Poezija

[Mylene]

Понекад ми се учини
да си облак који прође:
био је и нестао.
Била си грана, била си грожђе
које сам једва, можда у сну
унесен усном дотакао.

Понекад осјетим, у осами,
да је све тако брзо било
метеор који је у тавно крило
вода и трава пао:
понекад зажелим да смо сами
опет и опет, да дођу снови
које сам ти некад шапутао.

[Buva+gacce]

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičijih jaja

Zažmuri se na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do na vrh samog sebe

Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u parmparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra


Pre igre, Popa

[Mylene]

Ти испуњаваш моје мисли
Дан за даном
Поздрављам те у самоћи
Ван света
Ти си загосподарила
Мојим животом и смрћу.

Као сунце на изласку
Моја душа тебе нетремице гледа
Као једино око.
Ти личиш на узвишено небо,
Ја личим на бескрајно море
А између пун месец плави.

Ти си вечито спокојна
Ја сам без починка трајно
Па ипак на далеком хоризонту
Ми се стално срећемо.

[tigrovo_oko]

Neki datumi
očito su kobni
kako za države
tako i za ljude

Za novinara je najgore
kad i sam postane vijest
i to ona najlošija, fatalna -
iz crne kronike

Za pjesnika je najgore
kad se preseli u svoju najtužniju pjesmu
koju kao da je oduvijek živio
iako zasigurno nije želio
da se baš do kraja ostvari

Za predivnu ženu punu duše
najgore je kad ode u cvijetu mladosti
i u punini davanja
jer mogla je još tako puno

Dobre ljude Bog očito ranije uzima k sebi
da ne obole do kraja
od zloće ovog svijeta
da se ne iskvare
i ne izgube moć sanjanja

Tu smo magičnu moć
svi tako snažno osjetili
na promociji Tvog drugog duhovnog djeteta
Razgledavajući slike s popratne izložbe
tek sad shvaćam užasnu simboliku
slike na kojoj je i Tvoj stih
kojim si ni ne znajući
ispisala svoj epitaf:

UBIJAM IH SUZAMA

D.C.