Poezija

[Mylene]

Понекад ми се учини
да си облак који прође:
био је и нестао.
Била си грана, била си грожђе
које сам једва, можда у сну
унесен усном дотакао.

Понекад осјетим, у осами,
да је све тако брзо било
метеор који је у тавно крило
вода и трава пао:
понекад зажелим да смо сами
опет и опет, да дођу снови
које сам ти некад шапутао.

[Buva+gacce]

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičijih jaja

Zažmuri se na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do na vrh samog sebe

Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u parmparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra


Pre igre, Popa

[Mylene]

Ти испуњаваш моје мисли
Дан за даном
Поздрављам те у самоћи
Ван света
Ти си загосподарила
Мојим животом и смрћу.

Као сунце на изласку
Моја душа тебе нетремице гледа
Као једино око.
Ти личиш на узвишено небо,
Ја личим на бескрајно море
А између пун месец плави.

Ти си вечито спокојна
Ја сам без починка трајно
Па ипак на далеком хоризонту
Ми се стално срећемо.

[tigrovo_oko]

Neki datumi
očito su kobni
kako za države
tako i za ljude

Za novinara je najgore
kad i sam postane vijest
i to ona najlošija, fatalna -
iz crne kronike

Za pjesnika je najgore
kad se preseli u svoju najtužniju pjesmu
koju kao da je oduvijek živio
iako zasigurno nije želio
da se baš do kraja ostvari

Za predivnu ženu punu duše
najgore je kad ode u cvijetu mladosti
i u punini davanja
jer mogla je još tako puno

Dobre ljude Bog očito ranije uzima k sebi
da ne obole do kraja
od zloće ovog svijeta
da se ne iskvare
i ne izgube moć sanjanja

Tu smo magičnu moć
svi tako snažno osjetili
na promociji Tvog drugog duhovnog djeteta
Razgledavajući slike s popratne izložbe
tek sad shvaćam užasnu simboliku
slike na kojoj je i Tvoj stih
kojim si ni ne znajući
ispisala svoj epitaf:

UBIJAM IH SUZAMA

D.C.

[Mylene]

Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео:
Изгубљена срећа још је увек срећа!
И тај јад у души што те на њу сећа,
То је један њезин заостали део.

Не дај мутној сузи на суморно око:
Срећа никад не мре, ни онда кад мине.
Тај ехо ког једва чујеш из даљине,
То још она збори у теби дубоко –

У самотне ноћи, кад жалосно шуме
Реке пуне звезда, горе пуне сена...
До слуха та песма не допире њена,
Но душа је слути, чује, и разуме.

[Mylene]

Dve preda mnom staze stoje:
Jedna s cvećem, druga s trnjem;
Gvozdene su noge moje -
Idem trnju da se vrnem.

Ja ustupam cveća staze
Kojima je noga meka;
Nek' po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka!

[Raulio]

U prostore nove idem
oče naš na nebesi
c'est la vie
ostani gdje i jesi
c'est la vie
Što se i sam ne postaraš za se
jer ovi nisu vrijedni tvoje plaće
niti trista čuda koja su tu
prostora zbog samo
Čujte priču jednog sirotana
sirotana, svjetskog šarlatana
kad se žena keši, on laje na nju
mjeseca februara
Jednog krasnog, toplog ljetnjeg dana
ona što pod svjetlom obitava
a podne bilo, prođe i onako, uz put
nešto kao dobro veče reče
Imaš lice crnje od svog stana
došla si od mora s onih strana
od soli zemlje pogled
napukli glas


Sent from my 2409BRN2CY using Tapatalk

[Raulio]

Džoni Štulić ^

Bora Đorđević:

Sent from my 2409BRN2CY using Tapatalk

[Mylene]

Само вече је одлучило –
да се нас двоје пожудама дамо.
Мркли је мрак
и нико нас не би видео.
Но, ја сам јој се стварно поклонио,
истински,
пред њом се савио
и рекао јој као добар родитељ:
„Врло је стрма литица страсти,
молим Вас
склоните се.
Одмакните се,
молим Вас.“

[Bugi]

Uf Majakovski

Living on the EDGE side

............ ¯\_(ツ )_/¯............

[Mylene]

Uf, uf...
Daj neku koja se tebi sviđa

[Mylene]

Не умем ја тебе
никоме да испричам.
Чак и не желим.


Ти си нешто само моје.
Делић изгубљене душе.
Жеља знана само мом срцу.


Нешто што се чува као
зрно светлости
у немирима живота.


Не смем ја тебе
никоме да испричам
осим себи.


Носим те као врелу крв у венама.
Ти си моја гласна тишина
исписана у мом осмеху.


Не уме ја тебе
ни да не волим
и то онако најчистије,
бебећи.


Буди ми добро тамо где идеш.
Још мало, па ћу и ја за тобом,
негде.


И чувај ми се –
без обзира на све што је било међу нама,
кад већ ја више нећу бити близу
да те чувам.

[Lapis Lazuli]

Далеко у нама - 21

Руке твоје пламсају
На огњишту усред мог лица
Руке твоје отварају ми дан
Руке твоје цветају
У удаљеној пустињи у мени
Где још нико није закорачио
Руке твоје сањају у мојима
сан свих озвезданих руку на свету



Sent from my SM-S23 using Tapatalk

[Mylene]

Пустио сам је,
а онда је годинама тражио по свету
у неким другим женама.

Неке су имале њен осмех,
неке њене црте лица,
а неке говориле као она,

Пронашао сам њене дланове,
открио њене усне,
дотицао јој кожу,
и љубио образе –
све на другим женама.

Све су по нечему личиле на њу,
чак и кад сам тражио другачију.

Неке су туговале као она,
неке грлиле као она,
неке имале њену топлину.

Пронашао сам њено лице,
удисао мирис,
примицао њено тело,
заплитао прсте у њеној коси –
све на другим женама.

Неке су волеле као она,
неке маштале као она,
неке корачале као она.

Пронашао сам њене очи,
лице постављао уз њен врат,
смиривао се на њеним раменима,
дрхтао јој на грудима –
све на другим женама.

Ниједна није била довољно другачија,
ниједна није била довољно иста.

Тако је то –
кад ти неко недостаје,
читав свет ти на њега личи.

[Mylene]

Нема је овде, све је више губим
У часном кругу ког заборав руби.
Ох, гипка слико варке, варко жива,
кад камен вида њено лице бива.

Дај ми снаге да непорочно љубим
дане започео тужно. Ту се скрива
бол без одјека и реч без одзива.
О, дај ми снаге над силама грубим.

Врати ми сличност да усним, док страва
Тишти ми чело и ниче на столу.
Она је део предела што спава.

Помешана с ветром док ћути у сјају
исцрпем будућност у свирепом болу
што сања крв лета и пакао у рају.