Смрт економије ? Е јадо мој. :d 1982. или 1983. године Југославија је банкротирала само то нико од другова није имао му*еса да саопшти јавности. Привреда је била клинички мртва већ од почетка '80. година, а одржавала се на разним изворима новца који није потицао из индустрије. На прелазу тих година, та ,,гига привреда'' није могла да плати ни камате (не рачунајући главницу) на обавезе које су тада доспијевале. Зато је ММФ морао да опрости 1 милијарду $ друговима на власти, али Милка Планинц је и са том помоћи морала поднијети оставку, а друг Анте Марковић са својим популизмом је прошао још горе.
Са санкцијама или без санкција општи привредни лом који траје и до данас (само је покривен евром) је био неминован. То што се Црна Гора одрекла монетарне суверености (а тиме де факто и суверености уопште) је највећа глупост коју једна држава тј., њена политичка елита може да уради. Сваки мобилни телефон, телевизор, аутомобил или било коју робу поријеклом изван граница Црне Горе које купиш, великим дијелом купујеш на вересију коју ће плаћати твоји, наши, потомци Црне Горе. Евро је само трансмисиони механизам, обавеза које се направе сада, у будућност.
Црна Гора као један од најзоасталијих региона СФРЈ је морала доживјети сценарио какав данас живимо, а који само представља саставни дио опште југословенске трагедије.

Bookmarks