Прилично је јасно да је Милов режим једном морао да падне.Боље је што се то десило овако, уз неколико демолираних просторија, мало певања националних и шовинистичких песмуљака са обе стране и уз много махања заставама, без иједне погибије и неких тежих претњи за безбедност.
Ангажман верника и свештенства је био врло значајан за мирну смену на власти, на тим верско-политичким скуповима се позивало на мир, избегавање сукоба са "браћом", избегавање инцидената.
Милов режим би свакако морао да падне за 3-4 године или за 7-8 година.Питање је да ли би се тада све овако мирно завршило, да ли би тада црква и митрополит предводили масовне протесте и позивали на мир са "браћом".Вероватно би све то било много насилније без учешћа цркве.






Bookmarks