Crna Gora u odnosu na novu realnost i geopolitički sukob Zapada i Rusije

[NSX]

Помјерити линију 650 км на запад чак и да се не наиђе на било какав отпор је јако велики посао који захтијева интезивна улагања и огромне припреме како кроз концентрисање великих војних ефектива, тако и кроз припремање снадбијевања тих јединица, што је и најтежи дио.
Уз то нису баш Украјици толико наивни да не би могли пружити ограничен и ефикасан отпор на неким секторима а посебно око утврђених градова.Замисли ситуацију у којој руски тенкови јурну преко Дњепра, обилазећи утврђене положаје и градове а онда остану у окружењу без горива, хране, муниције, појачања.Е сад организовање логистике, да се тако нешто не би догодило је јако компликована и скупа игра.

nije to problem, Rusija bi brodovima izvršila desant i to bi bilo gotovo, sve ono ukrajinskih borbenih snaga koje im je ostalo da išta valja se nalazi na donjeckom aerodromu, oni drugih borbenih efektiva trenutno nemaju osim drogirane desnosektoraše koji su beskorisni u bilo kakvoj borbi...moral u vojsci im je stravično nizak a i to mizerije od plata (oko 80 dolara mjesečno) ne primaju, privatno obezbjeđenje ukrajinskih oligarha trenutno ima veću borbenu gotovost od njihove vojske tako ti trenutno stoje stvari

[BAR]

nije to problem, Rusija bi brodovima izvršila desant i to bi bilo gotovo, sve ono ukrajinskih borbenih snaga koje im je ostalo da išta valja se nalazi na donjeckom aerodromu, oni drugih borbenih efektiva trenutno nemaju osim drogirane desnosektoraše koji su beskorisni u bilo kakvoj borbi...moral u vojsci im je stravično nizak a i to mizerije od plata (oko 80 dolara mjesečno) ne primaju, privatno obezbjeđenje ukrajinskih oligarha trenutno ima veću borbenu gotovost od njihove vojske tako ti trenutno stoje stvari

Е па то са бродовима је проблем.Русија нема довољно бродова да би извршила масовни десант у Бугарску, а касније тим истим трупама обезбјеђивала појачање и снадбијевање.Ради се о десетинама хиљада војника са огромном техником и средствима.

Што се Украјинске војске тиче ситуација је слична као што си је навео, али ако неко пошаље мало кеша и средстава и отворе се магацини који нису раније распродати, може се направити ефикасна одбрана стратешки битних градова.Мариопољ је добар примјер, тешко да ће пасти без да Ахметов то аминује.

[NSX]

ma mislio sam na Ukrajinu za desant ne na Bugarsku, Bugare i Rumune neće dirati svakako...

u slučaju da osvoje donjecki aerodrom Mariupolj će ovi opolčenci uzeti ako bude političke volje za nekoliko dana

[Xerxes]

Izmjenjen supstrat nacije ne znači da je i kompleks diskursa elite odustao od svoga novokomponovanog "mitskog" jezgra koje je vještačko ekspanzionistički nametnut za vrijeme drugog svjetskog rata, kao navodno - vječita težnja mnogih nam veleevropskih naroda... da bi nam se u ovo vrijeme - informaciono hedonističkog konformizma sva ova halabuka činila kao svojevrsni déjà vu... na čijem kraju najjači dijele plijen.

[NSX]

google translate pored ostalih jezika bi morao da doda i "Xerxes"

[Xerxes]

tj. kada su se sve teritorije sa njemački govorećim stanovništvom okupljale pod izgovorom ljušture EUropskog Rajha, što nije pošlo za rukom nijednoj drugoj velikoj evropskoj naciji, to je onda bilo u redu. Kada to neko drugi pokuša, onda ih treba kazniti i zgromiti, a u slučaju Rusa kojima se ne sviđa i ne daju da im se milioni sunarodnika kinje, protjeruju i pljačkaju, onda je očigledno da su durenje i foliranje sav preostali arsenal neistomišljenika.

[BAR]

ma mislio sam na Ukrajinu za desant ne na Bugarsku, Bugare i Rumune neće dirati svakako...

u slučaju da osvoje donjecki aerodrom Mariupolj će ovi opolčenci uzeti ako bude političke volje za nekoliko dana

А да сад схватих контекст.Ми сад можемо нагађати што би било кад би било, ево неко моје виђење:

Десант вјероватно у правцу Одесе би свакако био логичан и изводљив када би се насилно отварао неки правац за снадбијевање Придњестровља.Наносити главни удар из правца Крима преко десанта је јако велик логистички посао.Прво трупе треба концентрисати на Криму што је први изазов због недостатка путне и жељезничке инфраструктуре, па онда са Крима бродовима вршити транспорт у реон Одесе да би се напредовало сјеверно.То је врло ризично по питању снадбијевања све док се не направи спајање са трупама на истоку.
Е сад ту је један огроман проблем звани Дњепар који је уствари једно огромно проточно језеро шитине од 500м до 4км дужине 800км са свега неколико мостова и брана,сконцентрисаних у неколико градова.Дизањем тих мостова у ваздух Украијна се пресијеца, а остаци украјинске војске се могу повући у градове око брана и ту се утврдити.Заузимање тих прелаза је јако битно због линија снадбијевања.Наравно Руси могу форсирати Дњепар извршити опкољавање тих градова (конкретно Запорожја и Дњепропетровска) и покушати на крају освојити те градове, по коју цијену могу само нагађати.
Кад се обезбиједе правци снадбијевања преко Дњепра, онда треба освојити велики градове који су заобиђени и становништву увести окупациону власт.А ту креће права ноћна мора.Ту живи барем 10 милиона људи.


Тај посао се не може одрадити брзо и захтјева велику припрему, велика одрицања и озбиљне жртве.

Оно што је најбитније и што сви желимо је да не дође до ескалације сукоба и да се што прије постигне договор и мир.

[BAR]

[Mstislav]

Везано за тему

[NSX]

А да сад схватих контекст.Ми сад можемо нагађати што би било кад би било, ево неко моје виђење:

Десант вјероватно у правцу Одесе би свакако био логичан и изводљив када би се насилно отварао неки правац за снадбијевање Придњестровља.Наносити главни удар из правца Крима преко десанта је јако велик логистички посао.Прво трупе треба концентрисати на Криму што је први изазов због недостатка путне и жељезничке инфраструктуре, па онда са Крима бродовима вршити транспорт у реон Одесе да би се напредовало сјеверно.То је врло ризично по питању снадбијевања све док се не направи спајање са трупама на истоку.
Е сад ту је један огроман проблем звани Дњепар који је уствари једно огромно проточно језеро шитине од 500м до 4км дужине 800км са свега неколико мостова и брана,сконцентрисаних у неколико градова.Дизањем тих мостова у ваздух Украијна се пресијеца, а остаци украјинске војске се могу повући у градове око брана и ту се утврдити.Заузимање тих прелаза је јако битно због линија снадбијевања.Наравно Руси могу форсирати Дњепар извршити опкољавање тих градова (конкретно Запорожја и Дњепропетровска) и покушати на крају освојити те градове, по коју цијену могу само нагађати.
Кад се обезбиједе правци снадбијевања преко Дњепра, онда треба освојити велики градове који су заобиђени и становништву увести окупациону власт.А ту креће права ноћна мора.Ту живи барем 10 милиона људи.


Тај посао се не може одрадити брзо и захтјева велику припрему, велика одрицања и озбиљне жртве.

Оно што је најбитније и што сви желимо је да не дође до ескалације сукоба и да се што прије постигне договор и мир.

ali Ukrajina nema više vojske za utvrđivanje o tome se radi niti taj narod tamo ima volje da se bije protiv ruske armije uz svu propagandu, pa njih ima skoro 50 miliona da su složni odavno bi završili sa ovim pobunjenicima

[El Re]

Ne znam otkud ta opsesija stanovnika Crne Gore da uz konfrontaciju uređenih država svijeta i Rusije obavezno vežu asocijacije na nuklearni rat. Ne umijem da objasnim to konstantno padanje u istu zamku. Otkud to dolazi?? Ja ne mogu da dam drugo objašnjenje sem iz divljenja i strahopoštovanja prema Rusiji.
To sa nuklearnim ratovanjem realno je koliko i da na Zemlju padne ogroman meteor i izazove pomor mnogih vrsta. Teorijski, to se naravno može desiti, no u stvarnom životu mogućnost za to je ispod 1%.
Prijetnja Rusije da može upotrijebiti svoj nuklearni arsenal meni je potpuno nadrealna. To mi izgleda identično kao kad bi ja recimo pozvao i okupio svu svoju rodbinu (baš sve, od članova porodice pa do posljednjeg rođaka) u neku ogromnu dvoranu koju sam prethodno minirao, a onda se u nekom trenutku proderao i zaprijetio da ću dići u vazduh kompletan objekat jer mi se ne sviđa to što neki drugi gosti ne žele da se izvodi program koji ja volim.
To je besmisleno! Krajem 50-ih godina i početkom 60-ih, kada je borba zapadnih demokratija protiv komunističkog totalitarizma koji se širio svijetom kao kuga postala dio svakodnevice, Pentagon je razmatrao opciju preventivnih udara po SSSR-u. To je vrijeme kada je SSSR tek počeo stvaranje ozbiljnijih zaliha nuklearnog oružja. Procjena stratega u Pentagonu je bila da bi preventivni udari odnijeli oko 60 miliona života u SSSR-u (ili oko trećinu populacije), međutim ni tada niko sa sigurnošću nije mogao garantovati da bi to obezbijedilo dolazak prihvatljivog sagovornika na vlast u Moskvi i uopšte mir u svijetu. Naravno, sem toga niko nije mogao pružiti garancije da iznenada napadnuti SSSR ne bi i takav teško ranjen ipak sačuvao borbenu spremnost da uzvrati po ciljevima u SAD i na teritorijama zapadnih saveznika, tj. nanese neprihvatljivo velik broj žrtava i previsoku materijalnu štetu. Tako su jastrebovi i u Vašingtonu i u Moskvi (iako su ostali u blizini) ipak sklonjeni u stranu pri donošenju odluka u pitanjima vođenja Hladnog rata.
Ono što postoji kao ozbiljnija mogućnost eskalacije konflikta jeste konvencionalni rat.
Međutim, ni jedna ni druga strana nijesu u potpunosti pripremljene za njega. NATO, i pored značajne premoći u vazduhu, trenutno ima stravičan nedostatak teškog naoružanja. Posebno u Evropi. No, najveći problem koji su članice NATO imale i još uvijek imaju sastoji se u potpunom odsustvu ratne doktrine u ovim novim uslovima kada je Rusija od partnera postala neprijatelj, ratnih ciljeva koje bi sami saveznici imali u takvom (nametnutom) ratu i uopšte strukture/lanca komandovanja efektivima Alijanse u slučaju izbijanja i vođenja rata.
Ovakvo stanje produkovalo je potpunu kakofoniju u okviru Alijanse (posebno u početku kad je međed izašao iz pećine) a koju najbolje odslikava javno mnjenje zapadnih država koje (baš kao ni uoči WWII rata) uopšte nije ni motivisano da u takvom sukobu učestvuje. S druge strane, diktator u Kremlju svakog dana sve jasnije shvata da bi prelazak "crvenih linija" u naguravanju sa Zapadom (mada taj termin ne volim, jer je pogrešan i kao takav navodi na pogrešne zaključke) značio i put sa kog nema povratka. Rusija (njena ekonomija) nema snage da izdrži takav rat ni 3 mjeseca a kamoli duže. Sraz sa Zapadom otkrio je (prije svega) samom Putinu sve "Ahilove pete" Rusije i jasno se vidi iz njegovih periodičnih govora da je on zatečen njihovim brojem. Putin svakog dana sve više razumije zašto je SSSR kolabirao, te da on (Putin) tokom 15 godina svoje vladavine zapravo nije otklonio gotovo nijedan od razloga koji su doveli do saplitanja i zaglušujućeg sloma SSSR-a.
Problem koji je doveo do sloma SSSR-a nije bio nedostatak patriotizma njegovog rukovodstva (kako je bilo rašireno vjerovanje Putina i njegovih sljedbenika, već konstrukciona greška. Ista konstrukciona greška nalazi se i u državnom organizmu Putinove Rusije.
Ono što je Putin definitivno bio u stanju da shvati do sada jeste i to da Rusija (za razliku od nekadašnjeg SSSR-a) u takvom skuobu ne može računati gotovo ni na koga sem na sebe, a kamoli da bi imala dovoljno resursa (ljudskih i materijalnih) da postavlja kredibilne režime i organizuje život u zemljama koje su nekada bile pod čizmom SSSR-a. Osim toga, takav rat bez ikakve dileme vodio bi se i u samoj Rusiji koja bi kao višenacionalna i jako kompleksna država (posebno ako krene kako ne treba) bila suočena i sa otkazivanjem poslušnosti i neprijateljstvom mnogih njenih manjina.
I na kraju, ja (ali i ne samo ja) odavno smatram da je Rusija s pravom podozriva prema Kini. Kina je zapravo najpodmukliji potencijalni neprijatelj kojeg bi mogla imati ranjena Rusija.Meni je jako zanimljivo kako ljudi to ne primjećuju. Kina ima jako brojnu populaciju i rijetko naseljeni ruski Daleki Istok (prepun neiskorištenih prirodnih potencijala) gotovo je nemoguće da ne privlači pažnju Pekinga. U slučaju rata (posebno ukoliko njegov tok ne bi zapadnim zemljama omogućavao da ga brzo privedu kraju na zadovojavajući način) sasvim sam siguran da bi Zapad tražio sporazum sa Kinom na račun onog čime raspolaže Rusija. Za Rusiju je posebno opasno to što ona Kini nikada ne može ponuditi tako privlačan zalogaj kakav joj može ponuditi koalicija zemalja zapadne demokratije. To je prosto činjenica.
Dakle, koliko je nuklearni rat zapravo nalik samoubistvu, toliko je konvencionalni rat Pandorina kutija.

[El Re]

Ono što mene čini sve većim optimistom jeste činjenica da je i takav rat sve manje realan.
Rusija je već izgubila momentum koji je imala prvih mjeseci nakon aneksije Krima. Oklijevanje da se izvrši otvoren ulazak u rat sa Ukrajinom i invazija na svim pravcima, ne samo da je učinila da splasne ono strahopoštovanje prema Rusiji a koje je Evropu u početku činilo spremnom na brojne ustupke, već sa svakim mjesecom daje vremena i Ukrajincima i (što je važnije) samom NATO savezu da se pregrupiše, konsoliduje i učini ga spremnim ne samo da primi prvi udarac, već i zada brojne nakon toga.
Duboko vjerujem da je posljednja šansa Rusiji za blic-krig u Ukrajini završena sa parlamentarnim izborima u Ukrajini krajem oktobra. Ukrajina je svakim danom sve motivisanija i naoružanija, tako da bi rat sada ili na proljeće značio bukvalno uvlačenje Rusije u sukob u kom bi se ne samo iscrpljivala i koji bukvalno ne može da dobije, već koji bi otvorio mnoge opasnosti za sam opstanak Rusije kakvu danas znamo.
Ukrajinci znaju da oni (za svo vrijeme dok bude ove Rusije na istorijskoj sceni) neće povratiti STVARNU kontrolu nad izgubljenim djelovima Donječkog i Luganskog regiona. U slučaju Krima, ni stvarnu, ni nestvarnu. Razgovor na temu tih prostora (kad god se dogodi) biće isključivo u funkciji trgovine, odnosno ustupaka na koje bi se Rusija morala spremiti ukoliko planira da joj (uređeni) svijet taj prostor ikada prizna kao njen.
Ipak, ne vjerujem da će pitanje Krima (pa ni Donbasa) biti razmatrano ni brzo, ni izolovano. Prije vjerujem da će se to dogoditi u sklopu nekog sporazuma (javnog ili tajnog) kojim će biti regulisana brojna pitanja u odnosima uređenog svijeta i Rusije.
Takođe, negdje osjećam potrebu da to kažem, muka mi je od raznih rasplakivanja nad sudbinom Ukrajine i njenog naroda. Naprotiv! Radi se o starom evropskom narodu, na prilično visokom civilizacijskom i tehnološkom stupnju razvoja koji živi na ogromnoj zemlji u kojoj gotovo da nema čega nema i to u izobilju. Kad god Ukrajinci počeli živjeti u miru (svaki mir je relativan pa će biti i njihov) Ukrajina može biti zemlja sa neviđenom stopom godišnjeg privrednog rasta. Moguće i najbrže rastuća ekonomija Evrope. Svi preduslovi za to postoje. Čak i kada bi kojim slučajem njen suverenitet prestao nad istočnom polovinom industrijskog i rudarskog Donbasa, preko 55% te regije je i dalje stameno pod kontrolom ukrajinske države.
U toj čiinjenici i vidim razloge nezadovoljstva u Kremlju. Prosto, ovo danas nije ni blizu onog što je (pod imenom nekakve "Novorusije") trebalo biti oteto Ukrajini. Zato ratna dejstva i dalje traju.
Ali danas nije ništa poput onog juče. Sjutra takođe neće nalikovati na danas. Vrijeme Rusiji za ekonomsko iscrpljivanje ratom u Ukrajini polako ističe. Cijena rata je svakim danom sve veća a izgledi da se realizuju početno zacrtani ciljevi sve manji.
Ciena nafte (tog osnovnog izvora prihoda za Rusiju, koji ponavljam učestvuje sa 56% u punjenju ruskog budžeta) danas je opet pala. Opasno se približila cijeni od 63 dolara za barel. Dok ovo pišem nalazi se na 64.27$, te i dalje pada. Da nevolja bude veća, nakon prognoza čelnika ExxonMobil-a, jedna od 4 ključne američke banke (Morgan Stanely) izašla je sa prognozom da će nafta sići na (i dalje) nezamislivih 43$ za barel.
http://elre-montenegro.blogspot.com/...ar-low-on.html

To je upravo onaj apokaliptični scenario koji je natjerao bivšeg ruskog ministra ekonomije da izjavi da bi to Rusiju uvelo u haos i slom društva.
Kao rezultat ovih katastrofičnih prognoza rublja je danas pala za dodatnih oko 4%, što je (uz ukrajinsku hrivnu) i dalje čini valutom sa najbržom stopom devalvacije.

Da zaključim: svi oni koji su (iz neznanja ili prosto zato što vole da o tome govore) tako snažno skoncentrisani na opcije mogućeg nuklearnog rata, valjalo vi da se vrate u realan svijet i više pažnje posvete (nikada zvanično objavljenom) ekonomskom ratu koji je počeo i koji traje. Ratu koji već Rusiji nanosi neprihvatljivo visoku cijenu i koji prijeti da je u dogledno vrijeme obori na noge.
Ukoliko se Rusija bude inatila, odbijala da sjedne za sto i prihvati da je Ukrajina država koja ima pravo da odabere svoj put što god o njemu Rusija mislila, te tvrdoglavo odbijala da obrati pažnju na opasnost i snagu udaraca koje svakodnevno prima, ne samo da će u nekom trenutku završiti oborena nokautom na pod, već se u tom slučaju sigurno neće ponoviti greška Zapada iz '91-e, tj., za očekivati je da se trajno pozabave njom i učine je nesposobnom da ikada više uzdrma svjetski poredak i mir u svijetu. Da, to je upravo onaj scenario koji je Putin opisao u posljednjem govoru prije neki dan.

[NSX]

pa prije će oni zaratiti sa Kinezima koji imaju ekonomsku moć ali nemaju resurse nego sa zapadom, uostalom jednom već jesu i to dok su obije države bile ideološki istovjetno obojene

[Дирижабл]

Што се тиче могућности да Русија покори ову или ону земљу

1. Све зависи какав се рат води. Ако је свеопшти рат, Русија има могућности да направи дубок стратешки продор под условом да напада прва, и под условом да се припреме за напад обаве у што већој тајности. Затим би логички, требало да искористе неки раскорак у распореду трупа НАТО, типа баш моменат кад су неки авиони отишли, или је дошло до неког другог распореда, смјене итд. Затим, рачунај да прво напада авијација и да би бомбардерска флота имала јако тежак задатак да буде што прецизнија и уништи што више инфраструктуре: Жељезница, путева, аеродрома, авиона на земљи, итд.

2. Софистицирани системи раног упозоравања западних сила би ометали фактор изненађења руске авијације, па би иста морала да претходно буде премјештена јако близу границе, у што већој тајности. Само то премјештање би алармирало НАТО, дакле опет зачкољица.

3. Иницијални стратешки продор Русије би био привремен и морао би се ограничити на неку разумну мјеру и дужину која би се мола адекватно бранити. Ако гледамо искуства другог свјетског рата, не даље од линије Црно Море-Висла-Балтик. Потом би услиједио НАТО против удар (рачунамо као да нуклеарно оружје не постоји).

4. Будући да је свеопшти рат данас незамислив, ово све пада у воду. Просто, ако је залагање ограничено, огранчени су и резулати.

[NSX]

Kad god Ukrajinci počeli živjeti u miru (svaki mir je relativan pa će biti i njihov) Ukrajina može biti zemlja sa neviđenom stopom godišnjeg privrednog rasta. Moguće i najbrže rastuća ekonomija Evrope.

eh, teorija je jedno mentalitet je drugo imali su 25 godina mir pa su samo oligarsi napunili džepove isto kao u Rusiji, a mentalitet se ne mijenja pristupanjem NATO EU ili bilo kojem drugom savezu, ili bar ne na brzinu kako su to oni zamislili da će neko drugi da uradi umjesto njih

[El Re]

eh, teorija je jedno mentalitet je drugo imali su 25 godina mir pa su samo oligarsi napunili džepove isto kao u Rusiji, a mentalitet se ne mijenja pristupanjem NATO EU ili bilo kojem drugom savezu, ili bar ne na brzinu kako su to oni zamislili da će neko drugi da uradi umjesto njih

Nova Ukrajina već je pod nadzorom (pokroviteljstvom) država uređenog svijeta. Rukovodstvo Ukrajine svjesno je da sami ne mogu izaći iz stanja u koji je zemlja dovedena. Pregolem bi to bio teret i za mnogo sposobnije od njih.
I ne samo to. Ukrajinski dug čini ih državom koja će morati u ključnim odlukama slušati smjernice onih povjerilaca kojima duguje i kod kojih se i dalje zadužuje. Uostalom, to je fer-plej.

Ovaj rat odavno nije samo njihov rat, pa čak ne ni prvenstveno njihov rat. SAD, EU i drugi saveznici (baš onako kako sam i predviđao na početku krize) spremni su platiti cijenu stabilizacije i obnove ukrajinske države, na isti način kako su SAD platile obnovu Evrope poslije WWII rata. Nijesu to Amerikanci učinili (samo, pa čak ni prvenstveno) iz humanosti, već iz interesa. Ako sve bude kao što vjerujem da će biti, obnova Ukrajine višestruko će se isplatiti svakom onom ko bude imao prijateljski režim u Kijevu.
Uostalom, upravo iz tog razloga (a ne iz bratske ljubavi) Rusija je i tako grčevito pokušava zaustaviti da ode iz njenog zagrljaja.

Ukrajina je (za prilično industrijalizovanu i zasićenu Evropu) prava Terra Nova. Pravi raj za investitore. Posebno one iz svijeta industrije energije, ruda i poljoprivrede.
Ukrajina je poput djevojke kojoj su se okrvavile haljine. Možda je zadobila i neke ožiljke. No, oni nijesu ni izbliza takvi da bace sjenku na njenu ljepotu, vitalnost i snagu. I takva, u poređenju sa umornim evropskim matorcima, ona je danas najpoželjnija udavača Evrope.

[11/11/11]

Kako niko nije ovo šerovao, ja se sinoć ismijah prilično:

RUSKI VOJNI EKSPERT: Kad sa 10.000 tenkova krenemo na NATO, Kosovo osvajamo zajedno sa Srbijom

NATO u Evropi nema dovoljno teške tehnike, municije. Stoga, Rusija mirno može da izbije na Balkan. Moguće je izgraditi savez sa Srbijom i zajedno osvojiti Kosovo i Crnu Goru, kaže Mihail Aleksandrov

............................
................
.........

[ASC]

Kako niko nije ovo šerovao, ja se sinoć ismijah prilično:

O tome se priča evo dvije tri strane.

Doduše, na ovaj dio kako će da se osvoje Crna Gora i Kosovo u savezu sa Srbijom se niko nije osvrtao. Ali nema ni potrebe. Čitava izjava je puna gluposti.

[11/11/11]

A vidim ja poznata mi priča. :mrgreen: Čitah samo zadnje dvije, hahah.

[NSX]

Ukrajina je (za prilično industrijalizovanu i zasićenu Evropu) prava Terra Nova. Pravi raj za investitore. Posebno one iz svijeta industrije energije, ruda i poljoprivrede.

da ali tim investitorima baš niko nije branio(pa ni Rusi, naprotiv) da investiraju tamo sve ove godine...da su investirali možda do majdana ne bi ni došlo jer janukovič ne bi morao kod Rusa da kuka za pare

[A+A]

eh, teorija je jedno mentalitet je drugo imali su 25 godina mir pa su samo oligarsi napunili džepove isto kao u Rusiji, a mentalitet se ne mijenja pristupanjem NATO EU ili bilo kojem drugom savezu, ili bar ne na brzinu kako su to oni zamislili da će neko drugi da uradi umjesto njih

Ukrajina je napustila SSSR u 1991. s gospodarstvom na razini gospodarstva Zapadne Njemacke.
Ukrajine je u to doba imala 52 milijuna obrazovanih stnovnika.
Imala je odlicne brodogradjevne tehnologie, zrakoplovnu industriju, svemirsku industriju, odlicno obrazovanje i znanstveni sustav.
Imala je Crnomorsko brodarsko drustvo, koje je bilo najmocnije brodarsko drustvo u svijetu u to doba.
Imala je oceansku ribarsku flotu od 200 brodova!!!
GDE JE DANAS SVE OVO GORE SPOMENUTO???
Tko je kriv da od toga vise nema nicega?
Je li "pijancina" Jeljcin?
Je li "autoritarni" Putin?

[wulfy]

A+A, pa to su, ovaj, tranzicioni problemi, znaš isto kao kod nas u CG (koja je razlika između grčke i crnogorske tragedije? Grčka se zasniva na mitu, crnogorska isto na mitu, ali sa korupcijom).

[El Re]

da ali tim investitorima baš niko nije branio(pa ni Rusi, naprotiv) da investiraju tamo sve ove godine...da su investirali možda do majdana ne bi ni došlo jer janukovič ne bi morao kod Rusa da kuka za pare

Možda me nijesi razumio. Vlada današnje Ukrajine nema luksuz da donosi autonomno odluke kao što je to bio slučaj u periodu nakon narandžaste revolucije. Ne zato što to oni bi ili ne bi htjeli, već im ne može biti. Jacenjukova nova Vlada na visokim mjestima ima čak 12 savjetnika koji su strani državljani. Dakle, ovo su nova vremena. Za Ukrajinu (a Boga mi se bojim i za Evropu) vrijeme će se ubuduće računati od Majdana i prije Majdana.
Na neki tajanstven način sudbina Ukrajine odrediće i sudbinu Evrope i sudbinu Rusije.

E sad, da li je to što sada po pitanju reformi čine u Kijevu rezultat njihovog promišljanja i želje ili ne, manje je važno. Bitno je i da sam Jacenjuk i lideri koalicije na vlasti s ponosom ističu tu činjenicu. Ukrajina nema izbora sem da promijeni imidž koji je prati, a to je imidž jedne od najkorumpiranijih država Evrope.
Ja lično podržavam ovo što radi Jacenjuk (sam ili na podsticanje saveznika u prijestolnicama Zapada, nebitno), a posebno mi se dopalo to što će na mjestu ukrajinskog "FBI"-ja (koji će se boriti protiv korupcije i utaja poreza) biti stranac iz jedne od visokorazvijenih država.
Zapad danas pruža ruku Ukrajini. Bukvalno joj daje dubak dok ne prohoda i zrene kao društvo.
Ono što su Ukrajinci pokazali i postigli do ovog časa, a što je zaista velika stvar, jeste nevjerovatno postignuto nacionalno jedinstvo. Po prvi put Ukrajinci, usljed nesreće koja ih je snašla, razumiju i zašto je važno imati i čuvati vlastitu državu (jer ona je jedini garant opstanka i dobrobiti nacije) i zašto je važno njegovati nacionalno jedinstvo.
Prije Majdana za Ukrajince država je bila nešto poput jeftine dame koju svako kome se ukaže prilika treba iskoristiti, a kad završi posao ići dalje.
To me strašno podsjeća na način kako i većina Crnogoraca gleda na vlastitu državu. Srećom, za razliku od Ukrajinaca, nama (za sada) ne prijeti neposredna ratna opasnost, u protivnom bi i mi na krvav način učili cijenu slobode.
No, da ne idem dalje...

[NSX]

ne znam da li Britanci nabavljaju gas od Rusa pa su isključili vojsci grijanje ali trenutno imaju vojnika na dužnosti koliko i mi

http://www.telegraph.co.uk/news/ukne...ing-bills.html

tek zbog ovoga sam siguran da skorije većih sukoba neće biti jer bi MI5/6/7 ili koji već svakako znao za to i ovo se ne bi dešavalo

[Dača]

Ukrajina je napustila SSSR u 1991. s gospodarstvom na razini gospodarstva Zapadne Njemacke.
Ukrajine je u to doba imala 52 milijuna obrazovanih stnovnika.
Imala je odlicne brodogradjevne tehnologie, zrakoplovnu industriju, svemirsku industriju, odlicno obrazovanje i znanstveni sustav.
Imala je Crnomorsko brodarsko drustvo, koje je bilo najmocnije brodarsko drustvo u svijetu u to doba.
Imala je oceansku ribarsku flotu od 200 brodova!!!
GDE JE DANAS SVE OVO GORE SPOMENUTO???
Tko je kriv da od toga vise nema nicega?
Je li "pijancina" Jeljcin?
Je li "autoritarni" Putin?

Ne. Što pitaš?