Poezija

[Buva+gacce]

[tigrovo_oko]

“Are you looking for me?
I am in the next seat.
My shoulder is against yours.
you will not find me in the stupas,
not in Indian shrine rooms,
nor in synagogues,
nor in cathedrals:
not in masses,
nor kirtans,
not in legs winding around your own neck,
nor in eating nothing but vegetables.
When you really look for me,
you will see me instantly —
you will find me in the tiniest house of time.
Kabir says: Student, tell me, what is God?
He is the breath inside the breath.”
― Kabir

[Mylene]

Volimo se, dušo, je li?
E, pa šta nas jošte deli?
Je l' se kakva crna sila
il' sudbina namerila
da se baci među nas?

[Mylene]

Сваке вечери,
уморан од неостварених жеља,
али увек с дрхтајем наде у срцу,
прошапћем једну реч:
Сутра!

Сутра ће ми неко рећи: сине;
сутра ће ми неко рећи: драги;
сутра ће ми неко рећи:… волим;
сутра ћу све патње у један гроб сахранити,
у један гроб без крста,
без знака,
да ни спомена на њих не остане;
сутра…

И тако триста шездесет пет дана у години –
сутра,
сутра...

[Buva+gacce]

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku

[Lapis Lazuli]

Хаљина

Нико на њој не види твоје руке
када пролазим улицом.

Нико на њој не види твоје прсте
кад је вратим кући.

Малено дугме је опет ушивено,
и закопчани сви снови високо до врата.

Ја ову хаљину нежно скидам,
ја ову хаљину пажљиво облачим:

Она за мене моћ мађије има.
Волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.

Мира Алечковић

Sent from my SM-S23 using Tapatalk

[Raulio]

Koga interesuje ima pjesma na francuskom i detaljno (kao za učenje jezika) prevedena na engleski ovđe
https://learn-french-free-with-stori...brel-song.html

[Mylene]

Ne, na tom čelu nisu zvijezde
(Mada ih uporno iz očiju nišanim u tebe)
Ne, to su krakata rasprsnuta
Puščana zrna
Iz istorijske strave

Ne, u tim rukama ja nisam žena
Požuda, slast i posljednja strepnja iz slabina
Ne, tu sam tajna što se mučno sniva
Sjen pred kojom muška snaga kopni
A treba je sačuvati za istoriju


Ne, u toj kući ništa nije moje
Ni slike ni knjige ni oganj koji žarim
Puške o klinu ni okom ne poznajem
To su preci, pleme i ožiljci u zidovima
Koje ne moja ruka
Već istorija hrani


Ne, ni ta djeca nisu moja
Potomci, prvaci, odive i tuđe
Tvoji su uspjesi i posrnuća, kletve i oltari
A ta moja gromovita bezuslovna rađajuća ljubav
Činjenica je ko što zemlja sjeme rani


Ne, ni ti šapati priznanja i srama
Što mi se pod šuštanjem posteljine zbore
Nisu moji i neće me budnom pronaći
Ja ne smijem da čujem
Jer ni te ispovijesti nisu moje


Ja sam tako divlja poletna i vrela
Muka krvi i tijela
Kob muške časti
Mogu te povesti do nutrine tvog bića
I prevesti preko najtanjega leda
I opasna sam krajnje
A tu istoriju nećeš naći


Ja sam tvoja tajna, unutrašnje carstvo
Prva sam ti misao ispod krvavoga čela
Dodirni me i pucam, ko stara molitva sam bijela
Imaćeš me cijelu ispod posljednjega tijela
I tvoja sam ljubav
Al ti nisam žena
Nisam istorija tvoje crne gorke majke
Ja sam istorija svakog čovjeka
I prije vila
Nego prva bračna posteljina
I nisam ti žena
Al sam ti ljubav vascijela


I dok ćutiš suze gorke
I dok pjevaš himnu iz grla cijela
Pod zastavom crvenom
i ispod našeg krvavoga neba
Istorija je povod
Domovina je carstvo
A ja sam sve
I sva sam ti ljubav
Al ti nisam žena


Ja te rađam
Ja te morim
Svojim krhkim tananim
ljudskim postojanjem
Od krvi sam i mesa
Al sam veći ideal
Nego što ćeš ikad u istoriji naći
Ja sam sve
I poetska pravda
I krvava ovozemaljska cijena
I sva sam ti ljubav
Al ti nisam žena
Epika me ne priznaje
A snaga sam kojom je prva strijela
Odapeta
I isukan mač
A krvca prolivena
Od ućutkanog lirskog krika
sva sam ispletena
Vječna sam ti vrela suza
neprolivena

[Mylene]

Kad bi čovek mogao reći ono što voli,
kad bi čovek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovek mogao razoriti svoje telo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam zamišljao,
onaj, što svojim jezikom, svojim očima, svojim rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu, svoje istinske ljubavi.


Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i telo plove u njegovom duhu i telu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.


Ti opravdavaš moje postojanje,
da te ne poznajem ne bih živeo,
da umirem ne znajući te, ne bih umro, jer nisam živeo.

[Lapis Lazuli]

Сонет XVII

Не волим те као да си ружа од соли, топаз
или стријела каранфила који проносе огањ:
волим те као што се воле неке мрачне ствари,
потајно, између сјене и душе.

Волим те као биљку која не цвјета и носи
у себи, скривено, свјетло оних цвјетова,
и хвала твојој љубави у тијелу ми таман живи
густи мирис који се уздигао из земље.

Волим те не знајући како, ни када, ни одакле,
волим те изравно без проблема и гордости:
тако те волим јер не знам вољети друкчије,

него на тај начин на који нисам и ниси,
близу, да ти је рука на мојим грудима моја,
близу да ти се очи склапају с мојим сном.

Пабло Неруда

Sent from my SM-S23 using Tapatalk

[LjukaTheMantidis]

Prepoznavanje

Kako je Bog u tebi lep!

Kada se smeješ

Sunce greješ

Srce greješ

Dušu greješ...

Sav svemir greješ

Kada se smeješ!

Radost je znati

da Ti -

Jesi

i da

Ja Jesam.

[tigrovo_oko]

I do not want to have you
to fill the empty parts of me
I want to be full on my own

I want to feel so complete
I could light a whole city

and then

I want to have you
cause the two of
us combined
could set
it on fire.

Rupi Kaur

[Buva+gacce]

[Buva+gacce]

[Tica]

Masks

She had blue skin,
And so did he.
He kept it hid
And so did she.
They searched for blue
Their whole life through,
Then passed right by-
And never knew.

Shel Silverstein

[LjukaTheMantidis]

[Lapis Lazuli]

Njoj

U ružičasti vagon sa plavim jastucima
Sešćemo, zimi, pa na put!
Biće nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima
Skrivaće svaki dremljiv kut.
Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor
Sav čudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vešto
Potrčati, ko pauk lud…
Rekavši: “Traži”, ti ćeš prignuti glavu k meni;
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
– A ona će da skita svud…

Artur Rembo

Sent from my SM-S23 using Tapatalk

[LjukaTheMantidis]

[Mylene]

Срешћемо се опет, ко зна где и када,
Ненадно и нагло јавићеш се мени —
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће то је његов део —
Увек нови део од нове минуте.