Ha, moze i tako da se kaze
, no, iako je to sasvim tachno, ovaj mu Raskoljnikov, nije jedan od najboljih. Ono, nije los, pristojan, ali su, od novijih, Blue Jasmin posebno, i Midnight in Paris, bolji komat od ovog.
Chak i za one koji mogu da isprate, u prvih 5 min, -Kant, Kierkegard, Hajdeger, egzistencijalizam, Dostojevski.. a u nastavku filma jos koliko njih i chega sve ne.
Nazalost, stara boljka, -drobljenje ushi da opanu je tu, iako, ruku na srce, u mnogo manjoj mjeri nego nekad. Tog problema se, ironichno, dotiche u filmu, govoreci o verbalno-mentalnoj masturbaciji u filozofiji, a i uopste.
Ma koliko mudro bilo, ma koliko naj umova iz istorije civilizacije prizvali i pozvali se na, -drobljenje je samo drobljenje. Ajde neka bude i, njegosevski recheno, -tumaranje, (jalova potraga za odgovorima na vjechna pitanja). No nije li, u filmu, mnoogo bolje umjeriti se s verbalizacijom, pa slikom, radnjom, -fabulom, reci to sto se zeli. Bi se reklo da jeste.
No ajd to da se proguta nekako, recimo da je dato zvakanje pristojno i da moze da prodje, ali jedna druga stvar jako smeta. "Silovanje radnje" u drugom dijelu filma, kad dogadjaji i reakcije ljudi nijesu onakvi kakvi bi se po prirodi stvari ochekivali, vec se (vjestachki) guraju u odredjenom pravcu, a sve kako bi reziser mogao "da poentira" (stanje gdje je -mudra poenta/poruka, bilo na kraju, bilo u finalu odr segmenta, bitnija nego sama radnja). Nachin na koji Jill razotkriva istinu, (pa i reaguje na istu), je prilichno blah, moralo mnogo bolje, kreativnije. (Dobar primjer je Breaking Bad, kad kenjachka biblioteka donese revelation).
No, kad se vec pominje silovanje i pseudo-poente vaznije od svega, uz (politichke) statement-e, za koje ama bas svakog boli K, tu je Kventin trenutno bez premca.
Reply With Quote
Originally Posted by VanjaTheMan
PopCorn 
Bookmarks