Istorija Crne Gore

[ASC]

1908. godina na Cetinju:

[Platinum]

Petar II Petrovic Njegos i kralj Nikola su pucali u glave buducih generacija Crne Gore. I fala im na tome..

Nisam idolopoklonik ni bastinik kultova licnosti licnosti, pa mi nije problem ovo da napisem, a problem je i procrnogorskim i prosrpkim pojedincima danas..da kazu da su ove dvije istorijske licnosti, mozda, napravile i neke (katastrofalne) greske, najvjerovatnije krajnje neplanirano i nezlonamjerno..al jesu nas i jesu zavrnuli debelo ljude koji jos nisu ni rodjeni..

To sto njih dvojica, nisu znali [mozda nisu ni imali uslova za znati (u potpunosti)] sto je drzava, ili mozda sto ce tek biti drzava (u Evropi, svijetu...), to sto oni nisu znali sto je zaokruzen drzavno-kulturno-nacionalno-identitetski-etinicki krug - to ne znaci da mi moramo bastinit i slijedit njihovo neznanje i lutanje.

Kazem, mozda nisu ni imali uslova za znat, posebno Njegos..

Medjutim jedno minimum 2/3 pravoslavnog stanovnistva CG danas, iz svojih idolopoklonickih kultova licnosti smatraju da su ovi po njima bili nepogrjesivi, i da su im rekli da je planeta romboid na ledjima kornjace koja lebdi svemirom - isto bi to tvrdili i dan danas.

Mi treba da prestanemo da budemo sljedbenici kultova, bile ove dvije osobe u pitanju, bio Josip Broz, Milovan Djilas, Milo Djukanovic ili bas bilo ko drugi..

Ovo par recenica je uglavnom vise namijenjeno za koriscenje onim suverenisticki nastrojenim ljudima, smatram da je ona druga polovina nepopravljiva po ovom pitanju..oni njih prosto, narocito Njegosa, i ne smatraju za ljudska bica..sto svjesno sto potsvjesno..ovo drugo je, logicno, kudikamo opasnije..

[Raulio]

s druge teme koja je pok.

Šahovići - 100 godina sramote


Želimo da na 99. godišnjicu pokažemo optimizam da će crnogorska javnost na stogodišnjicu doživjeti Crnu Goru bolju od svake prije nje, a i spremniju da otvoreno sagleda jednu od svojih traumatičnih priča

Šahovići - 100 godina sramote (vijesti.me)


Велики тест за нову власт, посебно што ће за годину дана у њој бити и министри из ЗБЦГ.

Povampirio si temu poslije sedamnaest godina (ovo sam dodao godinu kao Vijesti, 1924-2023 - stogodišnjica)
Po pravilniku je zabranjeno pokretat teme na koje nije pisano godinu dana i više. Nema ni ljudi koji su je počeli ni ovih što su komentarisali, mada i nije neka šteta kad pročitam što su pisali bolje da nisu tastaturu u ruke uzimali. I što je to test za "novu vlast", što nije bilo za vrijeme Mila, velikog pomiritelja svih CG naroda i narodnosti, vjera i konfesija, rasa i polova, ovo obilježavanje "pokolja" i dokle ćemo te "pokolje, masakre, genocide..." da koristimo za političke poene i za širenje podjela među ovaj crni narod. Nameće se krivica unaprijed kako političarima (isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti) tako i narodu - jer ne možeš samo reć "to je bilo prije sto godina" (mada ne znam zašto, svako ima pravo da kaže i misli što oće): (crnogorska javnost na stogodišnjicu doživjeti Crnu Goru bolju od svake prije nje, a i spremniju da otvoreno sagleda jednu od svojih traumatičnih priča), neka slavi i proslavlja ko što oće, najljepše je južno voće, i inače je ovaj tekst toliko patetičan i bizarno optužujuće pomirujući, pun praznih riječi i floskula i frazuljina tipa "Možete li zamisliti društvo koje o “najvećoj mrlji crnogorske novije istorije” nikada javno nije progovorilo?" (inače o tome progovaram sa kim stignem, skoro svaki dan, ali ne javno što jes jes), "Možete li zamisliti potomke dželata koji, uz rijetke izuzetke, odbijaju da javno govore o događaju...?" (mogu, jer što bi potomci ljudi koje javnost treba da smatra dželatima pričali o tome, ili umjesto predaka oni treba da odgovaraju danas, da se na njih mržnja usmjeri...) "Možete li zamisliti uopšte potrebu autora da podsjeti na jedan događaj od prije 99 godina, kojeg se danas stide svi, bili potomci dželata ili žrtava?" (mogu, iako je ovo "autora" prilično pretenciozno i neukusno s obzirom da je autor i autor teksta, ali ne mogu da zamislim da se neko stidi predaka što su nešto učinjeli prije sto godina, takav prenos srama ne postoji) "Možete li zamisliti zemlju parlamentarne demokratije, čiji se kralj i vlada uopšte nijesu uzbudili..." (mogu kao i danas što se predsjednici i ministri država ne uzbuđuju oko onoga što im ne odgovara). Ovo o guslarima i otkupu zemlje i kuća podsjeća pomalo na američke Indijance, ali to je opšte poznato pa ajd. Sve je ovo zbog popisa.

[Raulio]

al jesu nas i jesu zavrnuli debelo ljude koji jos nisu ni rodjeni..

To sto njih dvojica, nisu znali [mozda nisu ni imali uslova za znati (u potpunosti)] sto je drzava, ili mozda sto ce tek biti drzava (u Evropi, svijetu...), to sto oni nisu znali sto je zaokruzen drzavno-kulturno-nacionalno-identitetski-etinicki krug - to ne znaci da mi moramo bastinit i slijedit njihovo neznanje i lutanje.

Kazem, mozda nisu ni imali uslova za znat, posebno Njegos..
oni njih prosto, narocito Njegosa, i ne smatraju za ljudska bica..sto svjesno sto potsvjesno..ovo drugo je, logicno, kudikamo opasnije..

Nešto mi se čini da su i Petar I i Njegoš znali što je država nego je naš (moj makar) narod divlji teško prihvatao autoritet države, koju ću ja umjesto ovog "zaokruženog kruga" definisat kao "monopol na upotrebu sile". Zašto "mi" ne bi baštinili njihovo "neznanje i lutanje", đe i kad su oni to lutali i nisu znali ništa, ono- jedan je kamen temeljac crnogorske države, drugi, i dan danas, crnogorski najveći pjesnik i mislilac, ali "mi" smo danas pametniji sigurno pa ćemo izbrisat Njegoša iz podsvijesti da ne bi kvario buduće generacije otole. Što je ovo....

[nicky]

Fjodor Mihailovič Dostojevski (1821-1881), Rus, jedan od najvećih svjetskih književnika, na pozadini polemike između dva časopisa iz Sankt-Peterburga različitih uređivačkih usmjerenja, slovenofilskog „Dana” („День”) i pro-evoropske „Savremene riječi” („Современное слово”), 1862. svoj esej posvećuje — Crnogorcima.

https://www.antenam.net/istorija/304...-mozes-sakriti

Tačka na kojoj su se neprijatelji sudarili zove se — Crnogorci.

Poznato je da su ove godine, a i nedavno, Sloveni, pa i Crnogorci, vodili veliku bitku sa sultanom. Čak ni sada stvar nije gotova. Crnogorci su djelovali svom snagom: borili su se kao očajnici, tukli sultanovu vojsku; no dobili su batine. Ne samo to: palili su ih, pljačkali, obeščašćavali, silovali — jednom riječju, postupali su s njima kao s Turcima. Ovđe je, kako vazda biva među Slovenima, izbila u najodlučnijem času nesloga među Crnogorcima. Na kraju, sada im je jako loše. Sve je razbijeno, spaljeno i uništeno.

[nicky]

Ne znam dje da okacim ovo. Pominje se i Cg. Neka moderator prebaci ako nadje adekvatnu temu. Verzija na engleskom je duza i moze se lako naci. Interesantna perspektiva i detalji koji su tako precizni. Primijetio sam par gresaka sitnih gresaka u prevodu ali nista strasno

ENGELS O VELIKOJ SRBIJI

"Sasvim je shvatljivo da Vas moje pismo nije preobratilo, jer ste već osećali simpatiju za »potlačene« Južne Slovene. Svi smo mi prvobitno, ukoliko smo na početku bili prožeti liberalizmom ili radikalizmom, osećali te simpatije za sve »potlačene« narode i ja znam koliko me je stajalo vremena i proučavanja da ih se, ali onda i temeljno, oslobodim.

Austrougarski »bedem prema Rusiji« postaće suvišan kad u Rusiji izbije revolucija, tj. kad se sastane bilo kakva reprezentativna skupština. Od toga dana Rusija će biti zaokupljena svojom unutrašnjošću, panslavizam će u svojoj ništavnosti nestati, nastupiće početak raspadanja carstva. Panslavizam je samo veštačka tvorevina »obrazovanih staleža«, gradova i univerziteta, vojske i činovnika, selo o tome ništa ne zna, a naročito je seosko plemstvo u takvom škripcu da proklinje svaki rat.

Austrija je od 1815 -59. zaista bila bedem prema Rusiji, a njena politika je i dalje tako plašljiva i glupa. Da joj se sada, u predvečerje revolucije u Rusiji, još jednom pruži prilika da izigrava »bedem«, to bi značilo da se, štaviše, Austriji produžuje život, daje novo istorijsko opravdanje postojanja, odlaže raspadanje koje joj sigurno predstoji. A Austrija, dopuštajući Slovenima da dođu na vlast, s pravom istorijskom ironijom govori da je njeno sopstveno dosadašnje pravo na opstanak prestalo da postoji. Rat s Rusijom inače bi za 24 sata okončao vlast Slovena u Austriji.

Vi kažete da će panslavizam biti matiran čim slovenski narodi (Poljake treba uvek izuzeti!) više ne budu imali razloga da u Rusiji gledaju svog jedinog oslobodioca. To je olako rečeno i zvuči prihvatljivo. Ali opasnost od panslavizma, ukoliko postoji, ne leži u prvom redu u periferiji, nego u centru, ne na Balkanu, nego u 80 miliona pokmećenih robova iz kojih carizam crpi svoju vojsku i finansije. Tu, dakle, treba da se pokrene, a to je, štaviše, učinjeno. Zar da rat to prekine?

Drugo, ne želim da istražujem kako je došlo do toga da mali slovenski narodi u caru vide svog jedinog oslobodioca. Dovoljno je što oni to čine, mi ne možemo ništa promeniti i tako će ostati sve dok se carizam ne slomi; dođe li do rata, tada će svi ti zanimljivi mali narodi biti na strani cara, neprijatelja čitavog građanski razvijenog Zapada. Sve dotle dok je to tako ja ne mogu biti zainteresovan za njihovo neposredno, neodložno oslobođenje, oni ostaju naši direktni neprijatelji isto kao i njihov saveznik i zaštitnik, car.

Mi treba da sarađujemo na oslobođenju zapadnoevropskog proletarijata i da tome cilju podredimo sve ostalo. A sve i da su balkanski Sloveni itd. ne znam koliko zanimljivi, čim je njihov pritisak za oslobođenjem u suprotnosti s interesima proletarijata, ja za njih ne marim. Alzašani su takođe potlačeni i radovalo bi me da ih se opet otarasimo. Ali kad bi oni u predvečerje revolucije, koja se očigledno približava, hteli da isprovociraju rat između Francuske i Nemačke, da opet zavade ta dva naroda i na taj način odlože revoluciju, tada bih rekao: Stanite! Vi se možete isto tako strpiti kao i evropski proletarijat. Kad se on oslobodi i vi ćete sami od sebe biti slobodni, ali do tada ne dozvoljavamo da ometate borbeni proletarijat. Isto je tako sa Slovenima. Pobeda proletarijata oslobodiće ih zaista i neminovno, ne prividno i privremeno, kao car. Zato oni, koji Evropi i njenom razvitku dosada ne samo da nisu ništa pružili, nego su ih kočili, treba da u najmanju ruku imaju toliko strpljenja kao i naš proleter. Nekolicini Hercegovaca za volju rasplamsati svetski rat, koji će stajati 1000 puta više ljudi nego što ih živi u čitavoj Hercegovini — to nije moje shvatanje politike proletarijata.

A kako »oslobađa« car? Pitajte sitne ruske seljake koje je Katarina takođe najpre oslobodila od »poljskog tereta« (izgovor religija) jednostavno da bi ih posle toga anektirala. Na što se svodi čitava rusko-panslavlstička prevara? Na osvajanje Carigrada i ništa više. Samo to bi moglo uspešno delovati na religiozne tradicije ruskog seljaka, da ga oduševi za obranu svetog Carigrada, da carizmu produži život. A čim Rusi budu u Carigradu, adieu bugarska i srpska nezavisnost i slobodo — mala braća (bratanki) uskoro bi primetila kako im je pod Turcima bilo mnogo bolje. Ti bratanki su strahovito naivni kad veruju da car želi korist njima, a ne sebi.

Vi kažete da bi Velika Srbija bila isto tako dobar bedem prema Rusiji kao i Austrija. Već sam rekao da do čitave teorije o »bedemu« ništa ne držim otkako je u Rusiji revolucionarni pokret postao moćan. Takođe, propast Austrije očekujem sa zadovoljstvom. No sada dolazimo do kvaliteta tih malih naroda, koji i pored naših simpatija treba ispitati.

Velika Srbija je poslije 2-4 generacije i nakon opšteg evropskog preokreta sigurno moguća, danas — kad se obrazuju njeni elementi — isto tako sigurno nije.
1. Srbi se dele u 3 religije (brojevi su prema Šafariku, »Slovansky Närodopis« iz 1849):

Prvoslavna broji 2.880.000,
Katolička, uključujući tzv. Hrvate koji govore srpski, 2.664.000, a bez Hrvata 1.884.000;
Muhamedanaca 550.000.

A kod tih ljudi religija je pre narodnosti i svaka vera želi da vlada. Dok ovde ne bude prosvetnog napretka, koji bar omogućava toleranciju, Velika Srbija značila bi samo građanski rat.

2. Zemlja ima 3 politička središta: Beograd, Crnu Goru, Zagreb. Ni Hrvati ni Crnogorci ne žele da se podvrgnu vlasti Srba. Naprotiv, Crnogorci i njihovi prijatelji, primitivni narodi u Krivošijama i Hercegovini, braniće svoju »nezavisnost« protiv Beograda i svake druge centralne vlade, bila ona srpska ili ne, isto kao što su to činili protiv Turaka i Austrijanaca. Ta nezavisnost sastoji se u tome što oni, da bi dokazali svoju mržnju prema ugnjetačima, svojim »potlačenim« srpskim zemljacima kradu stoku i sve vredne pokretne stvari, kao što to rade već 1000 godina, a onaj koji napada to njihovo pravo pljačkanja, napada njihovu nezavisnost. Ja sam dovoljno merodavan da smatram anahronizmom postojanje takvih malih primitivnih naroda usred Evrope. A čak kada bi ti ljudi bili na takvom nivou kao severni Škoti, koje je slavio Walter Scott, a koji su takođe bili najgori kradljivci stoke, tada bi ipak u najbolju ruku mogli da osudimo način na koji ih današnje društvo tretira. Da smo mi na kormilu, i mi bi morali stati na kraj tom starom nasleđu momaka vrste Rinalda-Rinaldinija i Schinderhannesa. A to bi morala i velikosrpska vlada. Dakle, i u tome Velika Srbija znači obnavljanje borbe, koju sada vode Hercegovci, dakle, građanski rat sa svim planinskim krajevima Crne Gore, Kotora, Hercegovine.

[nicky]

Dakle, Velika Srbija, promotrena izbliza, nipošto ne izgleda tako jednostavno i potpuno razumljivo kao što nam to žele predstaviti panslavisti ili liberali ä la Rasch.

Uostalom, simpatišite te male primitivne narode koliko god Vam volja; oni bez sumnje imaju izvesnu poetsku žicu, a stvaraju i narodne pesme sasvim u stilu starosrpskih (a te su veoma lepe), poslaću Vam, dabome, kao dokaz članak iz »Standarda«. Ali oni su pomagači carizma i to ostaju, a u politiku ne spadaju takve poetske simpatije. A kad postoji opasnost da će se iz ustanka tih momaka rasplamsati svetski rat koji će upropastiti našu celokupnu revolucionarnu situaciju, tada je njih i njihovo pravo na pljačku stoke nužno bez milosti žrtvovati interesima evropskog proletarijata.

Inače, Velika Srbija, kad bi bila moguća, predstavljala bi samo uvećanu kneževinu Srbiju. A šta je ona stvorila? Birokratiju ustrojenu prema austrijskom uzoru koju sačinjavaju Beograđani i drugi koji su studirali na Zapadu, naročito u Beču, koji baš ništa ne znaju o odnosima zajedničkog vlasništva seljaka, koji prema austrijskom uzoru donose zakone u neskladu s postojećim prilikama tako da se seljaci masovno osiromašuju i eksproprišu, dok su za vreme Turaka imali potpunu samoupravu, obogatili se i plaćali daleko manji porez.

Bugari su sami sebe opisali u svojim narodnim pesmama koje su nedavno, sakupio ih je neki Francuz, objavljene u Parizu. Tu vatra igra veliku ulogu. Kuća gori, mlada žena izgori jer njen suprug umjesto nje radije spasava svoju crnu kobilu. Drugi put mlada žena spasava svoj nakit i tako izgori njeno dete. Kad se jednom iznimno desi neko plemenito, hrabro delo, to svaki put uradi neki Turčin. Gde ćete u svetu naći takav svinjski narod?

Uostalom, ako pogledate neku odgovarajuću jezičnu kartu tog kraja (npr. Šafarikovu iz 1867), ustanovićete da stvar s oslobođenjem tih balkanskih Slovena nije uopšte tako jednostavna i da je uglavnom, izuzevši srpsko područje, protkana turskim kolonijama i oivičena grčkom obalom, a da ne govorim o tome da je Solun grad Sefarda. Razume se, valjani Bugari sada u Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji brzo raščišćavaju s Turcima, u ovom trenutku ih tuku, razgone i potpaljuju im kuće dok se oni nalaze unutra. Da su Turci isto tako postupili, umesto što su im dali više samouprave i manje poreze nego što ih imaju danas, čitavo bugarsko pitanje ne bi ni postojalo."

Marx - Engels (42), 239-242. Engels u pismu Bernštajnu, februar 1882.

[NetworkMaster]

Tri bitke Stefanice Crnojevića (1452-1453), otac Ivana Crnojevića
Stefanica Crnojević je u julu 1451. godine počeo pregovore s Mlecima o stupanju pod njihovo pokroviteljstvo. Jedan od uslova je bio da će preći na stranu Venecije ukoliko mu Mleci pomognu u oslobađanju sina Ivana koji se već deceniju (od 1441) nalazio u zatočeništvu kod Stefana Vukčića Kosače.
Mleci su sredinom 1451. prihvatili Stefaničine zahtjeve, uključujući i onaj za oslobađanje Ivana Crnojevića. Potom su preduzeli odlučne korake i uspjeli u tome. Kosačini poslanici su Ivana Crnojevića krajem 1452. dopratili do Venecije, gdje su ga Mleci bogato opremili i otpravili doma.
Ivan Crnojević se duže od decenije nalazio van domovine. Bio je to kritičan period, kada je njegov otac izveo dramatičan vojno-politički zaokret - zbog čega je morao da tokom 1452. i 1453. vodi tri bitke sa vojskama despota Đurđa Brankovića. Ivan je u domovinu stigao nakon druge bitke, a po svoj prilici je učestvovao u trećoj.
Ovi događaji su potisnuti iz pamćenja. Tri bitke iz 1452. i 1453. godine gurnute su na marginu. Stefaničine pobjede nad vojskama srpskog despota Đurđa Brankovića bile su previše “nezgodan detalj” u tumačenju prošlosti “bratskih naroda”. Ti događaji su potisnuti iz pamćenja uprkos tome što su dobar dio despotove vojske činili turski odredi.
Borba sa srpskim despotom se nije mogla uklopiti u noseću istoriografsku tezu iz prošlog vijeka - o “vjekovnoj borbi crnogorskog i srpskog naroda za oslobođenjem i ujedinjenjem”.
Zbog svega toga Stefanica Crnojević nije ni mogao postati uzor patriote, iako je riječ o briljantnom strategu i vojskovođi. Možda i najvećem koga je Crna Gora iznjedrila.
Kako bi uzor heroizma mogao biti neko ko je tri puta satro srpsku vojsku!?
U srpskoj istoriografiji se zbog toga naglašavalo da je Stefanica bio mletački vojvoda i da se “odmetnuo od Srbije” U srpskoj istoriografiji se zbog toga naglašavalo da je Stefanica bio mletački vojvoda i da se “odmetnuo od Srbije”

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[JigSaw]

Nisu ti dogadjaji potisnuti iz pamcenja nego se o njima zna jako malo. Takodje, ko god pise ove ovakve tekstove je ili placen da pise politicki ili veze nema sa istorijom jer ovi pojmovi o bratskim narodima itd nemaju veze sa vezom. Razumijem da se valja istorija malo romantizovati ali i Stefan i Ivan nakon njega su bili obicni feudalci kao i Djuradj i Stefana Kosaca - u prevodu, samo ih je interesovao licni interes.

[Massaro]

Nisu ti dogadjaji potisnuti iz pamcenja nego se o njima zna jako malo. Takodje, ko god pise ove ovakve tekstove je ili placen da pise politicki ili veze nema sa istorijom jer ovi pojmovi o bratskim narodima itd nemaju veze sa vezom. Razumijem da se valja istorija malo romantizovati ali i Stefan i Ivan nakon njega su bili obicni feudalci kao i Djuradj i Stefana Kosaca - u prevodu, samo ih je interesovao licni interes.

Ja bih rekao da to piše neko politički frustriran i ostrašćen i ko nema pojma o istoriji, ali eto ima ljudi koji će dati pet para na te budalaštine.

Ko u osnovnoj školi nije naučio da je srednji vijek doba u kojem se rodjena braća krve do smrti zarad vlasti i teritorije, gdje otac oslijepi sina kako bi ga kaznio za pobunu, onda njemu ne vrijedi objašnjavati zašto su ovakvi tekstovi gomila gluposti.

Ako se već nije čitala istorija, onda se bar gledao "Game of Thrones" i nešto se odatle moglo naučiti o tom vremenu jer je Martin inspiraciju tražio u krvavim engleskim ratovima Lankastera i Jorka.

U pitanju su godine pada Carigrada i Vizantije i mnogobrojnih ratova na ovim prostorima,jako burno doba u kojem pomenuti despot Djuradj Branković nema sa kime se nije tukao i za čiji račun.
A valjda je najduže ratovao sa rodjenim ujakom despotom Stefanom Lazarevićem.
I sad kao prećutkuje se pobuna Stefana Crnojevića....

[NetworkMaster]

Ma sve se sad nazalost politicki pise ali mi je zao sto istorija crne gore se ne uci kao pjesmica po skolama ....
A pogotovo kad se zna odnos snaga koji je vladao na jednog crnogorca barem 3 turcina tj tadasnji neprijatelji


Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[NetworkMaster]

Svaka nahija se u PODLOVCENSKOJ CRNOJ GORI dijelila na plemena a svako pleme na bratstva, koja zahvataju veca i manja naselja. Za veca naselja nema narocitog termina, nego se svako od njih oznacava samo svojim imenom. Takvo vece naselje sastoji se iz nekog broja manjih naselja, koja narod u Crnoj Gori kao i sva mala naselja uopste, zove "selom" ili "seocem" ili raznim drugim imenima. Selo se sastoji iz porodica, koje mogu biti od istog ili od raznih bratstava, a zovu se imenima: "kuca", "dom", "familija" ili "famelja" i sl., "oganj" ili "ognjiste", "veriga" i "kastriga".

KATUNSKA NAHIJA:
Katunska Nahija se dijeli na devet plemena:
Cetinjsko Pleme (Bajice;Donji Kraj; Gnjijevin Do; Jabuka; Bjelosi; Ocinici; Ugne)
Pleme Njegusi (Dugi Do; Herakovici ili Erakovici; Velji Kraj; Kopito; Vrba; Rajicevici; Velji Zalaz; Mali Zalaz; Zanjev Do; Mirac; Majstori)
Pleme Ceklici (Kucista; Vuci Do; Krajnji Do ili Pod-Bukovicu; Vojkovici; Milijevici; Petrov Do; Dragomi-do; Jezer)
Pleme Bjelice (Dub; Predis; Ljesev Stup; Malosin Do; Ublice; Dide; Tomici; Mikulici)
Pleme Cuce - Velje i Male (Velje Cuce: Zaljut; Grepca; Tresnjevacka opstina)(Male Cuce: Trnjine; Rovine; Pretin Do ili Prentin Do; Vrljerog; Kobilji Do)
Pleme Ozrinici ili Kcevo ili Kcevljani (Kcevo; Donji Kraj; Ozegovice; Ubli; Poljane; Lastva; Velestovo; Markovina; Zagreda)
Pleme Pjesivci (Gornji Pjesivci: Stubica; Povija; Cerovo)(Donji Pjesivci: Drenovstica; Milojevici; Vitasovici; Bogmilovici; Zagorak i Selista; Do)
Pleme Zagarac ili Zagarace (Gornje Zagarace: Mijogost; Musterovici; Djurickovici)(Donji Zagarac ili Jednose ili Jednosko Polje: Povrpoljina ili Povrpolje; Osoje; Prisoje; Podnodoljina ili Podnopolje)
Pleme Komani (Bandici: Djedjeza; Mokanje; Milate Bandicske; Zupa Bandicska; Mugosina Livada ili Livada)("Komani" u uzem smislu: Milate "Komanske"; Dolovi; Zeleni Dolovi; Crvena Paprat; Zupa Bezdanska; Baloce; Ora'ovica; Cava ili Cafa)

LJESANSKA NAHIJA:
Cijela Ljesanska Nahija smatra se kao jedna velika oblasna i narodna cijelina sa nepotpunim plemenskim karakterom. Podjela ide na veca i manja naselja (sa manjim djelovima:"selima" i "seocima") i na dva "plemena", Gradac i Drazevinu. Kako ova dva "plemena" nijesu prava plemena to ih stavljamo pod znake navoda.
Orasi; Stitari; Releza; Cepetici; Progonovici; Buronje; Stanisaljici; "Pleme" Gradac; "selo" Gradac; Parci; Zupa Gradacka; "Pleme" Drazevina; Gornji Kokoti sa Lekicima; Farmaci ili Varmaci; Steke ili Steci; Kruse; Beri.

RIJECKA NAHIJA:
Pleme Ceklin
Pleme Kosijeri
Pleme Dobrsko Selo
Pleme Ljubotinj
Pleme Gradjani

CRMNICA (ili CRMNICKA NAHIJA):
Pleme Podgor (Utrg; Ovtocici ili Optocici; Orahovo; Krusevica; Braceni)
Pleme Dupilo (Dupilo; Papratnica; Trnovo)
Pleme Brceli ili Brcelo (Gornji Brceli; Donji Brceli; Tomici; Brijege)
Pleme Gluhi Do (Gluhi Do; Bukovik)
Pleme Sotonici (Sotonici; Macuge)
Pleme Limljani
Pleme Boljevici ("Boljevici"; Godinje; Vir)



Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[loodilo]

Tri bitke Stefanice Crnojevića (1452-1453), otac Ivana Crnojevića
Stefanica Crnojević je u julu 1451. godine počeo pregovore s Mlecima o stupanju pod njihovo pokroviteljstvo. Jedan od uslova je bio da će preći na stranu Venecije ukoliko mu Mleci pomognu u oslobađanju sina Ivana koji se već deceniju (od 1441) nalazio u zatočeništvu kod Stefana Vukčića Kosače.
Mleci su sredinom 1451. prihvatili Stefaničine zahtjeve, uključujući i onaj za oslobađanje Ivana Crnojevića. Potom su preduzeli odlučne korake i uspjeli u tome. Kosačini poslanici su Ivana Crnojevića krajem 1452. dopratili do Venecije, gdje su ga Mleci bogato opremili i otpravili doma.
Ivan Crnojević se duže od decenije nalazio van domovine. Bio je to kritičan period, kada je njegov otac izveo dramatičan vojno-politički zaokret - zbog čega je morao da tokom 1452. i 1453. vodi tri bitke sa vojskama despota Đurđa Brankovića. Ivan je u domovinu stigao nakon druge bitke, a po svoj prilici je učestvovao u trećoj.
Ovi događaji su potisnuti iz pamćenja. Tri bitke iz 1452. i 1453. godine gurnute su na marginu. Stefaničine pobjede nad vojskama srpskog despota Đurđa Brankovića bile su previše “nezgodan detalj” u tumačenju prošlosti “bratskih naroda”. Ti događaji su potisnuti iz pamćenja uprkos tome što su dobar dio despotove vojske činili turski odredi.
Borba sa srpskim despotom se nije mogla uklopiti u noseću istoriografsku tezu iz prošlog vijeka - o “vjekovnoj borbi crnogorskog i srpskog naroda za oslobođenjem i ujedinjenjem”.
Zbog svega toga Stefanica Crnojević nije ni mogao postati uzor patriote, iako je riječ o briljantnom strategu i vojskovođi. Možda i najvećem koga je Crna Gora iznjedrila.
Kako bi uzor heroizma mogao biti neko ko je tri puta satro srpsku vojsku!?
U srpskoj istoriografiji se zbog toga naglašavalo da je Stefanica bio mletački vojvoda i da se “odmetnuo od Srbije” U srpskoj istoriografiji se zbog toga naglašavalo da je Stefanica bio mletački vojvoda i da se “odmetnuo od Srbije”

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

Dje su bile te bitke

[NetworkMaster]

Dje su bile te bitke

https://www.montenegrina.net/pages/p...ski_autori.htm

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[dub_c]

Sou bez majke

[NetworkMaster]

— Двобој попа Николе Вукчевића и Филипа Caвова Вукчевића на Цетињу

— Поп Никола Вукчевић и Филип Савов Вукчевић, стотинаш,
оба из истог братства, били су двобој пред црногорским главарима и књазом Данилом на Цетињу.

Двобоју је претходила међусобна свађа њихових чобана око испаша у планини. Књаз Данило је мирио завађене,али до измирења није могло доћи, јер ни поп Никола ни стотинаш Филип
нису на то пристали. Поп се жалио кнезу, да му се Филип већ неколико пута замерао, док је Филип сматрао, да га поп тиме само изазива на двобој на који се већ одавно одлучио. Али, кад су се и главари сложили,да им треба учинити задовољење, књаз оде у дворску ризницу и отуда донесе два мача, оба једнака.
По договору завађених двобој се одржао мачевима, јавно пред
главарима и књазом. Филип је чекао на мегдану, а поп га је нападао,јер је он звао на двобој.
У првом нападу поп је задао рану Филипу, пошто му је расјекао
гуњ и јелек на рамену, али рана није била велика. Филип је у једном згодном тренутку вратио попу ударац и посјекао га преко слабине. И ако није смртно рањен, ипак је био онеспособљен да настави двобој.
Тако je био завршен двобој, а тиме и свака међусобна размирица. Од тада су, по казивању старијих људи, поп Никола и стотинаш Филип живели као рођена браћа, јер се двобојем, као поузданом пресудом,дошло до правичног задовољења обе завађене стране.

Прилози проучавању двобоја у нашем народу.

*Гласник етнографског музеја у Београду 1928.год

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[joni]

A ne ka' danas da jedan drugome mučki iz zasjede ubijaju čobane(čitaj dilere) i krišom kolju ovce i štrigaju runo(čitaj bijelo)

Sent from my 2201117TY using Tapatalk

[NetworkMaster]

I krijumcare duvan to smo zaboravili genetika....

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[NetworkMaster]

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[NetworkMaster]

Petar I Petrović Njegoš – jedini je vladalac na svijetu koji je tri puta ranjavan u bitkama za odbranu svoje države. Petar I je prvo ranjen u bici protiv Turaka na Martinićima 1796. godine, potom na Krusima, boreći se takođe protiv Turaka, i treći put, opet u borbi protiv Turaka, na Ljubotinju 1812. godine.

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[Tripleta]

E svaka mu cast, jedini koji se nije krio. Kazu za serdara Janka Vukotica da je sve iz daljine posmatrao

Sent from my SM-A556E using Tapatalk

[Mstislav]

E svaka mu cast, jedini koji se nije krio. Kazu za serdara Janka Vukotica da je sve iz daljine posmatrao

Sent from my SM-A556E using Tapatalk

Мало је друкче ратовање било у 18. и 20. вијеку.

[JigSaw]

[ASC]

Milena Delibašić Leković, predstavnica Crnogorske Knjaževine na takmičenju 1907. g. Miss World Londonu prepričava 1973. godine za TV Titograd svoja sjećanja

https://www.facebook.com/watch/?v=52...VqZ7snw93aQdr9

3:30
Ovi Zećanin veli... e što si dočekala, vidiš? Da ti ljube, veli, Englezi, ruke.
- Ne graj, Bog te ubio. Može bit ima ođe neki koji zna crnogorski.

[NetworkMaster]

Bitka na Grahovcu se odigrala od 28. aprila do 1. maja 1858. godine, kada je vojvoda Mirko Petrović, stariji brat Knjaza Danila, vodivši vojsku od 7.500 vojnika dobio ključnu bitku protiv Osmanske vojske kod Grahovca.

U proljeće 1858. godine, regulisanje državno pravnih odnosa između Crne Gore i Osmanskog carstva ušlo je u završnu fazu. I pored snažnog pritiska Rusije i Francuske, osmanska vlada je uporno odbijala da pristane na razgraničenje prije nego što Crna Gora prizna vlast turskog sultana. Crna Gora se, međutim, smatrala potpuno nezavisnom zemljom i pristajala je na razgraničenje bez rješavanja njenog međunarodnog položaja. Naročito je sporno bilo Grahovo, koga su Turci smatrali svojim a Crnogorci tvrdili da je sastavni dio Crne Gore.

Bitka na Grahovcu se odigrala od 28. aprila/10. maja do 1./13. maja 1858. godine. Neposredan povod za sukob bio je dugotrajni spor oko teritorije Grahova oko koga su Crnogorci dugo krvarili i na kome su 1836. godine doživjeli, iako ne velikih razmjera, gorak poraz. Porta je naredila napad i osmanska vojska je krenula iz Trebinja sredinom aprila 1858. godine prema crnogorskoj granici i bez otpora zauzela Banjane. Iz Banjana su osmanske snage izbile na Grahovo. Knjaz Danilo je naredio da se Grahovo brani.

Osmanske snage su imale po pojedinim izvorima do 13 000 vojnika. Sva crnogorska vojska je imala oko 7500 boraca. Turci su imali deset topova a Crnogorci jedan. Turci su imali moderne puške kapsulače a Crnogorci kremenjače. Turci su bili na padinama brda a Crnogorci usred polja. Sprema crnogorske vojske je bila nikakva: sav tain sastojao se u komadu hljeba u torbici, a za pojasom jedan ili dva fišeka, dok su Turci imali ogroman tain, velike rezerve municije, mnogobrojne šatore i svu drugu opremu.

Vojskovođe su bile: s jedne strane vojvoda Mirko, krvavi junak, vješt i oproban ratnik, a s druge strane Husein-paša, Kadri-paša i Feriz-paša, takođe junaci i vješti vojskovođe. Bitka je vođena tri dana, 11., 12., i 13. maja po novom kalendaru. Crnogorci su odnijeli sjajnu pobjedu koja će u istoriji postati sinonimom crnogorskog junaštva.



Sent from my SM-A546B using Tapatalk