blood). That thing is most visible in “chieftain leadership” and “Besa” (The Oath). These traditions are common for early Serbian tribes just like all Aryan tribes. That is the only honorable in Asiatic Albanian Folk. Do you maybe know why the Asiatic Albanian Folk, just like other Asians are SO MUCH traditionalists? It is because they are unable to further develop the things which they adopt/stole. It is important to draw for you their moral. When they are minority they are silent and they are your pals and brothers. When they are majority, they become bloodthirsty and change the side very easily. You don’t believe??? Ask the Serbians who were forced out from their homes on Kosovo and Metohia. The same moral have gypsies. Albanians are mixed-breed + Aryan tradition.

THE FACT is that 75-85% of Albanians are traditionaly Islamists (muslims) and they adopt it during Otoman Empire. The rest 15% are Christians (Orthodox and Catholics) and Atheists. It is important to say that Albanians under Skenderbeg were against the Turks (Serbs helped Skenderbeg), but after his death, they were together with gypsies in the lines of Turkish Police Force. They were after Hajduks (Serbian Elite Resistance Force) and they torture Aryan Serbs on Kosovo and Metohia & Raska (today reffered as Sandzak, thanks to Communists and Muslims). Also Bulgarians were the victims. They easily change the sides IAW The Best Payers. So we have the cases of Turko-Albanian battles.

THE GODD**N FACT is that The ideals of Great Albania and nowadays Albanic ideology came from “Prizren League” The Meeting of Shiptar Feudals, Aga’s, etc during 1878. From that day Albanians are united as one, and that is the first time of mentioning The Great Albania. Never before Kosovo and Metohia was Albanian. Serbia and Greece were about to conquer Albania, but Jews stopped it and declare Albania as the independent State, 1912.

The Struggle between Aryan Serbs and Asian “thought-to-be-White” Albanians lays in philosophy “victory or death”. This is EAP, I mean easy as pie.












The northern Shiptar tribes ( yes I wrote tribes if you didn't know Albanians - Shiptars are still living in tribes ) of Klimenti , Hoti , Midriti etc have Serbian - Montenegrin origine , in fact their elite was influenced by Serbian Aryans - that is that . Let's seThe Albanian tribe Berishe are related to all Serbs who venerate saint Nicholas, while all Albanians from the Gashi tribe are related to Serbs who venerate Saint John. These tribes were mixed Serbo-albanian before the comming of the Turks. Also, the great Albanian heroe, Skenderbeg was from the serbo-albanian Kastrioti clan and his mother was Serbian!
- Also many Serb nobles ruled Albanian tribes. For example, the Serb noble Tomas Preljubovic ruled southern Albania in Skenderbeg"s own time.
-Also, the Albanian tribe Midriti wanted Karadjordje to rule over them. They participated in the Serbian revolt of 1803 and were in Karadjordje's personal guard. They are realted to all Serbs who venerate Saint Clement. After the Turks took northern Montenegro, a son of the Ivan-beg Crnojevic, the prince of the Serbian kingdom of Zeta, converted to Islam and was given Northern Albania to govern. He settled in the Albanian village of Bushati from which sprang the "Albanian" Bushati clan sprung. In Montenegro, the tribe Drekalovici is to this day mixed Serbo-albanian and the tribe Serbian tribe Piperi are blood relatives of the Albanian tribe, Hoti.


Their elite, their ruling elite was Serbian ,in fact influence from Serbia. It is no more than 5 % of Albos . They ware nobles in the Midle Ages, sufis during the Otoman period and rulers before 1945 .

That is that. In whole history superior race is educating others , in this case Serbs are educating Shiptars about their own history , hehe .It reminds me on Frenc in Algeria , English in Zimbabwe and offcourse us in Kosovo and Albania . O happy days of glory .

Now about the Illirians and Shiptars :

The greatest claim of the Albanians is that they are the descendants of the Ancient Illyrians. A look at history proves that this is not the case. Illyrians were a nation that was swallowed up by the Serbs and later Albanians.

The Albanians are from the Caucasus, originally. Cucasian Albania was located on the eastern area of the Caucasus between the Caspian sea and the tips of the mountain ranges. Old Albania was known only for wild dogs and baren snow covered mountains, for which it recieved the name Albania by foreigners (Alba-white).

When Aleander the Great conquered Asia minor, he took with him the great leader of the Albanian tribes and gave him as a present an Albanian dog. Aong other things, because of its poverty, Old Albania did not attract conquerors, because of its poverty and difficult terrain.

With the comming of the Arabs, they converted the Old Albanians in the 8th century to Islam. But meanwhile, at the time, the Arabs were waging campaigns in Sicily, dividing it into two parts, (hence there was the Kingom of the two Sicilies). In order to populate their part of Sicily, the Arabs brought with them Old Albanians from the Caucasus. To this day, their descendants live in Sicily.

Then in 1042, the Byzantine Empire attacked the yong Serbian state after having defeated the Arabs in Sicily and having brought the Sicilian Albanians under their command and christianizing them. The leader of the Byzantines who led the Albanians was named Georgius Maniakos.

Maniakos brought Albanian mercenaries from Sicily to fight the Serbs and they settled in two waves in modern day Albania, first the mercanaries came, and then came the women and children. After the defeat of Maniakos, the Byzantines would not let the Albanians return, thus the Albanians requested that the Serbs let them stay on the land.

They settled under mount Raban and the city of Berat and from this, the Serbs called them "Rabanasi" or "Arbanasi". The city of Berat was known as Belgrad also, before the Albanians came to settle there. They mostly tended sheep and cattle and lent themselves out to Serbian nobles as brave soldiers.

One of the GREATEST PROOFS that Albanians do come from the Caucasus and that THEY ARE NOT the descendants of the Ancient Illyrians is the Turkish name for the Albanians.
"Arnauti", which means "those who have not returned" in Arabic, for the Turks were aware of the origins of the Albanians. And they truly did not return, they stayed in Serbian and Byzantine lands.

In turn, the Albanians did not use any of those names for themselves, but called themselves "shqiptari". The word "shqip" has many meanings in Albanian. It can mean "eagle" or "rocky hill". Austrohungarian anthropologists and philologists in early last century attempted to give the Albanians a noble character nd theorized that the "eagle" was the root meaning and totally ignored both modern Albania and Caucasian Albania as rocky, baren and poor places, which would allude to the notion of the former as being the root meaning for naming themselves.

Is this just a greater Serbian quasi-history to cover up the noble Illyrian roots of Albanians? Not according to a contemporary od Maniakos, the Byzantine ruler who brought the Albanians to northern Epirus. Michael Ataliotos describes the events in his chronicle:
"Historia, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae. Impensis ed. NJeberi, Bonnae".

Albanians are total foreigners to the Balkans and indeed to Europe and that their claims to being Illyrians are baseless and based only on assumption.

Let's not permit the Albanians to defile the noble Illyrians by associating themsleves with the noble Illyrians!









Shiptars X 0 = 0 - simple mathematical law






True,Slavs did appear aroud 5 century.There is no question about that.
However ALBANIANS appear in 12 century!!!
I have said that only DIRECT descendants of Illyrians are VLACHS and AROMANIANS(Latin speaking population of Balkans).
Its good that you mentioned 'KOSOVA'...What 'KOSOVA'actually means on Albanian?Nothing...
Funny enough,central region of Kosovo,with 100%Albanian population has name SRBICA!!!
PARTS of Kosovo territory where inhabited by DARDANIANS.Dardanians where,however THRACIAN tribe.
There is Thracian place called DARDAPARA in Kosovo.
Dardanians where Romanized(as others),and Romans created V Dardanian Cohort(part of Legion).

Thracians,like Illyrians,Celts,Serbs,Romans,Russians,Germans,Alba nians and others where INDO-EUROPEAN.In IE languages we can find similar words.
The fact that you can find 3 or 4 words in Illyrian similar to Albanian,means nothing becouse i can find similarity with Serbian,and even English...
Actually there is similar words in Serbian with Germanic,Greek,Latin,Hitite,Thracian and others....

Check this out....

German-Wille zur macht,Serbian-Volja za moc,English-Will for power
Latin-Io ite in domus,Serbian-Ja idem u dom,English-Im going in home
Sanskrit-Ta twam asi,Serbian-To si ti,English-Thats you
Judging by that,Serbs are descendants of ancient Germanics,Romans and Hindus...hehe

Names of Thracian places,and map...
http://members.tripod.com/~Groznija.../thrac_map.html
Interesting names..DARDAPARa,SPINOPARA,SKARIPARA
Lol..there is monastery NAUPARA in central Serbia...
And there is Serbian surnames BASARA,DRUSPARA,KOZOMARA....


Kosovar Albanians are descendants of Malisori,Skhumbi and Hoti tribes of Northern Albania.Kosovar Albanians speak GHEG dialect identical to north Albanian.Malisori,Shkumbi and Hoti started to penetrate in Kosovo in 17 century,after great migration of Serbs to north(after unsucesfull rebellion against Turks).
Medieval Serbian sources does not mention ARBANASI(Albanians)in Kosovo at all.If they always lived in Kosovo(as descendants of Dardanians),then Serbian chronicles would be full of them...
Albanians where first mentioned as small nomadic sheperd tribe in teritory of todays central Albania in 13 century...
So definately Kosovar Albanians cannot be descendants of Dardanians.Descendants of Dardanians are Macedonian VLACHS.

Serbs became Christians in 8 century,during the reign of Zhupan(earl)VISHESLAV,ruler of Ras(first Serbian capital).Visheslav was founder of Visheslavich dynasty(first Serbian ruling house).
Boris of Bulgaria baptised Bulgarians,not Serbs.Boris was not Slavic,but Tatar-Mongol khan,members of horde which founded forst Bulgarian state.

Albanians dont call themselves Albanians,but SHQIPTARI.
In latin 'ALBA',means 'white'.

We have ALBION,which is Britain(white island),ALBA IULIA(place in Romania),ALBANIA(in Caucasus),ALBANOI(Illyro-celtic tribe)....

However Albanians themselves call SHQIPTARI...
There are more older names for Albanians-ARNAUTES,ARNAUTI,ARBANASI...


"Albanian language is oldest on the face of earth"
How come,then, that first written inscription in Albanian appears in 15 century?"Canun of Leka Dukaqini"...
If Albanian language is oldest language in Balkans,then how come that basic conversation words in Albanian are from caucasus origin?
How come that there are no linguistic influence of ancient Greek and Latin,but there are linguistic influences of MODERN Greek and Aromanian(neo latin).

If you are Dardanians,how come that ALL toponyms in Kosovo(also Serbian word)are of SLAVIC Serbian origin?
Serbian-PEC(furnace),Albanised version-PEJA
Serbian-Kosovska Mitrovica(there are 200 Mitrovica's in Serbia,other famous is Sremska Mitrovica-in Vojvodina),Mitrovica-Mitar's place,Albanised-Mitrovice Kosoves
Serbian-Djakovica(place of schooling,from Djak-pupil),Albanised-Djakove
Serbian-Pristina(from PRIST-boil),Albanised-Prishtine
Serbian-Drenica(place where Dren,a plant,grows),Albanised-Drenice
Serbian-Srbica(Serbian place),Albanised-Serbic

No comment....

P.S

Since your language is Illyrian,and since you speak 'oldesr language in Europe',then you will have no problem to translate this Illyrian fragment...

KLOHIZISTHOTORIAMARTAPIDOVASTEIBASTA VEINANARANINDARANTOAVASTI

This was written like this in original,i didnt change anything..
I will later add a link....

Evo ti jedan interesantan post jednog naseg forumasa o Siptarima.Post je na engleskom nadam se da razumijete.

[[alien_with_N_attitude]]

Siptari su poceli da daju deci imena poput Teuta i sl. tek nakon drugog svetskog rata.tada se javlja teorija o ilirskom poreklu i to u hrvatskoj, a kasnije i u srbskoj istoriji.Sipci su samo to prepisali.Ne postoji znacajan svetski istoriograf koji drzi do te teorije i ona uopste nije zastupjena u svetskoj istoriografiji.Nasa istoriografija sve do druge polovine XX veka uopste nije ni pominjala veze izmedju Ilira i Albanaca. Kako smo se mi najvise bavili ovim problemom, ostale istoriografije na Balkanu i u Evropi sledili su nase nalaze , tako da ova teza je totalno nepoznata .
Negde dvadesetih godina XX veka hrvatski istoricar i albanolog Milan Suflaj, inace albanskog porekla izneo je prvi teoriju o lirima kao precima danasnjih Albanaca.Nazalost nakon zavrsetka drugog svetskog rata mnogi istoricari su uglavnom iz politickih razloga nastavljali ovu ideju.Treba napomenuti da siptari cene Suflaja i da ga smatraju jednom od najznacajnijih istorijskih licnosti Albanije.Kako sama Albanija nije imala nikakvu nauku pre 1945 jasno je da sami nisu mogli nista da tvrde i da su se ove intelektualne bitke vodile u Beogradu i Zagrebu.Nijedan srbski istoricar nije dokazao ilirsko poreklo siptara.Oni se najvise pozivaju na naseg istoricaa Milutina Garasanina.Medjutim njegove se teze vrte oko veza Dardanaca i Ilira , a ne o direktnoj vezi Albanaca i Ilira ili Dardanaca. Deretic,Sima Cirkovic,Ekmecic i mnogi drugi nasi istoricari odlucni su protivnici ilirske teze.Drugo je sad pitanje dali su ALbanci sa Kavkaza,ili mesavina domorodaca,Kavkazaca i turskih kolonista ( cerkeza i slicnih njima). Sa nasim istoricarima slazu se i vodeci nemacki lingvisti koji su vise godina istrazivali albanski jezik da bi dosli do zakljucka da se ne radi o autohtonom balkanskom jeziku-dakle da se na osnovu jezika moze zakljuciti da su siptari stranci na Balkanu.[/B]

Na sve ovo Albanci su odgovorili jednom knjizicom na kraju osamdesetih u kojoj su tvrdili sa su oni jedini autohtoni Balkanci.Knjiga nije imala nikakvu istorijsku vrednost, nije prihvacena u balkanskoj,evropskoj i svetskoj naucnoj javnosti , ali su je sipci koristili kao propagandno oruzje.Sama cinjenica da su je objavili tek krajem osamdesetih svedoci o njihovoj zaostalosti i totalnom nepoznavanju i nerzvijenosti istoriografije u Albaniji.Mozda se stariji forumasi secaju da je u to vreme i doslo do ozbiljnije krize na Kosovu i u odnosima sa Albanijom gde je upravo ova knjiga i njena propaganda bila jedna od razloga za dalje hladjenje odnosa sa Tiranom.[B]Svi ,bas svi srbski politicari,istoricari ,lingvisti ,etnografi odbili su ove teze.
Albanci su osamdesetih organizovali i konferenciju u Tirani gde su "dokazivali" svoje fantazije.Nasi su odgovorili 1986 sa slicnom konferencijo u Beogradu gde su za razliku od siptarskih propagandista gostovali najugledniji istoriografi koji su dokazali da su anticki Iliri izcezli i da cak i ako Albanci pokusavaju da dokazu da su paleobalkanci(staro stanovnistvo) da nemaju ni jedan dokaz o ilirskom kontinuitetu.
Naravno njihovi naucnici se nisu ni pojavili.
Dakle mi smo vec odneli naucnu pobedu,treba samo sve te cinjenice dokumentovati,prevesti i siriti ih po svetu , naravno uz pomoc nasih prijatelja i simpatizera, a mislim da bi i istinska nauka bila na nasoj strani buduci da je istina jedna.

[[alien_with_N_attitude]]

ps - lik se potrudio maximalno oko ovoga...

[Dobrusky]

Bilo kako bilo,oni (Albanci) su danas gospodari svoga na svome.Svojih teritorija na koje su veljesrpski zlotvori imali pik.Severna Albanija i Kosovo.Ostalo im je jos samo juzni deo (tri opstine) u Srbiji,ali sva je prilika da ce se to mijenjati za Leposavic ,Lesak i Zubin Potok.

Pa sad neka vasi "naucnici" pricaju sta hoce.

[Trinity from Zion]

MOZE LI SE BEZ TE POLITIKE ???!!!!! :evil: :x

[-=H2SO4=-]

pa ja sam ovo postavio na Budjavost Crne Gore . ne znam zasto su odje topic prebacili.

[Trinity from Zion]

Pa, moderatori ocigledno su letimicno procitali tvoje postove, pa su mislii da je ovo za istoriju, pa su odmah prebacili kod mene.

Ima zanimljivih podataka, ali u onom podforumu ima onih koje boli istina i cinjenice.

Za mene nema problema, ako hoces da postavis jos neki post vezano za ovu temu. Samo da neki "politicar" ne ubaci svoj post, pa cu biti prisiljena da zakljucam topik.

[The Severed Garden]

http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=16694


Zbog etnickih tenzija uzbudljivo arheolosko otkrice moglo bi propasti pre nego sto misterija bude razresena

Deset meseci nakon sto su u selu Lipkovo pronadjene dve mumije koje bi mogle biti stare i preko 2000 godina, njihovo otkrice i dalje predstavlja enigmu.

Razlog je to sto su pronadjene u oblasti koju naseljavaju Albanci, tamo gde seosko stanovnistvo ne veruje makedonskim vlastima - pa cak ni arheolozima i istoricarima.

Dok arheolozi ukazuju na znacaj neobicnog otkrica, lokalni politicari ponavljaju da se ne smeju preduzimati nikakve akcije koje bi mogle ugroziti krhku medjuetnicku harmoniju koja vlada u Makedoniji od okoncanja sukoba koji su zamalo prerasli u etnicki rat 2001. godine.

Na zalost mnogih zainteresovanih i radoznalih istoricara u zemlji, mumije su otkrivene u selu koje je bilo u samom sredistu krize iz 2001. godine, kada su se vojska i policija sukobili sa albanskim pobunjenicima.

Sestomesecni sukob je okoncan potpisivanjem mirovnog sporazuma u Ohridu, kojim su prosirena prava pripadnika brojne albanske manjine u Makedoniji.

Ipak, pet godina kasnije, albanska zajednica je i dalje sumnjicava u kontaktima sa drzavnim institucijama.

Kada su proslog jula u naselju Kisela voda u selu Lipkovo otkrivena dva mumificirana tela, porodica Vejseli, na cijem imanju su mumije pronadjene, zabranila je dalja iskopavanja.

To nisu prve mumije pronadjene u ovom kraju. Sezdesetih godina, radnici su pronasli tri slicne mumije prilikom izgradnje lokalnog puta do brane.

Jedna je stigla u Institut za sudsku medicinu u Skoplju, gde se i danas nalazi, dok su druge dve zavrsile u Beogradu, a sada se strahuje da su izgubljene.

Mumije su pronadjene u sanducima od debele hrastovine, pokrivenim daskama koje su pricvrscene bez eksera.

Arheolozi se ne slazu u pogledu njihove starosti. Neki ih datiraju cak u treci vek pre nove ere, dok drugi smatraju da poticu iz sedmog ili osmog veka nove ere. Svi se slazu da su ilovaca i minerali u zemlji pomogli da se tela sacuvaju od raspadanja.

Njihov znacaj je prvenstveno u predmetima koji su pronadjeni u sanducima, ukljucujuci odecu i nakit, cime se otvaraju vredni uvidi u nacin zivota i obicaje ljudi iz ovog perioda.

Zvonimir Nikolovski, arheolog iz Uprave za zastitu kulturne bastine, izjavio je da su slicne nekropole ovakvog stepena ocuvanosti prava retkost.

"Jedina slicna otkrica pojedinacnih grobova u Evropi zabelezena su u Ceskoj i Poljskoj", izjavio je on.

Samir Memeti, istoricar iz Lipkova, koji je prisustvovao otkricu, priseca se uzbudjenja koje je nastupilo kada su tela pronadjena.

"Buldozerom su iskopali dva drvena kovcega", kaze on. "Jedan od sanduka je bio ostecen i mogli smo videti ostatke tela. Ono je bilo potpuno ocuvano, mogli smo videti stopala obuvena u cipele i odecu napravljenu od grube tkanine."

Zemlja pripada braci Vejseli koji poseduju obliznji ambar i mlin za zito. Zbog ovog otkrica radovi na izgradnji su obustavljeni i mesto je sada prekriveno djubretom i zemljom.

Etnicke tenzije u Makedoniji sprecile su ozbiljniju srucnu analizu lokaliteta. Vlasnici zemlje nisu dozvolili grupi arheologa iz Narodnog muzeja u obliznjem Kumanovu da pridju iskopinama ili naprave fotografije.

Seljaci se plase da ce makedonski arheolozi zloupotrebiti istrazivanje da bi argumentovali svoje tvrdnje o tome koji narod je prvi ziveo na ovim prostorima, pa otuda ima istorijsko pravo na zemlju.

Stanovnici Lipkova radije veruju da su ovo mumije nekog ilirskog plemena, jer Albanci smatraju da su potomci Ilira.

"Lokalno stanovnistvo ce dozvoliti dalje iskopavanje, ali jedino pod uslovom da se angazuje mesoviti tim - ne samo iz Makedonije, nego i iz Tirane", izjavio je Mehmeti. "Nema poverenja medju ljudima."

Husamedin Halili, bivsi predsednik opstine Lipkovo, smatra da bi to bilo dobro resenje, jer bi prisustvo strucnjaka iz albanske prestonice umirilo seljane.

"Vazno je vrsiti pozitivan uticaj na stanovnistvo da bi se izgradilo poverenje i da bi se problem resio u najkracem mogucem roku", kaze on.

Halili kaze da je drugi problem, pored nepoverenja seljana, nedostatak znanja o pravoj naucnoj vrednosti otkrica.

"Ako bi lokalne vlasti pokrenule inicijativu da se ljudima objasni znacaj ovog istrazivanja za civilizaciju i to da bi ove mumije mogle biti njihovi preci, oni ne bi pravili probleme", dodao je Halili.

Bejzat Iseni, sadasnji lider lokalne zajednice, kaze da bi mu bilo zadovoljstvo da omogne da se ovaj nesporazum resi, ali dodaje da mu se jos nije obratila nijedna od institucija zainteresovanih za iskopavanje.

"Jos od sukoba 2001. godine, Albanci nisu povratili poverenje u makedonske vlasti", izjavio je on. "Ima ljudi koji su izgubili svoje voljene i sada se ne mogu pomiriti s tim da Makedonci kopaju na njihovoj zemlji.

"Prisustvo arheologa Albanaca znatno bi olaksalo citav posao."

[Rvasanin]

Sprdate li se da je neko procitao sve ovo???

[The Severed Garden]

Evo slike i prilike onoga što se dešava kada politika od istorijske nauke napravi svoju kurvu (a mi smo taman na granici da ovako krene i kod nas, na "zapadnom Balkanu"):


http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=22301



"Stotinjak pripadnika nevladinih (buahahahahaah - op.a.) organizacija Albanaca u Makedoniji su danas protestovali na skopskoj tvrđavi Kale zbog toga što sumnjaju da će makedonski arheolozi sakriti nalaze dardanske kulture koja je, prema njihovim navodima, direktno povezana s ilirskom kulturom i današnjim Albancima, prenijele su agencije.
Iako su u projekt uključeni i arheolozi Albanci iz Makedonije, protestanti izražavaju sumnju u njihove sposobnosti i njihovo poznavanje dardansko-ilirske kulture i traže uključivanje argheologa sa Kosova i iz Albanije."

(Izražavam i ja sumnju u umno zdravlje ovih koji protestuju, a pitam se i koliko ih plaćaju razni narko-lobiji, jer bih i ja da odem do Skopja, pa da mašem transparentima za kesicu hašiša, ili radije - ako može braćo Dardanci i Iliri - za 250 eura)...

-------------------------------------------------

Da prevedem text neupućenom čitatelju:

pisac hoće reći da izvjesni ljudi arbanaške nacionalnosti u Skopju protestuju u strahu da bi arheološka iskapanja mogla pokazati da nema tragova dardanske kulture.
A to je dakako problem, jer ako nema dardanske kulture - kako da pravdamo "Republiku Iljiridu" koju će pravime vo tetovsko, kumanovsko, i vo Gostivar - bre ???? (Kao da takve splačine može ne znam koliko "dardanskih" skeleta da pravda)... cccc.

[FORMICA]

Bijaše li ono onaj Deretić sa Serbone?
Jeli njegova ona priča o Kanadi. "pitali neku decu gde idete deco. A oni kažu , ka nadi. I tako je Kanada dobila ime":yipiiii: :yipiiii: :yipiiii:

[Ćipur]

Deretić održao novo predavanje. ISUS JE GOVORIO SRPSKI!!!

http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=197863

Bijaše li ono onaj Deretić sa Serbone?
Jeli njegova ona priča o Kanadi. "pitali neku decu gde idete deco. A oni kažu , ka nadi. I tako je Kanada dobila ime":yipiiii: :yipiiii: :yipiiii:

[Ćipur]

DOKUMENTIRANO POREKLO ALBANACA Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIĆ, akademik


Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIĆ, akademik: DOKUMENTIRANO POREKLO ALBANACA


Naučnu istinu o poreklu Albanaca, kojoj sam posvetio sav moj život i tretirao je od pre 55 godina u mojim mnogobrojnim studijama, izneo sam detaljno u mom delu KO SU ALBANCI?, koje je objavljeno u Ženevi 2007. godine. Iako sam tamo naučno obrazložio moju tezu, u suprotnosti sa njom vidim da se izražavaju neki naši naučnici, koji, ne samo što i ne spominju moju tezu, pa ni moje ime, već i prelaze preko nje kao da ne postoji, ili – kako to naš narod kaže – kao pored turskog groblja. Ja znam da im to naređuje njihova titoistička svest, ili titoizam onih pod čijom naredbom pišu, pod čijom gvozdenom petom žive, ako ne i pravoslavni fundamentalizam, koji im je zatrovao dušu i oslepio oči. Ali, pošto nauka neće da zna ni za veru, niti za politiku, mislim da je krajnje vreme da se ovi naši naučnici otresu verskog fundamentalizma, politike i titoizma, bar kad tretiraju naučne probleme.
Među njima se istakao dr Jovan I. Deretić, kome sam kolegijalno jednim mojim člankom skrenuo pažnju preko I-N SERBSKIH na neodrživost njegove teze o poreklu Albanaca, a kako vidim na internetu (koliko za primjer spominjem GLAS DIJASPORE!), ima i drugih koji su mu se suprotstavili, ne ulazeći u naučno dokazivanje. Koristim priliku da Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti zahvalim što je moje albanološke teze smelo unela u svoju ENCIKLOPEDIJU, prihvatila ih i, na bazi njih, ona teoretski i tretira albansku dijasporu u Makedoniji, distancirajući se ovako od svega pomenutog i krepko koračajući na putu naučne istine.


NA INTERNETU – GLAS DIJASPORE:

–Čini mi se da ljudi, koji se malo ozbiljnije bave istorijom, nisu baš oduševljeni Deretićem.
–Ne čini ti se, zaista je tako!

I pored toga što su moje albanološke teze poznate na sve strane sveta i na svim jezicima, pa i prihvaćene, vidim da i neki učenici Doktora Deretića tretiraju probljem porekla Albanaca preko medija upravo onako kako to on piše i pretendira.
Zato sam primoran da se zauzmem hipotezom g. Deretića o poreklu Albanaca, da svi vide zašto se ja ne slažem sa njim. Rado ću čekati da mi i g. Deretić kaže zašto se on ne slaže samnom, ako mu to nije zabranjeno.
Po g. Deretiću i njegovim kolegama (Gojko Vukčević, dr Slavenko Terzić, dr Ðorđe Janković i drugi): “Postoje tri teorije o poreklu Albanaca: da su porekom sa Kavkaza (zastupao je u XIX veku i francuski konzul u Janini Andri Pukvil), da su mešavina različitih starobalkanskih elemenata, i da su poreklom Iliri”.
Deretić i njegove kolege zastupaju onu prvu hipotezu, da su poreklom sa Kavkaza, braća tamošnjih Albana.
Ja sam zastupao i zastupam jednu posebnu hipotezu, koju nisam izmislio, već je mukotrpno izgradio kroz decenije, a na bazi naučnih istraživanja i otkrića svetskih naučnika, poznatih albanologa, pa i mojih, ličnih istraživanja i otkrića, a sa kojom su se složili i najveći albanski naučnici, albanolozi. Kako vidim, u poslednje vreme, i sami najobičniji Albanci, sviđalo im se ili ne sviđalo, postepeno je prihvaćaju, pa nam izjavljuju preko medija da za kratko vreme, ova će moja teza nadvladati i među njima.
Naime, Albanci nisu ni sa Kavkaza, niti Iliri, pa ni mešavina različitih starobalkanskih elemenata. Oni su jedan zaseban narod, koji se, kao i svi drugi narodi, mešao i sa drugim narodima, moguće nešto više od svojih balkanskih suseda, što se objašnjava njihovom istorijom bez pisma i, do kasno, bez svoje države. Godine 1908. su ustanovili svoju azbuku, a krajem 1912. su proglasili svoju nezavisnost i počeli da grade svoju prvu državu.
Po Deretiću i njegovim kolegama, koji zastupaju Kavkazsku hipotezu, na istočne padine Kavkaza (današnji Azerbejdžan i Dagestan), u VIII veku naše ere živeo je stočarsko-lovački narod, koji sebe – navodno – naziva Šćipetarima (Brđanima). Taj predeo je u ranom srednjem veku poznat kao Albanija.
U to vreme, Arabljani, u ratnom pohodu, osvajaju pomenute predele. “Šćipetari” se nalaze između Hazara Mojsijevih i vere na severu (koji ih ugnjetavaju velikim porezom) i Arabljana na jugu (koji im nude povlastice i prelaz u Muhamedovu veru). Albanci su se navodno priklonili Arabljanima, koji zatim osvajaju deo južne Italije i Siciliju. Željeći da i tamo etnički i verski učvrste svoj položaj, Arabljani preseljavaju deo Albanaca sa prostora Kavkaza i naseljavaju po novoosvojenim teritorijama Italije. Na ovom prostoru Albanci su se ponovo našli između dve vere – Muhamedove i Hristove. U neprestanim ratovima i preotimanjima teritorija, “Šćipetari” su bili prinuđeni da često prelaze iz jedne u drugu veru, kako bi što lakše obezbedili svoj opstanak.
U XI veku u Srbiji je vladao car Dobroslav Prvi Vojislav (1024-1065). Braneći Srbiju, potukao je do nogu vizantijskog cara Vasilija Drugog. Kao posledica toga, u Vizantiji je došlo do nereda, pobuna. U južnoj Italili i Siciliji, vizantijski namesnik Ðorđe Manijak pobuni se i krenu na Vizant da se lično ustoliči na prestol cara. On je vojsku spremio u Italiji, ukrcao je na brodove i krenuo prema Draču. U toj je vojsci bilo dosta “Šćipetara”, koji su se marta 1043. godine iskrcali u Drač, što više i sa svojim porodicama, ženama i decom, pa i sa imovinom!!!
Ðorđe Manijak je potučen kod Dojranskog jezera i ubijen od Vizantinaca. Preostali deo vojske se predao, a sa njima i “Šćipetari”. Vizantinci Ðorđa Manijaka su poređani u redove vizantijske vojske, dok su “Šćipetari” z a m o l i l i cara Vojislava da im dozvoli da se naselje u okolini Rabana, na padinama planine Jablanica, gde su, kao stočarski narod, čuvali stoku i plaćali porez Srbima.
Da vidite sada zašto se ne slažem sa ovom hipotezom.

1.- Jezik Albana Kavkaza je bio KENTUM grupe, dok je albanski jezik SATEM grupe. Jedan narod sa satem karakteristikom jezika ne može da bude ni brat, kamoli sin jednog naroda sa kentum karakteristikom, ako prethodno nije pretrpeo promenu substrata svog jezika. Svi albanolozi sveta, pa i sami albanski, tvrde da ovaj jezik nije pretrpeo nikakvu promenu substrata. Sledstveno, Albanci nemaju nikakve genealoške veze sa Albanima Kavkaza.
Ovo je dovoljno za svakog naučnika, ali, za obične ljude, dodajemo i ovo:

2.- Albanski jezik ima tako mnogo baltičko-slovenskih (u prvom redu litvanskih!) reči, da je svetski poznati austrijski albanolog, akademik, prof. dr Gustav Majer (Meyer, 1850-1900) izjavio da je albanski jezik brat litvanskog jezika. Sa njime su se složili ne samo mnogi poznati svetski albanolozi, već i albanski, pa i najveći albanolog Albanije svih vremena, akademik, prof. dr Ećrem Čabej (Eqrem Çabej, 1908-1980).
Nema sumnje da su se Albanci (koji se tada sigurno nisu zvali ovako!), možda u prvom veku stare ere, stavili u pokret iz koljevke čovečanstva, Indije, zajedno sa slovenskim plemenima, moguće baš sa Litvancima, pa – prelazeći preko Kavkaza – moguće i pored tamošnjih Albana, stigli su na obale Baltičkog mora, gde su dugo živeli u simbiozi sa Litvancima i spasili se asimiliranja njihovim novim pokretom prema srednjoj Evropi i obalama Dunava, kuda su išla i mnoga druga slovenska plemena, ali ne i Litvanci.

[Ćipur]

3.- Albanski jezik ima tako mnogo rumunskih reči i drugih rumunskih karakteristika, u gramatici i folkloru, da se zamalo rumunizirao. Pomenuti Akademik Čabej, izjavljuje i dokazuje da se albanski jezik formirao u VI veku nove ere upravo u Rumuniji, na padinama planina Karpati i Beskidi. Po njemu i ova dva toponima su albanske reči.
Da ih mongolski Bugari khana Asparuha nisu prebacili 679. godine naše ere preko Dunava, u današnjoj Bugarskoj, u Trakiji, danas Albanci ne bi postojali.

4.- Albanski jezik nema mnogo tračkih reči, ali ih ima. Povodeći se za njima, austrijski akademik, prof. dr Gustav Vajgand (Weigand, 1860-1930), poznat kao najveći albanolog svog vremena, pomislio je da su ovi Albanci tračkog porekla. Ja sam mu se suprotstavio i dokazao da tračke reči albanskog jezika ne dokazuju njihovo tračko poreklo, već njihov itinerar kuda su prošli na putu od Indije do današnje Albanije.
Živeći sa svojim kozama po planinama Trakije preko jednog veka, oni ne samo što su se spasili asimilacije od slovenskih Bugara, već su i sami asimilirali porodice Tračana, koje su našli po tim vrletima, a koje su tim planinskim životom izbegli ne samo romaniziranje, već i prelaz sa Balkana u današnju Rumuniju, što se desilo sa pradedovima današnjih Rumuna i Vlaha u III veku naše ere. Preko ovih asimiliranih porodica Albanci su bezsumnje asimilirali, usvojili, i koju tračku reč, kao što su neke od onih, koje nam spominje pomenuti Akademik Vajgand.

5.- Albanski jezik ima i bugarskih reči, pa i gramatičkih karakteristika, što nam dokazuje da su ovi Albanci dugo živeli pod bugarskom vlašću. Naime, oni su živeli pod bugarskom vlašću ne samo u Bugarskoj, već i u Albaniji.
Kako se zna, bugarski Car Boris (852-889), na čelu svoje vojske krenuo je u pohod prema srednjem Balkanu, pa i prema obalama mora Jonskog i Jadranskog. Stigao je i do današnje Crne Gore. On je poveo sa sobom ove Albance kao komoru te vojske i smestio ih u Mat, pokrajina današnje srednje Albanije, iznad Tirane, odakle su ga snabdeli ne samo mesom, sirom i drugim mlečnim proizvodima, već i tadanjom strateškom sirovinom – kožom, jako potrebna za vojsku. To se desilo negde sredinom IX veka naše ere.
Jezik ovih Albanaca nam svedoči ovaj itinerar. Da su došli morsim putem, sa Sicilije, kako nam to pretendira Doktor Deretić, sve što spomenusmo u tačkama 2, 3, 4, 5 ne bi postojalo u jeziku ovih Albanaca. Njihovo postojanje je značajna činjenica, koja se ne može poreći. Naprotiv, ona poriče da su ovi Albanci stigli u Albaniju bilo kojim drugim putem.

6.- Da su Albanci prethodno živeli na obale Kaspiskog mora (u tamošnjoj Albaniji!), pa morem prešli na Siciliju i južnu Italiju, gde su po Deretiću živeli od VIII veka do 1043. godine, to je oko 3 veka (!), bavili bi se i pomorstvom, jer su i u Siciliji i u južnoj Italiji imali more na dohvat ruke, pa makar i tamo živeli po brdima i planinama. Tako bi imali i svoju pomorsku terminologiju, naravno sa primesama južno-italijanskog jezika. Svetski su naučnisi konstatirali da Albanci nemaju ni ribarsku terminologiju, kamoli i pomorsku, a ja sam tome dodao da dan-danas ovi Albanci ne znaju ni da gotove ribu, pa je i ne jedu, sem onih koji su to posle turske okupacije sišli na obali mora i naučili to od Turaka. Pored srpskih reči oni imaju i italijanske, ali severne, venecijanske, koje su delimično poprimili preko srpskog jezika.

7.- Da su Albance prebacili sa Kavkaza na Siciliju Arabljani i da su tako dugo živeli pod njihovu vlast, oni bi imali podosta arapskih reči. Činjenica je da su arapske reči u albanskom jeziku ne samo brojčano najmanje, već i posredstvom turskog jezika. Pa i reč ANIJE nisu primili od onih Arabljana, koji su ih navodno prebacili na Siciliju, već od Arabljana severne Afrike, koji su došli na obale Jadrana kao gusari i pirati, zajedno sa Turskim okupatorima, u XVI veku.

8.- U Italiji nema ni traga od ovih Albanaca. Današnji Albanci Italije su iz vremena borbi Skenderbega protiv Turaka, a to je XV vek naše ere. Većina njih su bili pravoslavni (pa i danas su takvi!), što ih je sačuvalo od italijanske-katoličke asimilacije. Svi koji su stigli tamo kao katolici, asimilirali su se. Znači, između ovih Albanaca i onih koje zamišljaju Deretić sa svojim kolegama, nema ništa zajedničkog.
Ako u Italiji nema tragova od ovih Albanaca, ima tragova od jednih drugih, od Albana, koji su bili keltsko pleme. Razlikujte Albane od Albanaca! Ovi, Albani, u IV veku pre n.e., sišli su iz Škotske sa ostalim Keltima, prešli preko Francuske, Švajcarske, Italije i obalom Jadrana stigli do današnje oblasti Mat u Albaniji. Odavde su preko Balkana, Dunava, Rumunije i ruskih stepa, stigli na obale Kaspiskog mora, gde su formirali pomenutu tamošnju Albaniju. Na ovom putu, od Škotske do obala Kaspika, oni su ostavljaji delove svojih plemena, čitava bratstva. Tako su Albani poznati u Italiji još od vremena Rimljana.
Rimski hroničar Pompej Torg piše: “…kažu da su Albani (Kavkaza,- KB) došli nekada sa Herkulom iz Italije, sa Planina Albani (Monti Albanikada je posle ubistva Heriona, gonio njegova stada po Italiji. Pamti se da su, u vreme rata sa Mitridatom, Albani (Kavkaza) pozdravili kao svoju braću vojnike Pompeja”.1)
Nema sumnje da je u vojsci Pompeja bilo i Albana Italije, koji su se na svom maternjem jeziku sporazumeli sa Albanima Kavkaza. U vezi sa ovim ja sam naveo i K.Tacita i Nerona. Opširnije o ovome vidite moju studiju KO SU ALBANOI?.2)
I na teritoriji koju danas poznajemo imenom Albanija, u oblast Mat, Kelti su ostavili deo plemena, poznato u istoriji pod imenom Albanoi.
Kad su današnji Albanci stigli iz Rumunije u Mat (po meni, kako sam već naglasio, to je IX vek naše ere: Akademik Čabej kaže X vek !) našli su tu keltske Albanoe, koje su asimilirali, a njihovo etničko ime ALBANOI, poznatom metatezom albanskog jezika L:R prilagodili su svom jeziku u ALËBAN>ARËBAN>ARBAN, i – zaboravljajući svoje dotadašnje etničko ime – nazvali se tako, što nije izuzetan primer. I slovenski Bugari (Andi) nazvali su se ovako po Bugarima khana Asparuha! I Francuzi su se ovako nazvali po imenu nemačkog plemena Franke! I td.
Znači, današnji Albanci nisu Kelti, niti pomenuto keltsko pleme Albanoi, ali su od tog plemena, sem etničkog imena, preuzeli i mnogo što drugo, da ih je G.Bajrom smatrao za svoje saplemenike i pisao o njima slavopojke.
Da nisu isti narod, dovoljna je činjenica koju spomenusmo još na samom početku ove rasprave: Albanski jezik je SATEM, a jezik Kelta (i Albanoa) bio je KENTUM. nalaze se na istoku Rima,- moja beleška,- KB),

[Ćipur]

U jedanaestom veku naše ere ovi Albanci počinju da izlaze iz oblasti Mata, pošto su se namnožili i više ih ta oblast nije zapremala. Oni silaze i u dračko polje, pa ih je tu regrutirao 1043. godine drački knez, pomenuti Ðorđe Manijak. Znači, nije ih doveo sa Sicilije sa brodovima, kako to pretendira g. Deretić. Ja ne znam gde je to našao on i čime to dokazuje?
Isto tako i ime ŠĆIPETARI, koliko je meni poznato, potiče iz XVIII veka. Gde ga to našao g. Deretić u VIII veku, i to kod Albana Kavkaza?! Albanci su počeli da se nazivaju Šćipetarima ne po brdima, već po orlu = “shkype>shkipe>shqipe” (prononcira se šćipe), a po primeru Turaka, koji se upravo u to vreme nazvaše OSMANLIJE po apelativu osman = “orao”. I jedni i drugi “sinovi orla”.
Uz ovo, treba znati da Albanci, kad su stigli u današnju Albaniju (IX vek), nisu imali glas Š. Samo posle simbioze sa Srbima (IX-XIV vek) oni poprimaju ovaj glas, pa su se, sledstveno, samo od tog vremena mogli i nazvati Šćipetari, sa Š- (oni njihovim pismom beleže SHQIPTAR).
Posebno, gde je našao da su ti “Šćipetari” zamolili cara Vojisava da im dozvoli da se naselje u okolini Rabana, na padinama planine Jablanica, kuda su, kao stočarski narod, čuvali stoku i plaćali porez Srbima?! Kako naglasih, Albance je iz Bugarske prebacio u današnju Albaniju, u oblast Mata, pomenuti bugarski Car Boris (moguće i njegov prethodnik!) i dugo su bili njegovi podanici.

9.- Kako je moguće da se teritorija “Šćipetara” sa Kavkaza, nazove i tamo, na Kavkazu, i ovde, na Balkanu, ALBANIJA?! Pa, ako su se ovi Albanci još tamo, na Kavkazu, zvali Šćipetarima (po Deretiću – Brđani!), zašto se i ta “njihova” teritorija nije nazvala po njihovom imenu ŠĆIPERIJA, pa i ovde – na Balkanu?!
Kako je moguće da u II veku naše ere Klod Ptoleme (Claude Ptolémée, II vek n.e.) – po Deretiću – nazove jedan grad Balkanske Albanije ALBANOPOLIS (odredio mu i geografske kordinte: 46° i 41°5’), kad su ovi Albanci (zvani usto i “Šćipetari”!!!) – opet po Deretiću – stigli u ovoj Albaniji godine 1043, u XI veku ?!
Vaistinu, on nam kaže da se tako nazvao taj grad po Belgradu>Beratu, da je ALBANOPOLIS prevod sa srpskog na – na koji to jezik? POLIS je grčka reč, ali ne i ALBANO, pa ni ALBA! Je li moguće da je Ptoleme kombinovao dva jezika u jednoj reči?! I zašto?! Pre bismo rekli da u toponimu ALBANOPOLIS nemamo prevod BEOGRADA, već složenicu od ALBANO (ime plemena Albano-i) i grčke reči POLIS, koja znači “grad”. Odnosno – GRAD ALBANA.
Da je ovo istina svedoči nam činjenica da se današnji grad južne Albanije BERAT (ime ovo koje bez sumnje potiče iz slovenskog jezika, od BELGRAD!), u vreme Ptolemeja nije zvao ni Berat, niti Belgrad, već ANTIPATREA, pa i PULHEROPOLIS. Po današnjem srpskom BEOGRADU nazvao se BELGRAD negde u VII-VIII veku naše ere, a kasnije, negde u XII-XIII veku, Albanci i Vlasi su to deformirali u BERAT.
ALBANOPOLIS su arheolozi identificirali sa selom ZGËRDHESH, u blizini grada TROJA (alb. Kruja), srednja Albanija.
10.- Sasvim je neprihvatljivo da je drački knez prebacio Šćipetare sa Sicilije u Drač (Albanija) – i to – porodično, sa starcima, ženama i decom, pa i sa njihovom pokretnom imovinom, moguće se misli i njihovim kozama. Knez Drača Ðorđe Manijak bio je tada zauzet prikupljanjem vojnika za rat sa svih strana njegovih poseda, a ne prebacivanjem nekakvih Šćipetara sa Sicilije u Drač, gde bi mu – i da su postojali – stvorili nepredviđene probleme i samo za njihovu ishranu, kamoli i smeštaj.
Pre svega o takvoj njihovoj “seobi” nema nikakvog traga, ni na Siciliji (pa ni u južnoj Italiji!), niti u Albaniji, ni u Draču, niti u okolini ovog grada.
Albanci tada (XI vek) nisu bili baš sasvim malen narod, kao u IX veku, kad su došli iz Bugarske. Za ova dva veka, gde njihovim poznatim enormnim množenjem, gde asimiliranjem Albanoa, Slovena (Srbo-Crnogoraca, Makedonaca i Bugara), Vlaha i Grka, koje su našli u Matu, moguće da su prešli broj od 50.000 duša, pa su iz svoje sredine mogli izvesti i više od 3.000 ratnika, koje je pomenuti drački knez regrutovao u svojoj vojsci kao najamnike (mercenare), plaćajući ih zato delimično unapred.
Ako su ovi došli sa Sicilije, gde su se to smestili u Drač, makar i u okolini Drača?! Ili su ih ratnici vodili za sobom – gde to?! Za Vizant – Konstantinopolis?! Čime su se oni izdržavali na putu od Drača do Dojranskg jezera? Najmanje 50.000 duša!
Pa i “molba” srpskom vladaru da im dozvoli da se nastane u Raban – kako to pretendira Deretić – ne stoji. Oni su pali u ropstvo vizantijskog vladara, koji je potukao Ðorđa Manijaka, a ne srpskog “cara” Dobroslava Prvog Vojislava!!! Kao takvi, ako nisu pobijeni, pušteni su da se vrate svojim domovima u Mat i dračka sela, gde su ih čekali roditelji, žene i deca.
Preko svega, taj RABAN nije se stvorio čarobnim štapićem, da bi se tu – samilošću srpskog “cara”(!) – nastanili Šćipetari, već su ga sami ovi Albanci (i preteče Albanoi!) stvorili u obliku ARBAN, a Srbi su – kasnije (!) – metatezom napravili od toga RABAN.
Ovih deset argumenata mislim da su dovoljni za svakoga da se ubedi da hipoteza dr. Jovana J. Deretića ne može opstati. Argumentum ponderantum, non numerandum!

„Činjenice, kojima vlada akademik Kaplan Resuli, su jako interesantne i žao mi je što će on, za kratko vreme, 100% demantirati tezu da su Albanci poreklom Iliri. Mi ne možemo demantirati ono što kaže on. Zabezeknuti smo od činjenica koje nam prezantira.“
Atrea KOCANI
–albanski intelektualac
Mislim da svoju hipotezu o poreklu Albanaca g. Deretić treba da je iz osnova prostudira, da je protrese strogo kritički i strogo naučno, a imajuću u predvid i ovo što mu navedoh. U svakom slučaju, i njegovo i moje pretendiranje, negira poreklo Albanaca od Ilira, za što sam ja, sledeći snažne argumete pomenutog akademika, prof. dr Gustava Vajganda, Wilijama Tomacheka, Hansa Krahea, V. Pârvana, S. Puškariu i mnoge druge, izložio u pomenutoj knjizi dokumenta, činjenica i argumenata, kojima sam nedvosmisljeno dokazao da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje i Pelazgi.

______________
1) TORG, Pompej: ISTORIJA FILIPA XLII – 3, 3. ALIJEV K.: ANTIČNIE ISTOČNIK PO ISTORII, Baku 1987. Citiramo po VUKČEVIĆ Gojko: O PORIJEKLU ILIRA, Podgorica 1992, str. 73.

2) BUROVIĆ, Kaplan: KO SU ALBANCI?,- Ženeva 2007, str. 11.

https://dijaspora.wordpress.com/2010...ovic-akademik/

[FORMICA]

Ovo je zaista lijepo rečeno i ovom čovjeku valja vjerovati.

[junackopleme]

Procitah ja u nekim naucnim raspravama kako su se naucnici (medjunarodni eksperti) konacno slozili oko ovoga u prilog tezi da nijesu isti narod Albanci, Šiptari, Arbanasi(Rabanasi)..., a ja samo bez ikakvih ličnih komentara niti ličnog mišljenja o ovoj temi samo prenosim što sam pročitao:

*Ime ARBAN, ARËBAN>ARBAN se izjednacava sa ARABIAN (sa jasnom asocijacijom na izgled ovoga naroda).

*A naziv ALBANI>ALBANOI se izjednacava sa ALBINI (kao znacenje albino ljudi , bijeli ljudi veoma svijetle kose) koji govore jezikom KENTUM

* SHQIPE – shqipetari – šćipetari se izjednacava sa SKIPE, SKIPTARI (sto proizilazi iz rijeci SKIPTAR, nosioc SKIPTA(u prijevodu štap, dakle nosioc štapa od drveta ili drugog materijala kao asocijacija na sakupljace stada, te na Aronov štap, a najvjerovatnija veza je rijeka Aron pritoke *Hăşdate River*in*Romania, kojoj su pak dali ime po mjestu Aron u Indiji, mjestu njihove prapostojbine ).


Dalje kažu kako je ARBAN proizašlo iz RABAN što označava mjesto gdje živi RAB (božiji ili ovozemaljskog vladara ROB.)



============================
Teza + Antiteza = Svezeza

[FORMICA]

ARBAN=RABAN<RAB<ROB ovo ti je isto kao ona KANADA gore pomenuta

[junackopleme]

ARBAN=RABAN<RAB<ROB ovo ti je isto kao ona KANADA gore pomenuta

Samo sam prenio njihove zakljucke.

Ali u prvom redu stoji: Ime ARBAN, ARËBAN>ARBAN se izjednacava sa ARABIAN

Mozda ima manje veze sa Kanadom.

[Dude]

Dzaba vam je srbi, mi smo prvi dosli na Balkanu, imamo dvije nezavisne drzave sa tendecijom da u skorijoj buducnosti postane jedna. Nemam kad da procitam sve, procitah prvi post i prosto batalih kad procitah uvodne rijeci "Siptari" tako da ovom prilikom zamolio bih amdmina ili moderatora ovog podforuma da zabrani taj termin jer se zna da to predstavlja uvredu za svakog albanca.
Ovo je vrijeme velike globalizacije, novi svetski poredak je odavno na funckciji, moramo imati u vidu da se svaki dan velike zavjere prave najvise iz politickih razloga.

Mi albanci sebe smatramo potomcima Ilira i tu je kraj price, postoje mnogi dokazi oko toga pa cak i na internetu se mogu pronaci tj postaviti ovdje dosta njih ali sta to vrijedi kad ce se pojavit neki srbin i reci da je kosovo srce srbije i da smo mi potomci tamo nekih cecena.

tako da uzivajte i jos jednom nije siptari nego gospoda albanci.

zivjeli

[Ćipur]

Pročitaj što piše Kaplan Burović, juče sam postavio tekst, pa daj sud. Naslov bi zaista mogao da bude prominenjen u - Da li su Albanci Iliri?

[Arbër]

Пише:
др Јован
И. Деретић (Арбанаси, њихово порекло и долазак у Србију, према мање познатим документима )

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа.

Sami Srbi se na njega smiju A i jeste on smjesan ..

CHECHENIA=ICHQERIA
ALBANIA=SHQIPTERIA
Chechen=aakharkho,Albanian=katundar,English=peasan t
Chechen=alsamoo,Albanian=me shume,English=more
Chechen=aagan,Albanian=eker,English=wild
Chechen=aara dalan,Albanian=jashte dal,English=get out
Chechen=aaradaqqa,Albanian=terhoqa,English=withdra w
Chechen=aaradovlilla,Albanian=rrugedalje,English=e xit
Chechen=aare,Albanian=rrafsh,English=plain
Chechen=arzha,Albanian=zeze,English=black
Chechen=aaz,Albanian=ze,English=voice
Chechen=baarz,Albanian=varr,English=grave
Chechen=banka,Albanian=burre,English=man
Chechen=baar,Albanian=arre,English=nut

Ove rjeci namaju nikakve veze sa Albanskom jezikom , nas jezik je ovaj :




Od ovaj region , dokazuju Lingusiti . Arheolozi , Filolozi , stari natpisi etc..:

Pennsylvania State University
What's the "oldest language"?
How old is language?

In 3200 BC, there were many, many languages spoken besides Sumerian and Egyptian, but they weren't fortunate enough to have a writing system. These languages are just as old. To take one interesting case, the Albanian language (spoken north of Greece) was not written down until about the 15th century AD, yet Ptolemy mentions the people in the first century BC.* The linguistic and archaeological evidence suggests that Albanians were a distinct people for even longer than that. So Albanian has probably existed for several millennia, but has only been written down for 500 years. With a twist of fate, Albanian might be considered very "old" and Greek pretty "new".

Evo vama i link http://linguistlist.org/ask-ling/oldest.cfm

Dakle sporedeiti tog pijanog Deretica sa najvecim linguista svjeta je nenormalno

I ovdje nesto za vas Gospodo :

Arnold von Harff (* 1471 auf Schloss Harff, Bedburg; † Januar 1505 ebenda)
http://www.scribd.com/doc/87039/Earl.Albanian-Language
Konrad Gesner Schweizer “Buch: Mithridas sive de differentiis linguarum” 1555
Andrea de Poza Spanierin 1587 , “Albaner nannte man früher Epiroten”
G. Skaliger Franzose(1540 - 1600) 1599 Buch: Langues europeennes, “die epirotische Sprache von früher ist die albanische Sprache von heute”
Gottfried Wilhelm Leibniz Deutscher Philosoph (1646 - 1716) “albanische Sprache ist die alte illyrische
Hans Tunman Schwedischer Historiker (1746 - 177 Buch: Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker “Albaner sind die direkten Nachfolger der Illyrer und wurden nicht romanisiert ”
Johann G.Herde Deutscher Kritiker und Philosoph (1744 - 1803) Buch: Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menschheit 1784 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
Conrad Malte-Bruun Däne (1755-1826) Buch: Annales des Voyages de la Geographie et de l`Historie / Paris 1809 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
H.Hekard Französischer Diplomat (1814-1866) Buch: Historia et Description de la Haute - Albanie ou Guegarie “Illyrer Vorfahren der heutigen Albaner”
Johann Georg von Hahn (1811-1869)Österreichischer Diplomat, Philosoph und Spezialist in Albanischer Geschichte, Sprache und Kultur “die vorfahren der Albaner sind eindeutig die Illyrer”
Anton Friedrich Busching(1724-1793), German theologian and geographer.[/b]
Ami Bue französischer Geologe (Boue: 1794-1881) “Verbindung der Illyrer mit Albanern”
Eduard Schneider, französischer Spezialist für etruskische Sprache Buch: Paris 1894: “Une race oubliee. Les Pelasges et leurs descendantes” “tiefe Verbindung Albaner und Illyrer. Albanisch die sauberste und glaubhafteste Beweis der pelasgischen Sprache ”
L.Iasmouche Buch: La Peninsule Balkanique” “die Albaner sind die einzigen repräsentierte Nation die von den Illyrern überlebt hat”
Jakob Falmerajer (1790-1866) Deutscher Historiker Buch: “Das albanische Element in Griechenland” “besteht eine Verbindung der Albaner und Illyrern. Albaner bekannt unter den Namen: Albanier, Albaneze, Arvanit, Arnaut, Albania, Arbenia, Arbania. Falmerajer verurteilt die Slawen und Griechen, das sie versuchen international Teile der albanischen Geschichte zu verzerren. Sie beabsichtigen deshalb die Verbindung der Illyrer zu den Albanern, zu den Gegen und Tosken zu verleugnen. Und das die Albaner erst im 3 Jahrhundert im Balkan eintrafen ist falsch und unbeweisbar.
Teodor Mommsen (1817-1903) prominenter deutscher Historiker, Professor auf verschieden unis.
Buch “Römische Geschichte” “die überlebenden der Illyrer sind die Albaner”
Jernej Kopitar (1780-1844)
W.Mayer - Lybcke (1861-1936) Buch: die lateinischen Elemente im Albanischen”
Gustav Meyer
A. Tumbi (1865-1915)
Frank Miklosici Slowene, Universität von Wien “Albanische Forschung”
Gustav Meyer (1850-1900) “Albanische Studien”
Hugo Schuchardt (1842-192 bekannter österreichischer Linguist
K.Bugmann (1849-1919) bekannter deutscher Linguist
S.Bugge, Norweger Albanologe
Paul Kretschmar (1866-1956) deutscher Professor in Wien, Albanologe
Holger Peterson (1867-1953) bekannter dänischer Linguist, Uni Kopenhagen
Norbert Jokoli (1877-1942) bekannter Linguist, Albanologe
Milan Shuflaj / Sufflay (1865-1945) kroatischer Historiker, Professor in Zagreb, Albanologe
Gustav Weigand (1860-1930) deutscher Linguist
Ludwig von Thallczy (1854-1916)
Edtih Durham (1863-1944)
Norbert Jokl (1877-1942) jüdischer Albanologe
Franz Baron von Nopcsa (1877-1933)
Eduard Schneider “albanisch ist der reinste Beweis das sie die nachkommen der Illyrer Pelasger sind”
Carlo Tagliavini (1903-1982)
Giuseppe Schiro, Sizilianer (1865-1927)
Holder Petersen , Däne (1867-1953)
Martin Camaj
Eqrem Cabej
Robert Elsie (Verfasser etlicher Bücher und Artikel aus dem Bereich Albanalogie )
Shaban Demiraj (Sprachwissenschaftler in Tirana Mitglied der albanischen Akademie der Wissenschaften)
Xhevat Lloshi (Sprachwissenschaftler in Tirana)
Wilfried Fiedler (Verfasser des maßgeblichen deutsch-albanischen Wörterbuches)
Pierre Cabanes, Buch “Les Illyriens de Bardylis a Genthios” Paris 1988
Ceka Neritan, Albanologe
Andreas Lippert, Buch: Die Illyrer. Katalog zu einer Ausstellung von archäologischen Funden der albanischen Eisenzeit (12.- 4. Jhdrt v. Chr)
Hansjörg Frommer Buch: Die Illyrer 4000 Jahre europäische Geschichte
Enver Bytyqi, Albanologe
Robert D`Angely, Albanologe
Edwin Jacques, Albanologe
Elena Kocani, Albanologe
Stanislao Marchiano, Albanologe
Aref Mathieu, Albanologe
Hasan Minga, Albanologe
Nermin Vlora Falashi, Albanologe
Alexander Stipcevic, Albanologe
Petro Zheji, Albanologe
Noel Malcolm, Albanologe
Peter siewert, Albanologe
John Wilkes, Albanologe
Staso Forenbacher, Albanologe
Timothy Kaiser, Albanologe
Hermann Parzinger, Albanologe
Anton Mayer, Albanologe
D. Camarda, Italienerin (1821-1882) “albanisch die älteste Sprache der welt”
Mathieu Aref, Franzose, Albanologe
Aristeides Kollias, Griechin, Albanologe
Prof. Minella Shallo, albanischer Geologe
Maximilian Lambertz, österreichischer Albanologe
Peter Schubert, (1938-2003) deutscher Albanologe
Peter Bartl: Quellen und Materialien zur albanischen Geschichte im 17. und 18.Jahrhundert. I: Aus dem Briefwechsel des Erzbischofs Vinzenz Zmajević. Wiesbaden 1975
Friedrich Wallisch: Der Adler des Skanderbeg. Albanische Briefe aus dem Frühjahr 1914.
Faensen, Johannes: Die albanische Nationalbewegung. Wiesbaden 1980
Schmidt-Neke, Michael: Entstehung und Ausbau der Königsdiktatur in Albanien (1912 - 1939)
Vickers, Miranda: The Albanians. A modern history. London 19




p.s. Molim moderatora da ne brisu .
Hvala.

[Ćipur]

Ma puštite Deretića, nego što kažete na pisanje Kaplana Burovića?