Srpska reprezentacija i klubovi - fudbal, kosarka, i sve ostalo:)

[Samo Niksic]

Dobar, pravi takmičarski meč, teško da može biti prijateljski kad igraju komšije. Sjutra se nastavlja turnir, ima na RTS-u.

[MrTwister]

Ja kad sam gledao mec stekao sam utisak da je u drugo poluvrijeme palo duplo vise koseva nego u prvom.Ne zbog nekih granitnih odbrana vec zbog bezidejnosti u napadu i kod jednih i kod drugih plus ih je oboje krenuo sut u drugom poluvremenu.Previse Srbiji znaci Teodosic mozda nije neki defanzivac ali je za vecinu evropskih plejeva izmislio poziciju pleja, a Hrvatska je u pozicionom napadu skoro bezopasna, svaka cast Lafayetu ali je on vise za neki up tempo i tranziciju nego za sporiju i pozicionu kosarku, kad im Kruno Simon glumi plejmejkera sve je jasno.Bilo par raspolozenih igraca na obje strane uz nestvaran sut za 3.Ako je ista jasno iz ovih pripremnih meceva Srbije je da ce se svaki iole ozbiljan centar njih natrpati.Kad 2 raspada Zoric i Bourosis izgledaju ko Hakeem protiv ovih srpskih centara tesko se moze ciljati na neki ozbiljan plasman.

[Limun]

Eto kad smo vec kod kosarke, lijepo je prisjetiti se..:

"Pre tačno 16 godina košarkaška reprezentacija tadašnje Jugoslavije osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu održanom u Atini.


Prvi trener na 13. Mundobasketu bio je Željko Obradović, a tim su činili: Dejan Bodiroga, Vlado Šćepanović, Saša Obradović, Nikola Lončar, Dragan Lukovski, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Nikola Bulatović, Dejan Tomašević i Milenko Topić."

[prske]

kakav dan, prelijep dan!!!

http://www.b92.net/sport/na_vodi/kaj...&nav_id=886584

http://www.b92.net/sport/na_vodi/kaj...&nav_id=886561

http://www.b92.net/sport/na_vodi/kaj...&nav_id=886577

malo je razocarao Dragosavljevic u sprintu, mislim da je kao evropski sampion morao do medalje, ali mlad je, ima vremena...

[nenocopy]

kakav dan, prelijep dan!!!

http://www.b92.net/sport/na_vodi/kaj...&nav_id=886584

http://www.b92.net/sport/na_vodi/kaj...&nav_id=886561

http://www.b92.net/sport/na_vodi/kaj...&nav_id=886577

malo je razocarao Dragosavljevic u sprintu, mislim da je kao evropski sampion morao do medalje, ali mlad je, ima vremena...

Za dva sata tri medalje..Respect!

Na OI bi moglo biti medalja kao nikad..

[nenocopy]

Španovićeva je donela prvu medalju Srbiji na prvenstvu Evrope u Cirihu, a to je učinila po velikom nevremenu koji je uporno smetao takmičarima da daju sve od sebe. Ivana je dala sve, i osvojila srebro!

[nenocopy]

Tatjana Jelača osvojila srebro!

Izvor. B92 | SO Srpska atletičarka Tatjana Jelača osvojila je srebrnu medalju u bacanju koplja na Evropskom prvenstvu u Cirihu.

Ona je svoj najbolji hitac izvela iz četvrtog pokušaja, kada je koplje bacila 64,21 metar i tako postavila novi nacionalni rekord.
Prethodni državni rekord takođe je držala devojka iz Sremske Mitrovice, koja je koplje bacila 62,68 m prošle godine na Svetskom prvenstvu u Moskvi.
Tatjana je na kratko ’držala’ i prvo mesto, ali je Čehinja Barbora Špotakova bacala odmah posle nje i ispalila je pobednički hitac – 64,41 metar. Bronzanu medalju osvojila je Linda Štal iz Nemačke, koja je još u prvoj seriji bacila svoj najboji hitac – 63,91 metar.

Jelača je osvojila drugu medalju za Srbiju u Cirihu, pošto je prethodno srebro uzela i Ivana Španović.

[cssr]

cisto da i ovo registrujemo

16.08.2014. Kadeti u borbi za bronzu na SP bolji od Španaca



eto uzeta medalja i iz ovog uzrasta za kompl.kolekciju
pored odlicja a tima ovjereni su i sp u21, u19, u17, ep u20, u18, u16
uz tzv lijeva (univerzijade, mediteranske itd) i egzoticna (basket3x3 i sl) takmicenja

douse™

[desert de Lleó]

Mali Stepanovic uzeo zlato na 400m kraul na EP. Svaka cast.

Sent from my HTC One mini using Taparalk

[nenocopy]

Baca se lova na fudbal raspali, ovo sto cine atleticari, kajakasi, kosarkasi, teniseri, plivaci je za postovanje.

Veljo pokido na 400m.

[desert de Lleó]

Jbg velike pare se obrcu u fudbalu velike pare se kradu. To je glavni razlog. Realno Srbija ima masu dobrih sportista u individualnim sportovima al' te pare koje bi mozda i dobili uzmu il Tole Karadzic ili Partizan.

Sent from my HTC One mini using Taparalk

[nenocopy]

Jbg velike pare se obrcu u fudbalu velike pare se kradu. To je glavni razlog. Realno Srbija ima masu dobrih sportista u individualnim sportovima al' te pare koje bi mozda i dobili uzmu il Tole Karadzic ili Partizan.

Sent from my HTC One mini using Taparalk

100% agree.

[nenocopy]

Sta cini Veljo junak, duplo zlato!




Srpski plivač Velimir Stjepanović osvojio je novo zlato na Evropskom prvenstvu u Berlinu, pošto je trijumfovao i na 200 metara slobodno!








Stjepanović je pre samo dva dana bio najbolji na 400 metara slobodno, a do drugog zlata u Berlinu došao sa dve stotinke prednosti u odnosu na Nemca Paula Bidermana.

[.Bole]

Takmici li se na 100m kraul i leptir?

[cssr]

Baca se lova na fudbal

fudbal ne racunaj kao sport jer je to odavno neka vrsta industrije, privredne grane i sl (1 znanimljiv tekst od juce: Kako su agenti oteli fudbal)

sto se tice stjepanovica, njegova "jaca" disciplina je delfin tako da su ova dva zlata na 200 i 400 kraul sama po sebi podvig epskih razmjera!
odlicno se sjecam kako je u londonu zavrsio kao sesti na 200 delfin iako je na pola trke imao medalju
ali onako "felpsovski" dobiti bidermana u berlinu je vrh vrhova
ja ga jos ne bi uporedjivao sa cavicem. prava dokazivanja tek slijede a cavke je izmedju ostalog bio i svjetski rekorder

[nenocopy]

fudbal ne racunaj kao sport jer je to odavno neka vrsta industrije, privredne grane i sl (1 znanimljiv tekst od juce: Kako su agenti oteli fudbal)

sto se tice stjepanovica, njegova "jaca" disciplina je delfin tako da su ova dva zlata na 200 i 400 kraul sama po sebi podvig epskih razmjera!
odlicno se sjecam kako je u londonu zavrsio kao sesti na 200 delfin iako je na pola trke imao medalju
ali onako "felpsovski" dobiti bidermana u berlinu je vrh vrhova
ja ga jos ne bi uporedjivao sa cavicem. prava dokazivanja tek slijede a cavke je izmedju ostalog bio i svjetski rekorder

Za fudbal - tacno tako, cisti biznis.

Veljo je stvarno odusevio sa ova dva zlata, Bidermana tuci onako, pred 6000 domacih navijaca je vrh.

[nenocopy]

Vaterpolisti Srbije osvojili su titulu na Svetskom kupu u Kazahstanu, i to pobedivši Mađarsku sa 11:9 (1:2, 3:3, 1:1, 2:1, 4:2) u finalu posle penala. Vodili su Mađari tokom većeg dela meča, često sa dva gola razlike, da bi se za penale izborili Vasić i Subotić golovima za 7:7, uz sjajne odbrane Živojinovića. On je u penal seriji odbranio jedan udarac uz prečku Mađara, dok su izvođači penala iz tabora Srbije bili nezaustavljivi.






Uglavnom izgleda da ovaj covjek zna svoj posao..

[Maksa]

Još jedna pobeda protiv Mađara. Na U19 EP pobeda 7-6 u finalu. Hrvati su osvojili bronzu pobedom protiv Italije 8-4.

[Director]

Svaka čast košarkašima Srbije. Odgledao sam utakmicu i veoma me iznenadili igrom. Ono što me je posebno obradovalo jeste poraz Španaca. Jedna od najodvratnijih reprezentacija koje sam gledao u životu. Da igraju dobru košarku, igraju ali ponašanje gadluk na kvadrat.

[Ben Dover]

Reapect kosarkasima...

[djoma]

Reapect kosarkasima...

Sad me najviše strah od nas samih... bili smo autsajderi protiv Grka i Brazila a razbili smo ih... sa onakve dvije igre sigurno smo sad blagi favoriti za finale a toga me najviše strah. Teodosić doktor profesor!

[cssr]

najubjedljivija pobjeda nad brazilom do sad!!
ko poznaje istoriju ili bar malo proceprka po istoj shvatice kakav je ovo poduhvat

a protiv grka, ljutih rivala, najveca od ukidanja sankcija!
rekordna protiv njih sa ep u napulju 1969. ce ostati nedodirljiva (+36) doduse iz vremena kad ovi i nisu bili neki faktor u basketu

[Mstislav]

Честитке на освојеном сребру, у здрављу га трошили.

[Ben Dover]

Cestitke na medalji, a svaka cast za atmosferu u timu... Krivac je jedan jedini, Sasa Djordjevic..

[cssr]

very goood :encouragement: mozda se malo zanio s onim gazimo amere na sledecem mundo-u al ok euforija frca razumljivo :very_drunk:

---

Porazi, pobede, pročišćenje (VIDEO)

pre 3 sata | mozzartsport.com

Uspon jugoslovenske i srpske košarke jednako se ogleda u medaljama i velikim pobedama koliko i u činjenici da smo umeli da gubimo. I to da gubimo fantastično, volšebno, neverovatno


SLAVLJE SRBIJE U MADRIDU

Neki su porazi veće od pobeda. Neke su pognute glave važnije od podignutih, raširenih ruku. Neke se suze pretvaraju u osmehe, neke tuge za koje mislite da nikada neće proći ustupaju mesto sreći.

Ako nikada niste imali loš dan, kako ćete znati kada vam je dan dobar? A godina? A pola života?

Nigde se taj uzročno-posledični sled ne vidi toliko dobro kao u košarci, jedinom sportu koji možemo da nazovemo svojim. Jedinim za koji smo bogomdani, onako visoki, razigrani, čak i kada nas ubeđuju da više nismo najbolji, čak i kada nam govore da su Bodiroga, Danilović, Đorđević i Paspalj bili poslednji Kočiš, Hidegkuti, Puškaš i Božik naše košarke.

Heh, budale, pa mi smo tek stigli...

Uspon jugoslovenske i srpske košarke jednako se ogleda u medaljama i velikim pobedama koliko i u činjenici da smo umeli da gubimo. I to da gubimo fantastično, volšebno, neverovatno. Da se posle tih poraza vraćamo bolji, jači, nasmejaniji, bez gorčine.

Počelo je to još četrdesetih i pedesetih, kada smo još bili amateri u igri velikih brojeva, kada su prometeji naše košarke prihvatili ulogu epigona, namerno dovodili u Beograd, Zagreb, Kragujevac, Ljubljanu, velike svetske timove da nas tuku sa po tada, bez trojki, ogromnih dvadeset-trideset razlike. Gledali smo ih i učili od njih, uživali u tome što nas pobeđuju, znajući da im se polako približavamo.

Koliko je samo tih divnih poraza bilo! Kao 1974. kada smo branili titulu svetskog prvaka i kada su umetnici s Balkana u pohodu na još jedno zlato vodili sa 14 razlike protiv Amerikanaca, samo da neshvatljivo prospu tu prednost.

Bile su to dečje bolesti i toj generaciji više se nikada neće dogoditi da tako izgubi.

Ili ona utakmica koja se još prikazuje na svim košarkaškim akademijama – polufinale Svetskog prvenstva u Barseloni 1986, cela hala navija protiv nas (zvuči poznato?), ali Jugoslavija ima Dražena Petrovića, ima mladog Divca i iskusnog Praju, pa četrdesetak sekundi do kraja lupamo Sovjete sa devet razlike. I onda se desi krah, neshvatljiv i danas: Sovjeti počinju da igraju kao Jugosloveni, opušteno i bez straha, Sabonis pogađa trojku, pa Valters još jednu, a Divac dobija da vodi loptu i gubi je, jednom pa drugi put, i selektor Krešo Ćosić se hvata za glavu i SSSR nas tuče u produžecima.



Bila je to najveća škola i ta generacija će baš zato postati najbolja svih vremena i zakazati "Rat svetova" 1992, samo da se zemlja raspadne pre okršaja s Drim timom.

Ili Atlanta 1996, kada je deset minuta do kraja (još se igralo po starim pravilima, sa dva poluvremena od po 20 minuta) svega pet razlike za SAD, a u SAD-u su Pipen, Pejton, Miler, Stokton, Meloun, Olajdžuvon, i narajcani Ameri u sali nisu sigurni šta se događa i ko su ti Divčevi i Paspaljevi drugari i da li je moguće da igraju toliko dobro, i ko zna šta bi bilo da Zoran Savić ne sedi na klupi, povređen.

Gubimo na kraju mnogo, previše, ali bio je to najbolji fakultet i vratićemo se šest godina kasnije da im objasnimo neke stvari...



Tako će, nemojte ni zeru sumnjati u to, biti i ovog puta, sa Saletom, Bogdanom, Teom i Nemanjom i možda je sada 5:5 u titulama svetskog prvaka između Amera i nas, ali javite nam se 2019, s pogledom na novi semafor.

Uz samo jedan malecni uslov.

Sada, posle poslednjeg poraza koji – nije fraza ni patetika – ima sav asortiman najlepših mirisa budućih pobeda, vreme je za katarzu.

Da ovaj uspeh ne bude vredan samo dubokog naklona herojima iz Španije, onom tucetu igrača i desetak članova stručnog štaba koji su Srbiju napustili maltene kao azilanti, a vratili se kao prvaci sveta – jer su Ameri bili bez konkurencije. Da ne ostane sve na dočeku ispred Starog dvora (evo ruke svim ostalim našim sportistima, ali taj balkon prirodno pripada košarkašima: drugi mogu samo da ga pozajme na trenutak, ali ništa ne može da izazove takvu emociju još od slatkasto-gorkog leta 1995).

Zato krenimo od osnovnog. Od koševa i terena.

Reprezentacija koju pošaljemo na velika takmičenja nikada nije najbolja. Ali ne zbog otkaza, pravih i lažnih povreda, nerazumevanja sa selektorima ili savezom. Ne, ona nije najbolja jer boljih tipova garant ima na svim terenima širom Srbije.

Kada su jednom Džordana pitali ko je najbolji igrač na svetu, on je lakonski odgovorio da taj momak postoji, ali da je potpuno nepoznat, jer igra u nekom getu i ubacuje loptu svakog dana u mrežicu napravljenu od tankih lanaca (ima li, kad smo već kod toga, lepšeg zvuka nego kad kroz takvu mrežu prođe "suza"? Možda plač vašeg prvog deteta, i to je to...), dok postoje opravdane sumnje da će mu neko prosvirati utrobu za šaku dolara.

Tako je i u Srbiji. Kićanović je znao da gubi na basketu u svom Čačku i kao olimpijski šampion, barabe bi mu prodavale fore za koje nisu znali ni u Partizanu, ni u Skavoliniju i ostavile bi ga se hladi makar tri utakmice.

Olimpijski prvak u dotad najdominantnijoj generaciji jugoslovenske košarke? Jaka stvar, matori, dođi da ti pokažem ja neke stvari...

To je taj mangupski duh, urban u onom jedinom neiskvarenom smislu te umnogome potrošene reči, onaj duh koji natera Moku Slavnića da zeza ozbiljnog pukovnika Gomeljskog nasred najvažnije utakmice u istoriji sovjetskog i jugoslovenskog basketa, onaj koji se probudi u Guroviću i Jariću u jazbini Indijanapolisa, onaj koji se samo krajičkom usana nasmeši kada Hrvati siđu s pobedničkog postolja u Atini, da se više nikada ne vrate...

Pod koševima, između zgrada, na neosvetljenim igralištima gde se lopta baca dok se makar malo nazire belina table, samo tamo može da se pojavi i da traje taj duh.

A duh je najvažniji, pitajte samo Hamleta...

Zato su važni koševi. Zato je važno svaki teren da bude pun, i zarđali obruči da se poprave, i zemlja i trava da se presvuku najboljim betonom da naša deca ne izvrću zglobove, i lopte da budu u svakoj školi, i parket da se sija, jer taj parket odgaja nove šampione...

Ali to nije jedino što treba da uradimo.

Vreme je i da se košarka vrati košarkašima. To je mantra kvarteta utemeljivača našeg basketa Stanković-Nikolić-Popović-Šaper koju su čak i komunisti trpeli, a komunisti su voleli da se petljaju baš u sve. Vreme je da košarkaški pogled na svet, koji je donosio Bitlse u Beograd kada ni u Liverpulu nisu znali za njih, koji je bio najlepše lice jedne zemlje, ponovo zavlada.

Vreme je, i to idealno, nikad bolje, da oteramo one koji su pokušali da nam otmu košarku, da našu igru nikada više ne kvare opasne, krvave razmirice maloumnika i profitera, menadžera i kvazistručnjaka. Da onaj jedan, ako je pedagog, radi samo s decom, a onaj drugi, ako je biznismen, ostane u kancelariji ili gde već kažu da treba da ostane.

Da se više nikada ne dogodi da imamo klub čiji redar ne prepozna jednog Nebojšu Popovića, pa mu, pred sam kraj života, zabrani da uđe da gleda svoju Zvezdu, Zvezdu koju je on napravio (oprostio je to Nebojša, jer je bio veći nego što ćemo svi mi koji volimo taj tim ikada biti). Niti klub koji se zori čovekom koji se skida nag na sred utakmice. Niti ligu čiji se učesnici ne znaju na svega sedmicu-dve do početka. Ima toga još...

Vreme je da i te poslednje poraze, koji su pretili da ponize našu lepu, divnu košarku, pretvorimo u pobedu.


http://www.mozzartsport.com/vesti/pr...je-video/84886