Margaret Hamilton, revolucionarna istraživačica koja je pomogla stvaranje oblasti softverskog inženjerstva i čiji je kod omogućio NASA-inim astronautima iz programa Apolo da slete na Mesec i tako doprinesu pobedi u svemirskoj trci 20. veka, preminula je u 90. godini.
Tehnološki institut u Masačusetsu (MIT), gde je provela najveći deo karijere, potvrdio je vest da je Hamilton preminula 30. septembra, ali nije objavio uzrok smrti.
Tokom rada na Institutu, gde se zaposlila 1959. godine i ostala do sredine sedamdesetih, Hamilton je rukovodila Odeljenjem za softversko inženjerstvo u Instrumentacionoj laboratoriji. Laboratorija je 1961. godine dobila ugovor sa NASA-om, a Hamilton je na kraju predvodila tim od stotinu inženjera koji je projektovao softver za navigaciju NASA-inih misija iz programa Apolo.
Zahvaljujući svom radu, Hamilton se smatra jednom od osnivačica oblasti softverskog inženjerstva, termina koji je i sama popularizovala, pomažući da se ova disciplina uspostavi kao profesionalna praksa.
"Reći da je Margaret Hamilton bila pionirka, ili da je bila ispred svog vremena, bilo bi ogromno potcenjivanje", izjavio je za CNN Olivije de Vek, profesor Programa Apolo i vršilac dužnosti šefa MIT-ovog Odeljenja za aeronautiku i astronautiku.
"Bila je softverski inženjer u vreme kada je ta oblast tek nastajala. Ne samo da je sama razvijala napredan kod, već je i predvodila tim koji je koristio tada novu tehnologiju za razvoj jednog od najsloženijih sistema koje je čovečanstvo ikada ostvarilo".
Za doprinos nauci i svemirskim istraživanjima, predsednik Barak Obama joj je 2016. godine dodelio Predsedničku medalju slobode.
Pionirka prevencije grešaka
Hamilton je rođena 1936. godine u mestu Paoli, u saveznoj državi Indijana. Studirala je na Univerzitetu Mičigen, a diplomirala matematiku na Erlam koledžu u Indijani. Na MIT-u se zaposlila dok je njen suprug studirao pravo na Harvardu.
Dok je razvijala ključni softver za letelice korišćene u istorijskim NASA-inim misijama Apolo, uključujući komandne module i lunarne module za sletanje, Hamilton je zaslužna za to što je sistem učinila otpornijim na greške i bezbednijim za upotrebu.
Jedan od najpoznatijih sigurnosnih mehanizama koji je uvela bila je takozvana "Lauren error", nazvana po njenoj ćerki. Greška je otkrivena kada se četvorogodišnja Loren igrala simulatorom komandnog modula programa Apolo.
"Volela je da se igra astronauta jer me je viđala kako to radim tokom pojedinih simulacija", prisetila se Hamilton kasnije u okviru jednog projekta usmene istorije.
"Radilo se o hardverskoj simulaciji, jer smo želeli da proverimo kako softver funkcioniše zajedno sa svim ostalim elementima - astronautom i opremom. Sećam se da se jednom Lorenina simulacija srušila i pomislila sam: 'Bože, kako se to desilo?'"
Nakon toga, Hamilton je u softver uvela zaštitne mehanizme koji su sprečavali da astronaut tokom leta napravi istu grešku, što bi u svemiru moglo imati mnogo ozbiljnije posledice.
NASA navodi jedan posebno značajan primer u kojem je njen rad pomogao uspehu misije. Tokom čuvene misije Apolo 11 iz 1969. godine, Hamiltonin softver poništio je pogrešan pokušaj prebacivanja glavne obrade podataka letačkog računara na radarski sistem.
Intervencija softvera dogodila se svega tri minuta pre prvog sletanja čoveka na površinu Meseca i, kako je saopštila NASA, "omogućila je da se misija bezbedno nastavi".
Nasleđe koje traje
Nakon završetka rada na programu Apolo, Instrumentaciona laboratorija MIT-a izdvojena je u zasebnu organizaciju pod nazivom Laboratorija Čarlsa Starka Drejpera, danas poznatu kao Draper laboratorija.
Hamilton nije prešla u novu kompaniju, već je odlučila da osnuje sopstveno preduzeće. Ipak, izvršni direktor Drapera, Džeri Volets, ocenio je da je ostavila "neizbrisiv trag".
"Kroz svoje liderstvo i doprinos, pomogla je da astronauti programa Apolo bezbedno slete na površinu Meseca i bezbedno se vrate kući. Njeno nasleđe zauvek ćemo poštovati u Draperu", rekao je Volets.
Hamilton je 2003. godine dobila i NASA-inu Nagradu za izuzetan doprinos svemirskom programu na osnovu Zakona o svemiru.
Tehnolog Pol Kurto, koji ju je nominovao za to priznanje, tada je izjavio da ga je iznenadilo što nikada ranije nije bila zvanično nagrađena za svoj revolucionarni rad.
"Njeni koncepti asinhronog softvera, raspoređivanja zadataka prema prioritetima, testiranja od početka do kraja i donošenja odluka uz aktivno učešće čoveka, poput prioritetnih prikaza, postali su temelj projektovanja izuzetno pouzdanih softverskih sistema", rekao je Kurto.
.
Reply With Quote
Originally Posted by NetworkMaster
Građani dižu kredite i svoje stanove plaćaju godinama. Nema razloga da za javne funkcionere važe druga pravila.
Bookmarks