21. мај — Дан када је Бока рекла НЕ...
Двадесетогодишњица
Само два пута у историји Бокеље је неко питао у којој држави желе да живе, и оба пута изјаснили су се за заједницу Боке са Србијом:
— Први пут у новембру 1918. Бокељи су се у свим већим мјестима на својим народним скупштинама плебисцитарно опредијелили за уједињење са Србијом.
— Други пут на референдуму о државном статусу 21. маја 2006. године Бока Которска је гласала против независне Црне Горе – већина Бокеља гласала је ЗА ДРЖАВНУ ЗАЈЕДНИЦУ СА СРБИЈОМ!
Ево референдумске статистике за Боку (тј. за све четири бокешке општине: Будва, Котор, Тиват и Херцег Нови):
Број регистрованих гласача: 65.838
Гласачи који су гласали: 55.116
Важећи гласови за „да“ (независности ЦГ): 26.772
Важећи гласови за „не“ (независности ЦГ, тј. "да" за останак у државној заједници са Србијом): 27.779...
Детаљну табелу погледајте у извјештају ОЕБС-а, на стр. 24:
http://www.osce.org/sr/odihr/electio...?download=true
Такође, револуционарне 1848. године, одбијајући позив за сједињење Боке, као дијела Далмације, са Хрватском и Славонијом, упућен од стране Хрватског сабора из Загреба, делегати свих бокељских општина од Херцег Новога до Паштровића, њих 400 сабрани у Прчању 13. јуна 1848. године, одговорили су Хрватском сабору (ћирилицом):
„Најперва и наисветиа наша дужност та е јавити пред свијетом да ми Далматинци ниесмо, но Бокези... Окружје Бокакоторска припада по положају, по историји, по језику, и по племену већег броја Славенскои-Србскои народности...“
(Опширније: дон Нико Луковић, „Велика народна скупштина Бокeља 1848“, „Историски записи“, Цетиње 1948, I, 1-2. Извор: архиви бивших општина Перашке и Прчањске)
Не каже залуд пјесник:
„Без Боке је српство било
Ка' невјеста без ђердана,
Или момак без челенке,
Ил' без коња од мегдана.
Ах, дивна је српска Бока!
– Може Босфор да засрами!
На свој земној површини
Чиме она да се сравни?...“
— Књаз Никола I Петровић Његош, „Пјесник и вила“, Цетиње, Државна штампарија, 1892, стр. 113-114.
„Прије сто година сваки Бокељ од Дебелог бријега до Спича знао је да није Црногорац, а сваки Црногорац је знао да је Србин.“
— ријечи о. Момчила Кривокапића (Херцег Нови, 1945. – Котор, 2020), старјешине саборне цркве Св. Николе у Котору и архијерејског намјесника бококоторског, изговорене на прослави стогодишњице ослобођења и уједињења 7. новембра 2018.
Илустрација: Бока Которска — поглед изнад Рисна на Рисански залив, Вериге, Тиватски залив, Луштицу и отворено море, снимљено између 1890. и 1910. год.
П.С. Требало би размислити о томе да се 21. мај на локалном нивоу прогласи за Дан Боке (Дан када је Бока рекла НЕ!)...
#21МајДанКадаЈеБокаРеклаНЕ
#БокаГласање
Ovi i dalje ne mogu da prezale sto Srbija nema izlaz na more. I pored svih izbjeglica iz Hrvatske i BiH koji su glasali za zajednicu, jedva su uspjeli 1000 vise da imaju
Sent from my SM-A556E using Tapatalk
Originally Posted by Tripleta
21. мај — Дан када је Бока рекла НЕ...
Reply With Quote
Bookmarks