Iz knjige Akademika Branka Pavićevića: Sazdanje crnogorske nacionalne države (1796-1878.)




Posvećenje Petra Prvog

Krajem oktobra 1834, na sam dan godišnjice smrti vladike Petra I, zbio se u Crnoj Gori događaj koji je crnogorski narod takoreći digao na noge. Istog dana kad je stari vladika sahranjen otkopan je njegov grob, u kome je tijelo preminulog velikana, navodno, pronađeno cjelokupno. To je Njegošu dalo povod da uputi poslanicu Crnogorcima i Brđanima i obavijesti sugrađane o potrebi da „mu se molimo da on i sada kao svetitelj i ugodnik božji” predstavlja činioca moralnog jedinstva, uvjereni u to da će on biti „molitvenik svemogućemu bogu za nas kako za svoje sinove”. Nastavljajući Poslanicu, Njegoš kaže: „Ja mislim, blagočestivi hrišćani, da pamtite vi riječi svetoga Petra, koje je vama govorio: ’da živite u slogi, miru i jedinstvu’”.
Sam Petar II je ovom poslanicom dao odgovor na razloge koji su ga naveli da pripremi svečanost o proglašenju svog velikog prethodnika za sveca i da izda preporuku da se sarkofag sa njegovim moštima unese u crkvu Cetinjskog manastira. Postoje ozbiljni autori koji smatraju da se posvećenje Petra I nije moglo obaviti bez prethodnog dogovora s Njegošem. A da je i ova kanonizacija, kao i sve slične u hrišćanstvu, posebno u pravoslavlju, imala politički motiv u to nema sumnje! Uostalom, kanonizaciju Petra I je bilo lako i obaviti jer je crnogorski narod njega takoreći za života kanonizovao, nazivajući ga „svecem” ili „svetim vladikom”.

http://montenegrina.net/pages/pages1...avicevic .htm