Novi zakon o strancima

[kordiks1972]

Nedavno sam pročitao članak ekonomiste Mirze Muleškovića, koji je objavljen ovde:
https://www.dan.co.me/vijesti/ekonom...OQsPWpM7kN-e4w

U njemu ekonomista piše da zbog stranih fiktivnih firmi u Crnoj Gori nema rasta ekonomije. Smatram da on potpuno greši i objasniću zašto. Ali, za početak ću navesti glavne razloge zašto ekonomija Crne Gore ne raste već nekoliko godina. Ti razlozi su sledeći:

• 2014 godine Crna Gora se pridružila sankcijama EU protiv Rusije. U početku to nije uticalo na život u zemlji, ali 2020. godine Rusija je uvela tzv. kontramere, posebno zabranivši direktne avionske linije sa Crnom Gorom. Kao rezultat toga, ruskim turistima je postalo skuplje dolaziti na odmor u Crnu Goru u poređenju sa Egiptom, Turskom i Tajlandom. I kao što vidimo, trenutno je u Crnoj Gori veoma malo ruskih turista.

Ovaj problem se manifestovao tek 2024. godine, jer su 2022. i 2023. godine zbog situacije u Ukrajini u Crnu Goru došli na dugoročni boravak veliki broj Rusa i Ukrajinaca, koji su savršeno zamenili neodlazne ruske turiste. Ali 2024. godine polovina tih stranaca se vratila u svoje zemlje i kriza sa nedostatkom turista se u potpunosti manifestovala.
Evropljani nisu zamenili odlaske ruskih turista, verovatno zato što u zemljama EU postoji mnogo svojih letovališta koja nisu ništa lošija od crnogorskih i otprilike po istim cenama.

• 2024 godine Crna Gora je povećala poreze na boravak u hotelima i na ugostiteljstvo. Zbog toga je odmor u zemlji poskupeo.
• Mnogobrojni stalno nastanjeni stranci napustili su zemlju iz različitih razloga, od kojih je glavni taj što u Crnoj Gori nije moguće dobiti državljanstvo. Svi znaju da velika većina stranaca, pošto ispuni sve zahteve i podnese dokumente za državljanstvo, dobija odbijenicu sa obrazloženjem: „Predstavljate pretnju po bezbednost Crne Gore, a zašto – nećemo reći.“

Stalno nastanjeni stranci u zemlji su potrošači usluga, i njihov odlazak utiče na ekonomsku situaciju.

Ali ekonomista Mirza Mulešković smatra da problem nije u tome, već u tome što stranci otvaraju fiktivne firme i zbog toga u Crnoj Gori nema rasta. Pri tome, on se ne pita zašto je 2022–2023. godine Crna Gora pokazala najveći rast BDP-a u Evropi, kada je stranaca u zemlji bilo više nego sada, a od 2024. godine, kada je polovina njih otišla, rast je prestao.

Pogledajmo ko otvara fiktivne firme i ko su ti stranci. Sada ću objasniti, dobro poznajem ovo pitanje. Zašto mi možete verovati? Imam stvarnu firmu u radu. Osnovna delatnost – računovodstvo. U mojoj firmi osim mene radi šest osoba, od kojih su dvoje Rusi, jedna Hrvatica i troje Crnogoraca. Otvorio sam u zemlji oko 1000 firmi za strane klijente, vidim ko otvara firme i čime se bave, i ne da bih kritikovao Mirzu Muleškovića, znam ovo čak i malo bolje od njega, samo zato što sam sa tim povezan.
Dakle, pogledajmo fiktivne strane firme. Apsolutna većina stranaca koji su otvorili ovde firme su visokoprofesionalni IT stručnjaci koji rade za strane poslodavce, a troše novac u Crnoj Gori. Prosečan prihod tih IT stručnjaka obično iznosi 3–4 hiljade evra mesečno.
A sada želim da komentarišem neke misli gospodina Mirze Muleškovića.

„Kako kaže ekonomski analitičar Mirza Mulešković, moglo bi se sasvim lako pokazati da su spektakularni ekonomski rezultati zbog priliva stranog kapitala, kako je to tvrdila izvršna vlast 2022. i 2023. godine, zapravo sasvim nerealni.“
A čime objašnjavate ogroman rast BDP-a koji je bio 2022–2023. godine, ako ne dolaskom velikog broja stranaca koji su u Crnoj Gori uglavnom otvorili fiktivne firme i trošili mnogo novca u zemlji?
„Kako pojašnjava Mulešković, upravo činjenica da zapošljavaju veoma malo radnika, ili svega jednog, razjašnjava zašto povećanje broja stranih preduzeća nije uticalo na uvećanje privredne aktivnosti.“
Da, sve je to tačno. Kao računovođa koji vodi knjige takvih firmi, mogu reći da najmanje 90% uopšte ne bavi poslovanjem, već su otvorili firme isključivo radi dobijanja boravka. Od preostalih 10% većinom posluju u IT sektoru, iako postoje i izuzeci. Obično to izgleda ovako: jedan direktor, koji je takođe IT stručnjak, obavlja narudžbine za neku stranu firmu, primajući uplate na račun svoje crnogorske firme. Obično ove firme pokazuju godišnji profit od 30 do 100 hiljada evra.
Ali gospodin Mulešković ne uzima u obzir da i preostalih 90% stranaca, koji su otvorili fiktivne firme, takođe utiču na ekonomiju. Pokušaću da objasnim: po podacima Monstata, u zemlji postoji oko 30 000 firmi koje su otvorili stranci. Deo njih je napušten, vlasnici su otišli iz zemlje, ne trudeći se da ih zatvore. Koliko tačno takvih firmi ima niko ne zna, pretpostavimo da su 2 000 firmi. Ostaje 28 000 firmi, od kojih oko 90% ne vodi nikakvu aktivnost. Dakle, fiktivnih firmi u zemlji ima 25 200. Jasno je da su ovo približne brojke, ali zbog nedostatka preciznih informacija, možemo samo pretpostavljati.

Veličina porodice svih stranaca je različita, u nekim porodicama je samo jedna osoba, u nekim četiri. Verovatno je prosečna veličina porodice 2,5 osobe. Dakle, možemo pretpostaviti da fiktivne firme uključuju 63 000 stranaca.
Ti 63 hiljade ljudi stalno žive u Crnoj Gori. Za razliku od turista. Koliko prosečno turistički dolazak traje u Crnoj Gori? Verovatno jednu nedelju? A stalno nastanjeni stranci, vlasnici fiktivnih firmi, žive u zemlji 48 nedelja godišnje. Dakle, uzimamo kalkulator i računamo: 63 000 × 48 = 3 024 000. Ti stranci, koji su otvorili fiktivne firme, ekvivalentni su 3 miliona turista.

Da li je u Crnu Goru 2024. ili 2025. godine došlo 3 miliona turista? U to duboko sumnjam. To pokazuje da prihod države od vlasnika fiktivnih firmi premašuje prihod od svih turista koji dolaze na odmor u Crnu Goru. Podsećam, skoro svi ti stranci, vlasnici fiktivnih firmi, zarađuju novac u inostranstvu, a troše ga u Crnoj Gori, a visina njihovih prosečnih plata značajno prevazilazi prosečnu platu u Crnoj Gori.

Ali gospodin Mulešković smatra da ljudi koji u zemlji troše više novca nego godišnje dolazeći turisti, ni na koji način ne utiču na ekonomsku situaciju. Smatram da je takvo viđenje netačno. A vi šta mislite? Napišite svoj odgovor u komentarima.
„– Jasno se vidi zbog čega nije došlo do rasta ekonomije, jer to nisu ekonomski aktivna preduzeća, već fiktivna, osnovana isključivo zbog dobijanja papira, boravišne dozvole, i na bazi toga su vjerovatno dovodili njihove porodice. Dalje, ono što je druga strana te priče jeste da je naša legislativa to dozvoljavala, i oni su to prepoznali. Niko u tom trenutku nije obraćao pažnju koliko će zapravo ti ljudi da koštaju državu Crnu Goru – kazao je Mulešković.“

Dakle, on smatra da ako se svi ti ljudi isteraju iz zemlje, ekonomija će početi da cveta? Ili je neka druga ideja u pitanju? Možda misli da ako se IT stručnjacima naloži da zaposle po tri radnika, kako predviđa projekat novog zakona, oni će prestati biti IT stručnjaci i preusmeriti svoje firme u neki drugi profil, postati park-majstori, pekari itd.?

„Ekonomski analitičar: Osim što se nismo bavili benefitima ili štetom zbog stranih kompanija otvaranih zbog boravišnih dozvola, niko još nije izračunao koliko košta korišćenje naše infrastrukture, i koliko će koštati državu da unaprijedi tu infrastrukturu, koja nije namenjena velikom broju ljudi.“

Pa hajde da zajedno izračunamo. Besplatna medicina se strancima više ne pruža. Sva infrastruktura koju koriste stranci su vrtići i škole. Pri tome država ostvaruje prihod od prisustva tih stranaca, koji znatno prevazilazi prihod od turizma. Možda, da ne brinemo o infrastrukturi, treba izgraditi nekoliko novih vrtića i škola? To nisu toliko ogromni troškovi, a ovi izdaci se potpuno nadoknađuju prihodima od vlasnika fiktivnih firmi.

„Nakon što je sagledana situacija i procijenjeni svi rizici, kako kaže Mulešković, vlast je dobro reagovala, tako što je donijela propis da strano preduzeće, pored direktora i vlasnika firme, mora da zaposli minimum tri lica, od kojih jedno mora biti crnogorski državljanin.“

Niko neće zbog produženja boravka zapošljavati tri osobe. Pri tome to nije potrebno ni fiktivnim firmama, ni većini od onih 10% radno aktivnih firmi. Ako ovaj zakon bude usvojen, većina ili će napustiti zemlju ili će preći na legalizaciju preko fiktivnog zapošljavanja, jer neće imati smisla da održavaju svoje firme. Ništa nećete dobiti od toga. Država će izgubiti najmanje trećinu prihoda zbog odlaska potrošača, a na tržište će izaći još oko 10–15 hiljada stanova, čiji će vlasnici pokušati da ih izdaju.
Možda ne svi razumeju kakva je situacija u turizmu sada. Kao vlasnik tri stana za izdavanje (koje sam sada stavio na prodaju, jer nema smisla imati nekretninu u zemlji u koju već pet godina ne dolaze turisti), mogu da kažem o trendovima u prihodnosti nekretnina:
2019. godina – nekretnine su donosile 5% godišnje.
2022–2023. – zbog dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca nekretnine su donosile 8% godišnje.
2024–2025. – od 1,5 do 2%. Povraćaj investicije 50–60 godina.
U takvoj situaciji, zemlji preti odlazak velikog broja stranaca, što će dodati još 10–15 hiljada stanova na tržište… Već ionako nema kome izdavati, sezona traje 1,5 meseca godišnje, turista nema, stanova je višak.

„Ekonomski analitičar: Zbog toga 2026. godina može biti ključna po pitanju eventualnog odlaska tih stranaca i njihovog uticaja na našu ekonomiju. Pitanje je da li će crnogorsko tržište i crnogorska privreda moći da apsorbuju eventualnu selidbu tih ljudi.“

Nesumnjivo, mnogi će otići. Jer nema smisla održavati boravak trošeći više od 2.000 evra mesečno. Na primer, u Srbiji se može platiti samo 300 evra poreza i ne zapošljavati nikakve radnike.

[kordiks1972]

„Ekonomski analitičar: Kako se pokazalo, prvi na udaru je turizam, jer ove i prethodne godine očigledan je pad noćenja, upravo zato što su stranci, koji su došli ovde zbog papira države koja je najbliže prijemu u EU, ubrajani u turiste.“

Kako fiktivne firme utiču na turizam u Crnoj Gori? Koja je veza?

„Ekonomski analitičar: – Oni su sad otvorili firme i što se sad dešava, dolazi do pada broja noćenja. Sve to je dovelo do poremećaja statistike, pa se, smatram, brojke moraju dublje analizirati – zaključuje Mulešković.“

Dakle, problemi u turizmu nisu zato što ste povećali poreze turističkoj grani, što utiče na rast cena, i nisu zbog svađe sa Putinom, zbog koje ruski turisti ne dolaze, već zato što su stranci otvorili fiktivne firme, žive u zemlji i troše više novca nego turisti?

Zaključci:

1. Stranci koji stalno žive u zemlji, uključujući i vlasnike fiktivnih firmi, donose državi mnogo novca. Prihodi od njih premašuju prihode Crne Gore od turizma. Znam da se mnogi možda neće složiti, jer za većinu Crnogoraca ovo je vrlo hrabra izjava, nikada nisu ništa slično čuli niti o tome razmišljali. Ali, nadam se da sam u prethodnim razmišljanjima, sa kalkulatorom u ruci, to dokazao.
2. Vrlo mali broj stranaca će zaposliti 3 osobe, to je jednostavno glupo, preseljenje u Srbiju je mnogo jeftinije. Nikome nije potrebno da hrani 3 nepoznate osobe samo radi održavanja boravka.
3. Usvajanjem ovog zakona vi:

• dajete poklon Srbiji, gde će iz Crne Gore preći veliki broj IT stručnjaka, što će izazvati novi rast BDP-a, sličan onom koji su Crna Gora i Srbija doživele 2022–2023, kada su u obe zemlje došli veliki broj stranaca.
• izgubite najmanje trećinu prihoda.

To neće dovesti do rasta ekonomije, već do njenog pada, i pad će biti značajan.

1. Ako je cilj isterati što više stranaca po svaku cenu, tada zakon mora biti usvojen. Ali, čime vam ti stranci smetaju? Državljanstvo ionako ne dajete. Zapamtite, većina stranaca koji su podneli dokumente za državljanstvo dobija odgovor: „Predstavljate opasnost za Crnu Goru, a zašto – nećemo reći.“
2. Ako je cilj ne isterivati strance, već povećati prihod od njihovog boravka, jednostavno povećajte minimalne poreze na strane direktore firmi, na primer sa trenutno važećih 75 evra na 200 evra. Da, zbog toga će neki otići, ali masovnog bega neće biti, skoro svi će preživeti povećanje poreza do 200 ili 250 evra i neće biti gubitaka za ekonomiju. Dok, ako prisilite ljude da uzimaju nepotrebna 3 radnika, najmanje polovina će otići, i gubici će biti značajni. Pri tome će otići ili preći u sivi biznis ne samo fiktivne firme, već i većina realno aktivnih. Kao što sam već rekao, većina legalno aktivnih firmi se sastoji od jednog radnika – direktora, koji izvršava IT narudžbine za strane poslodavce. Njima nisu potrebna 3 radnika, a čak i ako žele da ih zaposle, na crnogorskom tržištu nema radnika sa potrebnom kvalifikacijom.

Možete verovati mojim razmišljanjima ili ići svojim putem i proveriti sve ovo ličnim iskustvom. Izbor je vaš.

[Gagarin]

Pogeldah sad ovo. Standaradna naša maloumnost. Da uništimo nešto od čega zarađujemo. A zarađujemo zato što se država nije miješala.
Sada kad se umiješala, ugasi svijetlo. Klasika...

[NetworkMaster]

A ko.je ekonomski analiticar?

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[kordiks1972]

U Crnoj Gori će biti kriza. Zapravo, ona traje već nekoliko godina, jer ste oterali najaktivnije turiste. Ali, prihodi od onih koji stalno žive u zemlji mnogo su veći nego prihodi od turizma. Ako i njih oterate, sve će biti mnogo ozbiljnije… Trebalo bi stići da prodam nekretninu pre nego što se ovde sve potpuno uruši.

[kordiks1972]

A ko.je ekonomski analiticar?

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

Da li ste čitali članak u DAN-u? Link ka njemu je gore.

[NetworkMaster]

Iskreno vise Joku vjerujem...

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[NetworkMaster]

Da vidimo sto ce hrvati napisati pa da se prepise...

Sent from my SM-A546B using Tapatalk