Vojska Crne Gore

[BAR]

извор:РТЦГ

Mornarica CG već dio NATO-a

Mornarica Crne Gore je spremna da odgovori izazovima pred kojima se država našla pozivom za punopravno članstvo u NATO, a kako tvrdi kapetan bojnog broda Darko Vuković, "sa partnerima uveliko sarađujemo na ravnopravnim osnovama".

Posljednjih godina Luka Bar je postala nezaobilazno odredište brodova Alijanse, jer uslovi koje "južna vrata Jadrana" nude, ne zaostaju od onih kojima se mogu pohvaliti mnogo razvijenije i veće zemlje.

"Luka Bar ima izuzetne kapacitete, pa smo uspješno odgovorili čak i izazovu prihvata brodova Mornarice SAD, za koje je karakteristično da su i po 200 metara dugi. Raspolažemo naftnim terminalom koji se vrlo često koristi za popunu plovila, jer brodovi ne prave predah samo zbog posade, već se moraju i logistički snabdjeti. Segment na kojem smo vrlo fokusirani, a kojeg treba unaprijediti je pitanje bezbjednosti i sigurnosti tih brodova, tako da Mornarica u saradnji sa drugim državnim agencijama, a posebno sa Lukom Bar permanentno radi na unapređivanju standarda, iz razloga što ratni brodovi zahtijevaju poseban režim obezbjeđenja", rekao je Vuković.

Brodovi moraju, kako je kazao, da se obezbjeđuju i sa kopna i na Mediterana i, naravno, iz SAD.
"Imamo i redovne posjete iz zemalja regiona. Ugostili smo brodove i posade ratnih mornarica Italije, Grčke, Turske, Španije, tradicionalno Francuske, a u 2014. smo, nakon pauze od deset godina, imali posjetu iz Ujedinjenog Kraljevstva. Veoma su nam česti gosti posade zemalja istoč- nog Jadrana - Slovenije, Hrvatske i Albanije", dodao je Vuković.

Prema njegovim riječima, u Luku Bar najviše dolaze brodovi iz šireg reo-na Mediterana i, naravno, iz SAD.
"Imamo i redovne posjete iz zemalja regiona. Ugostili smo brodove i posade ratnih mornarica Italije, Grčke, Turske, Španije, tradicionalno Francuske, a u 2014. smo, nakon pauze od deset godina, imali posjetu iz Ujedinjenog Kraljevstva. Veoma su nam česti gosti posade zemalja istočnog Jadrana - Slovenije, Hrvatske i Albanije", naveo je Vuković.

Jedan od prioritetnih zadataka Mornarice je, ističe onb, permanentni razvoj njene interoperabilnosti u saradnji sa saveznicima i partnerima, koja prije svega podrazumijeva i kompatibilnost opreme.

"Sa tim u vezi stalno razvijamo naše kapacitete i dostigli smo nivo da danas možemo ustvrditi da smo kompatibilni u izvođenju zajedničkih aktivnosti, posebno u domenu komunikaciono-informacione tehnologije i sistema gdje nesmetano mo- žemo da razmjenjujemo informacije tokom zajedničkih aktivnosti. Interoperabilnost je važna i u domenu obuke, tako da već više od deceniju primjenjujemo standarde koji se odnose na taj segment, pa smo potpuno ovladali sistemom planiranja, pripreme, organizacije, vođenja i komandovanja pomorskim vježbama, s posebnim akcentom na komandovanje plovnim sastavima brodova koji su uglavnom multinacionalnog karaktera", objašnjava Vuković.

Na pitanje koji je optimalni broj i specifikacija plovila za nadzor i odbranu naše obale prema NATO standardima, Vuković kaže da posljednja studija koju je uradila komanda mornarice iz decembra 2015. godine, daje precizan odgovor.

"Planiramo da imamo dva patrolna broda srednje klase, 50 do 60 metara dužine, najviše do 500 tona deplasmana, koji će biti sposobni da zadatke realizuju izvan teritorijalnog mora Crne Gore i spremni da odgovore integracionim procesima, bilo da se radi o specifičnim zadacima u zoni južnog Jadrana ili u okviru misija i operacija u širem području. Planirali smo i nabavku tri patrolna čamca do 15 metara dužine, namijenjenih brzom reagovanju za slučajeve kada je neophodna hitna intervencija na moru i posebne misije u okviru operacija koje podrazumijevaju progon i uzapćenje brodova u prekršaju. Ova plovila bi se koristila za obezbjeđenje obalne i vanobalne infrastrukture, zaštitu i obezbjeđenje kako sopstvenih, tako i brodova saveznika koji se ovdje nalaze u posjeti, te za prevoženje ljudi u akcijama traganja i spašavanja na moru, medicinske evakuacije, dužobalni transport... Dva velika i tri manja broda su optimum u skladu sa našim resursima", naglasio je on.

Vuković smatra da ulaskom Crne Gore u NATO možemo imati samo benefite.
"Na pitanja kolega iz drugih zemalja za procjenu kada mislim da će Crna Gora ući u NATO, odgovarao sam da s obzirom da sjedimo za istim stolom i bavimo se istim poslom - mi smo već u NATO- u. Ostalo je još samo da se to odradi i zvanično", zaključio je Vuković.

Морнарица је казала што су њене потребе.Желе корвете, 50-60 метара, депласмана до 500 тона.Значи Морнарица жели праве бродове, а не патролне бродице.
У Дугорочном плану развоја одбране пише да ће набавка два нова брода зависити од продаје фрегата и топовњача, односно да ће се новац од продаје истих искорисити за куповину нових бродова.

[BAR]

Vojni rok bi služilo 55 odsto mladih

Vojni rok u Crnoj Gori bi dobrovoljno služilo više od 55 odsto mladih, pokazalo je istraživanje Atlanskog saveza Crne Gore.



Teodora Gilić iz Atlanskog saveza je kazala da je istraživanje sprovedeno od 9. do 25. marta ove godine, na uzorku od 765 ispitanika sa tri crnogorska univerziteta.
Ona je navela da je istraživanjem bilo obuhvaćeno 57 odsto muškaraca i 43 odsto žena od 18 do 24 godine.
“Istraživanje je pokazalo da bi čak 55 odsto ispitanika dobrovoljno služilo vojni rok u trajanju od tri mjeseca, ukoliko bi tu mogućnost imali”, kazala je Gilić na okruglom stolu “Perspektiva Vojske Crne Gore kao članice NATO”.
Ona je dodala da se 33 odsto studenata se ne bi prijavilo za dobrovoljno služenje vojnog roka, a 12 odsto ispitanika o tome nema stav.
Prema njenim riječima, mnogo je manje pripadnica ženskog pola koje se opredjeljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka u odnosu na muškarce.
Gilić je navela da je anketa pokazala da 61 odsto ispitanika smatra da vojni rok u Crnoj Gori nije trebalo ukinuti, 23 odsto ima suprotno mišljene, dok 16 odsto njih nema stav o tome.
“Kao što smo mogli primijetiti, veliki je broj onih koji smatraju da nije trebalo ukidati služenje vojnog roka”, rekla je Gilić.
Ona je navela da je istraživanje pokazalo da 39 odsto ispitanika podržava odlazak pripadanika Vojske Crne Gore u NATO operacije, 36 ispitanih je protiv, a 25 odsto nema mišljenje o tom pitanju.
Gilić je kazala da je na pitanje - Da li bi se prijavili za odlazak u NATO misije, 56 odsto ispitanika odgovorilo negativno, 29 potvrdno, a njih 15 odsto nema mišljenje o tome”, rekla je Gilić.
“Može se zaključiti da je istraživanje pokazalo da ideju o dobrovoljnom služenju vojnog roka podržavaju i muškarci i žene i da pored toga što bi služili vojsku postoji veliki broj onih koji bi bili dio NATO oporeacija”, kazala je Gilić.
Ona je dodala da su rezultati istraživnja agencije Open source koje je rađeno u Srbiji, a odnosi se na obavezno služenje vojnog roka, pokazali da čak 61 odsto populacije podržava ideju o obaveznom vojnom roku, 33 odsto ispitanih je protiv, dok šest odsto građana nema stav.
Predsjednik Atlansakog saveza Crne Gore, Savo Kentera je rekao da rezultati istraživanja za tu organizaciju nijesu izneneđujujći.
“Nijesmo mi ovdje u Crnoj Gori slobodu sticali naukom i umjetnošću, nego vrlo dobro znamo kako, i iz tog ugla su ovi rezultati sasvim očekivani”, rekao je Kentera.
On je poručio da će se Atlantski savez zalagati za uvođenje dobrovoljnog vojnog roka u Crnoj Gori kako bi se osnažile osnovne vrijednosti kao što su disciplina, poštovanje prema hijerarhiji, državnim simbolima.
“Na taj način bi se stvarila i dobra osnova da imamo jedan kvalitetan rezervni sastav. S obzirom da se radi o dobrovoljnom učešću, mislim da bi obuk bila mnogo kvalitetnija”, smatra Kentera.
On je istakao da je ovom istraživanju u pitanju studentska populacija.
“Ako uzmemo u obzir da je ta populacija uvijek bila protiv služenja vojnog roka, ja sam siguran da bi, ako se ovo istraživanje sprovede na teritoriji cijele Crne Gore, podaci još više išli u korist vraćanju dobrovoljnog služenja vojnog roka”, zaključio je Kentera.

Нема што да се залажу за увођење добровољнох војног рока, то је већ предвиђено стратешким документима.Могу једино да се залажу за то да се добровољно служење војног рока што прије уведе, односно да се почне са попуњавањем планираних 400 мјеста у активној резерви.

Лично сматрам да је активна резерва војске мора бити најмање јачине једног пјешадијског батаљона од неких 800 формацијских мјеста.

[BAR]

[BAR]

P34 коначно изашао из дока:
извор:ФБ

[wulfy]

Danas pored mene prodje bijeli TAM 75 A5 sa VCG tablicama, i to u odlicnom stanju. Mislio sam da ih nema vise.

[BAR]

Danas pored mene prodje bijeli TAM 75 A5 sa VCG tablicama, i to u odlicnom stanju. Mislio sam da ih nema vise.

То је онај као минибус јел? Још увјек има тамића, односно још увјек се набављају дјелови за њих, мада сам лично мислио да је то за неке са надградњом (дизалице, цистјерне, корпе), које свакако треба користити до истека ресурса.За ове путничке баш и нисам сигуран, све да су легално прошли технички.

Ове године су предвидјели преко 300.000 еура улагања за довођење возила у неко пристојно стање кад се већ нема новаца за неко масовно осавремењавање возног парка, прије свега камиона.

Иначе расписан је тендер за набавку 8 путничких и 2 теренска возила вриједан 250.000 еура...још увјек све на кашичицу, но боље ишта него ништа.

[BAR]

P34 стигао кући, у позадини P33 i RTOP405 на ком се изводе радови пренамјене у патролни брод.
извор:ФБ

[BAR]

МУП је расписао тендер вриједности 2.700.000 еура за набавку авиона за гашење пожара и наводи се модел АТ802 (A).
Набавка овог авиона није била унапред планирана, па вјерујем да су добили новац од осигурања за исти такав авион који се прошло љето срушио у Скадарско језеро.
Како је тендерска процедура хитна, могуће да ће се поступак окончати до љета, али нисам сигуран да ли произвођач има авион на лагеру, па нисам оптимиста да ће авион стићи на вријеме за ову годину.

Мислим да је држава требала одријешити кесу и наручити још један авион, двосјед (AT802F) да би код нас могла да се врши обука пилота.

АТ802А



Иначе ови авиони су прави однос цијена-корист, обзиром да коштају нешто испод три милиона еура по комаду, док би хеликоптери које су наше новинарске незналице предлагале мјесто ових авиона, коштали пет или шест пута више.
Мислим да је тада Влада донјела праву одлуку, наравно и хеликоптере треба купити, најмање два (обећали су тендер ове године), али за гашење пожара ови авиончићи су идеални.Наравно у комбинацији са врхунским пилотима.

[Pirun]

http://montenegrina.net/fokus/zoran-...rske-policije/

[institucija]

@Bar jeste bolja opcija fireboss za gašenje požara od helikoptera kada imaš helikoptere ali kada nemaš.. hm...
No ajde da vidimo priče oko nabavke helikoptera, pominje se donacija/kupovina polovnih blackhawk-a...

[BAR]

@Bar jeste bolja opcija fireboss za gašenje požara od helikoptera kada imaš helikoptere ali kada nemaš.. hm...
No ajde da vidimo priče oko nabavke helikoptera, pominje se donacija/kupovina polovnih blackhawk-a...

Хеликоптере наравно да треба имати, и нисам сигуран да су они преча ствар од ових авиона.По дугорочном плану развоја одбране Ваздухопловство ЦГ треба да има једну хеликоптерску ескадрилу, 2 средња транспортна хеликоптера, 10 Газела, од чега 5 јуришних.Тренутно по формацији та ескадрила има неких 14 Газела, но нису све оперативне.

Ове године је предвиђено расписивање тендера за набавку хеликоптера, ако се не варам у трећем кварталу, и опредијељено 3,5 милиона еура, што је реално негдје око 10% потребне суме.Помиње се неко вишегодишње финансирање, али видјећемо како ће се заокружити финансијска конструкција.

Помиње се Eurocopter AS532/Airbus Helicopters H215M Кугар, као нешто најлогичније обзиром да су и Газеле од истог произвођача, наравно помињу се и Јастребови, али као донација.

Све у свему не очекујем да би нови хеликоптери могли ући у оперативну употребу прије краја 2018.

[BAR]

http://www.cdm.me/drustvo/crna-gora/...rijedene-osobe

Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da vrši letove vezane za hitnu medicinsku pomoć helikopterom (HEMS letove). To podrazumijeva da ne može da prevozi medicinsko osoblje, medicinske zalihe (opremu, krv, organe, ljekove) ili bolesne ili povrijeđene osobe i ostale osobe koje su direktno uključene, navodi se u saopštenju tog resora.

MUP je donio ovakvu odluku nakon što je iz Agencije za civilno vazduhoplovstvo dobijeno tumačenje da prema važećim propisima i evropskom zakonodavstvu u ovoj oblasti koje Crna Gora primjenjuje, HEMS letove mogu da pružaju fizička i pravna lica, ali ne i državni organi.
Shodno navedenom, Agencija za civilno vazduhoplovstvo je obavijestila MUP da ne postoji regulatorna mogućnost izdavanja odobrenja organu državne uprave za vršenje HEMS letova.
"Želimo da napomenemo da je ovakva odluka prevashodno uslovljena činjenicom da ne postoji zakonski osnov da MUP pruža komercijalne letove, a ne tehničkom spremnošću i opremljenošću vazduhoplova Avio-helikopterske jedinice MUP-a", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je svjesno značaja i eventualnih štetnih posljedica koje ovakva odluka može imati za građane Crne Gore i turiste koji u njoj borave, ali ističe da je dužno da postupa shodno zakonima i odobrenjima Agencije za civilno vazduhoplovstvo.

Значи МУП је тражио и добио мишљење да они нису одговорни за HEMS, летове, јер су државни орган а не правно или физичко лице, а једини у ЦГ имају не један него два хеликоптера способна за тако нешто.Која идиотарија!

Није МУП свијет за себе па кад нема новца да му се дигне она ствар и да одреже виталну компоненту за спас живота људи.Ваздушни транспорт апсолутно то јесте, обзиром на конфигурацију терена, собраћајну повезаност и централизован здравствени систем Црне Горе.

И што сад ће све зависити од добре воље и имаш ли везу да ти пошаљу хеликоптер, јер у противном можеш да цркнеш.Који ће нам онда хеликоптери ако не за ово!

Иначе ову авио-хеликоптерску јединицу МУП-а треба укинути и људство и летјелице припојити Ваздухопловству, којој би требало наметнути законску обавезу да врши HEMS летове, као што то ради ХРЗ.

[BAR]

извор:http://www.cdm.me/drustvo/crna-gora/...ca-u-hrvatskoj

Vježba podvodnog deminiranja: Uspjeh crnogorskih ronilaca u Hrvatskoj

Crnogorski ronioci uspješno su izveli vježbu podvodnog deminiranja juče u Biogradu na moru u Hrvatskoj, na 13. Međunarodnoj konferenciji i sajmu opreme "Protivminsko djelovanje 2016", koja je okupila 160 učesnika iz 36 država.

Kako je saopšteno iz Regionalnog centra za podvodno deminiranje iz Crne Gore, XIII Međunarodna konferencija održana u Biogradu u organizaciji Hrvatskog centra za razminiranje i Centra za testiranje, razvoj i obuku, je krovno svjetsko okupljanje posvećeno problematici protivminskog djelovanja koje stvara preduslove za razmatranje ove globalno važne teme.

Medijator vježbe Vesko Mijajlović je posmatračima predstavio i trendove na području edukacije o minskoj opasnosti pod vodom, koja predstavlja temelj u zaštiti i spašavanju ljudskih života i materijalnih dobara od zaostalih minsko eksplozivnih sredstava pod vodom.
"Ovom vježbom smo učesnicima konferencije, a i jednom broju građana i turista Biograda, na praktičan način, u podmorju biogradske marine predstavili metode i postupke podvodnog deminiranja, opremu i sredstva koja se mogu koristiti u pronalaženju neeksplodiranih ubojnih sredstava. Predstavili smo i dosadašnje rezultate našeg Centra i tokom trajanja ove konferencije razgovarali smo sa delegacijoma Jordana, Kolumbije, Poljske i Češke o saradnji koja bi imala za cilj rješavanje zaostalih podvodnih mina i drugih eksplozivnih sredstava u njihovim vodama", kazao je Mijajlović.
Jedan od organizatora konferencije i direktor Hrvatskog centra za testiranje, razvoj i obuku Nikola Pavković je ocijenio da je vježba ronilaca iz Bijele pokazala izuzetnu važnost i ulogu podvodnih deminera u rješavanju zaostalih eksplozivnih sredstava u vodama širom svijeta.
On je kazao da je bila čast i zadovoljstvo da gostima konferencije predstave Regionalni centar za podvodno deminiranje iz Crne Gore, koji je prepoznat kao vodeća organizacija u svijetu koje se bave ovim poslom.

[BAR]

Расписан конкурс за школовање официра:
извор:РТЦГ

Raspisan konkurs za školovanje oficira VCG

Ministarstvo odbrane raspisalo je danas petnaestodnevni konkurs za obrazovanje šest kadeta za potrebe Vojske Crne Gore na vojnim akademijama u Makedoniji, Italiji i Hrvatskoj, saopšteno je iz tog resora.


Osim što moraju ispuniti zdravstvene uslove, zainteresovani moraju biti crnogorski državljani i ne smiju imati državljanstvo druge države, protiv njih se ne smije voditi postupak za krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti i ne smiju biti osuđivani za krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti. Izabrani kandidati stiču zvanje kadeta, a nakon završetka obrazovanja postaju oficiri Vojske Crne Gore, uz obavezu da u uniformi provedu dvostruko više vremena od trajanja obrazovanja, a kadet koji postane pilot dužan je da provede i dvije godine više. Za vrijeme školovanja kadeti su smješteni u internatima akademija. Takođe, Ministarstvo pokriva troškove obrazovanja i daje mjesečna novčanja primanja,
"Za kandidate koji ispunjavaju uslove oglasa, Ministarstvo odbrane će organizovati intervju, testiranje iz engleskog jezika, psihološko testiranje, bezbjednosnu provjeru, a potom provjeru fizičkih sposobnosti", saopšteno je iz Minsitarstva.


Obuka za Kopnenu vojsku u Makedoniji

Predviđeno je da se troje kadeta školuje za kopnenu vojsku na akademiji "General Mihailo Apostolski"u Skoplju, pri čemu bi njihovo obrazovanje počelo u septembru i trajalo četiri godine, u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Prije odlaska na akademiju, kandidati moraju da pohađaju osnovni kurs makedonskog jezika.

Posebni uslovi za kandidate koji žele da se školuju u Makedoniji:
- da nijesu stariji od 21 godinu,
- da su završili ili su u završnom razredu četvorogodišnje srednje škole,
- da su u svakom razredu srednje škole postigli najmanje vrlodobar uspjeh, a u trećem i četvrtom razredu srednje škole imali najmanje ocjenu 4 (vrlodobar) iz engleskog jezika i matematike.


U Italiji se školuju pilot i oficir Kopnene vojske

U Italiji jedan kandidat će biti upućen na smjer za pilota na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji u Pozuoliju, dok će njegov kolega biti na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Modenu. Prije odlaska kandidati će pohađati kurs italijanskog jezika, a obrazovanje za pilota traje tri godine, dok se na Vojnoj akademiji Kopnene vojske uči dvije godine duže.

Posebni uslovi za kandidate koji žele da se školuju u Italiji:
- da nijesu mlađi od 18, a stariji od 22 godine,
- da su završili ili su u završnom razredu četvorogodišnje srednje škole,
- da su u svakom razredu srednje škole postigli najmanje vrlodobar uspjeh, a u trećem i četvrtom
razredu srednje škole imali najmanje ocjenu 4 (vrlodobar) iz engleskog jezika i matematike,
- da dobro poznaju italijanski jezik,
- kandidati koji se prijavljuju za obrazovanje na smjeru pilota Vazduhoplovne vojne akademije moraju
da znaju da plivaju, da nijesu visočiji od 190 cm i da imaju odličan vid i sluh.


Vojna inženjerija se školuje u Zagrebu

Ministarstvo odbrane će obezbijediti obrazovanje jednog kadeta na programu Vojno inženjerstvo, u smjeru: Tehnička služba, na Vojnoj akademiji „Petar Zrinski“ i fakultetima Univerziteta u Zagrebu. Obrazovanje u Hrvatskoj će trajati četiri godine.

Posebni uslovi za kandidate koji se školuju u Hrvatskoj:
- da nijesu stariji od 22 godine,
- da su završili ili su u završnom razredu četvorogodišnje srednje škole,
- da su u svakom razredu srednje škole postigli najmanje vrlodobar uspjeh, a u trećem i četvrtom
razredu srednje škole imali najmanje ocjenu 4 (vrlodobar) iz engleskog jezika i matematike.


"Kandidati koji se prijavljuju na javni oglas, prijavnu dokumentaciju šalju na adresu Ministarstvo odbrane – Direktorat za ljudske resurse, ulica Jovana Tomaševića br. 29, Podgorica, sa naznakom `Za javni oglas za obrazovanje na vojnim akademijama`", saopšteno je iz Ministarstva.
Naglasili su da kandidati treba da prilože prijavni formular (www.odbrana.gov.me - na link Konkursi i Biblioteka/Konkursi), uvjerenje o crnogorskom državljanstvu, izvod iz matičnog registra rodjenih (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), izjavu ovjerenu od strane suda da nemaju državljanstvo druge države, potvrdu nadležnog organa da se protiv njih ne vodi krivični postupak, ovjerene kopije svjedočanstava svih razreda srednje škole i diplome ukoliko je posjeduju, ljekarsko uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti izdato od izabranog ljekara, CV, adresu i broj telefona.

Oni koji žele da se školuju u Italiji moraju dostaviti dokaz o poznavanju italijanskog jezika (kandidatima koji su učili italijanski jezik u srednjoj školi, kao dokaz, služiće ocjene iz italijanskog jezika iz svedočanstava).
"Izabrani kandidati za obrazovanje na vojnim akademijama su u obavezi da svu potrebnu dokumentaciju prevedu na makedonski, italijanski, odnosno hrvatski jezik, uz ovjeru sudskog tumača. Kandidati se mogu prijaviti za više akademija", objasnili su iz Ministarstva.

Više informacija možete dobiti putem telefona 020 483 554, radnim danima od 9,00 do 16,00 sat

[BAR]

http://www.vijesti.me/vijesti/pripad...niranje-886594

Поморски одред је у Словенији наставио са обуком свог ронилачког тима, за деминирање.Прошле године је завршена обука 8 припадника, а сада са врши обука још двојице.Иначе САД су донирале Поморском одреду најмодернију EOD опрему у вриједности 300.000 еура.

Поморски одред је јединица специјалне намјене Морнарице, и по формацији има команду, један ронилачки и два бординг тима, или око 50 припадника, и према листу Партнер попуњеност још увјек није 100%.

[BAR]

извор:РТЦГ

Padobranci VCG


Skok za domovinu


U redovima Vojske Crne Gore nalazi se tridesetak ljudi koji su obučeni da specijalne zadatke izvršavaju padajući s neba, uz šum vjetra u kupoli padobrana, a osim ratničkih vještina i patriotizma, odlikuje ih ljubav prema visini i skokovima.



"Vojni padobranac ne može biti svako. Potrebni su, kao i za ostale poslove u vojsci, volja, upornost, hrabrost izdržljivost. Ali, padobrance izdvaja činjenica da ne mogu bez skokova, krstarenja nebom, osjećaja slobode koji daje let kroz vazduh i ogromne ljubavi prema visinama", objasnio je za portal RTCG jedan od specijalaca VCG koji je prošao tešku padobransku obuku, a čiji identitet, zbog prirode posla kojim se bavi i na zahtjev ministarstva odbrane, ne možemo da objavimo.
Ipak, priča svakog padobranca počinje na tlu. Naši padobranci, koji su to zvanje stekli na obuci sa 63.padobranskim bataljonom specijalne brigade Vojske Srbije u Nišu, morali su prvo da prođu kopneni dio obuke.
"U toj fazi budući padobranac upoznaje se s funkcijama i osobinama glavnog i rezervnog padobrana, uči kako se pakuju, savladava vanredne procedure i preporučljive postupke kod skoka, odvajanje iz aviona i obuku na padobranskom poligonu - skokovi sa trambolina, skok sa žičare, renski točak i slično", istakao je padobranac VCG.



Istorija 63.padobranskog bataljona seže u davnu 1944. Godinu kada je u Bariju formiran 1. Padobranski bataljon jugoslovenskih partizana. U toj jedinici, koja je i nosilac ordena narodnog heroja, od tada je, procjenjuje se, padobransku obuku prošlo oko 35.000 vojnika iz cijele Jugoslavije. Danas predstavlja jednu od najelitnih specijalnih jedinica Oružanih snaga Srbije.

Inicijacija - šest skokova

Oni koji uspješno prođu testiranja, nakon toga, prelaze na teži, praktični, dio usavršavanja, koji se sastoji od šest skokova.
"Prvi skok služi za upoznavanje padobrana, u drugom se, pored glavnog, otvara i rezervni padobran. Treći skok je sa opremom i naoružanjem", naglasio je sagovornik Portala.



Četvrti skok predstavlja poseban izazov jer, osim opreme i naoružanja, vojnik skače s "geko" rancem, teškim 30 kg, koji simulira rezervnu hranu i municiju, koje bi padobranac sa sobom imao na stvarnom zadatku.
Peti skok je takozvani "visinac", prilikom kojeg padobranac pada "u stabilizaciji". I posljednji je noćni skok.
Oni koji uspiju da se u potpunom mraku orijentišu dok padaju kroz vazduh, iskoriste sva stečena padobranska znanja i uspješno prizemlje, dobijaju zvanje padobranca.



Padobranci su elitne trupe oružanih snaga, prije svega jer su u stanju da se infiltriraju iz vazduha iza neprijateljskih linija, danima borave na terenu, oslanjajući se samo na zalihe koje imaju i dejstvuju iznenada. Takav vojnik, osim padobranskih, mora da poznaje i cijeli niz drugih vještina kako bi uspješno završio misiju.

Skokovi s visine od pet i po kilometara

Vojnici koji tokom tog procesa preskoče psihičke barijere, pobijede strah i savladaju neophodne vrste skokova upućuju se na višu padobransku obuku - skokove "na slobodno dejstvo", uz rješavanje različitih zadataka u vazduhu.
"Padobranac uči i procedure i preporučljive postupke prilikom skoka, teoriju leta padobranom tipa 'krilo', skok na cilj i odvajanje iz aviona, osnove stabilnosti tijela u slobodnom padu...", rekao je naš sagovornik, uz napomenu da se skokovi izvode s različitih visina i iz različitih vazduhoplova.



Posljednjih tridesetak skokova tokom obuke se izvodi s velikih visina, između 4.000 i 5.500 metara, prilikom čega se uvježbavaju skokovi s malim intervalom i praćenje u grupi.
Padobranci takođe savladavaju tehnike vino (visoko iskakanje i nisko otvaranje) i vivo (visoko iskakanje i visoko otvaranje) skokova, kao i zaokrete, salto, bočna klizanja i druge pokrete tokom slobodnog pada kroz vazduh.
"Ti skokovi se realizuju sa opremom i naoružanjem uz prizemljenje na teren malih dimenzija, sa preprekama u okolini", ističe padobranac Vojske Crne Gore.



Kako je objasnio, tokom obuke se svaki skok snima kamerom, a instruktori ga detaljno analiziraju.
Poslije 60 skokova stiče se sertifikat više padobranske obuke.
"U trenutku kada se povuče ručica i padobran se otvori uz snažan trzaj, zaboravljaju se svi napori koji prate padobranski poziv", kazao je naš vojnik.



Obuka u Turskoj i skokovi na međunarodnim vježbama

Naši vojnici su svoje padobranske vještine demonstrirali i na međunarodnim vježbama, rame uz rame s kolegama iz drugih armija. Takođe, u Turskoj su se obučavali u vazdušnom tunelu, koji omogućava simuliranje slobodnog pada. u toj zemlji su se prekvalifikovali i za američki padobran MC4, s kojim su i izveli skokove.


Filip Rakonjac

[BAR]

изврор:bokanews

I srednjoškolci remontovali “Jadran”



Oko 200 od ukupno 600 učenika svih razreda Srednje pomorske škole u Kotoru, tokom aprila i prve polovine maja, odrađujući obavezni dio praktične nastave, učestvovali su u remontu školskog broda “Jadran”.

Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane, kotorski srednjoškolci dali su time svoj doprinos zahtjevnom poslu, nakon čijeg će okončanja legendarni jedrenjak zasjati novim sjajem i ponovo zaploviti punim jedrima.

“Pod budnim okom članova posade broda i uz njihove instrukcije, učenici su obavljali manje stručne poslove, poput šmirglanja i farbanja brodskih dijelova. To su odradili savjesno i temeljno, za šta su zaslužili najviše ocjene i od svojih “domaćina” i od svojih profesora”, navodi se u saopštenju.

Ovakav program praktične nastave odrađen je zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji Mornarice Vojske Crne Gore i Srednje pomorske škole iz Kotora.



Budući moreplovci su u Bijelu, gdje se nalazi jedrenjak, dolazili školskim autobusom, u grupama od 12 do 15. Oni su na ovaj način dotakli i dio burne istorije ovog broda, koji je izgrađen u brodogradilištu “H. C. Stulken Sohn” u Hamburgu još 1933. godine, i koji je stizao čak do Njujorka i Bostona.

Profesor Risto Miranović, inače stari morski vuk, izuzetno je zadovoljan saradnjom sa Mornaricom Vojske Crne Gore.

“O brodu se najviše nauči dok je u remontu, jer je to izuzetna prilika da se upozna sistem funkcionisanja broda i upozna sa njegovim elementima”, smatra Miranović.



Poručnik fregate, Đorđe Cvetičanin, kaže da je izuzetno zadovoljan načinom na koji su učenici prišli obavezama. On ističe da saradnja Mornarice i Srednje pomorske škole iz Kotora, koja je postojala i ranije, nikada nije bila intenzivna i korisna za đake kao ove godine.



“Dijelove broda na kojima su radili, planirali smo pomno, u odnosu na smjer koji dijete pohađa. Ovoga puta, nije riječ o običnom remontu, već se može smatrati pravom rekonstrukcijom broda. Promijenjena je brodska mašina, kompletne instalacije, stavljen je novi generator… radovi na brodu privode se kraju i ’Jadran’ će nakon njih, biti kao nov. Dio zasluge za to pripada i učenicima srednje pomorske škole. Siguran sam da će im ovo iskustvo biti od ogromne koristi kada jednog dana budu plovili i postali ono za što se školuju”, kaže Cvetičanin.

Inače, školski brod “Jadran” ima stalnu posadu koju čine pet oficira, 25 podoficira i pet mornara.

[BAR]

Видео објављен на сајту НАТО-a.Приказани су кадрови заједничке вјежбе Поморског Одреда МЦГ и јединица Морнарице САД.Такође су кратко приказани кадрови са вјежбе Пјешадијског батаљона.

[jooly]

Srednjoškolci i instrukori bez zaštitne opreme, oćala i šlema....vojska bez kape,cccccc...

Послато са GT-I9505 уз помоћ Тапатока

[BAR]

Srednjoškolci i instrukori bez zaštitne opreme, oćala i šlema....vojska bez kape,cccccc...

Послато са GT-I9505 уз помоћ Тапатока

Могло се набацити за фотографисање.Мене много више брине то што ремонт/реконструкција Јадрана безобразно касни (немам бољу ријеч).Задње обећање су биле пробне вожње у марту, и колико знам тада су преостали радови на снасту и једно завршно доковање.

[BAR]

http://www.mod.gov.me/ResourceManage....%20godinu.pdf

Према програму рада Министарства одбране, ове године су планирана бојева гађања артиљеријом, односно минобацачима 120мм и хаубицама D30J 122мм.
Мислим да је то први пут да ВЦГ врши бојево артиљеријско гађање.

[BAR]

извор:gov.me

Ministar Pejanović Đurišić sjutra otvara Vazduhoplovni operativni centar u Golubovcima

Ministar odbrane prof. dr Milica Pejanović Đurišić otvoriće sjutra u Golubovcima Vazduhoplovni operativni centar.

Vazduhoplovni operativni centar predstavlja centralni element sistema nadzora vazdušnog prostora Crne Gore koji je kompatibilan sa NATO sistemom za razmjenu važnih informacija o situaciji u vazdušnom prostoru.

Vazduhoplovni operativni centar raspolaže radarskom slikom i podacima o civilnom vazdušnom saobraćaju, kao i podacima o regionalnom vazdušnom prostoru u saradnji sa NATO Centrom za kontrolu i izvještavanje iz Zagreba.

Prilikom sjutrašnje ceremonije otvaranja Centra, članovi Počasne garde po prvi put će nositi novu uniformu, koja je urađena po idejnom rješenju Anastazije Miranović.

[BAR]

Ово није лоше!

http://www.cdm.me/politika/pejanovic...-nato-porodice

Иначе данас је отворена прва фаза Ваздухопловног оперативног Центра, који слику о стању у ВАП-у прима од SMATSA-e и НАТО-а.Друга фаза предвиђа набавку и инсталацију система за командивање и контролу, што сам ја лично очекивао да ће се набавити у склопу ове прве фазе.Трећа фаза је позната, а то је инсталација стационарног радара на брду Врсута код Сутомора.
Кад комплетирамо ВОЦ, онда можемо рећи да ЦГ има један од три сегмента за надзор и заштиту ВАП-а, односно за наше услове најважнији.Друга два су зенитна ПВО и ловачка авијација, који ће се обезбиједити преко НАТО програма и уз сарадњу са савезницима.Највјероватније ће то радити Италија, можда и Грчка.

Хрвати тренутно имају проблема са ловачком авијацијом, која је застарела, али и лоше ремонтована, тако да све приче које се ових дана спинују о томе да ће Хрвати патролирати небом ЦГ сматрам гласинама.Можда за неких 5 година ако Хрвати ове године донесу одлуку о куповини модерних авиона.

Иначе Словенија колико знам Мађарској не плаћа за интервенције, а оне се могу десити само на позив Словеније.За Албанију нисам сигуран да ли плаћају што Италијанима и Грцима, но и ако плаћају то је вјероватно симболично у односу на оно што су трошкови одржавања самосталне надзвучне авијације.

[NSX]

lijepo bi bilo kad bi mogli dobiti par starijih lovaca(recimo neke od prvih varijanti F16) uz Hrvate kada ih oni budu naručivali, jedna dežurna para bi za naš VAP bila više nego dovoljna

[chucknorris]

potpuno promašen materijal za pantalone, loše izgleda kad se stavi u čizme