A ja sam ga "susrela" u osnovnoj sa knjigom Stranac pa nađoh i ovu njegovu stranu đe mi je bilo jasno kako onako napisa Stranca.
"Dešava se da se dekor sruši. Ustajanje, tramvaj, četiri sata u kancelariji ili fabrici, obrok, tramvaj, četiri sata rada, obrok, san i ponedeljak utorak sreda četvrtak petak i subota u istom ritmu, ovaj put se najčešće lako sledi. Ali jednog dana, pojavljuje se “zašto”...
Evo još drveća, ja poznajem njihovu hrapavost; evo još vode, ja poznajem njen ukus. One mirise trave i zvezda, noć neke večeri kada se srce opušta – kako da poričem ovaj svet čiju moć i snagu osećam? Međutim, svo znanje ove zemlje neće mi ništa dati što bi moglo da me ubedi u to da ovaj svet meni pripada. ...
Ovde pominjana iskustva rođena su u pustinji, koju nikako ne treba da napuštamo. Treba bar da znamo dokle su ona stigla. Na ovoj tački svojih nastojanja, čovek se nalazi pred iracionalnim. On u sebi oseća želju za srećom i razumom. Apsurd se rađa iz ove suprostavljenosti između ljudskog poziva i bezumne tišine sveta.
Alber Kami, Mit o Sizifu, str.34, 37, 45, 56."
Ovo je cio odlomak od ovog kratkog što navedoh.
Nisam čitala Martin Hajdegera eto sad si mi stavio na listu nešto za mene novo.
Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk
Reply With Quote
Bookmarks