Данас, за владавине Ђукановића, србијанско-црногорски односи су на најнижем нивоу, горем него у време краља Николе.
Црна Гора склопила је уговоре са свим црквама, осим са својом СПЦ, творитељком црногорске државности.
Да ли смо ми један народ – српски, или нам је повест збрисала памет?
Можда је и то једна од бројних наших заблуда.
Ко прави разлику између Ђукановића и Кривокапића у великој је заблуди – сви су они исти.
Сетите се једног другог Кривокапића, који је изјавио, у време издаје Србије: „Шта ћемо ми с горима од нас?”, иако је образовање довршио у Нишу.
Србија је божја територија за Црногорце.
У Србију су долазили кад су били гладни, и они и стока, да презиме, па су се с пролећа враћали у кршеве голе, током целог 19. века.
Факултетско образовање су стицали, углавном, у Србији, као поменути Кривокапић.
Остајали да живе у Србији, жене се и удају, а да се никада нису осећали као апатриди.
Увек су имали резервну отаџбину, а Србија и Србијанци их никад нису уцењивали.
С непријатељима Србије лако су се споразумевали и најчешће били на њиховој страни, а најбољи пример су добри односи са Шиптарима и Хрватима и сваким другим нашим противником.
За то одговорност не сносе они, већ ми, који им вековима гледамо кроз прсте.
Bookmarks