Autoput Bar - Boljare (1.88 milijardi)

[Djed_Djuro]

Ovo ti bas dodje ko sedmoclana porodica koja se fura iz kredita u kredit i to samo da bi djeca pratila modne trendove. Jedini nam je spas da se dobro uda jedna od ovih kceri...

Dzaba je miraz kad tata pusi najskuplje cigare...

Poslato sa tastature

[wulfy]

Na koliko nam se skupio državni dug, ja imam podatke iz 2013 god., kada je bio 2,32 milijarde (zvanično)?

Radi lakšeg računjanja svi iznosi su preračunati u eure.

Spoljni dug SFRJ je 1990 godine bio 11,5 milijardi eura.

Po ,,Banditerovoj komisiji'', po završenoj sukcesiji dug se podjelio ovako:
- SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) 36,5% - 4,19 milijardi eura
- Hrvatska 28,5% - 3,28 milijardi eura
- Slovenija 16,4% - 1,89 milijardi eura
- Bosna i Hercegovina 13,2% - 1,52 milijardi eura
- Makedonija 5,4% - 0,62 milijardi eura

Dug SR Jugoslavije je podeljen na Srbiju (3,9 milijardi eura) i Crnu Goru (0,29 milijardi eura).

Eto, ostade nam od mrske nam države dug, veliki. Ma, šta veliki, preveliki. Od tog duga nama su ostali putevi, fabrike (koje danas ne rade), bolnice, škole, ... zapravo, sve ono što danas koristimo.

No, mi danas radimo pametnije. Zadužujemo se sa boljim razlogom (ja doduše ne vidim to, ali naslućujem), te danas imamo spoljni dug (mislim samo na Crnu Goru) od 2,32 milijarde eura.

Kako ono bi? ,,Mladi, lijepi i pametni''

Ajde da se vratimo auto-putu. Uz ovakve ,,magove'' ekonomije ponavljam još jednom: bolje da ne počinjemo.

[minjo]

Spoljni dug CG na kraj juna iznosio je 1,58 milijardi ili 45,05 odsto BDP-a.
bankar.me/2014/08/29/

Milim da je isto toliko zadužen i najveći hrvatski tajkun Todorić(Agrokor).

[sparco]

Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore za period januar-decembar 2013. god. prema konačnim podacima iznosila je 2 148,9 mil.eura što ukazuje na pad od 1,8% u odnosu na isti period prethodne godine.Izvezeno je robe u vrijednosti od 375,6 mil.eura, što je više za 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 1 773,4 mil.eura, što je manje za 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

dakle godinama oko 5 puta vise uvozimo no sto izvozimo i sad za milijardu da idemo do mateseva , o cem dalje zboriti..............

[minjo]

O tome da se statistika turizam ne poznaje kao izvoznu granu.

[Djed_Djuro]

Spoljni dug CG na kraj juna iznosio je 1,58 milijardi ili 45,05 odsto BDP-a.
bankar.me/2014/08/29/

Milim da je isto toliko zadužen i najveći hrvatski tajkun Todorić(Agrokor).

Uporedjujes drzavu Crnu Goru sa tajkunom? Pa to je skandalozn... hm, hocu reci, to je tako tacno i ispravno, daje pravu sliku, i samim tim me iznenadjuje od tebe. Sad si pogodio pravo u centar.

[minjo]

Pravo u centar,da ne prdnjavite više o jebenim parama jer je dug za auto-put ravan dugu jednog hrvatskog tajkuna.

[remark]

A koliko je tek Hrvatska dužna, nikad ih nećemo stići, a nije da se ne trudimo :-)

[NSX]

kad bi nam ko dao 30 milijardi ovi bi se naši istoga momenta zadužili

[BAR]

Србија увелико ради на пројекту који се код њих врло циљано и са намјером зове Београд-Јужни Јадран.
Ради се на великом дијелу и за сад се све дионице раде по сличном принципу као ово наше са Кинезима, осим "показне" дионице Уб-Лајковац (12,5км) коју је финансирала држава а и извођачи су домаћи.Иначе ова дионица је завршена (остале још неке техникалије), али ће тек постати употребљива кад се заврше двије дионице: Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг.Радови на овим дионицама су почели почетком године, а извођачи и кредитори су Кинези.
Највећи дио посла тренутно се ради на дионици Љиг-Прељина, извођач и кредитор је из Азербејџана, а радови јако добро напредују:

https://drive.google.com/file/d/0B7-...cW8/view?pli=1

Интересанто је то да је дионица Обреновац-Београд, планирана да иде преко Саве до Сурчина и да ће бити дата на концесију.
Што се осталих дионица тиче има много шпекулација и све се врти око Кинеза и сигуран сам да ћемо више сазнати за пар дана, на овом састанку у Београду.


http://www.koridor10.rs/lat/beograd-juzni-jadran-0


АУТОПУТ Е763 БЕОГРАД - JУЖНИ ЈАДРАН Л=269 км
Аутопут Београд – Јужни Јадран представља везу између Србије и Црне Горе, односно Београда и Јужног Јадрана, а у ширем контексту повезаће Румунију, Србију, Црну Гору и Италију.
Аутопут Е 763, такозвани Коридор 11, протеже се од Темишвара, преко Вршца, Београда, Чачка, Пожеге, Подгорице, иде до Бара, а морским путем, преко Јадрана биће повезан са Баријем, у Италији.
Изградња Аутопута Е763 изводи се у складу са Стратегијом развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године.

Деонице трасе аутопута Београд – Јужни Јадран:
Београд - Обреновац
Обреновац - Уб
Уб - Лајковац
Лајковац - Љиг ( Доњи Бањани)
Доњи Бањани - Бољковци
Бољковци - Таково
Таково - Прељина
Прељина - Пријевор
Пријевор - Лучани
Лучани - Пожега
Пожега - Бољаре
Финансирање:
Деоница Љиг – Прељина, вредност радова: 308 милиона евра (кредит Републике Азербејџан)
Деоница Уб – Лајковац финансира се из буџета РС у износу од 73 милиона евра.
Дужина трасе од Београда до границе са Црном Гором је 270 км.


Деоница Обреновац - Уб
За деоницу Обреновац – Уб , дужине 26,23 км уговор за изградњу је потписан са представницима компаније "Shandong Hi-speed Group".
На овој деоници предвиђена је изградња 14 мостовских конструкција и петље Уб. Предвиђено је измештање 11 локалних путева, изградња 16 цевастих и кутијастих пропуста, као и изградња 8 потпорних зидова у које се уграђује око 4.000 м3 бетона. Такође се планира измештање и регулација 17 постојећих речних водотоква на великом делу трасе.
Поред претходног на траси ове деонице аутопута пројектовани су зидови за заштиту од буке и једно одмориште.


Деоница Уб – Лајковац
На деоници аутопута Е 763 од Уба до Лајковца у укупној дужини од 12,5 км радови се изводе дуж читаве трасе, пројектоване као брдско – долинска варијанта.
Извођач радова: Конзорцијум домаћих предузећа а.д. „Путеви Ужице“ и ГП „Планум“ а.д.
Анексом уговора рок за извођење радова продужен је до 30.11.2014.
На траси је предвиђена изградња 13 мостовских конструкција у дужини од 2.100 м, саобраћајне петље код Лајковца са прилазним саобраћајницама дужине око 9 км, укупно 11 регулација водотокова укупне дужине 5,5 км, 6 надвожњака и 4 вијадукта.


Деоница Лајковац – Љиг
За деоницу Лајковац – Љиг, дужине 24 км, уговор за изградњу је потписан са представницима компаније "Shandong Hi-speed Group".
На овој деоници предвиђена је изградња 16 мостовских констртукција и изградња петље Љиг. Пројектом је предвиђена изградња тунела „Бранчићи“ укупне дужине око 990 м.
На траси предметне деонице предвиђено је измештање 10 локалних путева, изградња 24 цевастих и кутијастих пропуста, као и изградња 8 потпорних зидова у које се уграђује око 4.000 м3 бетона. Врши се измештање и регулација 8 постојећих речних водотоква на великом делу трасе.
Поред претходног на траси ове деонице аутопута пројектовани су зидови за заштиту од буке и једно одмориште.

Деоница Љиг-Прељина
Деоница Љиг – Прељина (Л=40,36 км) састоји се из три деонице:
Доњи Бањани – Бољковци (Л=10,72 км)
Бољковци – Таково (Л=12,57 км)
Таково – Прељина (Л=17,07 км)

Главни извођач радова је грађевинска фирма Азвирт, Азербејџан. Очекивани рок завршетка радова 25.08.2016.
На самој траси налази се велики број објеката и то:

- 5 тунела:
Голубац, дужине 125 м
Велики Кик, дужине 200м.
Савинац, дужине 270 м
Шарани, дужине 885 м
Брђани, дужине 445 м


- 78 мостовских конструкција и надвожњака укупне површине од око 60.000 м2.
- 40 регулација водотокова са делимичним измештањем корита река у дужини од око 21,5 км,
- 46 потпорних зидова укупне дужине од око 6,1 км, 28 заштитних зидова од буке укупне дужине од око 7,3 км
Овај део трасе аутопута Е – 763 пројектован је као брдско – долинска варијанта.
На овој траси предвиђена је изградња две петље: Таково и Прељина, као и три одморишта.
Пројектну документацију израдили су Саобраћајни институт ЦИП ( за деоницу Таково-Прељина) и Институт за путеве (за деоницу од Љига до Бољковца и деоницу од Бољковца до Такова).
Уговором о кредиту предвиђено је да азербејџанска фирма буде носилац посла, док ће домаћа оператива бити ангажована у физичкој реализацији посла у односу од минимум 49% од укупне уговорене вредности радова.

[minjo]

Most "moračica " u stubove,neći bitni lučni.

[acs]

Ocemo li ikad vidjet detaljnu projektnu dokumentaciju ili samo ove filmove i cuda?

[wulfy]

Србија увелико ради на пројекту који се код њих врло циљано и са намјером зове Београд-Јужни Јадран.
Ради се на великом дијелу и за сад се све дионице раде по сличном принципу као ово наше са Кинезима, осим "показне" дионице Уб-Лајковац (12,5км) коју је финансирала држава а и извођачи су домаћи.Иначе ова дионица је завршена (остале још неке техникалије), али ће тек постати употребљива кад се заврше двије дионице: Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг.Радови на овим дионицама су почели почетком године, а извођачи и кредитори су Кинези.
Највећи дио посла тренутно се ради на дионици Љиг-Прељина, извођач и кредитор је из Азербејџана, а радови јако добро напредују:

https://drive.google.com/file/d/0B7-...cW8/view?pli=1

Интересанто је то да је дионица Обреновац-Београд, планирана да иде преко Саве до Сурчина и да ће бити дата на концесију.
Што се осталих дионица тиче има много шпекулација и све се врти око Кинеза и сигуран сам да ћемо више сазнати за пар дана, на овом састанку у Београду.


http://www.koridor10.rs/lat/beograd-juzni-jadran-0


АУТОПУТ Е763 БЕОГРАД - JУЖНИ ЈАДРАН Л=269 км
Аутопут Београд – Јужни Јадран представља везу између Србије и Црне Горе, односно Београда и Јужног Јадрана, а у ширем контексту повезаће Румунију, Србију, Црну Гору и Италију.
Аутопут Е 763, такозвани Коридор 11, протеже се од Темишвара, преко Вршца, Београда, Чачка, Пожеге, Подгорице, иде до Бара, а морским путем, преко Јадрана биће повезан са Баријем, у Италији.
Изградња Аутопута Е763 изводи се у складу са Стратегијом развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године.

Деонице трасе аутопута Београд – Јужни Јадран:
Београд - Обреновац
Обреновац - Уб
Уб - Лајковац
Лајковац - Љиг ( Доњи Бањани)
Доњи Бањани - Бољковци
Бољковци - Таково
Таково - Прељина
Прељина - Пријевор
Пријевор - Лучани
Лучани - Пожега
Пожега - Бољаре
Финансирање:
Деоница Љиг – Прељина, вредност радова: 308 милиона евра (кредит Републике Азербејџан)
Деоница Уб – Лајковац финансира се из буџета РС у износу од 73 милиона евра.
Дужина трасе од Београда до границе са Црном Гором је 270 км.


Деоница Обреновац - Уб
За деоницу Обреновац – Уб , дужине 26,23 км уговор за изградњу је потписан са представницима компаније "Shandong Hi-speed Group".
На овој деоници предвиђена је изградња 14 мостовских конструкција и петље Уб. Предвиђено је измештање 11 локалних путева, изградња 16 цевастих и кутијастих пропуста, као и изградња 8 потпорних зидова у које се уграђује око 4.000 м3 бетона. Такође се планира измештање и регулација 17 постојећих речних водотоква на великом делу трасе.
Поред претходног на траси ове деонице аутопута пројектовани су зидови за заштиту од буке и једно одмориште.


Деоница Уб – Лајковац
На деоници аутопута Е 763 од Уба до Лајковца у укупној дужини од 12,5 км радови се изводе дуж читаве трасе, пројектоване као брдско – долинска варијанта.
Извођач радова: Конзорцијум домаћих предузећа а.д. „Путеви Ужице“ и ГП „Планум“ а.д.
Анексом уговора рок за извођење радова продужен је до 30.11.2014.
На траси је предвиђена изградња 13 мостовских конструкција у дужини од 2.100 м, саобраћајне петље код Лајковца са прилазним саобраћајницама дужине око 9 км, укупно 11 регулација водотокова укупне дужине 5,5 км, 6 надвожњака и 4 вијадукта.


Деоница Лајковац – Љиг
За деоницу Лајковац – Љиг, дужине 24 км, уговор за изградњу је потписан са представницима компаније "Shandong Hi-speed Group".
На овој деоници предвиђена је изградња 16 мостовских констртукција и изградња петље Љиг. Пројектом је предвиђена изградња тунела „Бранчићи“ укупне дужине око 990 м.
На траси предметне деонице предвиђено је измештање 10 локалних путева, изградња 24 цевастих и кутијастих пропуста, као и изградња 8 потпорних зидова у које се уграђује око 4.000 м3 бетона. Врши се измештање и регулација 8 постојећих речних водотоква на великом делу трасе.
Поред претходног на траси ове деонице аутопута пројектовани су зидови за заштиту од буке и једно одмориште.

Деоница Љиг-Прељина
Деоница Љиг – Прељина (Л=40,36 км) састоји се из три деонице:
Доњи Бањани – Бољковци (Л=10,72 км)
Бољковци – Таково (Л=12,57 км)
Таково – Прељина (Л=17,07 км)

Главни извођач радова је грађевинска фирма Азвирт, Азербејџан. Очекивани рок завршетка радова 25.08.2016.
На самој траси налази се велики број објеката и то:

- 5 тунела:
Голубац, дужине 125 м
Велики Кик, дужине 200м.
Савинац, дужине 270 м
Шарани, дужине 885 м
Брђани, дужине 445 м


- 78 мостовских конструкција и надвожњака укупне површине од око 60.000 м2.
- 40 регулација водотокова са делимичним измештањем корита река у дужини од око 21,5 км,
- 46 потпорних зидова укупне дужине од око 6,1 км, 28 заштитних зидова од буке укупне дужине од око 7,3 км
Овај део трасе аутопута Е – 763 пројектован је као брдско – долинска варијанта.
На овој траси предвиђена је изградња две петље: Таково и Прељина, као и три одморишта.
Пројектну документацију израдили су Саобраћајни институт ЦИП ( за деоницу Таково-Прељина) и Институт за путеве (за деоницу од Љига до Бољковца и деоницу од Бољковца до Такова).
Уговором о кредиту предвиђено је да азербејџанска фирма буде носилац посла, док ће домаћа оператива бити ангажована у физичкој реализацији посла у односу од минимум 49% од укупне уговорене вредности радова.

Da, rade ubrzano, al' do Požege (mjesta gdje se ukrštaju ,,crveni'' i ,,braon'' auto-put).

Prva slika prestavlja projektovanu dionicu auto-puta Beograd - Požega (dio auto-puta Beograd - Južni Jadran koji je se radi u punom zamahu).

Druga slika su auto-putevi i njihova međusobna povezanost.

Legenda (za obe slike):
crvena boja: Beograd - Južni Jadran
zelena boja: koridor X
plava boja: obilaznica oko Beograda
ljubičasta boja: Beograd - Subotica
roza boja: Beograd - Vršac - Temišvar
naranđasta boja: Niš - Pirot - Sofija
braon boja: Požega - Pojate

[Djed_Djuro]

Most "moračica " u stubove,neći bitni lučni.

Onga bolje da ga ne radimo. Sto ce nam autoput bez ginisove knjige, koji q?

[NSX]

stvarno zastidje

[wulfy]

Omanuo sam za 31 km, ne radi se do Požege, nego do Preljine (tu se nalazi petlja gdje se ide ka Kraljevu).

Dakle, od Obrenovca do Preljine ima 103,1 km i taj dio se gradi (ugovoreno). Trenutno se ispituje trasa od Obrenovca do Beograda (25 km) i čeka se Ugovor i za taj dio.

Ostaje rečenih 31 km od Preljine do Požege (što če se moguće uskoro, a to uskoro je u narednih pet godina i početi).

Od Požege do Boljara ima 110 km

Evo ih kilometraže za planirane auto-puteve u Srbiji
Beograd - Boljare imaju 269,1 km (ugovoreno 103,1 km), crvena boja na slici u predhodnom postu
Preljina - Pojate ima 110 km (potpisan predugovor), braon boja na slici u predhodnom postu
Prosek - Dimitrovgrad ima 110 km (ugovoreno), naranđasta boja na slici u predhodnom postu, od Niša do Proseka urađeno
Grabovica - Levosoje ima 73,2 km (ugovoreno), zelena boja na slici u predhodnom postu, južni dio ka granici sa Makedonijom

Kada se izgradi ovih 396,3 km + 25 km od Obrenovca do Beograda + 107,6 km da se dovrši auto-put od Novog Sada do Horgoša + obilaznica oko Beograda onda se može računati da će početi realizacija nekih drugih dionica.

Ajde još neke podatke da dodam:
Ljig - Preljina ima 40,4 km i vrjednost radova je 308 miliona eura (7,6 miliona po kilometru), dionica je brdsko-ravničarska
Ub - Lajkovac ima 12,5 km i vrednost radova je 73 miliona eura (5,84 miliona po kilometru), dionica je većinom ravničarska

[kurogane]

Ako me sjecanje sluzi ima skoro 10 godina kako je srbijanska vlada preuzela obavezu da napravi 25 km autoputa od Kragujevca do Batocine to jest da spoji autoputem grad Kragujevac i autoput Beograd Nis. To je bila obaveza vlade koju je ona preuzela u sklopu dogovora sa fabrikom Fiat da bi oni uopste stigli u Srbiju.
Ja mislim da su zavrsili mozda pola puta a ono ostalo Bog je pomilovao i ko zna kad ce.
Isto tako prosipaju se pare po Ubu i Lajkovcu umjesto da se sve snage usmjere na dionicu od Nisa do Dimitrovgrada pa da se napravi krsten put za Sofiju i Istanbul dje ima vise desetina miliona dusa koji bi tu investiciju vratili ekspresno.
Kao i kod nas,sve naopako.

[wulfy]

Da se vratimo na naš auto-put, ako se pridržavamo tehničkih standarda koji glase ovako:

Autoput

Ima dvije kolovozne trake koje su uvjek fizički razdvojene. Kolovozna traka ima: traku za priticanje (krajnja lijeva) traku za vožnju (srednja) i zaustavnu traku (krajnja desna).
Širina trake
Zaustavna traka je uvjek širine 2,5 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,50 m.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,50 m.
Ako je projektovana brzina 120 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,75 m.
Ako je projektovana brzina 130 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,75 m.
Radijus krivine
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je minimalni radijus krivine 250 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je minimalni radijus krivine 350 m.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je minimalni radijus krivine 450 m.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda je minimalni radijus krivine 550 m.
Ako je projektovana brzina 120 km/h onda je minimalni radijus krivine 700 m.
Ako je projektovana brzina 130 km/h onda je minimalni radijus krivine 850 m.
Ako je projektovana brzina 140 km/h onda je minimalni radijus krivine 1.000 m.
Maksimalni uspon
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je maksimalni uspon 6%.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je maksimalni uspon 5.5%.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je maksimalni uspon 5%.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda je maksimalni uspon 4.5%.
Ako je projektovana brzina 120 km/h onda je maksimalni uspon 4%.
Ako je projektovana brzina 130 km/h onda je maksimalni uspon 4%.
Elementi puta moraju biti takvi da se može omogućiti držanje konstantne brzine od minimum 80 km/h. Ograničenje brzine je 130 km/h.

Brza cesta

Ima dvije kolovozne trake koje ne moraju uvjek biti fizički razdvojene. Kolovozna traka ima: traku za priticanje (lijeva) traku za vožnju (desna) i na određenoj udaljenosti prostor za zaustavljanje.
Širina trake
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,50 m.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda su širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,50 m.
Radijus krivine
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je minimalni radijus krivine 125 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je minimalni radijus krivine 175 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je minimalni radijus krivine 250 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je minimalni radijus krivine 350 m.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je minimalni radijus krivine 450 m.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda je minimalni radijus krivine 550 m.
Maksimalni uspon
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je maksimalni uspon 6%.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je maksimalni uspon 5.5%.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je maksimalni uspon 5%.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda je maksimalni uspon 4.5%.
Elementi puta moraju biti takvi da se može omogućiti držanje konstantne brzine od minimum 80 km/h. Ograničenje brzine je 100 km/h.

Put rezervisan za saobraćaj motornih vozila

Ima dvije saobraćajne trake za vožnju u suprotnim pravcima
Širina trake
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je širina trake 3,00 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je širina trake 3,00 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je širina trake 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je širina trake 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je širina trake 3,50 m.
Ako je projektovana brzina 110 km/h onda su je širina trake 3,50 m.
Ako je projektovana brzina 120 km/h onda je širina trake 3,75 m.
Ako je projektovana brzina 130 km/h onda je širina trake 3,75 m.
Radijus krivine
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je minimalni radijus krivine 100 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je minimalni radijus krivine 150 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je minimalni radijus krivine 225 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je minimalni radijus krivine 275 m.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je minimalni radijus krivine 300 m.
Maksimalni uspon
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je maksimalni uspon 8%.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je maksimalni uspon 7%.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je maksimalni uspon 6%.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je maksimalni uspon 5%.
Ako je projektovana brzina 100 km/h onda je maksimalni uspon 4%.
Ograničenje brzine je 100 km/h.

Magistralni put

Ima dvije saobraćajne trake za vožnju u suprotnim pravcima
Širina trake
Ako je projektovana brzina 40 km/h onda je širina trake 2,50 m.
Ako je projektovana brzina 50 km/h onda je širina trake 2,75 m.
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je širina trake 3,00 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je širina trake 3,00 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je širina trake 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je širina trake 3,25 m.
Radijus krivine
Ako je projektovana brzina 40 km/h onda je minimalni radijus krivine 40 m.
Ako je projektovana brzina 50 km/h onda je minimalni radijus krivine 65 m.
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je minimalni radijus krivine 100 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je minimalni radijus krivine 150 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je minimalni radijus krivine 225 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je minimalni radijus krivine 275 m.
Maksimalni uspon
Ako je projektovana brzina 40 km/h onda je maksimalni uspon 10%.
Ako je projektovana brzina 50 km/h onda je maksimalni uspon 9%.
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je maksimalni uspon 8%.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je maksimalni uspon 7%.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je maksimalni uspon 6%.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je maksimalni uspon 5%.
Ograničenje brzine je 80 km/h.

Regionalni put

Ima dvije saobraćajne trake za vožnju u suprotnim pravcima
Širina trake
Ako je projektovana brzina 40 km/h onda je širina trake 2,50 m.
Ako je projektovana brzina 50 km/h onda je širina trake 2,75 m.
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je širina trake 3,00 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je širina trake 3,00 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je širina trake 3,25 m.
Ako je projektovana brzina 90 km/h onda je širina trake 3,25 m.
Radijus krivine
Ako je projektovana brzina manja od 40 km/h onda je minimalni radijus krivine 25 m.
Ako je projektovana brzina 40 km/h onda je minimalni radijus krivine 40 m.
Ako je projektovana brzina 50 km/h onda je minimalni radijus krivine 65 m.
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je minimalni radijus krivine 100 m.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je minimalni radijus krivine 150 m.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je minimalni radijus krivine 200 m.
Maksimalni uspon
Ako je projektovana brzina 40 km/h onda je maksimalni uspon 12%.
Ako je projektovana brzina 50 km/h onda je maksimalni uspon 11%.
Ako je projektovana brzina 60 km/h onda je maksimalni uspon 10%.
Ako je projektovana brzina 70 km/h onda je maksimalni uspon 9%.
Ako je projektovana brzina 80 km/h onda je maksimalni uspon 8%.
Ograničenje brzine je 80 km/h.

Bulevar

Po izvornoj riječi potiče iz Francuske (1435 god.), a to je široka aleja koja povezuje predgrađe sa centrom grada. Danas je to svaki put koji ide od predgrađa ka centru nekog mjesta ili put/ulica koja ide kroz naseljeno mjesto a kolovozna traka ima dvije ili više saobraćajnih traka. Kolovozne trake bulevara mogu a ne moraju biti i fizički razdvojene (zeleno ostrvo, trotoar, drvored, ...). Na bulevaru su moguće sve vrste raskrsnica. Ako se regionalni ili magistralni put, odnosno bilo koja druga kategorija puta pretvara u saobraćajnicu bulevarskog tipa on treba da zadovolji standarde (širina trake, radijus krivine I maksimalni uspon) kao što važe za regionalni put. Ograničenje brzine je 80 km/h.

Lokalni put

Ima minimalnu širinu od 4 m i na toj širini se odvija saobraćaj u oba smjera. Zato bi trebalo da ima na određenom rastojanju da ima proširenja za mimoilaženje. Ograničenje brzine je 60 km/h. Sve kategorije ispod ovog nivoa ne bi trebale da se vode kao javni put.


A na ovoj dionici će ograničenje biti 100 km/h slijedi da širine trake za vožnju i trake za preticanje 3,50 m, minimalni radijus krivine 450 m a maksimalni uspon 5%.

[Bugi]

Priča o autoputu je iz kralja 2007 godine. Znači 8 godina već pričamo o istom.
Umjesto da se iz budžeta odvajalo po 150 miliona od raznoraznih taksi (čitaj takse za gorivo u prvom redu), te da se sada radi auto put sa većinskom novcem poreskih obveznika, a da se ostali dio novca traži kroz inostranog (ili domaćeg) parnera / koncesionara, mi palamudimo 8-u godinu o autoputu.
Mislim toliko neplaniranja nema ni u državnih firmama, a ne u vladi.
a uprava za autoput postoji 10 godina a za 120 mjeseci koliko radnici primaju plate nemaju ni 1KM AUTO PUTA. Je li to normalno?

[kurogane]

Ja pripadam generaciji koja je ucila marksizam u skoli i od sve te muke dobro sam upamtio samo jednu marksisticku krilaticu a ona glasi:

PRVO BAZA PA ONDA NADGRADNJA!

Da smo tako radili umjesto sto su se pare prosipale sad bi imali ušparanih pola para za autoput a ne da dizemo kredite od 2 milijarde koji kad se budu vracali popece se ta suma na 3 i po minimum i tako cemo zakucati poslednji ekser na mrtvackom sanduku u koji smo se izgleda svi nagurali.
Po deseti put ponavljam cinjenicu da je kredit za tunel Sozina bio 24 miliona eura a nastale obaveze po tom kreditu ukupno preko 41 milion eura ' kako kaze direktor Monteputa.

[salmajster]

PRVO BAZA PA ONDA NADGRADNJA!

Htio si reć;

Prvo MATERIJALNA baza pa onda DUHOVNA nadgradnja

[sparco]

alo u matesevo, eeee u matesevooo ......................... facepalm

[acs]

Znaci legende ladno ne znaju jos uvijek dje sto i kako na smokovac, oni to ni u animaciju nisu ubacili.


Sent from my iPad using Tapatalk

[BAR]

И ја бих волио да је све кренуло одједном, али то би за ЦГ био превелики залогај, осим у случају концесије која у овом времену није реална.
Опција постепених радова и у ЦГ и у СРБ је тренутно најреалнија опција.Погледајте само развој пруге од Бара до Београда и колико се дуго и из колико фаза градила.Ако се комплетан аутопут Бар-Београд заврши у наредних 10 година то ће бити велики успјех.
Е сад ако се за неке дионице нађу концесионари то ће ићи много брже.

Иначе приоритет градњи свакако треба да имају дионице на сјеверу од Матешева до Бољара, а не оне на југу.

[BAR]

Znaci legende ladno ne znaju jos uvijek dje sto i kako na smokovac, oni to ni u animaciju nisu ubacili.


Sent from my iPad using Tapatalk

На Смоковац се може направити и привремено директно укључивање са златичког булевара.
Смоковац се као петља вјероватно још не расправља јер је у реону Смоковца предвиђено укрштање са другим, ЈЈ аутопутем, и ту се планира велика петља, која тренутно није потребна.