Pretvarajući hranu u oružje, Rusija je pribjegla jednom od najstarijih oblika ratovanja. Drevne vojske su spaljivale žitnice svojih neprijatelja da bi ih izgladnjile i pokorile.
Otkako je prošlog meseca Moskva povukla iz sporazuma koji su posredovale UN da bi se omogućio izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora, najavila je pomorsku blokadu luke i direktno ciljala hranu (uništavajući 220.000 tona žitarica koje čeka izvoz u silosima) na obali mora, ali i u unutrašnjosti, sa napadima u poslednje dve nedelje na dunavske luke Reni i Izmail.
U ovom slučaju, ukrajinska ekonomija je dodatno pogođena, a ruski izvoz je postigao više cene. Ali opasnost od gladi je hiljadama kilometara daleko u najsiromašnijim zemljama, koje bi se mogle suočiti sa glađu zbog viših cena i manje humanitarnih zaliha.
Ukrajina je obezbedila polovinu pšenice koju je Svetski program za hranu (VFP) otkupio na svetskim tržištima, koju je isporučila najpotrebnijima u Avganistanu, Etiopiji, Keniji, Somaliji, Sudanu i Jemenu.
Nema šta, moderno ratovanje..
Poslato sa kornjo komunikatora P50
Reply With Quote
Bookmarks